truliandedzombileš!

Za moje shvatanje je upravo mistična spoznaja (a ona ne može biti hrišćanska, jer je univerzalna, hrišćansko može samo biti tumačenje) jeste šifra i ključ za tumačenje gnosticizma, kao i svih religijskih/duhovnih/metafizičkih učenja.

Nisam ni govorio o uticaju judaizma na hrišćanstvo, već o uticaju paganizma na judaizam u procesu formiranja hrišćanstva. O tome je pisano toliko toga u poslednjih par vekova, mit o ozirisu, kultovi izide... Mit o Isusu sasvim legitimno možemo čitati kao još jedan mit o solarnom božanstvu. Da li je to srž hrišćanstva ili ne? Možemo pričati, ali sve ono što hrišćanstvo jeste, ogromnim delom jeste mnogobožačko "kvarenje" judaizma. da uzmemo skoro svako hristovo čudo, najlakše ga je čitati kao opisivanje uticaja sunca (hod po vodi - refleksija, hranjenje gladnih, vaskrsnuće) Mistična spoznaja nije centralna u hrišćanstvu kakvo postoji danas, ne bih rekao da nije bila centralna u gnostičarskoj grani ranog hrišćanstva i da je na marginama uvek nanovo isplivala kroz ceo srednj ivek, a da se danas sa margine polako pomera nazad gde bi i trebala da bude. Akcenat je stavljen nasuprot njoj na istoriju, zato je naravno bitno da je Isus postojao.

dobar je ovaj spejs noksi

Fama o biciklistima

Sve to stoji tebrice, čovek je koristio bogove kao mađijsku štaku u privredi i medicini - slažem se, ali ne vidim gde je tu negativnost sama po sebi (u slučaju medicine može samo da pomogne verujućima), dok organizovana religija ne skrene u izopačenje u kome postaje opozicija znanju i mudrosti, ali to se dešava sa svim ljudskim hijerarhijama. Ni najprimitivniji čovek nije verovao da će mu hrana pasti s neba. svakako je imao neke mađije za uspešniji lov, amajlijama je kitio oružja... ali nije ostao u pećini i čekao jelena, niti u istom kraju ako bi lovina bila nedovoljna, niti ga je verovanje sprečilo da vremenom pronalazi bolja oružja i metode lova. Kopao je kanale, u kriznim dobima je molio bogove pojačano, ali i ukrštao je biljke i životinje sa izdržljivijim sortama, koristio lekovito bilje, uvek je činio najbolje što je mogao i tražio načine da sazna više... Da li bi se na kraju zahvalio bogu na ulovu, žetvi, ozdravljenju, novom znanju? Da, ali ne vidim u čemu je tu tvoj problem. Taj bog o kome ti pričaš je bog nepoznatog (koji je u najboljem slučaju bog mase, nikako ljudi koji su stekli dublja razumevanja) koji je uvek bio izvan horizonta ljudskog znanja i koji se pred tim znanjem povlačio dalje u strašni mrak, ali sam po sebi nikada nije usporavao širenje tog kruga znanja, naprotiv - u davnini nije bila strana ideja prizivanja nečega iz tog "savršenog sveta" (pomenuta prva korpa ili bilo šta, sekira, vatra, točak, pismo), odnosno bog nepoznatog je istovremeno bio i bog koji daruje znanje (ili se čak od njega to znanje otima). jedino je u avramskim religijama kasnije došlo do određenog izopačenja, ali opet ne potpunog (jer je jak akcenat na istini kao ideji u tim religijama). Ako ćemo o ličnim utiscima, ja bih rekao da svi ljudi rade najbolje što mogu, a da verujućima bog služi kao dodatak na već svoj najveći trud (istorijsk ito i nisu odvojeni procesi, već je deset sati rada na polju prirodno praćen oritualima, i nije nužno bilo razlike između dva ili bi kao neki plemenski ljudi "radili da bi igrali (u ritualima)"), a otišao bih toliko daleko da kažem da ljudi koji žive potpuno "nesveti" život se najmanje trude i najmanje od sebe čine (u taj "nesveti" život bih uračunao i mnoge nazovi vernike, mada za "sveti", odnosno posvećeni život vera nije neophodna) i najmanje drže taj kormilar u svoji mrukama, jer nigde ne vide smisla pred apsolutnim ništavilom ne nakon smrti, već i tokom života. Ako već generalizujemo... Naravno, ima i raznih nekih manjih religija i sektica koje negativno gledaju na modernu medicinu recimo, ali ne možemo o tome pričati kao o glavnom toku.

