Dersu Uzala

Secam se, otisli mi na FEST '72 ili '73 i puce Odiseja. Smrzli smo se svi.

Sta reci sem...klasika. Da li je jos neko provalio da su ovi sa dalekog istoka najgrdji vozaci. Ono, lethal. Nego privuci stolicu, da sednemo da popricamo.....oko tog...opijuma.

Sorry, nisam video pitanje. Mada, lepo rece covek odozgo...u TO vreme bilo je novo. Anyway, oni su obican boogie band, ali su vrh boogie band. Povijesno imaju najvise hitova na engleskim top listama. Mala li je stvar.Ja sam ih doduse intenzivno slusao tamo izmedju '71. i '75 recimo, verovatno njihov najjaci period. Zajedno sa Slade, The Sweet, Thin Lizzy, Susy Quatro i tako tom ekipom.

Ako neko ume da preradi lampaski TV u gitarsko pojacalo, mnogo lakse ce napraviti ovo drugo from scratch. Shema ima okolo koliko hoces. Dobar Mesa Boogie moze da se odradi za 200-300 baka. Sa sve zvucnikom. Samo limar da presavije lim za sasiju, da se zbichi kuciste za glavu ili kombo i kuciste za zvucnik (ako nije kombo). Nego lenja nacija u bozju mater.

Gledao sam ove u Petak, tu u kraju. Havarija.

Ja ne mogu da ih smislim otkako su Peter i Ace otisli prvi put. Znaci , ima tome jedno cetvrt veka haha. Bar sam se dobro zezao od 1975-1980. Oni nisu napisali pesmu da valja od Unmasked albuma, a i tamo ima jedna-dve. Ono Jewish disco izdrkavanje od albuma (Dynasty) je bio indikator pizdarija. Iako super album doduse. Inace, vidim, retko se pominju Shock Me, Makin' Love, Cold Gin, She, Watching You. Tu smo pekli zanat, kod Ace-a.

Videh, jasta. Moram da savatam bata Lekija da mi napravi sitar djitar pa cemo pod stare dane kad se malo uvezbamo bata Dutja i ja (sve onako procelavi).

Nisu talentovane kazes? Vidi ljubi je bata Mozak. bi mi dzemovala Nedeljom uz meze. Nosim prsten u dzepu u slucaju da nabasam na nju.

Je li Đuriću, tamo na 'Vise nece biti nas', na 1:05 i oko 2:10 postoji neki beep koji ili je boca pive koju ste prstom popnuli iz grlica, ili jebeni Windows Default Beep!!! Pricaj...kakav je to marifetluk?

Kupio karte za LTE. Mala dvorana, trebalo bi da bude fino. Negde pise 400 mesta, negde 732. Svejedno. Ko SKC cenim. LTE u SKC-u. Do kese.

Neki put kad se zezam uz Marty-ja drzim tako ruku. Inace, on zna da trza i normalno nego se folira. Zajebavams se, primetili ste da Marty duze vreme koristi samo bridge pickup. E pa kad hoce da solira i da to zvuci malo mekse i toplije a nema neck pickup on prebaci ruku (trzu) u neck poziciju. Kad ti je ruka u neck poziciji, 'lebdi' iznad zica tu negde oko neck magneta, ne mere se nasloniti ni na sta. Onda je on smislio taj stav gde zglob desne sake ukocis u mestu prosto. On onda svira pomalo iz lakta, zestoko rotira taj zglob ili pomera samo palac i kaziprst kad hoce brzo da skace izmedju zica. Pokazo nam tam pre jedno sedum osum leta bas na NAMM show-u, pa smo procaskali na tu temu. I'am negde i fotke. Zaboli ruka posle pola sata samo tako, mora coveku da udje u krv ta tehnika, i nekako naucis i da opustis ruku.

Tamo 'amo.

+1. Si.

...mala...postajes zajedljiva...nemoj ti 'sidjem' gore.

Pa ti nisi Đurić! Ko si ti? Pa ti si neki mnogo veći zlikovac! P.S. Ova dva lika iznad mene i nisu nesto merodavna . P.P.S. Zajebavam se, moze mi se . This post has been edited by Odliveni Mozak: i tako dalje minutes ago This post has been edited by Odliveni Mozak: 6 minutes ago This post has been edited by Odliveni Mozak: 5 minutes ago This post has been edited by Odliveni Mozak: 4 minutes ago This post has been edited by Odliveni Mozak: 3 minutes ago This post has been edited by Odliveni Mozak: 2 minutes ago

It is HERE.

