Grobodan
Iskreni članovi
-
Joined
-
Last visited
Everything posted by Grobodan
-
-
Nema promosa, samo dobra volja je u pitanju. A i da smo dobili, ne bih ti ga dao
-
Jos samo Grob da privede kraju ispit i eto veselja! Odlozeno mi za ponedeljak. Sovo vidim da si back online, hehe...
-
-
Seres i na ovoj temi, Prince?
-
Jel ti poznato da je Steve oduvek pisao najveci deo materijala?
-
Gledao sam, sranje.
-
Sta ti ovo znaci, by the way?
-
Pa zar ima potrebe da odgovaram...?
-
Jel me jos volis...?
-
-
-
Sto teram kontru, meni je zadnji Deicide bolji od skoro svega sto su uradili. Hemija...romanticno, ali ne palim se bas na to, posle svega sto su Hoffmani uradili bendu.
-
nazalost, nema nista od toga
-
aha, jeste, jeste. Propao je Deicide bez Hoffmana iako nista nisu napisali osim par rifova dok su bili u bendu. Skroz logicno. Imate neke gej tendencije pa vam nedostaju? To je jedino objasnjenje.
-
Jebote, koliko sam dugo izbegavao da napisem komentar o Fas, jer prosto nisam ni sam bio nacisto sta da kazem... Recenzije koje sam citao po Netu su bukvalno bile oblivene spremom, naravno, nista drugo nisam ni ocekivao uzimajuci u obzir DsO status, a i sam sam pretpostavljao da ce bend otici jos dalje u progresiju i istrazivanje zvuka logicno sledeci put proslih izdanja, ali NISTA me nije moglo pripremiti na ovo putovanje. Na prva 2 slusanja sam bio jos zbunjeniji nego posle Ordo ad chao, ali sam naucio proteklih godina da ako je sta potrebno za DsO – to je strpljenje, i krenuo sam hrabro (hehe, ala serem). Ovo je za mene definicija albuma koji trazi slusalice i stopostotno posvecenje i tek tad, posle vise slusanja sve dolazi na svoje. Ceo album je jedna prokleta dimenzija, sto mi je jos vise podcrtano uvodnom i zavrsnom pesmom koje se ponavljaju zatvarajuci krug (deveti...? ). Ova muzika je jednostavno recima neopisiva – rifovi koji izviru niotkuda, nelogicno zvuce, kao da su odsvirani natraske i kao da ih ima po nekoliko istovremeno, ali se uklapaju, Asspa karakteristicno boji, i bubnjevi koji su nikad bolji! Uzimam za primer Shrine of Mad laughter, segment koji pocinje oko drugog minuta, bubnjevi sviraju sam pad u prokleti Pakao... na prvo slusanje mi je delovalo totalno aritmicno i nebulozno, ali uz par ponovljenih sesija mi je postalo jedan od highlightova albuma. Kad se uspe otkriti : ) i tecna bas deonica (tecna kao sto je reka Tartar tecna), uzivanje postaje jos vece, hehe. A i oni momenti tisine koji deluju kao da se posle videnja najbizarnijih uzasa ostalo na nekom crnom mestu, sam i iscekujes jos jedan holokaust... Dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da je bend nepokolebljivo najekstremnije ideologije postaje jedan od najprogresivnijih bendova u Metalu... Zanimljivo. Sta reci, granice su pomerene... Slusati radi podizanja intelekta, ako nista.
-
Evo, odslusah pazljivo ovaj album ovih dana i definitivno ne moze da se nazove odlicnim (kao sto ga reklamira Southern Lord – BM masterpiece... my ass). Ima strava melodija, ali aranzmani jednostavno skripe, da se samo malo vise poradilo na strukturi pesama, album bi bio vrh, ovako mi sve nesto nedoreceno i nedojebeno, ali vidi se da ima materijala i da ce biti nesto od njih, posto je drugi album mnogo bolji od prvog...7/10
-
Ha, koji KULT! Svaka cast! Kao da sam ja pisao. Mora se nabaviti, vec volim taj bend.
-
-
Bitna je muzika + onaj osecaj koji siri.
-
ZA TEBE - kljucni deo posta.
-
Pa nije valjda stvar samo u muzici vec u atmosferi koju black metal nosi... OK, ajd ovako, zasto je Immortal legendaran a Inferno nije? jel samo sto Immortal pravi dobru muziku ili ima tu jos nesto?
-
Ma da. A sto je onda Mayhem legendaran, a recimo, neki drugi black band nije?
-
-
O veliki borce za metal koji imas 1 original, reci nama bednim nedostojnicima kojim instrumentima nedokucivim nama smrtnicima meris ovaj efekat?
