Dersu Uzala

Nijednom vise. Razmatram opcije. Nije se ovde zezati; ako ti ne donosi pare, ne sviras.

Sta cekas nije mi jasno...sedi i pravi ga (pojacalo) ...onda mu ugradi taj prekidac pa testiraj prvo na sebi . Vidi kako ti cujes tu razliku . Imaj u vidu da pricamo sve vreme o gitarskim audio pojacalima. Profesionalni gitaristi (za razliku od paljevina, kucnih gitarista i drugih 'hobista'), pogotovu oni vrlo uspesni, tragaju za 'svojim' zvukom. Ne zanima ih puko repliciranje necijeg tudjeg zvuka ili nekakve audio zakonitosti. Nemaju inzenjerski background (sad ce May da me cimne, znam). Manje vise sve je dozvoljeno u toj potrazi za licnim izrazom. Hi-hi audio tehnika je mnogo vise rigidna u tom pogledu jer su inzenjeri posle dugog niza godina skapirali koji su to uslovi u smislu pravljenja opreme i samog okruzenja koji daju najvernije rezultate za zvucnu reprodukciju. Prvo je kreacija, a drugo je re-kreacija tog istog prvobitnog zvuka. Kada nesto rekreiras, da rezimiram, nemas puno dizajnerske slobode jer posle svih ovih godina, znaju se pravila igre unapred (vernost, vernost, i samo vernost u reprodukciji originalnog zvuka je mantra). Svim ovim sam hteo da kazem da je, kako se i slozismo mislim, sam zvuk, pogotovu na izvoristu, dok ga kreiras, vrlo subjektivna rabota i samim tim, svako bajanje, mantranje, kadjenje i magije su dobrodosle. Tu utiskujes deo sebe. Posle se to onom rigidnom audio hi-fi opremom reprodukuje jer zelimo da cujemo tebe, bez 'korigovanja' od strane hi-fi. Iz kog razloga audiofili (audio= zvuk philos= ljubav)i ne koriste tonske kontrole na svojim pojacalima i kad ih imaju. Cesto ih audio hi-fi pojacala nemaju, pogotovu ona vrhunska. Ne znam ni jednog audiofila koji je imao ekvilajzer . Majke mi. Defeats the purpose of hi-fi. 'Ocu da cujem kako je snimljena ploca jer to govori sve o njoj. Ruku na srce, prosao sam i sam kroz taj stadijum cackanja tonskih kontrola (na hi-fiju); ucis dok si ziv. Good point, naravno. Ja jos uvek experimentisem sa trzalicama. Ovaj bata sto mi pravi gitare napravio skoro bas neke trzalice. Ne mres verovati kako funkcionisu. Malo se treba navici doduse, ali... Inace standardno koristim jednu jedinu i frka mi je sta cu kad se istrosi (ja ostrim trzalice BTW, da dobijem sto je moguce manju tacku dodira sa zicom, dobijes vrlo veliki 'attack' bez elektricnih pomagala i naravno mozes i brze da sviras). Trzalica je Dunlop custom made za 'Ingveta' i ostane po neka u koferu kad posalje neku djitru kod ortaka na servisiranje. Suvisno je reci da se neke i ne vrate debelom Shvedu. Kad vec spomenu Shveda, prica nam njegov teki (za gitaru)...kaze "kad sam dobio posao kod debelog, prvo me je odveo do stola i pokazao na 'magicnu kriglu' ". Tekijev je prvi zadatak da se 'magicna krigla' nikad ne isprazni, pa onda sve drugo. Debeli Shved u proseku cimne 24 Hajnekena on a bad day i preko 30 on a good one .

Zasto si onda presla u defanzivni mod? Nema potrebe da se branis, sala ili ne. Sto je receno pred svima, receno je. Ubuduce, kad hoces da se nasalis samnom, nasali se privatno . Drago mi je cuti da pratis teoriju i odradjujes praksu. Mozda jednog dana popricamo ti i ja o tome, ako ti nije bedak da se 'raspricamo 3 km' . P.S. Najbolja fora ti je ta oko bine. 'Bina' is my middle name, sister.

Oops, lapsus linguae...trebalo je da stoji 'i tranzistorska ne samo lampaska' mada cenim da ste skapirali poantu. My bad. Ispeki pa reki .

@Gargamel deder sibni i meni u neko sanduce, ne ustrucavaj se .

Znam, obicno i komuniciram telepatski ali mi je Ponedeljkom, Sredom i Petkom, van Hogworth-a, zabranjeno da je koristim. Juce bese Sreda . Now go back play with your fuckin' dolls and let men talk about things men talk about .

Kad bolje razmislim, zaboravi ovo gore. Prave oni i danas sjajne stvari. Verovatno samo nisam u tom fazonu vise .

