Стиг'о сам само једном да преслушам албум. Шта знам, није неки посебан утисак оставио на мене.
Можда је један од разлога и то што сам очекивао неки мега гига албум, обзиром да сам за пројекат
Chinese Democracy чуо још далеке 2001 године. Свиђа ми се, рецимо, Mадагаскар - фина стварчица.
Текстови не знам какви су, јер се на прво преслушавање ма ког албума не фокусирам на њих. То долази тек у каснијој етапи, када се музика баш ''заврти'' у ушима. Помало ми смета ''роботизовани'' Вилијемов глас.
Али рифови су баш оно ''хард ен хеви.'' За сада није лоше,
али ипак далеко од прекултних албума попут ''апетит'' и ''јуз јор илужн - кец.''