azal

nije mi omiljeni, ali da je velicanstven jeste. plus je remission/leviathan/blood mountain/crack the skye sigurno jedna od, ako ne i najjaci niz albuma u poslednjih 25 god metala

jako bitan artifact se pojavio danas na internetu

isao je u visine kad je blio mladji. meni je najveci problem kod njega sto je malo previse nezan. nije mu mnogo snazan vokal, dosta nazalno peva.

najveci problem sa ovakvim bendovima jeste sto su previse konzistentni. previse sam ovakve muzike cuo i nekako mi ne treba vise, a i ako zelim da slusam VP, pustim The God Thing ili Far Off Grace i ispuni moju zelju za VPom 😄 i rekao bih da je ova novija muzika malo manje prog/sviracki nastrojena, i malo vise ide ka nekom obicnom melodic metalu, sto nije lose, ali i toga ima previse 😄

konacno malo iskonskog weird death metala lik iz Diskorda svira gitaru

Svart Records is proud to release the debut album, I, from Haunted Plasma, a powerhouse of futuristic synth in symbiosis with the super violent atmospherics of kosmische Black Metal. Haunted Plasma is “man meets machine” in a cybernetic wasteland, set to a conceptual backdrop of William Gibson and Phillip K. Dick style mind-melt. The highly evolved creatives at the heart of Haunted Plasma’s sound, cite Terry Riley, Massive Attack, a contemporary take on Krautrock hypnosis, psychedelic Black Metal and 90s Techno, resulting in an orgy of mutant sound. The phantoms at the beating nucleus of this unearthly machine are Juho Vanhanen (Oranssi Pazuzu, Grave Pleasures), Timo Kaukolampi (K-X-P, Op:l Bastards) and Tomi Leppänen (Circle, Aavikko, K-X-P), transmitting a music form evolved from a life of redefining sonic boundaries in their respective projects. Also featuring guest vocals from Mat McNerney (Hexvessel, Carpenter Brut, Grave Pleasures/Beastmilk), Pauliina Lindell (Vuono, Dust Mountain) and Ringa Manner (Ruusut, The Hearing). Haunted Plasma promises an extraterrestrial experience from some of the foremost contemporary musicians at the heart of the Finnish heavy and avant-garde musical underworld.

pa to je prirodna evolucija Warning za sirmoasne, postaju 40 Watt Sun za siromasne

he don't miss

DRI potpisali ugovor da sviraju ovde svake godine dok ne umru

ovi sjajno zvuce imaju neku divlju kvelertak energiju samo manje metal

ne secam se kad sam nebitniji album od ovog Whom Gods Destroy albuma slusao. stvarno ne kapiram zasto je ovaj Dino toliko popularan, valjda iz razloga jer je sve manje dobrih "klasicnih" metal pevaca ima, ali lik je bukvalno Aliexpress Jorn i nista vise. Ovo je skoro isto kao onaj Sons of Apollo ali nekako jos dosadnije. hard rock pevanje preko nekih jako tipicnih dzn dzn prog riffova, i obavezno soliranje bumblefoota i sheriniana u svakoj pesmi. mislim da bih pre slusao neki noviji dream theater od ovog

Load konacno ima smisla

dobra svirka, dobar zvuk, lepo druzenje, odvratan klub. koncipiran za ex-yu tribute bendove, jebena borba da dodjes do toaleta, sanka, mercha, bas pakao.

5.000 din nek trazi sad

bolje od Leprousa svakako, meni su oni generalno dosadni, tako da mi prija ova pesma koja ne pokusava da bude previse proggy. refren prilican Muse wanna-be ali fino spakovano sve.

daj je ostao Oyvind u bendu umesto pijanog cirkuzanta, sta bi to moglo da bude

bogovi

odem cim zavrse sa Nihility i u krevetu sam pre 11 😇

izsao je album 20 feb. odlican je. prava US power/prog prica. likovi sto rade Up the Hammers su se toliko odusevili da su ih odmah zvali da sviraju na festivalu sledece godine.

jos jedan bend koji treba sahraniti

Binary Dream pevac zapravo dosta vajbuje na Toma iz Evergreya za siromasne. tj vajbuje na trenutnog Toma, ne onog sa pocetka karijere.

bukirana je turneja buraz

daj link

ne znam, meni ovo disonanto koliko i Altars, znaci ne previse. Nije mi sve sto nije Mejden harmonija disonatano. Voivod nije disonatan, koriste neke atipcne harmonije za metal koje ces pre povezati sa dzezom, ali nije disonatno. mene ovaj album bas zestoko odradio, jako emotivan za death metal tehnicki, ima neku neurosis crtu bolnu, narocito u sporijim pesmama, inner oceans, endurance. i za kraj ona porcupine tree obrada sto zvuci kao da je Jesu obradio, to me bas dotuklo. meni bas odlican album i dosta unikatan.