Eh, kad se setim . Sjajne gitare bejahu. Vidi ovaj ludacki Charvel na ebayu. Kad rekoh trazenije, sta li, mislim na malu ponudu Charvela prema Jacksonu na trzistu. Sad vidim ovo za Ontario. Prva radionica je bila u Azusi, pa San Dimas pa Ontario. 1986 se otvara 'serijska' proizvodnja u fabrici u Fort Worth-u Texas, posto je 1986 IMC kupio firmu i to vise nije to i nikada nece biti to. Otprilike 25-30% i Charvela i Jacksona se pravi tu a ostatak u Japanu. Ontario postaje custom shop. Manje od 5% gitara ce sad biti tu pravljene. Znaci ako nisi srecnik da ti zapadne nesto sto je neko narucio, kako sam kazes, posle 1986, ili 'original' Charvel ili Jackson (pre 1978-1986) onda mrka kapa. Mada rekoh, ja volim i neke Japance a kamoli ove iz Texasa. Ono sto se desilo njima je isto sto se desilo Fenderu kad je prodat CBS-u tamo neke se'set pete . U medjuvremenu je i IMC puk'o i sad custom shop nosi svecu. 'ajd uzdravlje .

Bilo je kako kazes u 80-tim raznih Jacksona. Ja pricam o pocetku 80-tih pocev od 1980 (ajd da budemo specificni 1 januar 1981-ve je u stvari pocetak osamdesetih). Tada recimo nije bilo (1981) ni jednog jedinog Jacksona (RR je jos bio na papiru). Tokom decenije su se stvari promenile. Nema nikakve reci o custom shopu, Charvel je jednostavno prepisao ime Jacksonu i ovaj je vise godina posle uspeha RR modela poceo da gasi Charvel brand istovremeno kreirajuci nove Jackson modele. Biznis odluka. Radionica je i dalje bila ista za obe linije (San Dimas,CA). Potom su oba branda (Charvel i Jackson) prodata nekoj cini mi se IMC firmi 1986 i fabrika preseljena u Forth Worth, Texas (odakle je dosao i prvi Charvel i Jackson koje sam imao priliku da koristim neke 1986/7, ne secam se). IMC su bili importeri instrumenata pa je vrlo mali broj gitara bio pravljen u Texasu a vecina u Japanu. Uzgred budi receno, niko danas ne juri Jackson gitare iz tog perioda, ali Charveli postizu sasvim finu cenu (jer su generalno bolji ti modeli koje je Wayne pravio). Ja licno gotivim i jedne i druge. Sto bi rekao Gargamel, neko ti je mistifikovao sve to . Cinjenice (dokumenti) govore sami za sebe. Uzgred budi receno, secam se da su nas (koji smo ih tada pazarili) Charvel i Jackson gitare kostale identicno (puno para, obzirom da su ove dolazile iz Texasa a ne iz Japana). Bare (Milan Barkovic, sad covek ima 'Barewire' studio koliko se secam) je imao japansku trojku (Charvel 3a). Znatno jeftinije.

