Novaliis

Bravo majstore! Ja planiram sa nekim ortakom jednog dana da napravimo kao neki tribute, sa obradama njegovih pesama u amijentalnom fazonu. Kao sto je hlidskjalf uradjen..samo ko zna kad cemo, nikad se nema vremena..

30 dana je period. mozes da proveris, pise ti tamo u opcijama. A kako si obradio pesmu? E bre, avatar treba odmah da se promeni, sad si me zbunio, mislio sam na nick.

A gde si bio? U Norveskoj, a? A sad i avatar da menjas..

Pomodarstvo i snobizam uglavnom Sve neke prepametne klinke, sviraju 10 instrumenata, pricaju 10 jezika, ''zanimaju se za umetnost'', citaju cool knjige, uglavnom po 2-3 knjige odjedom, slusaju avangardnu muziku, a postovi im se sastoje od velikog broja smajlija. Ova tema uglavnom sluzi za takve da pokazu kako su pametni. kontakt sa realnim zivotom nula ali neka, vazno je da pricam bla bla jezike :wub: :wub: :wub: :wub: :wub: :wub: :wub: :wub:

to je vec metafizika

I hate you so much right now.

Taj drugi pevac mozda i otpeva bolje neke deonice od Planta ali opet..legenda je legenda, kliko god mator bio, uvek ce biti jedini za njih.

Bio si u Norveskoj i tamo si kupio The Stone? wow..

Vece su sanse da nas proguta crna rupa..na zalost..

E i to jos da docekam.. A Spocks Beard predgrupa

Jbg, skandinavski jezici su rezervisani za elitu, pametnu dechicu koja se takmici po broju jezika koji govori, a zbog cega? Ne znaju ni oni sami.

