Dark Princess

Moj burazer je bio da ih gleda i kaze da su bili fenomenalni... Ja sam odustala u poslednjem trenutku, a on kaze da sam propustila najbolji koncert u zivotu... Aaaaaaaaaa Ma doci ce oni kad tad....a onda cu da budem u prvim redovima...

Idem... Od jedne ruke do druge... Gde si...? Zagrlio bih te... Grlim tvoju odsutnost... Poljubio bih ti glas... Čujem smeh daljina... Usne mi lice rastrgle... Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi... Hteo bih da te vidim, pa, oči zaklapam... Idem... Od jedne slepoočnice do druge... Gde si...? (Vasko Popa) H. Hese Nedostojan ja sam, nedostojan svake ljubavi, Od nje izgaram, ali za nju ne znam. Ja sam blesak, munja, vatra iz oblaka, Ja sam vetar, oluja, ja sam melodija… Ja samo uzimam ljubav I upijam njenu slast, Suze me večno prate, Jer veran nisam nikom, nit ikom pripadam. Odan sam samo svojoj zvezni Koja me na uništenje priziva, Koja moj užitak u mučenje pretvara A koju moje srce ipak voli i slavi. Čarobnjak i zavodnik, to je moja sudbina! Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren, Gospod moj i vođa je smrt.

And suddenly, the miracle happens. I look across at the woman who has just made some coffee and is now reading the newspaper, whose eyes look tired and desperate, who is her usual silent self, who does not always show her affection in gesures, the woman who made me say yes when I wanted to say no, who forced me to fight for what she, quite rightly, belived was my reason for living, who let me set off alone because her love for me was greater even than her love for herself, who made me go in search of my dream: and, suddenly, seeig that small, quiet woman, whose eyes said more than any words, who sas often terrified inside, but always courageous in her actions, who could love someone withour humbling herself and who never ever apologized for fighting for her man-suddenly, mu fingers press down on the keys. "The Zahir" - paulo coelho

gavro lepe rime puni optimizmom ali veshtac kaze ima leka srushicu ga ja bash egzorcizmom kad duh iz njega progovori rechju smelom dosadnom knjigom

svidza mi se.Ova rechenica me je sad uzasno zacnula u pravu tachku...

Cartman rulez! But muuuuuuum!!!

Blow sa Johnny Deppom

Chiatm Fausta trenutno...