@Gargamel Ti i ja principijelno gledamo isto na stvari. . Uglavnom, mitovi i mistika me ne zanimaju preterano (sem kao price uz kafu i logorsku vatru); osciloskop u sake, tablice na astal , podmazati teoriju i u nove radne pobede . Mozes misliti koliko mitova covek nacuje tokom godina. Sto se tice audio tehnike, subjektivnost je kljuc. Da se nadovezem na tvoju pricu (s kojom se slazem, oko placebo efekata), secam se nekoc davno da su pokusavali recimo da isteraju, na naucnoj bazi, zasto se japanska (ali high-end, ne Technics, Aiwa, Akai, Sony i to) pojacala razlikuju od evropskih i americkih (i integralna ne samo lampaska) po 'slusljivosti'. Drugim recima, ljudi koji su i imali kinte da ih kupe su uglavnom zazirali od njih, zbog 'zvuka' ne zbog kvaliteta izrade ili porekla. Posle par godina research-a ispostavilo se da 'zuta' rasa generalno cuje zvuk drukcije. Nesto je izmedju njihovog uha i mozga 'wired' drukcije. Ne znam koliko ljudi je poverovalo u to ali je to bilo naucno objasnjenje. Onda su japanci malo promenili dizajn za strano trziste, a stranci za japansko. Dan danas recimo, gledam po nekim tehnickim forumima, japanci (po sopstvenom prizanju) su vise intrigirani gitarskim pojacalima koja konkretno proizvode heavy zvuk (maltene nema vecih rokera u dusi od japanaca ) u predpojacalu. Znaci kad treba da pazare pojacalo njih ne zanima dizajn izlaznog stepena u toj meri (iako se tamo pravi onaj 'sweetest clipping' sa izlaznim lampama) vec ih iskljucivo zanima kako je gain resen u pretpojacalu. Iz istog razloga se recimo TriAxis prodaje tamo k'o 'alva (imam negde i linkove oko tih njihovih preferencija, citam i padam pod sto). Eto ti mita o ugljenim otpornicima. Svaki stari audiofil (s pocetka 20 veka pa naovamo) je dilovao sa njima a diluje i dan danas kad su u pitanju gitarska lampaska pojacala. Pridaju mu se mitske sposobnosti. On tvom pojacalu daje 'Mojo' bre, kazu ljudi. Onda su ljudi (inzenjeri) seli i skontali o cemu je rec. Pored svih nedostataka, od kojih si neke napomenuo (izraziti sum, temperaturni pomak, visoka pulsna snaga, visoka varijabilnost nominativne otpornosti) ugljeni otpornik ima jednu jedinu (nenadjebivu) prednost. Pravi tzv. otpornicku distorziju (resistor distortion). Ta distorzija generalno nije nista drugo do cisti 2 harmonik. U principu taj drugi harmonik je u datom kolu prakticno nemoguce cuti kao distorziju, ljudsko uvo ga jednostavno registruje kao 'topliji i sladji' (sweet) ton, prijemciviji ljudskom uhu (ali mozda ne i japanskom ljudskom uhu). Prosto daje tonu nekakvu likvidnost ili fluidnost ako hoces. Upravo zbog toga se koristi, ali sa merom. U principu, posto taj resistor distortion efekat dolazi do izrazaja u onom delu kola gde je veliki napon i velika razlika napona u jedinici vremena (voltage swing, jel'da), pravilno je postaviti ga na svega par mesta u kolu. Idealno bi bilo bas na samom faznom obrtacu (gde je nivo signala i swing najveci) i to na plate-u (iliti na anodi faznog obrtaca po naski). Problem je sto se bas sa faznog obrtaca najcesce vuce signal preko negativne povratne sprege, a posto je jedna od najbitnijih dizajn karakteristika negativne povratne sprege da, pored ostalog, umanjuje izoblicenja, onda taj ugljeni otpornik u takvom kolu gubi svrhu. Iz istog razloga se uglavnom budzi ispred samog obrtaca, ali uvek naravno sto kasnije u izlaznom stepenu. I nema njih tu puno. Jedan komad sasvim dosta. Svako k'o ima lampasa treba da bude spreman da ga nosi svakih 2-3 godine u servis da se bas ovi (CC iliti ugljeni) otpornici promene (jer vremenom 'odlutaju' njihove nominalne vrednosti do bola). Opet, sto se tice suma i generalno modernog lampaskog dizajna koji resava probleme suma i druge probleme pogledaj neke od sajtova sivih eminencija koji imaju tamo whitepapers oko njihovog dizajna (svaki naravno svoga konja hvali). Znaci Bogner (iz Bognera), Smith (iz Boogie-ja), Andy Williams (THD), Rivera, Goerge Alessandro, Steve Carr i tako ta ekipa. Sve je naravno usko vezano za gitarski lampaski dizajn (ne audio hi-fi lampaski dizajn ili dizajn opste namene). By the way, ne objasnih ono za kompresovanje signala u kolima sa aktivnim magnetima. Ukratko, u onim najjacim implementacijama, pored samog opampa (koji sam po sebi ne predstavlja puno, mozes da ga bukvalno tretiras kao elektronsku komponentu a la lampa ili tranzistor) postoji i kolo u kome se taj opamp nalazi (znas i sam). Kada se sad opamp poveze u kolo sa negativnom povratnom spregom, koja se kontrolise eksternim putem, tunovanjem frekvencija u takvom kolu (koje zna da bude veoma komplikovana mreza otpornika i kondenzatora, nista drugo) se postize boost-ovanje (pojacanje) odabranih frekvencija. Na to mislim kad kazem kompresija u aktivnom kolu (sa aktivnom ekvilizacijom). Stavise jedna od bukvalno prvih primena operacionih pojacavaca jos 40-tih godina 20-og veka je bila upravo tonska kontrola ovim putem (tada su doduse opamp-ovi bili pravljeni sa cevima ). Ima naravno puno magneta koje nemaju pratecu aktivnu ekvilizaciju vec se frekvencijski opseg regulise prostim RC kolima kao na 'obicnoj' gitari (za one manje upoznate sa materijom, taj tone potis na gitari pored volume-a je varijabilni otpornik koji odredjuje koliko ces signala propustiti prema malom kondenzatoru vezanom na masu. Kad komplikovani gitarski signal prodje kroz taj kondenzator, po prirodi stvari, skidaju se visoki tonovi sa originalnog signala. Kvantni fenomen doduse, ali poenta je sledeca. Kondenzatori generalno imaju vecu impedansu prema niskim signalnim ucestanostima nego visokim. Znaci vise se opiru, u propisno dizajniranom kolu za te upotrebe, protoku niskih frekvencija nego visokih i samim tim odvlace visoke frekvencije na masu. Ne lezi vraze, gube se tu donekle i nize frekvencije ali to je cena upotrebe). But, I digress . @Gargamel, keep up the good work. Cujemo se.