Gde su ti ljudi koji prepuštaju svoj život Gospodu Blagom? Oklen tebi to? Gde ih ti to vidiš? Gde je taj čovek koji neće posaditi žito, već će moliti boga za hranu? To nema mnogo veze ni sa arhaičnim, najprimitivnijim sistemima verovanja, a kamoli sa hrišćanstvom (na koje aludiraš sa Blagim Gospodom) u kojem je slobodna volja apsolut, a čovek biće do samog boga. Ja se slažem - jadni sedativ pred strahom od smrti jeste karakterističan za maltene sve "religijske" sisteme, kao i magijska štaka za privredu, ali opet to ne znači da je neko nekada, pri zdravoj svesti, pomislio da će mu sa neba pasti zaliha hrane za zimu. Prosto gde god bi našli ostvarenog Homo Religiosus-a našli bi toliko više od tih elementarnih stvari, pa čak i toliko ispunjenje da se traži prekid svake egzistencije, oslobađanje od svega. Sada možeš i to kritikovati iz sličnog ugla da eto religije onemogućuju čoveka da postigne... ne znam šta tačno, ali te neke marksističke žvake o tlačenju. Jerveji recimo imaju ideju "tikkun olam" - popravke sveta. Hrišćani (posebno pravoslavni) života u Hristu. Muslimanski mistici pričaju o "velikom džihadu" o celokupnoj duhovnoj borbi... I to su primeri iz izrazito monoteističkih sitema, koji su preveliki akcenat stavili na pravolinijsku istoričnost vremena i učestvovanje ličnog boga u toj istoriji i za koje tvo jargument i ponajviše može da važi (mada, opet, slobodna volja nigde nije tolik oakcentovana), da uopšte ne ulazimo u arhaične, primitivne oblike verovanja raznih plemena ili istočnjačke tradicije u kojima je ideja posvećenog života, života u svetosti, gde je svaka akcija sveta ili makar određene u vreme svetog vremena još izraženija. Svi veliki duhovnici su prometeji, donosioci dobre vesti iz "raja", a za arhaičnu misao ni pronalazači, radnici, ratnici, vladari nisu drugačiji - recimo zapisana je indijanska pesma o posvećivanju prve ikada napravljene pletene korpe - žena pronalazač je posvećuje svim sledećim dobrim ženama ovog sveta. To je ideja posvećenog, religioznog života. Nikako dizanje svih četiri u vis o kojem ti pišeš.