Episkop žicki i ohridski Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa Žickog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten na Ohridsku episkopiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu Goru, u Englesku i Ameriku, gde je svuda imao veoma plodnu delatnost, o cemu postoje i bezbrojni dokumenti i svedoci. Nikolaj je ucestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišcanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No narocito treba istaci Nikolajev pastirski i duhovni rad u Ohridu i Bitolju, a zatim i u Žici gde ce biti vracen 1934. godine, po želji Arhijerejskog Sabora i naroda. Tek kao episkop Ohridski i Žicki, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujuci pri tom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takode mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje cesto nije imao ni razumevanja ni narocite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid, kolevka slovenske pismenosti i kulture na Balkanu – "ovaj svešteni grad, sa svojom velikom plodotvornom prošlošcu i dosta skucenom sadašnjošcu", kako je sam Vladika govorio. Na Nikolaja je vec bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija sa svojim svetinjama i svetim podvižnicima. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio pobožni Ohrid i susedna mu Sveta Gora, koju je Deda-Vladika svakog leta redovno posecivao. Sveta Gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj narocito mnogo citao i proucavao, izvršili su na njega poslednji i trajni pravoslavni uticaj. Može se s pravom reci da se upravo ovde i sada u Nikolaju desila duboka i korenita unutrašnja promena, koja se od tada izražavala i vidljivo i bila je neposredno zapažena od prostih i pobožnih ljudi. Ovaj se duhovni prelom ogledao i spolja u svemu: u Nikolajevom govoru, ponašanju, cak i odevanju. Raniji mladi jeromonah dr Nikolaj Velimirovic nastojao je da oko sebe sve impresionira, privuce i ocara. Obucen u blistavu mantiju, negovane kose i ponašanja, recit i raskošan u govorništvu, to je bio Nikolaj iz "preohridskog" perioda. Takvoga ga vidimo u "Recima o Svecoveku", jednoj od retko umnih i dubokih knjiga novijeg Srpstva, ali mahom samo misaonoj i filosofskoj, no još uvek ne dovoljno duhovnoj i pravoslavnoj, kakva su njegova dela od Ohrida i Žice pa nadalje (Omilije, Ohridski prolog, Misionarska pisma). Takav je i sav njegov dalji pastirski i duhovni rad sa pravoslavnim narodom, bogomoljcima i monaštvom. U ovom drugom periodu svoga života, Nikolaj otura od sebe i svog naroda razne oblike tudinštine i površnog zapadnjaštva. Njega u celini obuzimaju i prožimaju tople struje Pravoslavlja, oduševljava ga i pleni prekrsni i spasonosni lik Hristov i crkveno-narodna delatnost Svetoga Save. Svetska slava mu postaje ništavna, Ljudske pohvale otužne, preterano negovan književni izraz lici mu na praznoslovlje, a svetsko mudrovanje na duhovno uboštvo i prosjaštvo. Ovo ne znaci da se Vladika "uprostacio", nego da se produhovio i pojednostavio. Za njega Hristove reci: "Ja sam Put, Istina i Život" postaju sve i sva. On se od svega okrece sebi i svome bogožednom narodu. U njemu se zbiva istinski unutrašnji preporodaj, novo rodenje i zacetak svetog žitija. Hristos je onaj koji njega i duše oko njega iznova preporada. Od Nikolaja genija zapocinje Nikolaj svetitelj. I upravo je to bilo ono što je ljude njemu privlacilo i oko njega okupljalo i držalo. Na žalost, ni tada Nikolaj nije bio bez cestih neprijatelja, klevetnika i podmetaca. No on je i tada, kao i kasnije, sve to prevazilazio svojim otvorenim i jasnim življenjem i delanjem pred licem Božijem i licem svoga naroda. Možda bi, bez ovog ohridskog i žickog preloma Nikolaj ostao samo veliki i usamljeni genije u našem narodu, kao bor u planini, bez premca i takmaca. Ni nikada ne bi postao narodni "Deda Vladika", "Sveti Deka" – Novi Srpski Zlatoust. Zlatoust ne samo po reci i besedništvu, nego i po delanju i pastirstvovanju, po apostolskom i martirskom svedocenju Hrista radi. Nikolaj je, kao nekada Sveti Sava, polako postajao svetla i svega savest citavog Srpskog naroda, i za svoje i za buduca pokoljenja. Jer, Srpski verujuci narod je nesumnjivo primio i usvojio Vladiku Nikolaja kao svoga duhovnog vodu, kao Božjeg proroka i svetitelja, i niko ga iz verujuce narodne duše i srca nece istisnuti ni izbrisati. A što se tice izvesnih starijih i novijih napada na njega, sam Vladika je jednom pokazao kako na to treba gledati, Naime, posle napada i teških uvreda nanetih mu od strane jednog episkopa, Nikolaja je u Žici posetio jedan novinar "Politike" i zamolio ga da nešto kaže tim povodom. "Episkop Nikolaj me je dugo gledao, ne govoreci ništa. Taj pogled i to cutanje bili su mi jasniji odgovor nego bilo koja recenica". ("Politika" br. 11344; 29. XII 1939).

