Не знам, могу ти само рећи да је мало било равнодушних припадница нежнијег пола на Томашевићев шарм и бјути, с' краја деведесетих.
Многе моје вршњакиње, док сам био пети, шести, седми разред ... су стално причале о Декију, неке чак и држале његове постере у соби ( можда га још увек и држе ).
Једна моја комшика, која баскет обожава да гледа иначе, је цело лето висила код нас те '98 године када смо освојили СП у Атини. Сећам се одлично утакмице са Аргентинцима, тукли смо их, али је цео меч био неизвестан.
Остаде ми између осталог, у меморији, и њена изјава како је Томаш најлепши наш кошаркаш у репки и како би га врло радо поручкала.
Жена данас има 50 и кусур година.
Значи нема која га цицолина не воли ... и старо и младо!