Dersu Uzala

Hmm...2 Avgust '84 - 27 (valjda) Septembar '85 - petnajs meseci al' sa 'generacijskim skracenjem' od metar dana... Originalno proteran na Meteoroloski Radar u Subotici. Odem ja do Makarske da se brcnem u Julu, imam sta da cujem...Zovem ceri triestog ili triesprvog, kaze keva, sine tebi promenili VES. Salju te, ko i brata ti prethodno, negde dole na granu, Makedonija. Kako b'e? Cale kao stari borac povuce neke 'veze', daju mi da 'biram'. a) Stip ('suti trpi i pati'), streljacka pesadija Sombor, Vojna Policija c) Bjelovar, moto-mehanizovana pesadija U Stip mi se ne ide, objasnio mi buraz, policija krajnje nepopularna, u Bjelovaru nisam nikad bio. A i blize mi Maribor iz meni znanih razloga. Osisam kosijanu da im ne bih to zadovoljstvo priustio i odem u Bjelovar. Overim gde mi je omiljena fabrika slatkisa 'Koestlin', najjaca u drzavi po mom skromnom misljenju. Ceka me 5 meseci i 22 dana obuke, kazu. Uletim u kasarinu a ono puce Kosovo. Albanija. Mislim, svi smo mi pazarili burek i pecivo od beograCkih Siptara (kad kazem Siptar, nikad derogatorno, tako se oni sami zovu), Goranaca, Makedonaca...ali ovde puce Shquiperia do Tokija. Tako da je to imalo svojih 'drazi'. Inace, kad odes u vojsku, pogotovu onu staru SFRJ, tek tad skuzis s kim u stvari zivis. U to vreme su i kosovska kontra revolucija (Iredenta) i ustaske pizdarije iz sedamdesetih (klanja, da, bas po Bjelovaru i okolini) vrlo friske u memoriji. Max Luburic i brat mu Ljubo Milos, poznati koljacki tandem iz Jasenovca i Gradine i tih konc logora su bas iz okoline Bjelovara. Bingo. Tu se ja malo zamislim, neki moji ortaci su eskvirali askaru, cak i kad su vec krocili u nju. Popalili spavaOnu, i te fore. Proglasili ih za nepodobne i ovi se obreli nazad na F-u, Masincu il' Akademiji 2-3 dana kasnije sa novom zurom. Al' ne mogoh zbog obraza da eskiviram, jebat ga, svi nasi ratovali. Tu i tamo na pogresnoj strani, avaj. Elem, zakunusmo se mi, pa da nam podele naoruzanje. Idu oni tako, tapkamo mi nogicama, podeljeno sve fensi lagano naoruzanje, ostalo samo 8 rucnih raketnih bacaca. I nas osmorica, petorica iz Beograda i trojica iz Novog Sada. The rest is history. Pride, jos dok smo bili zbunjeni izborom zirija, saopste oni nama kako je nasa moto-mehanizovana ceta u ovor roku 'ceta za intervenciju'. Aj dobro, sta god da ti je to, al sto bacac? Objasne oni nama da smo mi i nekakav 'prednji odred'. Ma vazi sefe, al sto bacac, a svi Siptari, njih sto odsto zaduzili M-70 (automatske puske, da ne kazem kalasnjikove). Anyway, posto se bacac ne smatra 'licnim naoruzanjem' svi bacaclije zaduze i po Skorpiona za odbranu od blisko leteceg neprijatelja. Momci ce znati kakvo je to napravo. Uglavnom, svodi se na produznu nastavi iz naoruzanja. Ako me secanje ne vara, imao sam obuku iz i/ili duzio PAP-ovku, Kalasnjikove, rucni bacac, Skorpion, i protivavionski mitraljez, onaj Browning 12.7mm mamu mu je'em americku ja. Treba to sranje posle ocistiti. Uzgred, mi moto-mehanizovani nesrecnici se prevozimo amo tamo po bojnom polju u onom oklopnom transporteru. Da ne verujes da trinajs dusa pod punom spremom stane (dva vozaca i nas 11). Klopa, tragedija. Smrsah 10-15 kila, keva pocne sa 'mostobranom', pa se malo popravih. Obuka i pre i posle podne. Ceo dan. Uvece politicka nastava i to. Kao, bice armijski manevri od 6-9 oktobra valjda, pa imamo duplo ubrzanu obuku i posle idemo u prekomandu kao dzombe, u bolje sutra, citaj ladjenje muda. Aj dobro, ceo bozji dan se igramo rata, nego pocelo sa uzbunama. Svaki dan maltene, neki put i po dve tri dnevno. Tu mi skapiramo