Somebody told me! :da:

Suplent Bogoslovije Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao sav stati i ostati u okvirima Bogoslovije. Zidovi ucionice bili su tesni za njega. On zato pocinje da piše, govori i objavljuje. Mladi i uceni jeromonah pocinje sa sjajnim besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarcevom univerzitetu n drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života, ali na nacin neviden do tada i zato potresan za inteligenciju ondašnje Srbije. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim casopisima svoje clanke, besede i studije: o Njegošu, o Niceu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme. Besednik Svojim snažnim religiozno-crkvenim i nacionalnim istupima u javnom životu ondašnje demokratske i slobodarske Srbije, Nikolaj je izazvao divljenje i poštovanje kod mnogih, ali nije vec tada bio ni bez neprijatelja i zavidnika. Ne samo cela Srbija i Beograd, nego i ostali jugoslovenski krajevi govorili su tada o mladom jeromonahu i ucenom besedniku Nikolaju. Tako je godine 1912. pozvan u Sarajevo na proslavu lista "Prosveta", gde je oduševio bosansko-hercegovacku omladinu i upoznao se sa najvidenijim predstavnicima tamošnjih porobljenih Srba: Corovicem, Ducicem, Šanticem, Grdicem, Ljubibraticem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reci da su "svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni", što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledece godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi Njegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila procitana. Kako tvrdi Dedijer (u delu "Sarajevski atentat"), na Nikolajevim "Besedama pod Gorom" mladobosanci su se zaklinjali kao nad Jevandeljem. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kad uskoro malena Srbija stupi na golgotski put ratova za oslobodenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj živo i aktivno ucestvuje. On ne samo da budnim okom i dušom prati razvoj dogadaja, na bojištu i u pozadini, drži odgovarajuce besede i krepi i teši narod u natcovecanskim borbama i ratnim stradanjima, nego i sam licno u svemu tome ucestvuje kao dobrovoljac i pomocnik postradalima u ratu, u bolestima i siromaštini (svoju je platu ustupio državi sve dok rat traje). Njegovi tadašnji govori (Besede "Iznad greha i smrti") mogu se porediti sa Periklovim govorima u drevnoj Heladi, govorenim u slavu palih za otadžbinu. Nikolaj je živo i aktivno ucestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao ne malo kritickih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, medutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz "Hrišcanskog vesnika" zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Prorocki duh ovog apostola i pastira nadilazio je visoko svoje protivnike i zavidljivce, bez kojih, istina, nije bio do kraja života, pa ni danas. Medutim, Nikolaj je uvek rado i lako praštao. Misija za vreme Prvog svetskog rata u Americi i Engleskoj Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj stvari srpskoj i jugoslovenskoj. Sa svojstvenom mu mudrošcu i recitošcu, koristeci i svoje znanje jezika i popularnost, Nikolaj je zapadni^ saveznicima prikazao Golgotu Srbije, govoreci i o manama Srpskog naroda, koje je austrougarska propaganda preuvelicavala, ali i o vrlinama srpske duše, koje su neprijatelji prikrivali. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreci se na taj nacin za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Vec avgusta 1915. g. on je na velikom zboru u Cikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatolickog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobodenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Nacelnika armije) da je "otac Nikolaj bio treca armija" za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišcanskih crkava. i od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takode je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Evo za njega jedan copy/paste.Mrzi me da se ubedjujem...Nikolaj prosechan....pa vi niste zdravi..

Me loves Radiohead Moj burazer ih gledao na Szigetu,a ja nisam mogla da odem :cry: Najveca greshka u zivotu - mogla sam da prodam neshto pa da odem Nije samo Creep...shta kazete za Lucky?

Rekoh da napishem neshto drugo,ali kad sam videla ovo....setih se na

Mnogo su dobri Muse.... Pevach je super,ima bash zanimljiv glas. Ja volim Endlessly soooo much... I ne samo to .... Best alternative!

Bila je ova tema josh tamo 2003. kad sam ja prvi put doshla ovde(pa sam sluchajno otvorila duplu temu isto o Faith,a moderatori hteli da me ubiju:)) O ovom bendu sve najbolje...teshko je lepo prichati o bendovima,mnogo je lakshe pljuvati ih,hehe. Angel Dust - neprocenjivo