Dobro de ...Uzgred, vrlo kratko je to bila 'jedna firma'. Danas naravno vise nije, niti je vec dugo godina (jedno 15-tak). Japanski Jacksoni su bili (i danas su) od topole a amerski uglavnom od jove sa laminatom od javora ( ). Inace 90% trashera je kako rekoh sviralo Charvel-a i to 2, 3 i 3a, 6 i 6a, dok se napokon ne pojavise Jacksoni u obliku Stradze i sire (prvi i dugo godina jedini model je bio samo RR i on je nosio logo Jackson-a iz prostog razloga sto je bio radikalan i Wayne Charvel i Grover Jackson nisu hteli da rizikuju da Charvel ime bude asocirano sa eksperimentalnom gitarom ). Nema to veze sa custiom shop-om niti bilo cime slicnim. Wayne je prodao svoj interes partneru Groveru i ovaj je tokom sledecih nekoliko godina (a posle uspesnog lansiranja RR modela) poceo da koristi svoje ime a ne Charvel ime (Charvel je legenda kao graditelj, Jackson je biznismen, nisam siguran da je ikada svojerucno napravio gitaru u zivotu). Slicna prica ko Pensa-Suhr svojevremeno. E,da...danas Wayne Charvel vodi Wayne Guitars, Jackson je Jackson, a Charvel Guitars je deo Fender konzorcijuma.

cek bre...a Kurzweil?

Nes' mi verovati, ceo odgovor mi progutao sajt. Valjda je stranica (cookie) timeout-ovao. Pisah ga jedno 2 sata pa cu sad morati u dve tri recenice da kompresujem (no pun intended ) Umesto da ti drobim o opampovima (sta je to komparator, sabirac, oduzimac, inverter, sto se sve koristi u audio tehnici) evo ti par linkova: Audio dizajn sa operacionim pojacavacima Isto to samo malo drukcije Naravno da sam opamp ne koriguje frekvencijski opseg, za to se koristi kolo za aktivnu ekvilizaciju. Ugljeni otpornici su 'the shit', anyway. Naravno da ga i Boogie ima (svako cevno audio pojacalo koje drzi do sebe ga ima). Cenim da ne kapiras njegovu svrhu (ima ga bar jedan ali cesto ne i vise). P.S. Kad se vidimo, moci ces da cackas Boogie-ja do mile volje. Nema tu nikakve mistike (sem one o ugljenim otpornicima). Cackam i ja, stare navike tesko umiru. P.P.S. O samom 'besumnom' dizajnu (o kom takodje napisah traktat koji mi proguta Medjedja) pogledaj linkove ovih careva koji su danas siva eminencija za guitar amplifier dizajn (cevni na prvom mestu). Ako ti trebaju neka imena, pisi...

Neka rock lista (nista generalno): 1. Neil Peart - Rush . . . . . 2. Mick Tucker - Sweet 3. Lee Kerslake - Uriah Heep 4-5 dele Atma Anur - studijski muzicar Mike Portnoy - Dream Theater