ono 'prednji odred' i 'ceta za intervenciju'. Ovo prvo znaci da si deo jedinica koje u slucaju elementarnih nepogoda i slicnih katastrofa idu na teren da pomazu narodu i naciji. So you gotta stay sharp gistro, pa te akaju non-stop. Ovo drugo znaci da imas svoje mesto, tojest rov sa svojim imenom na grani. Bjelovar je blizu grane sa Madjarima, ali se mi u stvari branimo od Sovjeta i te fore. Ako krenu jelda. Onda te i za to stalno drkaju sa uzbunama, tako da zavrsis na dve strane u toku dana, na dva razlicita odziva za uzbunu. Ideja je da od momenta kad ovaj vikne uzbuna u 3 ujutro, a ti ko crkotina od prethodnog dana, za 15 minuta moras da stignes na odrediste pod punom ratnom spremom. Odrediste je 6km od kasarne pa vi vidite. U pocetku se stizalo, posle jasta krivina. Ako je uzbuna popodne, pod punom ratnom spremom u obliznju kafanu. Posledica svega je da zivis u stalnom kosmaru (nisam jos bio probao nikakva opojna sredstva do tada, pa nisam kontao sta je to halucinacija), na granici iscrpljenosti, fizicke i mentalne. Ali ti se kondicija poboljsa u materinu, cak i ako si jos i trenirao kojesta pre askare. Ne mos da verujes. Poceo sam da skacem po pet-sest-sedam-osam-stotinu metara uvis i popreko sa sve bacacem. Obavezno me opticki nisan zvekne u glavu prilikom doletanja na zbun kopriva, pa smo i tome dohakali. Legendardni poligon Lepirac. Sve to, u slucaju prednjeg odreda, da bi stigao sto pre u svoj rov na grani i tamo zadrzao Sovjete cca 8 minuta da bi se ostatak vojne nacije mobilisao (uzgred, koliko smo rovova iskopali, bog sveti zna, dva tri dnevno ponekad, nisandzija rucnog bacaca i pomocnik mu imaju najveci rov za napraviti). 'Proracun' je govorio da bi nas za 8 minuta Ruje pregazile, hehe. Sve to vreme se naravno kuju planovi za izlazak u grad, posto te ta cast spopadne retko. Momci iz moje cete konkretno, non-stop su prljavi i umorni, pa se onda cistimo uvece svaki dan, pa onda sijaj za vreme postrojavanja za grad. A ionako se ide na smenu po cetama. Bjelovarski garnizon je imao par dusa manje od 1000 vojnika (zato nisu imali lokalnu vojnu policiju). Kad izadjes u grad, sumorna prica. Svo zivlje iz Bjelovara izmedju 17 recimo i 28 godina je van istog. Zapale za Zagreb koji je tu, sat vremena cimanja. U srednje skole i faxove, ili samo da zapale. Vrlo malo omladine ostane u samom gradu. Tako da dilujes sa matorcima (ej! tad sam imao ni dvaest leta). Depresivno. Jebitacno. Znaci u grad na napijanje, to je jedina opcija. Da, neki likovi su isli u bioskop. Wtf?...Klopa je u Bjelovaru kraljevska. I cirka. Ipak, nasi smo. Bio u Bjelovaru sampionski rukometni klub Partizan. Ono, legende. Nema sta nisu osvojili. Svima nama uzori. I sad, ne secam se, valjda hjihov kapiten Hrvoje Horvat, legenda, penzionisao se vec i otvorio kavanu. Kafic, klub, disko, u ono vreme procvata tog modela kod nas. 13. Trinaestica se zvala bese. Njegov broj sa dresa. Osvojio brdo medalja igrajuci za reprezentancu SFRJ. Kapiten. I ne pusta vojsku u svoj kafic. I generalno, vajb je da mrzi askaru. Zasto, bem li ga. Onda smo mi tamo inkognito upadali u civilu par puta, to je bilo kao iskrcavanje u Normandiju, bukvalno na zadnja vrata, kroz bunar, preko tavana, kroz tocionicu, punionicu, frizider razumete...Unutra je krkljanac pa budes neprimecen duze vreme. Keep the low profile. Onda nadjosmo neku mnogo prijatniju atmosferu u nekom fensi-giki kaficu po imenu Rashella (how appropriate). Bogu iza ledja (na periferiji grada) ali fino. Bilo je i pizdarija. I tuca. Nezgodnih bas. Jednog mog ortaka, bar u to vreme, ubise od