truest true, trvest trve

Prvi hramovi su bile i svojevrsne laboratorije, mesta gde su stvarana kolektivna nebića. Pomoću kristalno-vibratornih karakteristika oblika i rasporeda zlatnog preseka i magičnih kvadrata, Divovi su pokušavali da uspostave direktniji kontakt sa Opštim postojanjem i Božjom suštinom. Hiljade godina je proteklo u njihovoj nepomućenoj radosti, a sve im je izgledalo kao jedan trenutak. A onda, gotovo odjednom i niodkuda najavljeni, počeše da im se prikradaju dosada, pohlepa... Osećali su neodređen nemir, ushićenje je ustupilo mesto apatiji, stvaranje im više nije pričinjavalo posebnu radost, postalo je nezanimljiva igra, rutina... Sve je ovo uticalo da se izgubi interes za samopostojanje i učenje, a da se povećaju želja za uživanjem i glad za moćima. Materijalna glad se ne može utoliti, a sa pokušajem njenog zadovoljenja ona se samo umnožava potiskujući duhovne potrebe u drugi plan. Duhovna praznina se pojavila u skoro istoj fazi razvoja svih velikih civilizacija Drugog ljudskog doba. Kao da je to bila cena njihovog lagodnog života ili možda Plan koji je trebalo da aktivira nove puteve... Civilizacija Atlantide je dostigla najveći stepen znanja, magijske veštine, blagostanja, umetničkog, naučnog i neimarskog stvaralaštva. Njihova svetlosna nebića su bila najmoćnija, magovi najveći, ali se tamo i najbrže širila bolest koja vodi u degradaciju. Divovi Atlantide su teško podnosili pritisak cilja koji je na domaku. - čovek je samo na korak od Boga, bila je misao koja se provlačila kroz mnoga njihova učenja i koja im je u prvo vreme davala snagu i zamah za sopstveni razvoj. Međutim, vreme je prolazilo a Bog i čovek se ne izjednačiše. Zače se i prva sumnja - jedni su sumnjali u samo postojanje Boga, a drugi u postojanje Njegovog Plana. - Bog ne postoji van nas samih, Bog - to smo mi, govorili su jedni. - Mi smo Božja deca, uzvikivali su drugi, i sada je na nas red da preuzmemo vlast u vaseljeni. Dosta je bilo igre, odrasli smo, tutorstvo nam nije potrebno... Njihov glas je odjekivao na materijalnom planu - gde počeše da ruše svetilišta, i na duhovnom - gde u eteričnim međuprostorima stadoše da gomilaju silu Svetlosnih nebića kako bi prokrčili put nazad, ka višim Ravnima duha. Mnogo ranije, Lemurija je proživljavala sličnu sudbinu. Svetlosna nebića koja su stvarali i koristili, bila su daleko slabija od nebića koja će stvoriti Atlantiđani, a njihova upotreba se prevashodno odnosila na podmirenje osnovnih fizičkih zahteva i stvaranje uslova za telesnu udobnost i zabavu. Nisu osećali veče probleme niti su stremili nečem višem. Teret dosade i najavljenog besmisla su primili dosta rezignirano... - Postojanje je isto što i trpljenje. Razlika između dosade i ushićenja je tanana... Tako su mislili i govorili mnogi Lemurijanci pre i za vreme propadanja njihove civilizacije. Nedostajalo im je volje, motiva i energije da ponovo uspostave i organizuju društvo. Najviše njih je granu svog razvoja završilo na tom stupnju i podneblju, odbijajući novo rađanje po telesnoj smrti. Ipak, postojali su i oni koji su na život gledali drugačijim očima. Predvođeni najvećim Lemurijanskim magovima, daleko od kopna koje je nestajalo u moru, potražili su utočište i priliku da zasnuju život na nov način. Jedan broj preživelih Lemurijanaca se obreo na Atlantidi. Civilizacija Hiperboreje je nastanjivala područje koje biste danas nazvali Južnom Evropom. Oni su sa poštovanjem pristupili Opštem postojanju, bez želje da postanu gospodari bilo kom obliku ispoljavanja. U duhovnim učenjima ove civilizacije je postojala priča o čovečijoj težnji, potebi i mogućnosti da se iznađu načini, stekne i zasluži neizmerno znanje koje je čoveku namenjeno. Stoga su po prostranstvima fizičkog i duhovnog sveta strpljivo tragali za znamenjem koje bi im ukazalo na Put, a njihovo traženje je bilo olakšano time što nisu imali lažne predstave o nekom lako dostižnom cilju. Ako nekom ukažete da se na kraju puta kojim hoda nalazi ćup zlata, ili kakvo drugo njemu drago blago, on će rado i bodro koračati prema cilju bez obzira na sve prepreke koje ga budu pratile. Ali ako na kraju ne nađe ništa, pa sačeka još neko vreme misleči da je prerano stigao a da blago još uvek ne nađe - počinje njegov bunt. On zaboravlja da je rado išao tim putem, da je dosta naučio i da je na putu, sem teškoća, bilo i radosti. On zaboravlja na sve drugo i u mislima mu je jedino - da je prevaren. Vaš cilj nije traženje već - nalaženje, ali najuzvišenije ciljeve postavljajte daleko, van dosega, da bi naučili da u sebi razvijete radost zbog samog putovanja, sakupljanja iskustava i pomoći drugima. Ideali ne služe za dostizanje, već su to večne smernice u vašem rastu. Kada ulažete trud ne vezujući se za rezultate, ni rezultati neće izostati...a ako su rezultati jedini motiv, često je i trud uzaludan. Motiv treba da bude utkan u posao koji obavljate, a ne u nagradu koju očekujete...Tada ne postoji opasnost da će vas obuzeti osećanja tuge zbog odsustva nagrade, jer svako ko krene na put - zna da to čini sebe radi. Uostalom, nikada ne možete biti sigurni koja je to prava nagrada za vas. ...A kada nagradu primate, zapitajte se da li je to kušnje