Grobodan

Uf ni blizu.

And good riddance, ako je suditi po poslednjim izdanjima. Also rip Unisonic.

Pa, mene i ta kad je izasla nije uopste oborila s nogu.

Jos nismo culi novi a od Satanista nije nista bolje nikad uradio, tako da je jos na vrhu sto se mene tice.

Previše je Nergal lep.

ARCH/MATHEOS began as a reunion between founding FATES WARNING members John Arch (vocals) and Jim Matheos (guitar), who hadn't collaborated since Arch's solo EP, "A Twist Of Fate" (2003) — and hadn't fully collaborated for a whole album since FATES WARNING's "Awaken The Guardian" (1986). In 2010, the duo began working on a record together and brought along three FATES WARNING members to the fold. The five members would in turn release their debut album, "Sympathetic Resonance", in 2011, under the name ARCH/MATHEOS. Since then, Arch and Matheos have kept busy with their other projects — but now the time has come for them to join forces once again, for a new ARCH/MATHEOS release, due out 2019 via Metal Blade Records.

Leprous i StS su zvučali perfektno u šatoru.

Dosao da stavim link, nemam dovoljno saka da se face palmujem.

Ja volim da tako u sevdahu za nesto kazem da je najbolje kao uzrecica, pa me cesto i zezaju zbog toga, ali za Kinga se ne salim. On jeste najbolji ikad i to je tako, sta god da poredis s njim je smesno. Now proceed.

Svaka Kingova pesma je bolja od svega ostalog ikad. Napusti temu.