batina gostujuci tim Vojnih Pandura. Siguran sam da je ostao invalid za ceo zivot. To je bilo kao ovde Rodney King utepavanje. Vidite, on je moj pobratim Makedonac, a Makedonci su iz mog iskustva cudna sorta. Sve Makedonce koje sam u tolikim brojevima doziveo u Dzej En Ej nekako vidim isto. Saljivdzije, prisni drugari, kavgadzije, galamdzije, dobacuju curama ali ljube ruke majkama i starijim zenama, piju, puse i generalno taj neki trend. Isti bre k'o ovi moji. Oni se tako stalno nesto dzapaju, podjebavaju, ali zna se ko je mladji, ko kosi ko vodu nosi, ima nekog reda bogamu. Sad jednog dana je valjda prekardasio nesto u gradu, napio se pitaj Isusa koliko, ubio ga neki zal. Vidjao sam ga u buretu alkohola, figurativno. Stavise, zajedno smo se brckali. Ako ga niko ne dira, on milina od coveka. Ono, rasplace ti se na ramenu, Zajdi Zajdi, T'ga za jug, Makedonci su to, cista emocija. Al nesto ga spopade, dovukose ga MP jednog dana iz grada, satrse ga oni, onda ga kapetan moje cete privezo lisicama za radijator pa ga je punio celu noc. Every hour on the hour sto bi rekao Amer. Dabogda mu se seme kapetansko zatrlo zna on ko je. To je bio sto se kaze 'rock bottom' od svih tih 'iskustava' iz askare. Na kraju krajeva dosli i manevri, veselje. Kraj obuke. Ono, ocene i sve. Krenemo mi na vezbu, kolona ko na Neretvi. Kad stignes na vezbu, a dosli izaslanici iz cele pete armijske oblasti (cela Kroacija). Ko Galaktika. Star Trek, nije zajebancija. Sem naravno mornarice, ali i oni pice u isto vreme po Jadranu. Ziva artiljerijska municija bato, da se forsira pokret jedinica. Tuku ti pozadinu, znaci moras napred, nema vatanja krivine, nisu ni ovi iz generalstaba blesavi. Ali jedino je ta artiljerijska pozadinska vatra ziva, i to je nekih 4-5 km u proseku iza tebe. Ako zastanes malo u vinogradu, da sobalis neko grojze na pola sata-sat, da vis kako se priblize nasi drugari artiljerci pa biju na kilometar-dva. Vec ono pocne bulja da zvace gace. Uvek na armijskim i saveznim manevrima bilo zrtava. Ne puno, niko ne zna tacan broj, mozda svega jedna-dve duse. Jerbo, imas tu zivu paljbu ali i jedno 10,000 vojske pobratime, sa svom mehanizacijom, igraju se momci rata, pici adrenalin, jebacemo im dadaiju i te fore. Ono ko u 'Dvanajs zigosanih'. Padnu pod tockove ili u bunar, a ponekog bogami i zakaci gore opevana granata. Prodje prvi dan, drugi dan, lepo vreme neko bilo, milina. Predjosmo nekih 25-30 km pesaka, transporteri ne mogu kroz taj rejon (citaj, vinograde i slicno) tuzio bi gazda. Treceg dana katastrofa. 'Forsiramo reku'. Manje vise potok, nema ga 20 metara u sirinu, ali do grudi u vodi, oruzje iznad glave, ko Yankee u 'Nam-u. Pa jedno 8 sati smo je forsirali. Mokri do gole koze. Pocne kisa i vise ne stane. Izaso si iz reke, mrtav umoran, kasno je, ides na spavanje pod vedrim nebom, nema satora, nista. Spava se u parovima jer uzmes cebe (iz ranca, pod punom ratnom spremom smo jel'da) i stavis ga ispod, onda gene uzme svoje i time se pokrijete. Sve mokro pa tako i cebad. I sinjeli, odeca sva, sve je mokro, a stopilo se nebo i zemlja i kisa pada i dobuje ti po licu celu noc. Jedva cekas da se nastavi sa akcijom. Tu smo apsolutno svi fasovali bolestine koje ce se kasnije vratiti u vidu reuma i kostobolja. Udje ti vlaga u kosti prosto, za sva vremena. Mada, od kako sam se preselio u ovu mediteransko-meksicku klimu, milina ne zalim se, skoro da vise nisam imao tih boljki. Elem, poslednje vece, udjosmo u neko selo, Hrvatski Brestovac se zvase. Za razliku od Banatskog Brestovca. Rekoh, u mnogim krajevima Hrvatske ne mirisase