rečnik nam je drugačiji, iako se ja sa tobom slažem u većini, ne bih umeo trenutno da ti dočaram razliku između tvog rezonovanja i metafizičkog. i tačno šta je ono u čemu tvoj razmiljanje maši. naučnici su uglavnom tek lupetali, jer nisu poznavali teren po kojem gaze, to nije bila moja poenta, već to da su u teorijskoj potrazi za istinom o univerzumu u fizičkoj ravni, često dolazili do spontanih metafizičkih spoznaja. kao što čovek koji se vežba da razmišlaj u idelističkom smislu, recimo neopaganskom, gde u gromu vidi boga peruna, u vetru stribogove unuke, onaj koj iceo svoj život "posvećuje" i živi ga kao ritual mnogo lakše dolazi do tih iskustava, nego ljudi koji kao pokušavaju da meditiraju, dok posle toga se prežederu i napiju... arhaičnom čoveku je još lakše bilo. naravno da nije sve fantazija, odnosno da postoji neki nivo konsenzusa globalno, ali je ipak metafizika drugačija od onoga na šta si ti navikao, jer tu je intuicija ipak osnovni način saznanja... a kada se njoj pristupi od iskustva ka spolja, onda je lakše i pronaći podudarnosti kod raznih autora, tradicija, nego kada se teorijski pokušava razumeti, gde onda to sve deluja kao brdo besmislica. jedna od najvećih fantazija je postojanje individualnog ja na metafizičkom nivou, no i ti njega odbacuješ kada odbacuješ dušu, pa je i ta rasprava naša besmislena. naravno da individua spoznaje sebe na metafizičkom nivou, samo što tamo ne spoznaje ništa što je specifično samo za njega, jer da je tako, to bi bila duša. to jeste jedan od univerzalnih benefita ovi hiskustava (za mene trenutna, ali se piše i o onim koja su trajna), mislim na kraju krajeva, za mene je sve to arhaična psihologija, samo mnogo, mnogo efektnija od svega što je nauka smislila (makar za sada=, naravno d asu sve to unutrašnje spoznaje i benefiti su univerzalni i široki, bez obzira da li čitao ovo ili ono. a odavno priznah da ne znam kako mozak radi u tim trenucima (ili ako se dostigne to stanje sve do smrti) i pitao te za neka naučna tumačenja, nisam doduše posle sam nešto istraživao... onako, laički, to uglavn mza sebe tumačim kao "limitiranje mozga" (odnosno svesti) na nekom arhaičnom nivou koji je zajednički za celu ljudsku rasu... što bi bil oblisko hamvaševom tradicionalnom, neistorijskom čoveku ili jungovim arhetipima. ako te zapravo zanima metafizika, onda rene genon koga pominjah (uglavnom su mu kratke knjige, pa nisu prevelika investicija vremena). on će ti možda bolje dočarati greške u tvom pristupu, pre nego u zaključcima, koji su na mestu, ali sami nisu posebno bitni.

ako nema lične duše, onda se može spoznati ili bezlično, univerzalno načelo (duh sveti, univerzalni čovek, atman...) ili praznina (nirvana) ne može se spoznati fizičko ja na metafizičkom nivou. Ja sam najbliži potonjem, budističkom tumačenju, ali na tom nivou zaista nije više ni bitno. Savršeno je svejedno. Na stranu to, Iz ličnog iskustva bih rekao da individua nikako nije objekat "mistične spoznaje", ako se tako i učini to je na početku, kao neki napad super-ega, ali daljom praksom nikako, čak ne možeš da osetiš fizičku bol i da se setiš "sebe"... Bukvalno samo ti se postojanje stirmuje u mozak, bez "tebe" da procesuira to na nivou dualnosti, odvojenosti objekata... individualno ja uopšte ne postoji u tim trenucima, tek naknadno pokušava da se seti iskustva i da ga protumači. nakon smrti tog "malog ja" svakako nema da se seća i tumači to iskustvo, ali verujem da je ono isto za neka sledeća mala ja koja će postojati... "mogu ja spoznam celovitost a da zadržim tai neki purity of form & essence." na teorijskom nivou možeš. što nije malo. zato su i često fizičari skloni upravo sličnom rečniku kao i mistici, čak verujem da zato što im je um naviknut kroz fiziku da i mistično iskustvo samo dolazi bez mnogo truda. ajnštajn, šrodinger, fajnman (donekle)... ta samodekonstrukcija je neophodna ako zapravo hoćeš da razumeš (mada nije to odluka, jelte, saću ja da se samodekonstruišem) i nakon toga, zaista se zapitaš šta sada i zajebano je jako.

jeste jednostavna, kada je shvatiš. :p razlika između individualiteta i pravog-ja ili ne-ja (zavisno od tumačenja), to je suština, tek kada makar na trenutak nestane individualno ja počinje mistika i živa spoznaja metafizike. ne znam zašto bi ti imao problem sa tim, zapravo, mnogo teže to spoznaju vernici koji su ubeđeni u postojanje nekakve svoje esencije, duše koja je samo njihova, posebna... "Red se, prema tome, javlja tek pošto se uzdignemo iznad mnoštvenosti, i pošto prestanemo da svaku stvar posmatramo izdvojeno i "razgovetno", kako bismo sve stvari sagledali u jedinstvu. Takvo gledište bi odgovaralo stvarnosti, pošto mnoštvenost, lišena jedinstvenog načela, postoji tek prividno; ali, taj privid, zajedno sa neredom koji mu je svojstven, postojaće za svako biće sve dok ne bude uspelo da, na sasvim stvaran način (a ne tek u vidu puke teorijske zamisli), dođe do spoznaje o "jedinstvenosti postojanja" (waḥdat al-wujūd) u svim oblicima i na svim stupnjevima univerzalne pojavnosti " - Rene Genon.