Aaaaan it is time da i ja privodim kraju... ČETVRTI DAN Mislim da je ovo najduže vremena da sam po danu proveo na festivalu ikad jer smo krenuli jebeno u pola 12 ujutru (a Malokarpatan se završio u 3 ujutru prethodnu noć iliti da kažem neki sat ranije haha) ali postojao je debeo razlog jer se nije moglo sebi dopustiti luksuz da se fula Akercocke, jedan od glavnih razloga što sam opet došao na ovaj festival i naravno odmah da jebem mater onom geniju koji ih je stavio u pola 1 na sunce jarko. Neka muzika treba da se svira noću, ovi momci su i kvalitetom i stažom i pozicijom zaslužili daleko bolji tajming ali alas, šta je tu je. Više to nisu satanski kicoši već prigradske kamiondžije, bar po imidžu, ali muzika i dalje inteligentno razbija. Solidan zvuk, bolje nije ni moglo kad je bilo, ja imam neki mrki predosećaj da oni neće još dugo (ne znam ni sam zašto), tako da mi baš drago da sam ih overio kako tako. Onda totalni preokret uz Plini, ambidjent, produženiespreso post prog, nazovite ga kako hoćete ali bilo je gotivno chillnuti mozak uz ove lagane zvuke a baja se i lepo sprdao sa publikom koja mu odgovarala crodsurfingom (?). I opet U turn uz hc heroje Integrity, ne znam da li je do meteoropatije ali baš mi nešto loše legli, a učinilo mi se s brda da reakcija publike takođe nije bila nešto posebno. U svakom slučaju bitno da sam ih video da mogu Leleku da potegnem taj info po potrebi. Zatim heroji burgija po mozgu death metala Origin, meni odavno dosadni kao proliv kakvi su i ovde bili muzički ali stvar je spasao itekako frontmen koji se zajebavao kao car non stop, najjače je bilo kad je izveo lika iz publike da svira air bass jer basista nije prešao granicu, koji se naravno dojajno izblamirao uz non stop blastovanje. Gledao bih opet s brda da se smejem provalama. E onda konačno death metal kakav treba biti, Unleashed iako su bili nešto umorni izgazili su kao i uvek svojim buldožerskim zvukom, vrlo lepo od njih što su odsvirali čak 4 trake s prvenca ali nije lepo što su izostavili Death Metal Victory, This is our world now i slične hitove. Ultimativna dm headbang pesma Before the creation of time spašava stvari za kraj. Švajcarski Messiah nije bio krucijalan ni nazad u dan pa im je takav bio nastup, drži vodu i ništa više od toga. Lepo što su se setlistom koncentrisali na 3. i 4. album što im i jes najbolje što su imali pa bar nisu mnogo frljali s tim. Trk u šator na produžetak old skul maratona uz Hirax i jedno zaista prijatno iznenađenje, šator baš dobro popunjen i raspoložena publika a bend sasvim lepo iscepao best of. Calling card je naravno crni đavo Katon de la Pena, arhetipski jedan metal frontmen koji se zahvalio svima od organizatora preko publike do obezbeđenja i podsetio nas više puta da je metal nešto najbolje (kao da mi to ne znamo brt), trebao je samo još babasere na toi toiju ispred da hejluje ali na stranu zajebancija, baš dobri bili. Trk nazad na mejn da se vide stari-novi heroji Nocturnus, i to ovaj put AD, e ovde me sjebao žešće umor momenat tako da sam morao pola nastupa da presedim na blagoslovenom brdu a baš dobri bili inače, sa sve živim klavijaturama (props to that). Setlista isto na nivou, sve sa The Key, dve nove rstve i za kraj Chapel of Ghouls obrada, bilo je zanimljivo videti prvog bubnjara koji peva u tom danu. Non stop roštiljanje mozga se nastavlja uz Belphegor koji su za ovu priliku namunjili stejdž sa obrnutim krstačama, tonama krvi, svinjskim glavudžama a takva im je i svirka bila, vulgarno black death prangijanje. Iako je Helmuthu otišao glas totalno, za pohvalu je što nije bio pijana groktajuća krmača ovaj put već je posao odradio ozbiljno, sa sve posednutim pogledima. Onda definitivno najšizofreniji prelaz festivala jer idu Pain of Salvation, i istina je da publike nije bilo na zavidnom nivou u odnosu na lokaciju i doba dana, jasno je da ovo baš i nije bend BA provinijencije