bas Jugoslovensko Narodno Armado. U Bjelovaru i okolini nikako. Ovde behu neki dobro ljudi, a mozda im je i mac JNA visio nad glavom, mada, cistom sumnjam. Tu proglase kraj manevara i rekose nam da smo do sutra ujutru voljno i da se snadjemo za veceru i smestaj (posto nemamo vise suve 'rane, a za vreme manevara nema kuvanja i zezanja (sem za generalstab). Ne znam da li je to ustaljena praksa bila, no krenusmo mi okolo naokolo, svugde vec vojska, oficiri i tenkisti junacine po najboljim mestima, najbogatijim kucama. Des' se zameris nekom ko ti turira tenk ispred kuce. Neka moja ekipa i ja stignemo na kraj sela, baka i deka, starine. Nas cetvorica unutra, snebivamo se nekako, svi smo iz BG-a ili NS-a, nije red da udjes u kucu nepozvan. Iscimase nas baka i deka da udjemo, skace baka na tavan donosi najlepse jabuke koje sam ikad kusao u zivotu, svima po pregrst, kaze sace vecera a i pitu od jabuka samo da ispece na brzinu. Deka ne bude lenj, toci rakiju i pita za zdravlje junacko, ako ako, nasa je to vojska, vidi kolika je, sve go junacina. Zna deka, ratovao je i za staru Kraljevinu i za Titu. A da. Na tim manevrima sretosmo i UFO. Prolazimo mi tako neki rejon koji 'obezbedjujemo' kad ono....Drugarice. Vi'te, to je bila neka prva godina kad su i zene mogle da idu u Armado ali strogo na dobrovoljnoj osnovi. Cure su, hmm najblaze receno, jedva cure. They barely qualify. Da im ne uzmes orah iz ruke. Tu smo negde sa testosteronom. Bilo je i par casnih izuzetaka. Uglavnom, otuda ono Unidentified Female Objects. Ne znam kako vi dame i gospodo, ja se zacnem kad natrcim na vod neizbrijanih naoruzanih zena koje verovatno i kucaju iz dvokoraka. Vratismo se u kasarinu da postanemo dzombe. No, kako zivot pise romane, par dana kasnije sibnu oni nas na radni poligon na neodredjeno. Ne znas brate ni gde ides ni dokle ostajes. Anyhoo, destinacija - Slunj. To je najveci poligon u petoj armiji, s jedne strane srce Krajine, Petrinja, Sisak, Karlovac, s druge Gorski Kotar, ono 'Kapelski Kresovi' revisited. Dimnjacar, Prsan, Jastreb i ti likovi. Poligon je vise grada koji se zove Slunj, i pored toga sto je mesto malo i provincijsko, bude zivo leti jer kroz Slunj prolazi deo glavnog puta iz Zagreba za severno primorje. Strendzera koliko hoces, Svabe, Englezi, Svedjani cele godine pice na nase (bivse) more. Devize bato. Poligon je oko 50-tak kvadratnih kilometara sa sve zivim ATS-om (Automatsko tenkovsko streliste). U logoru zivo, izgleda ono ko M.A.S.H., opste ludilo. Samo fale kurave. Prespavamo tu pa nas sibnu u neku nedodjiju da kopamo infrastrukturu po planincini. Metar duboke, 70cm siroke kanale za postavljanje gromobrana, telefonskih zica, elektrike. Pijuk, pa udri u stenu. Kad nam se zavrsi smena, nazad u nas novi logor gde gradimo barake. Ono doduse, vec su bile postavljene, samo je falio krov, i sva vrata i prozori. Par dana smo jeli zesca govna oko vurune na minus xy. Pici to tamo u Gorskom Kotaru, jebo ih dimnjacar. Naravno, nasa 'izvidnica', jebem mu misa jel smo elitna vojska ili nismo, uspostavila je da se svega nekih 6km dalje, iza par gora i par mora, nalazi selo Primislje. Nema ga par kuca, posta sa brojem osoblja jedan i, o preuzviseni Mojsije, birtija. Svako vece junacine, u paru, idu kao emisari do sela, da se to natoci. Cela ekipa preda uredno cuture i kintu i nas dvojica trojica krenemo na 'hodocasce'. Onda se tamo izubijamo do zatvaranja, a zatvara se kad mi krenemo jerbo tu vojsku postuju. Ili nemaju srca da nas najure. Kad stignemo u logor, joj veselja. Naravno, uberemo mi i neki harac, caste nas drugari za muku. A i ne zna niko sem odabrane ekipe gde se selo tacno nalazi. Ako krenes 6km na pogresnu stranu, mos i da se udavis. Knowledge is power. Prokopasmo mi planincinu, danju toplo nocu ledeno, rekose nam kad pocnu snegovi palimo za Bjelovar (which by now sounds like home). 