It <is> nice.

Znaci 2. maja u kraju svira DT a 27. juna LTE 10 year anniversary reunion. Fino.

Sad vise ne znam ni ja sta sam igrao. Nemoguce da sam igrao tu igru posle recimo devedesete. A i lici mi po onim fotkama. S tim sto smo mi igrali na VGA. Al' lici.

Kaze nas narod, "dok se jednom ne smkrne, drugom ne osvane". Bila bi mi cast da sam jeo ista govna sa tom gospodom. Nego, em si skoro pa gene iz divizije, em si iz NS odakle mi cetvrt familije, tako da si se automacki, bez igre, kvalifikovao u friendze.

Sta se ceka borac? Kapu na glavu (ili skini ako si u prostoriji), umoci to pero u mastilo i zabesedi . Inace, 3 godine sam se budio, skoro svako jutro, misleci da sam i dalje u askari. Hladan znoj. Godinama kasnije, pa i dan danas, ne znam koliko je to bilo gubljenje vremena a koliko meni licno korisno. Ima ljudi koji nisu bili na sluzenju, pa nikom nista. I dalje mi izgledaju kao 'ispravni' clanovi drustva. Jedino me zaboli kad vecina tih mojih ortaka koji ne bi zrtvovali ni dan svog vremena za nesto sto im ne ide debelo u licni interest, i koji nisu naravno bili u askari, bezali glavom bez obzira da bi se zezali, pusili vutra, svirali, prcali sta sve ne, dakle kad ti isti likovi pocnu da se busaju u grudi i vicu Srbija!!! Ili 'Ne damo Kosovo'. I te fore. Ne znam da li me kapirate, nije tol'ko ni bitno. Cenim da sam posle askare postepeno smanjio izdrkavanje na ljude i okolinu, posebno nejac. To je neki plus valjda.

Deder, nastavi se, can't wait. U nekoj kosmickoj konstelaciji stvari, prakticno smo se mimoisli za milisekundu po svim tim mestima. 32 divizija jeste bila oklopna, ali se valjda pravno zove pesadijska. Tehnicki to se zove moto-mehanizovana pesadija. Valjda. Ja se ne secam doduse (naziva) svoje jedinice tacno, da hebe oca. Znao sam ono, napamet pre, ali zaboravio...Kako bese, cek da probam...32 pesadijska divizija, 265. mehanizovana brigada, neki xy bataljon, prva (moto-mehanizovana) ceta, valjda sam bio drugi vod. To za vreme obuke, posle ko bi ga znao. Mada, sad citam ovde do jaja materijal, ali sam zbunjen. Ja sam znaci dobio prekomandu pa sam iz te 265 mehanizovane (ali ne motorizovane) brigade, cije je sediste u Bjelovaru, dobio prekomandu u 32 diviziju (tj korpus) u sedistu cije Komande Stana sam opet ostao u Bjelovaru. Ali sediste 32 divizije je bilo u Varazdinu, sad mi secanja naviru (podsetio me ovaj link) a tamo pise da je u Dugom Selu sediste 31. divizije?!? Sad, ti valjda znas koja si bio, bolje nego ja. I'm gonna have to do a bit of research. A i otici cu na Bjelovar online, mozda vam ubacim neke slike. Uzgred, onaj kafic Hrvoja Horvata, setio sam se u snu naknadno, zvao se Sedmica. 7. To mu je bio broj.