dobro, meni lično ne suštinski bitno, za metafiziku je pojedinac i onako nepostojeći.

eo i ja. od srca, hindu budističkog paganskog moga. a istorijsko postojanje isusa samo marginalci negiraju, mogao bi takav neki kod teše da gostuje, taj neki level ozbiljnosti.

ajdeeee i naravno da je hrišćanstvo evoluiralo iz svega i svačega pre, paganski uticaj na judaizam, neoplatonizam, možda i istočnjačke ideje... ali to nije nikakav problem hrišćanstva, osim što bi neki htel ida je to sve palo s neba. takođe, uvek je u centru jedna te ista mistična spoznaja, pa sve preko su površinske šminke... i sama činjenica da se neko zadržava na besmislenim idejama konkretnog boga u telu stvorenja kao nečem bitnom, jasno pokazuje da ništa nije shvatio. religije nikada ne umiru.

u pravu si donekle učitavenje je čudo i učitavanje bi bilo taj primer sa bajagom čitati bibliju kao duhovnu umesto propagandističku i dogmatsku knjigu pa ne baš. sa biblijom je uvek linija tanka, i uvek je tu ta senka ideje da je sve to zarad zatupljivanja i otupljivanja masa... i ne sporim da je i ova rečenica dva milenijuma možda i korišćena za to, samo nisam sigurna da je izgovorena za mase i da je ikada za mase bila namenjena. ali to je sada pitanje, da li ti veruješ da je biblija (ili konkretno novi zavet) od nule produkt sa namerom kontrole, vlasti, bogaćenja ili ne? da li bi neko (recimo, isus) zaista izgovarajući ovu rečlenicu na pameti imao ideju da samo drži mase u neznanju, mraku i samim tim kontroli? ili je pričao o nečem drugom, prozreo da kao što je beskrajno jurenje za spoljnim bogatstvom, tako i unutrašnja buka i galama štetna za život, a i očajničko grabljenje "znanja" i znanja beskorisno.

možda, ali opet verovatno ne, siromašan = "slobodan u duhu" bi bilo ispravno čitanje, a ne glup. bez uma koji je zatrpan glupostima i uma koji se očajnički za te gluposti drži. čista mistika smirenja i iskustva "boga". ne sumnjam da hrišćanski dogmatici imaju neko sektaško bogobojažljivo tumačenje...

pa nisam ni ja komentarisao siromaštvo dlaka na glavi. tu lajnu valjda valja čitati u svetlu uništavanja ega, lažnog identitea, malog ljuckog ja itd

prilično sam siguran da se ne misli na takvo siromaštvo duhom :d

Fernando Pesoa - Knjiga nespokoja Kjerkegor - Dnevnik zavodnika

ako ga čitaš tako onda nije sumnjiv već lud, ali ako umeš da čitaš mistike...

nemo budeš marksistički piterson.

samo brat Hamvaš dimone, da te opusti, da shvatiš da ne mora baš da se traći život na brda i brda i brda knjižurina.

lepo stripoL i bole i borko paćoti da kažu istorijsko ne škampima najtužniji momenat protesta je bio tadić, zaista onako ljudski, da čovek toliko ne može da shvati da je prošlo njegovo i nikada se neće vratiti ni delić...

цигани и кошарка срећом, пролази ова мрачна ера

u priču verujem atmosfera da bude gotičmarska i da su prelazi sa različitim klanovima što paaaa različitiji, samo to tražim

Znalo se da dolazi, pa mi svejedno skočio puls na 120. To bre! Chris Acellone ovo da pokida, pa nek propadne svet.

ni ja... ako ikada više bude smislenih izbroa, ja bih kandidovao sinišu kovačevića da izađe na megdan malom kompleksašu to je ta neka nacionalna patetika koja može da prođe i napabirči 50%+1