45 dana kasnije, bas pred moj rodjendan i Dan Republike, poceli snegovi. Danju si go do pojasa, pici sunce na planini, radis ko marva, istopi se ono malo snega sto je napadalo, ali opet nocu napada. Sve vise i vise. Tako da negde valjda 25-og se vrnusmo u kasarinu da bih se ja promptno sutradan odvalio za rodjendan sa gentosima. A i Dan Republike ce, nije sala, svi nasi su prolili krv pod kojekakvim barjacima koju raja vitla okolo na Dan ovog, Dan onog. Malo se tu praznovalo i sad sta, prekomande. Oficijalno smo ipak dzombe. Za prvih tri i po meseca u askari zavrsismo obuku od 5-22, 4 dana na armijskim manevrima, 45 dana na radnom poligonu, malo li je. Mislim alo, mirovina. Ono, penzija. Retirement. Ucionica, grad, lizanje rana, stare kere. Uglavnom, idu momci na razne strane, pomalo je to i tuga, ali ono prosli smo sve i svja zajedno. Sedmorica treba da idu u Slavonsku Pozegu ili Daruvar bese, u skolu za desetare. To znaci da ces em da se cimas dodatno u skoli, em ces posle da se cimas sa debilnom vojskom do kraja vojnog roka. Svaki pametan kosmopolita gleda da to eskivira. Vojska te ionako ne jebe a podoficiri i oficiri te karaju to the max. Tako da su desetari iz mog iskustva uglavnom blagi papani, i jos nijednog nisam video iz BG-a ili NS-a recimo. Ali Slovenaca desetara je kod mene bilo dosta. Nekako najvise. Jednom je uspela skolska rucna granata da explodira u ruci. Zaboravio decko da je izvuko osigurac dok nam je pokazivao sejfti hendlovanje. Uglavnom, bese neka frka da li ce i mene osmog da posalju u desetare, nekako nisu, na srecu, i dobijem prekomandu tj. tzv otkomandu. Za razliku od vecine drugara, ostanem u Bjelovaru. Motherfucker. Al' kao, odem u Komandu Stana, tako se to zvase. Komanda Stana u Bjelovaru je bila locirana na nekom trgu koji se sada, cenim, zove "trg nekog narodnog hrvatskog heroja iz poslednjeg otadzbinskog rata". Skoro sam bas nesto zverao po Bjelovar online, haha. Nekoc je ta zgrada bila zatvor. Zidovi su na pojedinim mestima preko metar siroki. Kad je napolju +40 unutra je 20 stepeni, erkondisn fri. Zimi, apsolutna nula. U tom sranju je trebalo da provedem sledecih 9 meseci give or take. Sljaka otprilike sledeca...mi svi tu 'duzimo' magacine po jebenom rejonu. I po celoj petoj armiji. Mi smo neki jebeni strucnjaci za magacine odjednom. Ne mos da verujes da se buducnost nacije upravo zasniva na nasim gore spomenutim magacinima. Narode, ko nije bio u magacinu vojne municije ili u tzv magacinu ratnih rezervi u tim vremenima, taj ne zna srz magacionerskog biznisa. Tu se ima(lo). Jebote, od keksa do tenkova, alo. Sve izmedju. Istovremeno, mi smo svi kuriri, posto smo u Komandi Stana. Nista legendarno kao Bosko (Buha prim.prev), to ti je ono sto se na zapadu zove gopher. Potrcko. Al' dobijes onaj plavi ausvajs, mozes da budes van objekta 24x7 i MP mogu da ga duvaju. I svi ostali. Drugim recima, neogranicena sloboda kretanja, o Mojsije. Tako da si svako vece u gradu. Ionako je ovaj zatvor u samom centru, ne mos' biti centralnije. Na istocnoj valjda strani nekog prelepog (centralnog) parka. A i u samom centru grada. Grad je ono, okolo, centar - mi. Tako je nekako gradjen, od centra prema periferiji. Mi smo bili centralnije. Think StudenCki Trg. ----------------------------- Uf, vreme je za kunt.