Ti poslednja, ja prva klasa od 15. kakva je to prevara bila koja je svirala jedno leto. Svi ostali su isli 12+3 pa posle 12. Motherfucker. My luck. Nego ti si gospodine ljuti gushter za mene . Salim se, ziv bio . Moja generacija je tada vec bila 'on the way out'. Kad rece Dugo Selo, pa tamo mi je valjda Komandant bio. Jel tamo bio taj pukovnik Dimitrijevic. Mislim da se tako nesto zvao. Dugo Selo ili Daruvar nisam siguran, ali ako si i ti 32. pesadijska i tu vam je HQ onda je to to. Inace onaj potpukovnik Slivar (klozet ustasa) je odlikovan devedesetih godina od Franje licno. Opasan je to gmaz bio mamu mu jebem. A njegov mali je pravio pizdarije po askari u isto vreme. Dopas. Inace, da, Bedenik smo pretovarili uzduz i popreko iz zezanja. To je magacin municije, a magacin RR se zvao 'Sajmiste'. @mataTrta Obligatno zahvaljujem. Preporucam se . Nisam nikom nikad ni ispricao ove fore u toliko detalja. Onda pocela secanja da naviru. Ne mogu da verujem da sam imao 19 godina tad, veca sam sisa sad nego tad. Omatoris pa ti sve smeta i frka ti je od svega, samo da ti nesto ne narusava svakodnevnicu.

Radilo se ne toliko zbog KS, sve te poslove smo mi obavljali rano ujutro i kasno popodne. Mada, par likova, kako rekoh Milance jedan od njih, su strogo radili samo te kancelarijske poslove, ne kazem ni da je to lako. Mi ostali smo sljakali i to pa onda u magacine, sta li. Ali ostane neka ekipa uvek u KS, treba maziti i paziti staresine. Izvinjavam se za Druga Majora, nisam tad ni bio tamo pa zaboravih. Ja sam bas mislio da je podoficirski cin, jer su mnogi oficiri zapalili iz akcije kad je krenulo sranje, a sa vojskom su u vecini ostajali podoficiri. Neverovatno, zar ne? A da...Bedenik, mamu mu jebem...sad sam se potsetio.

