Machiko Noguchi

naha je novi bend/projekat iz Japana deklarisan kao Okinawan hardcore, međutim svašta se dešava tu prvo, ovo je raw/lo-fi dok vokal+buka zvuče kao nešto što bi izašlo iz Sete Star Sept kuhinje samo su ovde malo prigušeni i zatrpani ispod muzike sama muzika, iako jeste hardcore (sa nešto grinda), je poprilično zacrnjena, ali ne mogu da kažem da je samo blackened već je mešavina melodic black/post black/blackgaze love it!

favorite track: On the Fray favorite track: Only Ache favorite track: Ruled by the Insane favorite track: Under the Black Flag

100% would attend

😔 ❤️

meth. je prva najava ove godine gde ozbiljno razmišljam da se pojavim

good guy Jan Archagathus, Poison Idea, Zouo 🖤

op op vraća me jedno 15ak godina unazad milina 😎

preminuo je Radivoj Šajtinac

hardcore i crust i punk (i rock) i sve je i raw i dark i death i black ne znam kako uspeše, al sad smo tu gde smo bombonica, al gorka

grind i hc u jednakim odnosima pritom ne zvuči ko kakav kolaž, baš suprotno, fino je izblendano odličan prvenac i već neko vreme se pitam šta je sa ljudima iz Jesus ain't in Poland evo mi odgovora

evo mi prilike da preporučim štošta za sve one koji vole oi! punk, a ne znaju kako da pređu na hladnu stranu, bend koji stoji na granici je IENA iz Italije (Firenca) zvukom ne toliko dark, ali lirički više goth od bilo čega drugog goth posle toga bih prešla na Mess kojeg ima na plejlisti gore i to od prvog EP-ja a pošto me ovih dana hoće nešto saksofon izdvajam ovde i Bromure (takođe ima na plejlisti)

nikad mi brže nisu prošla 3+ sata

prosto ne znam gde bih ovo ethereal psych-folk drugačije

mislila sam da ću prošlogodišnji PainKiller videti na nekoj od listi najboljih albuma... da ostanemo u sličnoj sferi, izašao je i novi Kerath ove godine EP iz prošle je mogao na death/grind, novi album već ne iako jeste jednim delom death/grind ipak je i mnogo toga drugog pa bih ja pored ovog ambient/death/doom stavila još experimental/grind/symphonic znam, mnogo je i prvo sam pomislila da će biti previše u smislu mnogo hteli, mnogo započeli, ali nije jeste malo pretenciozno, ali mi se ipak sviđa pleh - truba, trombon, rog + saksofon isprljano deathom i grindom najviše mi se sviđaju Machine i Tesla Pigline

ladno Fields of Mildew... nego, izašao video za Sinner/God pre par sati

nešto novo nešto staro nije baš po mom ukusu, ali nije loše sa sludge strane ništa revolucionarno, a pošto je i noise i experimental tu sam ipak očekivala više da je ceo EP kao početna Hellfire for Two ne bi mi se svidelo, nastavila sam da slušam zbog The Ballad of Stacy & Chad a najbolja mi je Scum Number One cilj mi je bio da okačim ovo jer je takvo drobljenje i trulež, zaslužuje da se nađe ovde, a ja sam inače slaba na makedonski sludge, šta ću prva Untitled (ima tri) oduzima i ono malo volje za životom što (ti) je ostalo sve preporuke u istoj liniji sa Grief, Come to Grief, Corrupted i Khanate

comes with the territory zabrinula bih se da nije tako 😅

!

neočekivano je understatement Divine Tree, Ancient Forest, Wings i Air and Fire (Part I) zvuče kao delovi crtanog koji bi Cartoon Saloon uradio i kad smo već kod toga imam ideju, kad bude Ferngully live-action remake SOP rade soundtrack tu i tamo ima Arrowwood momenata, pogotovo kad Soul of the Word krene poslednje tri stvari - Panthoibi, A Wounded Leader's Last Stand i Soraren Chant su čista lepota i skupa bi mogle biti i odličan EP definitivni favorit mi je Panthoibi, ko mene da su pitali za smernice ovo je super