Мање шума више загађења
Већ средином наредне седмице метеоролози најављују „ледени” талас који ће донети нове услове за повећано загађење ваздуха
До пре само три дана у Улици Чарлија Чаплина концентрација дима у ваздуху била је двоструко већа од дозвољених 50 микрограма по кубном метру. Остали параметри загађења ваздуха попут сумпор-диоксида и азотних оксида углавном су били нижи од граничних вредности. Већ средином следеће недеље метеоролози, међутим, најављују „ледени” талас који ће донети нове услове за повећано загађење ваздуха. Томе ће додатно допринети и емисија штетних материја из индивидуалних котларница и димњака. Због очекиваних метеоролошких услова и повећаних емисија загађујућих материја у атмосфери одређени параметри који узрокују аерозагађење биће сигурно изнад дозвољених граничних вредности, тврде стручњаци, поготово ако се узме у обзир чињеница да ће бројне котларнице радити малтене „од јутра до сутра”.
– Степен загађења престоничког ваздуха ових дана је ипак смањен. Од 30. новембра до данас временске прилике су се измениле, што је довело до такозваног спирања аерозагађења, па је забележен благи пад сумпор-диоксида и азотних киселина у ваздуху. Једино 8. децембра регистроване су повећане концентрације дима – објашњава Славко Костоски, самостални саветник у Одељењу за квалитет ваздуха при Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ). Костоски напомиње да су појачан ветар и честа појава кише која је практично испирала ваздух допринели мањем степену аерозагађења
– Постоји неколико услова повећаног загађења као што су појава температурне инверзије, слабији ветар и одсуство падавина – објашњава самостални саветник из РХМЗ.
Међутим, у време „шпицева” престонички ваздух додатно обогаћују чађ и дим. Гужва у саобраћају један је од главних узрочника аерозагађења у Београду, док је у Копенхагену, главном граду Данске, иначе проглашеном за најзеленији град у Европи, загађење издувним гасовима сведено на минимум.
Проблем Београда је, сматрају стручњаци, не само то да нема довољно зеленог покривача који је потребан да задовољи потребе сваког становника за кисеоником, него и пуно запуштених делова, неодржаваних шума, депонија... Када се свему томе додају и промењени климатски услови, ни дрвеће које је преостало не може да обавља свој „посао” како треба, а загађење ваздуха расте из године у годину.
Како истиче др Предраг Алексић, заменик директора „Србијашума”, у престоници нема довољно зелених површина нити шума. Повећање површина под шумама има немерљив значај за животну средину, напомиње др Алексић, додајући да се тиме побољшавају општи климатски услови.
– Градска територија је прекривена са 29.034 хектара шума, од чега је 13.397 хектара шума у власништву државе. Свега девет одсто градског подручја налази се под дрвећем, док је по евиденцији из прошле године шумовитост у Србији износила 36,3 одсто. Интересантно је поменути да је давне 1801. године под шумама било 85 одсто територије наше земље изузев Војводине, али је тада у Србији живело само 169.000 становника – закључује заменик директора „Србијашума”.