Elem, da zavrsim pricu. Znaci dobijemo prekomandu u Komandu Stana Bjelovara, i tamo postanemo kuriri/magacioneri. U narednih 9 meseci or so, vise od pola vremena provesmo na terenu, po celoj petoj armiji. Daruvar, Koprivnica, Stara Gradiska, Slavonska Pozega, svugde smo bili. Ta moja ekipa radise u magacinu ratnih rezervi i naoruzanja i municije pa smo stalno trckarali po oblasti spremajuci magacine i dovlacili/odvlacili materijal za vojne vezbe rezervista. Dosta vremena provedosmo sa rezervistima na terenu, i tu je bila ubedljivo najbolja klopa. Dodju rezervisti kuvari, a oni imaju neke birtije mahom, svi znaju posao, mi im donesemo istu robu koju koristi kujna u kasarni ali ovi od toga naprave djakonije. I uvek ima dovoljno za sve, i pretekne (a ne ono kao, prvih sto jedu nedeljom burek a ostali quartz). Rezervisti uglavnom Hrvati, vecinom vrlo ok momci/matorci. Nije ni njima preterano milo sto moraju nedelju dana na vezbu, posao trpi, zena, deca. S druge strane, to je ono kao kad ides na pecacki trip ili u lov. Muska rabota, momci se ne vide duze vremena, pa se tu nadju i ispricaju, zezaju, pojede se popije i pripuca neki put. Na jednoj od tih vezbi za rezerviste smo dobili i apgrejd za onaj krs od bacaca. Stigle Ose i Zolje pa smo isli na teren da se obucavamo a potom da obucavamo i rezerviste koji su svojevremeno duzili rucne raketne bacace. Kad kojim cudom nisi na terenu, u Komandi posla preko glave, svi te akaju jer tvoje vremen ne kosta nista. Rekoh, zimi u nasoj Komandi, da ne kazem zatvoru, minus 20 redovno. Treba to ugrejati preko dana za staresine. Dolaze svakog meseca kamioni uglja, pa istovaruj. Ko u Trepci. Onda svakog dana, nosi ugalj na 3 sprata, u svaku kancelariju po kasheta uglja. Pa da se zalozi kancelarija, skuva kafica krmeljavim oficirima kad dodju na posao, a ladno im. Onda im obavljas licne poslove, skoci vamo po ovo, namo po ono. Medjutim najvise vremena ipak provedes u lokalnim magacinima, i to me dovodilo do ludila. kad i nema posla, ides u magacin anyway da 'pretovaris Dajca'. Dragi moji, ko nije video kako se pretovaruje Dajc, taj nema pojma sta znaci Tarzan of The Apes. Dajc je naravno kamion od svojih 10-tak tona kad je loaded. U jednog Dajca otprilike stane oruzje i namirnice za sto dusa. Od sanduka sa oruzjem i municijom do Kremipana. Sve je to spremno da pici istog sekunda negde na teren, ako udje spoljni agresor (na unutrasnjeg nismo nikad ni racunali ). Svuda po magacinu su stalaze i ima vrlo malo prostora. Mi se okacimo po stalazama i za jedno sat vremena promenimo sadrzaje dva Dajca onako viseci po stalazama. Onda push pauza, pa sve nazad na originalno mesto. Mislim drkanje, da ti isperu mozak. Onda u magacin municije pa pretovaruj istu letnji dan do podne. Na plus 40 ili minus 10 isti djavo. Taj magacin municije je bio u nekoj sumetini van grada, zaboravih joj ime. Ustase su tu bile pobile nekako pola strazarske smene desetak godina ranije. Nikad nisu nikoga savatali doduse. Tako da su momci, strazari bili vrlo nervozni oko obaraca, pogotovu nocu. A imao si 12 strazarskih mesta, mos kamen da bacis od jednog do drugog. Sam garnizon je imao svega sest. Taj magacin je za vreme hrvatskog rata za nezavisnost digao u vazduh neki srpski vodnik. Ili zastavnik, ne secam se ali svaka mu cast. Da ne padne ovima u ruke. Kazu da je to bila explozija, culo se do Zagreba. Tip se zrtvovao, mislim da je jedini on poginuo, svu vojsku je najurio, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Ali to je bilo negde '91 valjda, 6 godina posto smo otisli. Elem bilo je tu toliko puno dogodovstina, ko ce se setiti svega. Uglavnom, nisu toliko losa secanja, jer sto rece Ruotsy vreme relativno brze prolazi kad si zauzet obavezama od jutra do sutra. Secam se da smo jednom svi iz Komande sa sve oficirima isli na Papuk, neka mega vezba sta li. Da ne lazem, nemam pojma, zaboravih. Samo se secam da je bilo pun kufer vojske u pokretu ali sam ovoga puta bio sa stabom. Crtao karte i mape ovim mojima, ljubi ga mama kartografa. To