Dushan ti je lepo i korektno obrazlozio. U principu prvenstveno vodi racuna o tipu drva koriscenog za telo i potom za vrat (ukljucujuci i hvataljku). Iako su iskljucivo magneti zasluzni za generisanje elektricnog signala, drvo i neke druge komponente uticu na 'kolorizaciju zvuka'. Kao sto i sam mozes zakljuciti, ako izbacimo cenu kao faktor, vecina gitara je napravljena (zarad tonalne fleksibilnosti) od mahagonija, javora i jasena. Potom idu jova (jovino drvo) iliti alder na engleskom i topola (poplar na engleskom, cesta i malo jevtinija zamena za jovu). Na kraju ide basswood (to je drvo nativno severno-americkom kontinentu) koji se koristi za proizvodnju gitara relativno od skora (15-20 godina). Ovo uglavnom vazi za 'pune' (solid body) gitare, akusticne gitare svih vrsta (klasicne, flamenco, meksicke, arapske) se prave od drukcijeg drveta uglavnom (cesto zimzelenog al to je posebna prica). Kad bih morao nekom narodski da pojasnim sta je za sta: Ako sviras: i) iskljucivo metal (trash/speed i sve u tom smislu, ) = 1.basswood 2.mahagoni ii) British wave of 80's metal (Saxon, Priest, Maiden i sl) = 1.jova ili topola 2.mahagoni iii) Hard Rock '60 '70 1.mahagoni 2.javor 3.jova 4.jasen(stvar ukusa) iv) Americki country & folk (ma zezam se ) v) Blues 1.mahagony/jova/javor/topola (stvar ukusa i skole bluza) vi) Jazz 1.mahagoni ili javor, retko jova Obrazlozenje (znaci gitare koje konkretno likovi koriste od datog drva): i) to uglavnom bejahu Jackson, Charvel i Ibanez svojevremeno. Neki trasheri/speederi koristise mahagoni tela od ovih proizvodjaca a neki basswood (Charvel su skoro iskljucivo bili pravljeni od basswooda 80-ih). Basswood daje britak zvuk kome treba potpora u niskim frekvencijama (i zato svi metalci koje sam znao svojevremeno, otpanjuju bass potish na pojacalu, velika greska). Mahagoni ima ujednacen zvuk, nijedna frekvencija ne iskace preterano, a ako hoces malo britkiji ton onda majstor stavi tanku plocu od javora na telo od mahagonija (sa gornje strane, gde su magneti i zice naravno). Ibanez je svojevremeno proizvodio RG540 seriju koja je od mahagonija i RG550/560/570 koje su od basswooda. Pa ko sta voli nek izvoli. ii) Momci su poceli da budze Stradze (jova) sa humbuckerima i stavljaju Floyd Rose (Tipton iz Priesta, Dave iz Maidena i onaj baja iz Saxona). Drugi gitarista bi obicno svirao na mahagoniju zarad dobijanja na ukupnoj punoci zvuka. Onaj iz Saxona na SG-u obicno (mahagoni), K.K. iz Priesta na Flying 'V' (mahagoni) a Adrian iz Maidena na vrlo ranim Ibanezima (mahagoni). iii) samo po sebi jasno...think Clapton, Page, Beck, Hendrix...znaci Les Paul (mahagoni sa javor top-om) ili Stradza (jova). Neki put Telecaster (oni bolji, providnog laka su od jasena). iv) v) Opet Stradza ili Les Paul ili Tele + neki specijalizirani modeli ili suplje gitare (hollow or semi-hollow bodies) u zavisnosti od stila (skole) bluza i licnih afiniteta. vi) Ovde problem postaje kompleksan. Jazzeri vole suplje (hollowbody) instrumente. Ne koriste ni minimalan distortion generalno. Suplje gitare fenomenalno zvuce za tradicionalni jazz (ali ne i fusion i slicne perverzije ). Iako je vecina od javora i mahagonija neke su od omorike i zimzelenih drva sa severa generalno. Naravno sve se na kraju krajeva da korigovati magnetima u nekoj meri, i audio uredjajima u lancu audio signala (mada neces recimo dobiti ni jazz ni metal ton ako nakacis nekog Gretscha ili D'Aquisto-a na Mesa Boogie Rectifier seriju). I obrnuto. Ukljucis Charvel trash metal djitru u Roland Jazz Chorus. Nema tu nista od metala (ni jazza). Nadam se da ce ti ovo biti od kakve takve pomoci. Konkretne modele probaj sam, nista kao eksperiment. P.S. Licna nota...LoProEdge (Ibanez) su sjajni i po meni trenutno numero uno (imao sam sve druge, daaaa). Meni je u stvari Kahler 2700/2800 bio pod dva ali se tesko nalaze ovih dana. Wizard/Prestige vratovi su i pravljeni za shred-ovanje. Razlika (izmedju original Wizarda, SuperWizarda i gorepomenutog je uglavnom u konstrukciji). Sto se tice Ibanez modela koji tebe zanimaju, prvi ne uzimaj, a vidi koji ces od ona druga dva. Najbolje resenje (i najjeftinije) je da uzmes gitaru preko oglasa (opet ja Ebay, k'o da radim tamo). Mozes da nadjes neverovatne Ibaneze (one stare) za 300-1000$ (dolara ej). I to za one 'Made in U.S.A.' (prava stvar).

U Artist? Pozdravi Glavu.

Nema, opusti se. P.S. Nadam se da tog lika sto vice da ima neces da pustis blizu gitare sa motornom testerom u ruci !?!

Nisam imao priliku... Ruku na srce, cuo sam ok price o njima. Posto hex/piezo momenti interesuju i mene ja sam si to dao nabudziti na djitri. Ne treba ti posebna gitara za to, ugradivo je na manje vise sve. Bilo piezo (akustika) bila hex (MIDI). Sta da ti kazem? Volim Metheny-ja, DiMeolu, Holdsworth-a i drugare... P.S. Nadam se da vole i oni mene .

Razmena informacija?!?

Ali zato G-Force kosta i vise...

Pa...da. Sto bi ubacivao njegov URL ako nisi on? A i otkud bih znao da nisi Bane Jelic? Do pre neki dan nisam ni poimao da ima neki Bane Jelic...onda procitah onaj thread za Vai-ja u Bgd . Zabezeknuo sam se doduse kad rece MartyF da je u vojsci...pa jos SCG. Kod damira sam kupovao neke sprave dok je radio u nekoj radnji u kraju, a koliko se secam iz Hrvatske je rodom. Sta bi on radio u vojsci SCG ?