što je još podgrejao gospodin primadona ''ja sam pametniji od vas smrdljivih metalaca'' Daniel izjavama tipa ''sad ćemo svirati pesmu koju nismo odavno ali vi je svejedno ne znate'' (a znamo je, puši kurac) i prozivkama na račun vrv Belphegora ''welcome to the real darkness'' i ''došli smo da vidite da možete da se zabavite bez kostura'', sve u svemu Mika iz Opetha za uboge spika ali bend zvuči do jaja kao i uvek od njih uprkos kriminalu da nema nijedne Remedy Lane pesme u listi, a 4 s novog. Poseban props za bubnjara koji ima anđeovski vokal, u prvi mah sam pomislio da su pustili neku ribu s trake dok nisam uočio da on ekšli peva. Šizofrenija na mejnu se nastavlja i vreme je da konačno vidim pale bogove svojih klinačkih dana Sepultura, i to na uštrb Goblina jer su mi bukvalno svi ikad rekli da raznose uživo pa aj da se vidi kad smo već tu. I da, vaistinu je kidanje uživo i ogromna masa koja pravi tešku ludnicu, posebno na Max era hitovima na kojima se odrastalo. Ne mogu da se otmem razmišljanju da su Max i Igor anno bastardi 2018 kerov kurac za ljude na istim pozicijama u Sepulturi... samo još eto da nas ovi nisu častili govnjivim albumima par decenija i tek sad se nešto kao povratili. Takva je i lista bila, ekstaza dominira ali tu su i momenti zevanja i lagodnog ispijanja pića na neke nove trake. Nastavljamo dalje uz prvo i jedino upozorenje ove godine da je zabranjeno fotkanje i snimanje sledećeg nastupa, jer eto vreme je da Danzig počne. Sam Glen izgleda kao besna baba u crnom, odvalio je sise i stomak (come to think of it, bila bi odlična fora da se sad slika za omot kao za dvojku onomad) a tu sliku dopunjuje njegovo non stop trčanje po bini što jeste za respekt jer je bar tim scenskim nadomestio vokal koji je promukao. Ono što je manjkao u izvedbi i izgledu matori je nadoknadio setlistom jer je posle prve tri nove pesme udario do samog kraja sa sve zlatom sa prva 4 albuma (falile su Snakes i Long way samo ali jbg) tako da se vrlo često samim urlanjem i pokrivao njegov glas. Okreni obrni, kul da sam ga video iako je to vrlo daleko od zlatnog doba četvorke koja je izbacila 4 zlatna albuma i otišla u pm zanavek. Opet totalno šizofrenična promena koja mi je legla kao budali šamar posle višednevnog burgijanja mozga distorzijom jer je Wardruna zaista zaposela festivalski prostor, i bilo je impresivno videti kako se vašar ludaka pretvara u mirno more koje guta zvuke koji se isporučuju sa bine i samo dugim aplauzom između pesama pozdravlja muzičare, ni na koji drugi način ne prekidajući magiju. Prvo sam gledao s brda pa sišao u masu i zaista je na sve strane vladala neka neuobičajena atmosfera za ba, a muzičari sa bine potpomognuti tradicionalnim instrumentima i vokalima isporučuju ono što imaju. Neuobičajeno i odlično iskustvo, i eto koliko bi Mortiis imao benefita da se u noć pojavio, to mi je isto padalo na pamet. Jebeš mir we are at war, vreme da se klanje nastavi u šatoru i opet bubnjar na vokalu uz Aura Noir. Jao majko, ovima niko nije rekao ono staro pravilo malog fudbala da nema roštiljanja jer su svi ubrzali dodatno svoje deonice pa su još divljačkije iscepali svoj materijal uvijeni samo u tamno zeleno svetlo i dim. Iako sam mislio da nemam više zaista snage u sebi, izvukoše iz mene poslednje atome ovim elitnim nastupom. I vreme je da se završi mega maraton uz staru đubrad Esoteric, u tom momentu zazimilo u pm, duva na sve strane na brdu, oni muče svojim pregadnim dumom, zaista mislim da su bili pravi izbor da zadaju poslednji udarac našim izmučenim prašnjavim bednim telima. Suma sumarum, otprilike se slažem da je ovaj festival prava mera u lajnapu, ceni i veličini za mene, već treću godinu se vraćam presrećan tom duhu koji je više od prostog zbira lajnapa a kako stvari stoje i sledeće godine ću. Nova ekipa za odlazak koja se odlično pokazala, pizdec ljubi te batica kurva, metal nikad nije izgubio