je bas super zezanje, sad se vec igras Risk-a al for real. Taj Papuk, to je ludilo. To je jedna od 2 (dve) priznate prasume u Evropi, i obe su bile u SFRJ. Druga je Perucica oko Sutjeske. Pazi, putevi pice krzo sumetinu, Dajcevi se mimoilaze, avioni lete preko (postoji sakriveni aerodrom u prasumi) ali ih ne vidis. Ne vidis sunce koliko su guste krosnje. Ono u sred bela dana je neki mrak, neka hava. I tako kilometrima na sve strane. Tu mos da se vozikas ceo bozji dan u krug i da ne prodjes kroz isto mesto dvaput. Jedared smo bili na nekoj tenkovskoj vezbi, par dana mozda. Tu me zapala straza jedan jedini put. Imao sam neku cagu od doktora da sam oslobodjen straze, ali objasni ti to mentolima. Pici kisa par dana, a tenkovi razrovali sumu, livade, puteve, svugde blato do kolena, negde i do pojasa. Ono, zivo blato, ko da si uskocio u Chocolino. Razapnemo mi lepo satorsko krilo preko tenkovske cevi, napravimo drenazu oko tenka da se odliva voda, zapalimo vatru, snasli se za rakijicu (nista bre bez izvidjaca, rekoh), milina. Klopica, cigarica, rakijica, spavanjac. Uglavnom bude oni mene, i ja ih odjebem za strazu, ali sutradan me zove potporucnik, prijavio me desetar, pa kao na saslusanje. Prete mi tamo nesto vojnim sudom, drz ne daj. Ja ne jebem, imam papir hehe. Prethodnog dana, kad smo isli po rakiju dok bese jos lepo vreme, forsirali smo neki glavniji put ka selu kad nailazi neka MP Campagnola (dzip jelda) i mi onako ko na filmu, naglavacke bacanje u jarak. Da ne bude kojekakvih pitanja i podpitanja. Prolazi dzip, a unutra taj nas potporucnik, snimio nas je, ali nije stao. Bio valjda sa jos nekim oficirima pa nije hteo da se blamira, mi smo njegova vojska. Uglavnom, posto mi je kenjao oko toga, sledece noci, bas kad se nebo otvorilo, probude oni mene jopet i odem na strazu. Mislim da sam od muke plakao i smejao se, ono, mozak ne moze da provali tu bezizlaznu a opet tako glupu i beznacajnu situaciju. Do kolena sam u blatu, malo malo pa samo propadnem do struka. Kisa lipti ne prestaje, nema svetla, prst pred okom se ne vidi. Samo osluskujes oko sebe, da te ne zapali medved u vugla, jerbo ti svi lokalni likovi sugerisu da ih je suma puna a malo se uzjogune kad uleti tenkovski bataljon. Mozda je interesantno napomenuti da od oruzja u tom trenutku nemam nista. Ni noz. Nista. Stavili me na strazu da vicem valjda. Uglavnom, odjebem ih ujutro i nikad vise strazu. Vojska ko vojska, imas ljudi koje gotivis, imas i one druge. Rekoh, kod nas je bio neki cudan mix, ja sam se u startu drzao svojih ko i svi. Znaci Beogradjana, Novosadjana, pa onda ostalih Srba i onda redom svi narodi, narodnosti i nacionalne manjine. Ali kad dodjes to je kulturni shock, pa si u startu sa svojima. Krenuo ja i da se druzim sa Siptarima, jer sta ces ista govna jedemo. Sad nije mi lako, bila kontra-revolucija par godina ranije i moj buraz je malo zakacio. Bilo je tu zescih pizdarija i mrtvih. Buraz je bio dobio neko nagradno odsustvo od 10-15 dana zato sto je hendlovao neko brdo leseva (vojnih) u Makedoniji. On je bio u Marsalki u Skoplju pa u Kumanovu, Stipu i tu okolo, provalili su neki plan gde je Iredenta htela da im otruje vodu u celoj kasarini. Nismo blagonaklono gledali na Siptare. Oni se strogo drzase svojih. Ali sam upoznao par ok likova, jedan mi je bio bas dobar ortak, on je bio malo stariji i mudriji od nas ostalih. Zavrsio neku knjizevnost u Svabiji, pa doso iz Svabije da sluzi. Car. Uglavnom cutolog. Jednog dana, ovaj moj dobar ortak iz BG-a upadne u neku prepirku sa jednim nasim kolegom iz cete, Siptarem. Krenu oni jedan na jedan da se nesto proteruju, Siptar onako malecak, debeljuca i uvek nekako dobricina. I ovaj moj ortak je cool lik. Krene okupljanje ekipa po krugu kasarne, par minuta kasnije umesto da njih dvojica to srede sami eto ti albanske koalicije i sprske koalicije. Par Madjara stoje po strani, i Hrvati a Slovenci se domundjavaju i kidaju od smeha. Uglavnom, emocije rastu a meni ortak pocinje da ide na jetru jer znam da je on zajebao stvar