@Gargamel Osecam obavezu da pojasnim jos jedared: Slazem se da je opamp linearac do bola. Pickup nije. Kako rekoh gore, po dizajnu dolazi do kompenzacije i kompresije (linearnost, najprostije receno, je karakteristika aktivnog ili pasivnog elementa da reprodukuje identican oblik signala na izlazu u poredjenju sa ulazom). Ako ubacis opamp bukvalno u kolo, bez ikakve kompresije i peglanja, on idealno pojaca signal koji je sjebanog frekventnog opsega iz pickupa na prvom mestu. Nista nisi postigao, posto svi magneti krate dooonje i gooornje frekvencije (srednje su najizrazenije). Kad su smislili opamp on je bio hvaljen kao keva za sve. Kao, moci cemo za male pare da korigujemo, uz jedan solidan dizajn samog kola, osnovni problem kod elektromehanickih izvora zvuka (te igla na gramofonu, te mic, te pickup). Ja sam u fazonu, mojne da mi korigujete dedicu tim srrrrrrranjem, nego korigujte sam izvor zvuka (pa tako imamo i mic-ove od po soma-dva dolara, igle i pretpojacala za gramofone isto od po par soma, ali gitarski magneti i dalje malo kaskaju za tim). Ja licno ne prolazim placebo test. Uglavnom mi je savrseno jasno, pogotovu kod high-gain aplikacija, sta je lampas a sta nije. Imao sam i jedne i druge. Imao sam bre Gallien Krueger-a 250ML , po meni mozda i nenadmasenog gitarskog tranzistorca . Dobro de verovatno ih nisam sve probao, ne mos' covek da postigne. Secam se i nekog HH 112 kombasa. Kidao bese. No, digresiram. Ne mrem ti ovde i sada objektivno objasniti razliku izmedju lampasa i tranzistorca ukratko. Ima toga po netu. A ogromna je u audio aplikacijama. Golema. O digitalnim simulacijama da ne pricam. Bljak . PN spoj nije nikakva vizualizacija; crtez u skolama je malo stilski doteran ali to je to. Da ne ulazim sad u detalje, godine skolovanja su to. Ne znam tacno o kakvoj 'magli' pricas, ali se nesto ne secam ni da sam ikad kapirao da je elektron kuglica. Cestica jeste, ima masu, naelektrisanje a kako je sazdana ne znamo jos uvek ovih dana. Lampa se izaka jer se specijalan premaz na katodi (od elementa prebogatog elektronima, podloznim termoemisiji) 'istrosi'. Ne bude vise bogat elektronima kao nekoc. Boga ti, gde kupujes te lampe sto traju 5-10 godina ? Nema tu vise od 6 meseci sljake ako koristis pojacalo redovno. Sem lampi koje idu u cevna hi-fi pojacala (posto u hi-fi pojacalima nikad ne dolazi do klipinga, da ne kazem distorzije, pa tako nema ni saturacije koja ultrabrzo trosi lampu). Da skratim pricu, iako je namena ista (pojacanje) princip dejstva u tranzistorskim kolima u poredjenju sa cevnim kolima je nebo i zemlja. Nikakve dodirne tacke (sem cinjenice da pojacavaju). Tema za drugi forum. Imaj na umu da ovde pricamo o gitarskim pojacalima. Generalno se da napraviti sjajno audio hi-fi pojacalce za kucni stereo (ili profi) od tranzistora. Ne od opampa nikako ali od FET-ova i MOSFET-ova jasta. Recimo Krell . Mnogo komplikovana rabota doduse, sa preskupim delovima. Idemo dalje... E, da...pa zato i nemam Marshalla...zato i imam Boogie-ja . Opamp? No ma'am? Not today. Not for me. Nis' se ne brini za sumove. Kvalitetnim otpornicima, pazljivim dizajnom stampane ploce i pazljivim povezivanjem komponenti (preko sto kracih i uredno postavljenih vodova tj zice) suma nigde. Cuti sprava negde u cosku dok je ne opaucis signalom.