Ne bih se preterano bunio protiv tog mišljenja.

Brzo ce bataliti vaistinu.

Tako je.

I idemo dalje u nastavak sage... DAN TREĆI Podlegli umoru od drugoga dana, pojavili se na tvrđavi nedopustivo kasno oko 17h, to je samo znak da mora da se trenira više za sledeću godinu. Propuštam nažalost Pestilence jer Grave Pleasures treba da dovrše svoj započeti nastup na Orient stejdžu, na svu sreću bilo oblačno taj dan, baš kako treba za njih (meteoropatija zauvek!) i još veća sreća da su opet bili sjajni, a najlepše što nisu ponavljali sve pesme od dana pre, sve u svemu carevi totalni i lično top 5 nastupa na festu. Zatim štednja energije na brdu uz Misery Index koji bolje i prirodnije cepaju od sterilne sabraće Dying Fetus, ali posle nekog vremena i to se više manje izbluruje i postane sve isto što sviraju. Oh well. Onda jedna velika žurka uz HC veterane Terror, em oni cepaju iz sve snage em totalna zabava u publici gde se dao u moshpitu videti plastični kurac od metar kako leti tamo ovamo, a lični favorit mi je T Rex koji je tukao sa indijanskim poglavicom, žao mi što nisam stigao da fotkam jer sam plakao od smeha. Pred kraj Terrora je vreme da se siđe i uhvati savršena pozicija za At The Gates, tačno na ivici circle pita pa adrenalin dodaje i publika koja je baš vatremo prihvatila bend a bend hirurški savršeno cepa, Tompa baš dobro raspoložen i rastrčan po sceni, samo zameram što sa setlistom nisu išli niže od SotS (posebno mi falila Raped by the Light of Christ koju su cepali u poslednje vreme) ali sve ostalo baš po meri. Pogledah neplanirano i pola Ministry koji me nisu zanimali ali u tom momentu odsviraše dosta hitova koje znam pa ispade na kraju i to dobro ali vreme je da se mrdam opet na Orient da uhvatim vreli islandski BM bend Misþyrming, oni se pojačali isto mnogo ali čepovi rešili situaciju, malo su smešni onako sa finim frizuricama i obučeni u bele košule obliveni krvlju ali kad su krenuli da krljaju smeha nije bilo, baš furiozno odradili to što su imali, čak mogu reći da su mi ubedljiviji uživo nego na snimku. Vreme je za najveće zvezde ekstremnog metala trenutno Behemoth i dovoljno je pogledati ovaj nastup da se shvati zašto, bend izgleda i zvuči veće od života, vatre, scenografija, bina, svirka... ma sve je gigantsko. Wolves of Siberia tad prvi put čuo i deluje mi bolje od Goddog, ostatak liste best of, sve u svemu hejteri mogu da ga samo duvaju, po svemu sudeći Behemoth će još dugo da gazi iz sve snage i kraja im se ne vidi. Onda sledi hladan tuš uz možda najveće razočarenje festivala Carpathian Forest, bilo mi uvek žao što nisam otišao u Bg 2005 da ih vidim a sad još i više posle ovog koncerta jer je kristalno jasno da do reuniona nije trebalo da dođe. Najgora karika benda je definitivno Nattefrost koji je deff bio na nečemu lošem, ''pevao'' nekim podvriskivačkim glasom kao da se uplašio miša i skočio na stolicu or stg, sve u svemu raspalo ali ne na njihov stari dobri način. Utisak još gri što su bili smešteni između dva brutalna teškaša. Zatvaranje glavne bine pripada grčkim bogovima Dead Congregation i predvođeni impozantnim Anastasisom opet pokazuju da im trenutno njihovi idoli Immolation, Morbid Angel i Incantation ne mogu izaći na crtu ni sa kvalitetom pesama ni izvedbom. Brutalno ali ne na bezmudi Dying Fetus način, masno i atmosferično, ovaj bend ima sve što treba. Nažalost pre samog kraja moram da trčim u šator jer ne mogu da propustim nove favorite a DC sam na sreću već pogledao kod nas. Malokarpatan u sitne sate zatvaraju šator i još jedna odlična izvedba, štrokavo baš kako treba, plašio sam se nešto da će zvuk biti sranje ali na svu sreću to ni najmanje nije bilo tako. Zvuk upotpunjuje i divni brkati Slovak sa naočarima za sunce jer zašto da ne na vokalu, ma sve izgleda i zvuči kako sam zamišljao, ovde je najbitnija atmosfera a momci iz benda su je preneli u šatoru. Svi ti divni stari albumi Eastern bloka iz starih dana su konačno dobili adekvatne nove predstavnike koji su opet dali neki originalan pečat celoj priči.