a ne Siptar. I moj ortak zna da znam. I tupi ga dalje, preti radnja da preraste u incident. Nije da sam neki pravednik, jezik brzi od mozga i ja lanem ovom mom da ne sere i da pusti coveka na miru. Nekako se tu smire strasti, kad dolazi delegacija Siptara na celu sa Ramadanijem da mi se zahvali. Nezgodna situacija, Srbi gledaju. Uglavnom sve se to sredi nekako, a ovaj Siptar s kim sam povremeno i hengovao u gradu u jelda arbanaskoj poslasticarnici, odvede me ponovo u istu, tamo me ovi ugoste samo tako, i kad kog da dodjem s kim da dodjem, besplatno za sve. Za najbolji sto, odma prave mesta. Jednom kad zaduzis nekog Siptara, tu nema zezanja, niko te vise ne dira. Ako te i dira, ovi ostali Siptari ga 'regulisu'. Nepotrebno je reci da me je ovaj moj ortak iskulirao. Razisli nam se putevi. Tamo negde kad smo bili vec debele dzombe, mozda par meseci pre skidanja, resio komandant garnizona da me salje za vojni sud u Zagreb. Nesto sam se kacio idejno sa zastavnikom, oko komunizma, Partije i to i proglase me za izdajnika zastavnik prve klase Branko Salopek (ono, zadrti komunista onog staromodnog tipa) i potpukovnik Stjepan Slivar (prividno komunjara a u stvari klozet ustasa), komandant garnizona Bjelovar. To su ovi moji iz Komande Stana. Sad moji direktno pretpostavljeni su dva majora, jedan iz okoline Beograda, drugi iz Cacka. Ali su nizi rangom i jebao sam jeza. Zagreb, preki vojni sud. Aj' bar cu da vidim familiju u Zagrebu. E sad, i nad ovim Slivarom ima pop, pukovnik Dimitrijevic bese, komandant 32 pesadijske divizije, Srbin. Slivar mu je zamenik i stacioniran u Bjelovaru a puki je stacioniran u Daruvaru bese, ali dodje par puta mesecno u Bjelovar gde isto ima kancelariju. Ja spreman za put, cekam MP ekipu (sad su mi to vec ortaci) popice se nesto do Zagreba. Stize puki, vidi me spremnog i kao kuda junacino? Ja mu objasnim what transpired, kaze on, idi u ucionicu, skidaj se u radnu odecu, ne ides ti nigde, kakav crni vojni sud. Ode on do Slivara pa ga izriba. Ovaj pokunjen ko pizda. Ne odem. Jedno vece sedimo ortak Milance, Franci (Slovenac) i ja u birtiji. Rekoh tu i tamo ovi lokalci prave probleme. Nismo mi neka nejac, a i bole nas djoka, vojska ne odgovara civilnoj policiji anyway. Ne diramo nikoga, ali prisli nam neki likovi, generalno hoce da prave pizdarije, ustase, sta li. Ne vole vojsku pa to ti je. Milanche izadje negde, da l' po pice ili do klonje, Franci i ja i ta dva lika skoce prema nama dok si reko piksla. Sad, znam ja da je Franci neki zajeban karatista, pricao nam je, nesto je pokazivao, ali mi ga odjebemo na konto toga sto je i alkos. Brat Slovenac, kako i ne bi. Elem, Franci izgleda onako cirke kao da je pridremao nalakcen na astalu, kad ovi skocise. Ja se jos nisam pomerio vise od 5cm kad samo nesto sevnu, i ova dva lika se stropostase pored astala. Brat Franci ih je jednim udarcem noge preko sve astala poslao u carstvo snova, pogledao u mene pa u pice, pa u Milancetovu praznu stolicu, pita "jel' ovaj otisao po pice" i vratio se nazad u prvobitnu poziciju. Vraca se Milance, dva lika na hrpi, Franci knjava ja se cerekam onako pijan, upisem mu cistu peticu u vojnu knjizicu. U toj askari sam uzgred poceo i malo detaljnije da studiram gitaru. Nije se imalo puno slobodnog vremena, ali nadje se za vikend, kad nismo na terenu. Jedan od mojih najboljih ortaka tijekom celog roka bese Igor Grasselli. Nas lik iz Beograda, ali Slovenac a pri tom Jevrej. Studirao violinu u Moskvi na nekoj zajebanoj skoli. Kao pred njim je karijera a la Pogorelic. na zalost, nije bas postao svetski priznati solista, ali eno ga u Ljubljani u njihovom nacionalnom teatru je vec godinama ili decenijama kapelmajstor (prva violina). Njega su pustili da vezba violinu, on napravio tamo od oruzarnice studio i pici. Onda smo sedeli tako sa njim i smarali ga letnji dan do podne da nam objasni neke stvari. Gitara, violina isti quartz. Ucio nas i da sviramo violinu ali je mnogo zajebano. Ja sam iz gudala samo skripu izvlacio, leva ruka nije problem ali