@Nurg Ovo je zabavno . Ajmo po dnevnom redu: i) Benedetto, D'Angelico i D'Aquisto svi prave (u 99.99% slucajeva) jazz hollowbodies. Nisu neko kvantno merilo, posto generalno imaju vrlo uzak asortiman proizvoda. Tacno je da su tu smatrani nenadjebivim. Isto tako je poznata cinjenica da (mnogi) njihovi sledbenici danas koriste CNC router cak i za archtop (naravno samo za grube radove, pa posle rucna fina obrada). U Johnovo doba CNC routeri nisu ni postojali (tip je umro '64) a Jimmy iako nekih 30-tak godina mladji od Johnny-ja (i njegov glavni ucenik), odrastao je u svetu bez routera. Tesko je starog konja nauciti novim trikovima. Uzgred budi receno, kapiram i da oni pripadaju odredjenoj 'skoli' graditelja, i verovatno ne bi koristili router za zivota i kad bi mogli. Stvar artistike i zanata , i to postujem. Za Boba ne znam da li je ikad koristio router, mladji je, ali mi je sumnjivo, iz gore navedenog artistickog pristupa, da bi se i on latio kompjuterizovane masine. ii) Rudy kao i druge 'boutique' firme ce koristiti CNC bukvalno svaki put kad mu se ukaze sansa. Jedino kad mu neko naruci 'custom' gitaru, i spreman je krvavo da je plati, ce Rudy (da bi opravdao cenu) napraviti gitaru rucno. Koliko znam on ih i ne pravi sam vec jedno 20-tak godina (John Suhr mu ih je radio, a Rudy je samo nabavljac i biznismen iako okolo prica da je uradio par gitara u mladosti). Pensa/Suhr su pravili gitare prvobitno od Schecterovih (masinski obradjenih) delova a kasnije kad je Schecter puko i Tom Anderson odneo sam sobom "pin-router" (ti ces znati sta je to, izvinjavam se ostalima), uzimali su gotove delove od njega. Kad je i to puklo Rudy je bio 'cheap' i nije hteo da ulozi grdne pare u CNC router i opremu a Suhr-u se nije dalo zajebavati sa pin-routerima. Uzgred budi receno (za ostale citaoce) prakticno se nijedna gitara (sem tih artisticko/zanatsko/luthierskih momenata) ne pravi bukvalno rucno. Pre CNC i pin routera postojala je DupliCarver masina koja prilicno efikasno napravi kopiju bilo cega (pa tako i delova gitare) ako imas original. Znaci, masovna proizvodnja. Tako su pravljeni Gibsoni i Fenderi iz davnina. Isto tako, retko koja gitara (cak i najgori krs) je 100% pravljena masinama (CNC reze, busi, glodje, obradjuje konture, sta sve ne, ali ne lepi niti farba, niti polaze pragove ni inlays, itd, itd). iii) Nisam upoznat sa zivotom i delom Samuel Zygmuntowicz-a, jasno mi je da je opasan graditelj i restorater violina. Violina i solid body elektricna gitara nemaju ama bas nikakve dodirne tacke. Ali nikakve. Dobro de, prave se od drveta (a i to je pod razno). Zice? iv) Ponavljam (za publiku) , suplji instrumenti (pa tako i violina) se ne prave routovanjem, kopanjem i glodanjem, vec lepljenjem stranica i krivljenjem drveta. Gde je tu posao za router, zivota ti ? v) Ko je uopste spominjao Gibson ES seriju, u ovom ili onom kontekstu? Anyway, opet nije ni bitno jerbo su i to SUPLJE gitare (hollowbodies) pravljene lepljenjem i krivljenjem (tu je ta artistika ). vi) Mace Bailey i Jim Donahue su, primera radi, u Ibanezu radili Vai-ju, Satriani-u i Reb Beach-u djitre osamdesetih i devedesetih. Rucno prakticno (tj sa rucnim routerom naravno) do 88 godine a onda uletese pin-routeri a kasnije i CNC. I Mace i Jim i Steve i Joe i Reb se kunu u majku da nije bilo razlike (tada) u finalnom proizvodu nacelno (djitristi su doduse stavljali neku svoju caku na svoj instrument ali je svako mogao da kupi istu takvu gitaru i da stavi tu istu caku ako je samo znao za nju. Npr Vai stavlja 'trem-setter' pozadi svoje vibrato rucke (iliti tremolo rucke) i lepi komade izolir trake po pickguard-u (sto se sve da videti na njegovoj 'Evo' na njegovom sajtu). Ali to moze i bilo ko da stavi, sve ostalo je 'stock'. vii) CNC i PRS kvalitet nemaju blage veze. Paul je 'hit it big' pocetkom devedesetih i ljudi su investirali u masovniju proizvodnju. Napravili su citav novi proizvodni program, za ljude sa plicim dzepom i to je to. Routere koriste kako za jeftinije tako i za najskuplje instrumente (ali u manjoj meri doduse jer moraju nekako da opravdaju trosak gitare od 8000$-15000$). Paul je koristio i pre 1995 routere (Aprila je pustena u pogon nova fabrika); samo nije hteo da puno kenja okolo o tome, opet da mu neko ne bi zamerio sto u tom slucaju ne prodaje gitare jeftinije. viii) Generalno gledajuci, prakticno niko ko je bitan danas u svetu gitare nema zamerke oko koriscenja CNC masina (i drugih masina) prilikom izgradnje superkvalitetnog instrumenta. Ono sto ljudi (gitaristi i konzumeri generalno) zameraju je cena. Majstori kazu da im masine pomazu u radu i skracuju vreme koje provedu u repetitivnim radnjama, manje vise nebitnim za sam zvuk. Onda je sasvim opravdan zahtev publike da cene i tih superkvalitetnih instrumenata budu pristupacnije. Iz tog razloga poneki majstori kriju, kao zmija noge , cinjenicu da koriste masine. ix) Tu pricu da je gradnja instrumenata pasija i uzitak sam cuo od svih navedenih likova. To je bilo u pocetku. Dok jos nista nisu ni prodavali. Onda su krenule narudzbe sa svih strana, pa karijera, stani-pani. Deder u radnju po CNC. x) Naravno da masina ne vidi nepravilnosti u drvu, majstori su tu kod nabavke i prilikom rezanja na plank-ove. xi) Majstori koje ja znam ne ispravljaju nepravilnosti vec bace taj komad ili eksperimentisu sa njim. Retko se to inace desava...vidi pod x). xii) I dalje se setam po LA. Vecinu ovih likova koje ti spominjem znam licno. Par njih preko tih koje znam licno. I tako redom. Neke vidjam jednom godisnje, neke jednom nedeljno. Sad se setih, NAMM show je za neki dan Boga ti . Vreme za nova poznanstva i obnavljanje starih. Za kraj, nije ovaj esej zamisljen kao Biblija. Kapiram sta ti radis i cemu stremis, i na kraju krajeva zelim ti svaki uspeh . Nije lako nadmasiti masinu u nekim stvarima, ali jos generalnije, nije lako napraviti sopstvenim rukama jedan lep, zvucan i vanredan instrument bilo kog stila. Imam par gitara koje su 100% hand made (sem 'gvozdjurije' doduse) i gledao sam ih kako nastaju iz zivog drva. Fenomenalan trip .