A tek Behemoth...

BM je

ne, tebe zbog toga.

Treba da te banuje zbog glupih izjava.

jok

DAN DRUGI Počinje udarnički u pola 2 na teškoj žegi koja će potrajati ceo dan i naterati nas da vadimo prašinu iz svih telesnih duplji posle festivala sa prog death novim nadama Persefone, koji su se uprkos negostoljubivom terenu ozbiljno potrudili da donesu kvalitetno trake sa poslednja dva albuma. Ne znam što nije bilo basiste, izgleda ih ove godine nisu puštali u Česku (o tome kasnije još), kapiram da je moglo i bolje da je bio normalniji termin ali u svakom slučaju dobri bili iako nisam baš fan. Reujedinjene kultadžije Exhorder su masno iscepali šta su imali, kako nisam fan ni njihova dva albuma tako me ni nastup nije raspametio, videćemo šta če imati još da kažu u budućnosti ali moram priznati da baš ne žudim za nekim novim albumom, ovo mi kao ST lepo zaokružilo svu priču oko njih. Čak sam uspeo da polgledam usput i pola nastupa H2O i čujem još pametnih straight edge poruka, frontmen je bio zabavan moram priznati. E ali onda kreće jedna od najjačih žurki festivala uz Municipal Waste, oni cepaju iz sve snage best of uz odličan zvuk a publika preluda, circle pitovi i crowdsurfing ne staju ni jednog momenta a vrhunac je bio kad su proneli na rukama lika golog kao od majke rođenog na rukama. Tony u jednom momentu poziva publiku da svi krenu da crowdsurfuju gde nastaje totalni vrhunac haosa, sve u svemu čista nedestilovana metal zabava, gledati kad god se može šta god mislili o njima. Vreme je da se trči u šator na nove nade Blood Incantation koji su dobro doneli svoj kosmički horor death metal, no ipak se ne mogu oteti utisku da bi mi nastup bio još bolji da je bio smešten u neku duboku noć. Od njih mislim da najbolje tek sledi. Onda ide klasičan slučaj wrong place wrong time koncerta, Mortiis era one albume zaista volim čuti u nekim mirnim uslovima kontemplacije ali smestiti ga u pola sedam na teškoj jari u šator je zaista bilo van pameti i nikako privlačno, sva sreća jer je moralo da se trči dalje. Iskusno smešteni između vedeta braindead metala Carniflex i Dying Fetus, norveški prog čarobnjaci Green Carnation donose jedan od top 5 nastupa festivala. U suštini odlična pozicija između dva pomenuta benda jer su se svi retardi počistili da piju i probrana ekipa ostala da uživa baš kako treba. Zvuk kao mleko i med, Kjetil peva kao slavuj, setlista skoncentrisana na Blessing i Offspring, možda bi bilo lepo čuti još štošta ali za to valjda neka intimnija varijanta treba da se juri. Stvarno mi nije jasno što ni nazad u dan nisu bili veći jer imaju sve što treba, i zvuk i svirku i pesme ali avaj. Čula se i nova pesma, sasvim pristojna pa se čeka album nestrpljivo. Opet trka u šator na nažalost još jedno razočarenje uz Pallbearer, u Bgu mi super zvučali ali ovde se odvrnuli kao svinje a vokal onda ispadne još gore slabašan. Ne leži im baš ova sludgy fuzzy predstava. Prva poseta Orient stejdžu za nastup jedan od meni najželjenijih bendova za videti ove godine, carski Grave Pleasures i sve počinje baš kako treba: bend cepa hitove sa super zvukom, publika gori i ... paf, na kraju pete pesme u jednom momentu samo nestaje struje na celom stejdžu! Niko ne zna šta se dešava, car Khvost izlazi i peva refren Death reflects us s publikom što je baš bio emotivan momenat ali posle toga tajac, nema benda nema nikoga. Bukvalno se ne zna šta da se radi ali raspakivanje bubnja posle posla sata je jasno poslalo poruku da kurca nema od ovoga, posredi je inače bio neki težak kuršlus u celom Jaromeru ali na sreću u toku večeri stiže vest da bend zakazuje novi termin sutra u 18h, fak jea. Da li je Moonspell ipak zajebao stvar live, što se mene tiče ne. Peti put ih gledam i uvek na visini zadatka i po meni bili dosta bolji nego prošle godine, moćda je pomogla i specijalna lista sa trakama sa prva dva mega kult albuma, nažalost morao sam da zapalim pre kraja ali video sam već ovaj specijalan nastup u Bugarskoj tako da ću već nekako preboleti. Stižem u šator taman na početak Bolzer, i da hajp jeste opravdan jer oni sve s izdanja donose uživo u jednoj zverski raspojasanoj varijanti. Jesu bili preglasni ali čepovi su to izlečili, čak i oni čudni vokali sa Hero bolje deluju uživo. Pillorian je baš hladno i agresivno atmosferično predstavio svoj jedini album ali tu me negde na pola uhvatila teška kriza zbog celodnevnog stajanja pa sam otežano ispratio kraj nastupa, šteta jer kapiram da ću ih veoma teško uhvatiti negde opet uživo. Morao sam da se preselim na brdo i odatle ispratim ceo Converge nastup, šteta je je delovalo nasilno u tri pičke materine, svi četovrica udaraju iz sve snage i kapiram da je to mnogo bolje zvučalo u razularenoj masi ali jbg zaista se nije moglo. Nikad neću biti fan ali respekt za sve što bend radi. Odmor se završava i vreme je za nokturnalne blasfemije uz vedete Marduk, bubnjar zaista nije normalan, ceo bend ore bez milosti ali naravno zvezda scene je monstruozni Mortuus koji jezivo vodi priču u svom maniru. Dobra i best of lista, zaista nikakvog uzimanja zarobljenika nije bilo, pravi ekstremni završetak ekstremno dugog dana.