desna. Uglavnom, hrpa nota, klasika, teorija, knjige i privatni ucitelj koji je jebitacan violinista. Svasta se nauci. Neki su dizali tegove. E, sad se setih, tad smo prvi put culi Madonu, Like A Virgin. Ortak iz Zagreba je pustao non-stop i kao, to je sad the shit na zapadu. Mi pogibosmo od smeha svaki put. Jednog dana, sedimo Milance i ja gore u kujni, cirkamo, on se skida za par dana. kazem on meni, reci cu ti nesto al da nikom ne kazes. Ja se pretvorio u usi. Milance je inace bio copav, jedna noga malo kraca, povredio je negde. Stoga je bio oslobodjen nekih duznosti, kao na primer tovarenja i cimanja gore pomenutog uglja, i slicnih pizdarija. No hard labour for him. Ali jak ko zemlja. Svrcka se on okolo po kujni i ceri od smeha. Ja ne kapiram. Kad mi sine. Ne copa. mamu mu jebem. Ceo vojni rok se pretvarao da copa da bi uvatio krivinu. Lik je pre askare bio trostruki pobednik krosa Politike. Kao povredio je nogu na krosu pa to. Eeeej bre. Eeeeeej. Kakav car. Mada, provalio sam ga par puta nesvesno ali nekako odmahnem rukom, gde cu ortaka da prozivam. Kad jurimo u neku kafanu, kasnimo, vidim on leti, em je nizi od mene za glavu em copa. Kako si bre onda stalno ispred mene? Bilo je tu jos kojecega, no da privedem kraju, priblizilo se skidanje. Veselje, ludilo ipak je proslo 13 meseci i jace. Imamo sad i zamenu, nova vojska je stigla u Komandu Stana par meseci ranije ako ne i vise i mi bi finalno trebali u penziju. Ponovo neki teren od nedelju dana sa rezervistima (vise se uopste ne secam gde) medjutim, mi pocinjemo da se skidamo za 5 dana. Tako da ili ne idemo, ili se 'skidamo na terenu'. Mi smo svi kontali da ne idemo, nek ide ova mladja vojska (koja je isla sa nama sve vreme od kako su stigli, momci su vec ispekli zanat debelo). Gosn' zastavnik je imao drugu ideju. Kao, ako nas ostavi, napravicemo kermes po kasarini obzirom da se skidamo, a njega nema. Ostavi on svu mladu vojsku i povede nas dzombe 5 dana pred skidanja na sedmodnevni teren. Ja mu priopcim pred kolektivom da ne jebem iznenadjenja i da se vracamo nazad sa Dajcem za pet dana i poslacemo gustere nazad. Dve veceri pre skidanja, zavrsimo posao i odem ja do onog tikvana zastavnika i kazem mu, gazda mi palimo sutra ujutro. Ovaj mi slozio kojekakve zvake, te na vojni sud ce on mene, te platice mi, imaju oni pravo da tezadrze u 'vanrednim' okolnostima neko vreme, ali moraju da plate kintu. Odjebem ja tu pricu i ujutro pokupim ove moje gentose, objasnim im taka i taka stvar, ko hoce sa mnom moze, ko nece siroko mu polje. Naravno, krenemo svi. Ovaj tikvan kad nas je video, sta ce, pusti nas, kao ok, saljite gustere. Tako i bi. Sutradan, Subota par nas se skidamo, ostali u Ponedeljak il' Utorak (Nedeljom se ne skida). Od oficira, samo je tu dezurni, mi se svrckamo okolo u civilu. Jedan po jedan odlazi na stajgu pa kuci. Meni prevoz (bus za BG) ide tek u Nedelju ujutro oko pola dva. Umesto da zujim po jebenom Bjelovaru, ja sedim sa gentosima u Komandi, cirkamo uredno i ono razmenjujemo adrese i te fore. Negde kasnije popodne, istera me ovaj dezurni kreten iz kasarne. Kao, zavrsio si, koji ces nam moj ovde da se svrckas. Sacekam bus i odem da vise nikad ne vidim Bjelovar. Neko vreme sam se cuo sa ortacima iz askare, a sa Igorom i druzio, sve to ode pre ili kasnije u fade out. Dvanaest Zigosanih / 2 -------------------------- Nikola Olear - 'Kolja' ( Rucni Bacac - juniorski prvi golman FK Vojvodina Novi Sad) Vilovski Zoran - 'Vila', 'Vilovsko' (Rucni Bacac - shogor iz Novog Sada) Igor Grasselli - 'Opernjak' (Rucni Bacac - prva violina Beograda a i sire) Drazen Jakopec - 'Pimpek' (jedini neserbski Rucni Bacac u postavi, Zabok, Kroacija - dezurno spadalo, roker i hipik, jedini dosao u kasarinu sa kosijanom) Franci ??? - 'Franci' (Slovenija, negde u brdima - crni pojas sampion karatista shotokan stila) Mateja Greu? - 'Mateja' (Ljubljana - matematicar, cvikeras, stalno nas je zapitkivao sto su Srbi tako blesavi) Na zalost, drugoj polovini sam kompletno zaboravio imena. I'm a fuckin' loser.