Cek, sad vidim i sam da nisam bio bas najjasniji gore. Ispeki pa reki . Znaci taj operacioni pojacavac, koji sluzi i kao 'gain booster' izmedju ostalog, mi nije po volji. A ni mnogim puristima. Posto sam magnet nije linearna naprava, kod svakog magneta se ta linearnost ispoljava preko naglasenih srednjih ucestanosti i gubitka niskih i visokih, sve vise kako ides prema ekstremima (krajevima) zvucnog spektra koji cujemo (ajd' da kazemo idealno 20-20,000Hz). Taj opamp (operacioni pojacavac onda pegla zvuk, kako drukcije nego kompresijom...u stvari tehnikom ultrabrze komparacije signala i polarizacije izmedju izlaza i ulaza). To mi zvuci kao matematicka logika (sto u sustini i jeste, ne zovu se to dzaba komparatori, invertori, sabiraci itd). Znaci ako ovo onda ono, ili sve ostale kombinacije (tautologije). Lampa je bre lampa, cista fizika kazem, cist elektricni dizajn (i elektronika je oficijalno deo fizike u svakom udzbeniku ali matematicka logika (Bulova algebra kako se jos zove) nije, to je deo matematike. Audio fenomen nije matematicki fenomen (iako se njime da objasniti) vec cisto fizicki fenomen (iako energija menja oblik, iz mehanicke (zica koja osciluje u prostoru), preko elektromagnetne u elektricnu pa nazad u elektromagnetnu pa u mehanicku (zvucnik koji pumpa vazduh). Uzgred, neko rece da aktivni magneti imaju vise distorzije, tako nekako da ne gresim dusu. Samo da budemo nacisto. Ne daju vise distorzije. Ne daju nikakvu distorziju u ludilu (skoro imaju hifi ideologiju iza sebe, sta vise upravo takvu ideologiju, linearnost , bez izoblicenja i pada na celom frekventnom opsegu, a la hi-fi). Rec je o tome da im je izlaz pojacan (kao posledica kompresije i peglanja, uzrocno-posledicno) bar 4 puta u odnosu na hottest humbuckers (najnovije) a o starijim, sta reci? Bar 6 puta (1200mV u poredjenju sa 350mV u poredjenju sa recimo 200mV). To kad naidje na lampu (taj 4-6 puta visi ulazni nivo, ako ga ne kompenzujes smanjivanjem voltaze, to je taj GAIN potis na samom kanalu, tamo gde ga ima) natera lampu u predpojacalu u 'klipovanje' momentalno. I tako redom se klipuju sve lampe iz predpojacala, iz svakog 'gain' stepena ( a ima ih vise jel'da svaka 12AX7 ih ima po dva recimo, dve triode upakovane u isto kuciste). Onda jos ako debelo zaprzis lampe u izlazu (extra klipovanje), nista ne nadmasi tu distorziju po intenzitetu.

Sudeci po SD-u (a to im pise i na sajtu doduse, ne izmisljam) Pearly Gates ce ici sasvim koretkno na basswod jer su za svetlija i laksa drva i dizajnirani (upareni sa javor ili abonos hvataljkom tj fingerboard-om). 59-ke su idealne za mahagoni telo i hvataljku od palisandrovine (rosewood).