u stvari ne

Da počnem i ja svoja Brutal Assault priključenija godina 3, a iskreno se nadam ne i poslednja (s obzirom na to da su za 2018 povrđeni već Meshuggah, Testament, Anal Nakurac i Napalm izgleda da je još jedan odlazak izvestan)... DAN NULTI Dolazimo taman na početak češke institucije Root, zanimljivo da im se pao isti termin i isto vreme dana kao prethodne godine pa me sam nastup dosta podsećao na pomenuti, a s obzirom na to da je taj bio odličan nije bilo razloga za neko žaljenje. Na sreću malo su promešali setlistu i ubacili neke druge trake čisto da to zaista ne bi bila kopija pomenute svirke, a na moju nesreću ispala iz opcije Casilda's Song koju sam opet žarko želeo da čujem. Zaista mi ima neke čari gledati istočnoevropske BM veterane na ovakvom terenu a o tome če biti još reči kasnije. Za vreme Gride sam kupovao majice, ono što sam čuo me nije uopšte privuklo. Verovatno je to zanimljivije gledati na Obscene Extreme sa gomilom manijaka okolo, ovako blah. Suicidal Tendencies, kao što je napomenuo gospon Haos iznad, okupili baš pristojnu masu za warmup party, oni nikad nisu bili moja šoljica čaja (retardiran za skejt jbg, više volim kad se peva o posednutosti demonima nego skejtom) ali mora se priznati da je to dobro zvučalo, čuli su se uglavnom svi hitovi koji treba da se čuju plus kao bonus Lombardo i Weinman tako da sam ja svoje sa ST lepo obavio ovim nastupom, a plus sam i čuo kilo pametnih poruka od Mike Muira koje ču koristiti u svakodnevnom životu. Simpatičan bonus je što je odmah pored mene stajao i pratio koncert Ross iz Immolation koji je došao kao fan na festival i kog sam posle viđao nekoliko puta. DAN PRVI I prvi bend za festival su kalifornijski veterani Armored Saint i odmah lepo iznenađenje za početak. Iskren da budem nisam neki die hard fan njih čak ni u prajm tajmu a albumi iz post 2000 mi se baš slabo dojme ali oni su baš dobro odradili svoje. Setlista najveći hitovi, baš šta treba, bend raspoložen i dobar zvuk a na čelu John Bush koji je bio skroz raspoložen da animira publiku, pomalo i svojom grozomornom odevnom kombinacijom kauboja kurvara. Drago mi je bilo videti gazdu Slagela iz Metal Blade kako sa strane bine snima i uživa u nastupu, veruje u bend koji je još odavno potpisao. Onda sam ja par sati lutao i pravio kostur gigantskog šopinga koji je usledio u sledeća 4 dana o čemu imate napismeno na odgovarajućoj temi, i propustio sve što su fellow Serbs gledali. Rešavam onda da isprobam novootkrivenu poziciju brda za nastup Brujerie, i reći ću samo da mi je izgleda onaj nastup na Exitu od pre mesec dana bio dosta za ceo život, nije mi uopšte bilo zabavno da slušam iste fore 2x za mesec dana. I kod nas su bolje ribe izašle na stejdž. Onda sam sišao malo u masu za nastup The Black Dahlia Murder, još jedan bend koji nije moja šoljica čaja ali se ne može poreći ubedljivost uživo onoga što rade. Trevor je kao neki veseli štreber kog su pustili na scenu da se iživi koliko može, gotivna pojava indeed. Nisu me naterali da besomučno slušam albume ali solidna predstava lad se ovako naleti. Pre kraja njihovog nastupa rešavam da se po prvi put odšetam do šatora i proverim šta radi Joel i Toxic Holocaust, i za razliku od Brujerie ovaj trojac valja gledati gde god se može za nepatvoreno sirovo thrash metal zadovoljstvo. Solidno ispunjen šator i publika razularena, bend za pola sata iscepao best of listu bez ikakvog palamuđenja, sve u svemu ozbiljan headbang treat. Vreme je da se vratim na mejn na vedete Cannibal Corpse i za njih se nema šta reći, svako majstor na svojoj poziciji, mašina radi kao luda i melje iz svih oružja raspoloživih ali meni nastup nešto dosadno počeo sa nekoliko novijih pesama koje baš i ne gotivim, i taman kad sam se smorio kao kurac u ladnoj vodi oni udariše po hitovima i odmah sevdah usledio do samog kraja, pa se cela situacija ipak izvukla na pozitivno. Dodatan bonus je baš raspoložen Corpsegrinder koji je izbegao svoje standardne najave koje koristi dekadama pa se čak pomalo i dao u spiku s publikom. Onda ja rešavam za razliku od svih ostalih da žrtvujem Gojiru za nastup novih norveških nada Whoredom Rife. Poluprazan šator jer je verovatno sva masa bila na mejnu tad ali bend se ne da omesti u donošenju svog hladnog emperorastog zvuka prisutnima. Dobar zvuk, cela bina zavijena u oblak dima iz koje se probijaju sablasne prikaze, kad razmislim dalo je vajba to odsustvo publike da se upadne u taj hladni BM trip. Dovoljno je reći da posle uopšte nisam zažalio za Gojirom, iako su mi svi rekli da su razbili. Nastavljam za kraj u istom crnom gasu uz nastup mađarskog kulta Tormentor. Are you ready for 80s Black Metal, pita Atila, o da brate moj prvi talas je naravno realnost a Anno Domini koji je minus jedne pesme ceo bio odsviran to kristalno dokazuje. Bend jeste bio blago trapav ali i sam izvorni snimak je unhinged maksimalno, a priču u svakom slučaju vodi Atila svojim ubistvenim glasom i morbidnom pojavom. Mislim da mi je ovo bio i vrhunac prvog dana, posleponoćna dominacija istočnoevropskog kulta!