Ta rabota. Mi ovde zapalimo na Big Bear. Ista fora, sulud smestaj za (ne bas tako) male pare. Ako rezervises na vreme. Ja obicno zadnjeg dana pa sta ima, ne pitas sta kosta kad si vec tamo, eh? Ali fora je da odes leti na planinu kad sve to pupi. Cveta. Krave pasu gore, zimi sidju u dolinu. Par godina tako gore dole, pa opa u tanjir. Mljac.

Jel se ubo neko na kraju krajeva u onu jeres Brugeru?

Prelepo. Meni treba tak'a neka koliba iako nisam nesto poznat pa se sad kao krijem. Da pustim mozak na ispasu. Ako ne odem na plan'nu oko praznika, cele godine sam nekako nikakav, primetio sam.

Pa sad, svako ima neku svoju die hard pricu.

? Sta bese Zivojinovicev Victor?

Pitanje je da li je to izaslo na nekom kompilacionom DVD-u. Na originalnom nema. To je sa Hold Your Fire turneje, ja bih se slozio.

Problem je, niste na zapadu. Znaci, ko pre djevojci...nego, znam...niko nije u fazonu da se seli...jebiga, morace da se prica engleski povazdan...ono, join 'em (if ya can't beat 'em)...tako da...ako ne dodjete, pukli ste...bese bend zvan Leb i Sol...

Poceo je fenseraj . Da bi meso bilo 'socnije', marinira se ili se okrene par puta na malo jacoj temperaturi od one na kojoj ce se peci/kuvati. Ideja je u oba slucaja da mu zatvoris pore da ne bi iscureli sokovi, i da se kuva/pece u sopstvenom soku, iznutra. Ja nikad ne pecem meso 'na ulju' recimo, nego samo premazem meso uljem pre nego ga zveknem u tiganj. Tiganj suv ko barut.

Opasna je nasa mala plava. Zrela za udaju. Nego, bedak sto si razdvojena od svece i familije. I ja doruckujem kafu i pljugu. Tesim se, imao sam kolegu (u stvari pokojnog mi caleta ortak iz laboratorije) Jovan 'Joca' Kafedziski. Pazi prezime, urekli ga. Tip, magistar klasicne mehanike, svako jutro je u 7 na poslu, i od 7-8 ne prica ni sa kim dok ne sobali (svako jutro bre , ej Srbine) pola litre Vinjaka iz one litarske flase. Onda se razgoropadi oko posla, vrhunski strucnjak, rasprica se, sve prasti, milina jedna. Doteruje ono resto pola litre do kraja dana. Kakav je to lik, imao sam ga cast poznavati. A onda show program, kad dodju Rusi iz Lomonosova ili Instituta za probleme upravljanja. Sve sami doktori i doktorke nauka, alkosi. Mislim, na poslu se cirka otvoreno. Svaka kancelarija ima policu koja se zove 'biblioteka', u kojoj je zbirka alkohola. Eh, Juga.

A, pa cekaj dok vidis domace dyevuske. Ovde je krenulo prolece opako...anyway...Neko ce 'se zaljubiska.

Aha, ovde si elaborirao, zanemari onda moje pitanje 'tamo' (Cigarete). I meni je to oko biljaka uvek bilo sumnjivo. Mada opet, zasto biljcice zovemo varivo? Pomaze u varenju? Bem li ga. Inace, nema meni zivota bez zivotinjske masti i proteina. Uf. Kako spomenuh tamo negde, ljuCki (i ne samo LjuCki, i neljuCki) mozak je oko 2/3 mastan! Jok, titanijum. Mast bre. I zato su pohovani, restani, rolovani, bareni mozgovi mljac. Uz pivo .

Nije mi poznata ta generalna cinjenica, pa ako bi malo elaborirao? Cuo sam da ljudski organizam efikasnije extrakuje zivotinjske proteine (od biljnih) ali ne i ovo prvo. U svakom slucaju, bez masti smo nula. Stavise, prosecan ljuCki mozak je oko 2/3 (dve trecine) mast! Naravno, specijalne su to masti i masne kiseline, ono 'top of the line'. Nije cudo sto je rolovan, baren, pohovan mozak 'mljac' .

Zato sto su 'stara skola'. Posteno se obavljao posao. Ostalo zavisi od ukusa.

Uredno samo D, A i E 'bas' zicke. Na naucnoj bazi. jes' provalio kako drzi plektrum.(zaboravih da stavim znak pitanja) Errrrr..... P.S. Kosijane su nepostizive. Nepostizavajuce? Nepostigativne.

Jel se neko...seca...errrrr...

Pa jes, imam krivo.

Samo virgin olive oil = Nerafinisano NE hladno cijeđeno maslinovo ulje? Hladno cedjeno je ispod 27 stepeni celzijusa. Kad se olje malo zagreje prilikom extrakcije gubi neke vrlo tanane arome. Inace, masline se ne kupe sa zemlje nikada, sem ako nisi baka (ili deka). Sve se uzbiru. Kuvanje sa extra-virgin olive oil je sasma pozeljno ali se pri kuvanju jopet izgube one iste tanane arome, tako da nista nisi uradio/la ako koristis najskuplje/najkvalitetnije ulje za kuvanje mesto za salatu i te fore. E sad, ako mos si priustis, ok. Velika je razlika i kod tih extra virgin ulja, imas odlicna ulja za 10-tak dolara po litri, a imas ona od 70$ za pola litre. Ova prva se koriste za kuvanje a ova druga su gurmanska i samo se koriste 'hladna'. Na kapljice, toliko su aromaticna. Nema zagrevanja preko sobne temperature. Nego, ko nije probao white (ili black) truffle oil, ne zna sta je ulje .

Bejbi, zajebi pricu, salji lazanju. 1007 Ocean Park Blvd. #1, Santa Monica, CA 90405. Di da ti uplatim kintu? Vizavi, ulja, svako maslinovo ulje je podobno za kuvanje. Stavise. First pressed, cold pressed, ponajbolje. No deep frying u malinovu ulju doduse. Verovatno je to to. Inace, najukusnije i najzdravije przenje/pohovanj/pohanje je na masti. (Lazem, ali ako je neko nekad przio ista na masti, zna). Ono sto ne lazem, plava djevusko, sunckokretovo ulje je majka mara za maslinovo. Zato ga i ne prodaju na zapadu, jer zele da sto pre crknemo kad ostarimo, tako da ne rabimo penziono za koje uredno uplacujemo.

Iju. Kad te deca najvise trebaju?

Ifit ejnt Fibonacci, Aj don bodr.

Sta htedoh da kazem...da, sto kaze kolega Generalcheskoy, po fjordovima jasta...mislim da imamo kvorum. Ako je konsenzus, ja bih molio da se u najvecem redu predje u salu za rucavanje (a.k.a. menzu).

Ça Ira?