deo..., a kušnju kada osetite pomislite, možda je to nagrada duši vašoj... Hiperboreja je u duhovnom stvaralaštvu uznapredovala više od Lemurije, ali nije dostigla psiho-neimarsko umeće Atlantide. Talas besmisla, dosade i pohlepe ih je zatekao u stanju sakupljanja i razvrstavanja spoznatih materijalnih i duhovnih zakona. Po njihovim dvorovima i hramovima se sve ređe čuo smeh i pesma...Ali u daljini, van zidina grada, neko je ipak pevao...bila su to bića koja su još uvek umela da se raduju...Iznenađenje Divova bi veliko kada ugledaše grupe nasmejanih Praljudi koji se vraćaju iz lova i njihove žene koje im kličući hitaju u susret...A onda usmeriše pažnju na nešto drugo, na zvuk koji je bio nalik na pevanje, ali tužno, beskrajno tužno. Grupa Praljudi se okupila oko rake u kojoj je ležalo neko mrtvo telo. Jedan je bolno zapevao, a ostali su ga pratili dok im se neka tečnost slivala niz lice. Znoj, suze...počeše da prebiraju po svojim sećanjima, ali ne nađoše ništa slično. Pračovek je plakao, a Div je najpre sa nerazumevanjem gledao...a onda polako počeo da shvata da budućnost pripada Praljudima, a da će oni, Divovi, jednoga dana biti samo riznice kosmičkog znanja. Veliki magovi Atlantide su uz pomoć sveštenstva želeli da preuzmu ulogu Tvorca i da postanu bogovi na Zemlji. Njihov cilj razvoja nije bio usmeren ka povratku i ljubavi, več ka moći. Vođe pobune su u najvećoj tajnosti organizovale ceo poduhvat, krijući namere od pripadnika svoje civilizacije. Radili su na izgradnji svetlosnog nebića ogromne snage koje je trebalo da posluži za rušenje "nebeskog prestola" i uspostavljanje vlasti na zemlji. Neki magovi van grupe pobunjenika su sa skepsom posmatrali grozničavu žurbu svojih ranijih učitelja i saradnika. Oni su znali da svetlosna tvrđava, koliko god bila jak koncentrator energije, nije biće a da samo višestruko pojačana vibracija bića može da omogući proboj u izgubljena prostranstva duha. - Svetlosni brod treba razgraditi pre nego što vaseljena postane ugrožena, govorili su oni koji su verovali da se pobuna može zaustaviti. - Mi nismo sposobni i vični opstanku u materijalnim telima. Praljudi su u svetu materije mnogo ispred nas, opstanak je na njihovoj strani. Treba im predati znanje...govorili su drugi koji nisu verovali u mogućnost opoziva strahotnog nebića. Bili su u pravu. Paklena tvorevina je počela da funkcioniše samostalno da ruši i uništava Zemlju i svoje stvaraoce, koji nisu bili svesni da su izdali baš takve naredbe. Na kraju kataklizme su velika svetlosna nebića degradirala u mala, sa ugrađenom čežnjom za ponovnim ujedinjenjem. Sve ovo su razumeli pojedinci tek u Trećem dobu. Praljudi nisu shvatali dublji smisao nadošle kataklizme. Ona je za njih bila nešto kao oluja, vatra...u svakom slučaju nepogoda od koje se treba skloniti. Gonjeni instinktom opstanka, panično su bežali u svim pravcima. Neki su direktno upadali u pukotine tla koje su se pred njima otvarale, neke je vodena bujica vukla ka dnu. Mnogi su ipak uspeli da se dokopaju sigurnijih područja gde su skupljeni u grupama sa zebnjom čekali nadolazeće događaje... Pripadnici visokorazvojenih civilizacija nisu bežali. Oni su osećali da je kataklizma samo uvod u novu fazu razvoja i da kroz nju svako uči svoju lekciju i plaća svoju cenu svojih zabluda. Atlantiđani pritisnuti osećanjem krivice zatražiše mogućnost da isprave grešku. U košmaru umiranja jednog doba, kao magla počeše da se razilaze njihove zablude. Kada su izgubili svoj umišljeni vaseljenski centar, iz dubokog mraka njihovog zaborava je vaskrslo samo oličenje Istine i oni u glas izgovoriše Njegovo Ime i zavetovaše Mu se. Zavet koji je izrečen nad provalijom umirućeg sveta i dalje važi. Vi ste skloni stvaranju dogmi, često male istine proglašavate za apsolutne, ali najveći broj tabua sa kojima se na razne načine još uvek srećete potiču iz davno izrečenog zavetnog teksta... Za vreme planetarne kataklizme, Hiperborejci su se povukli u planine starog Rodopskog kopna gde su u miru gledali nemir koji je svuda oko njih vrio. I dok su se otvarale raseline i izdizali venci mladih planina, oni su se obraćali Bogu na isti način kao i ranije, kada je svaki trenutak odisao lepotom i harmonijom. Misleći da su pošteđeni, da su izabrani, ništa nisu tražili, želeli, niti su šta obećavali... A kada sasvim uđoše u sebe same, kada dodirnuše potpunu tišinu, začu se Glas koji je brujao... "Pobuna, čovek se digao protiv sebe. Sledi novo deljenje i nova prilika za osvešćivanje. Sakupite znanja svoga roda, tome će biti pridodato sve ono što pripada celom ljudskom rodu; sjedinite sva eterična tela, pa tu ostavite ovo znanje... Vreme posle iskustva smrti ćete provoditi na različite načine u prostorima opšte svesnosti i to na nivoima koji odgovaraju mislima, osećanjima i delima vašeg ukupnog dotadašnjeg života. U nova fizička tela ćete se useljavati bez svesnog sećanja na ranije živote. Posle iskustva života na Zemlji, moći ćete da dodirnete i zajedničku eteričnu formu koju sada stvarate, da biste u nju stavili nove bisere sakupljene tokom svog života... a za uzdarje primili nakit sačinjen od bisera koje ste ranije donosili. Neka ste svi blagosloveni... od ovog trenutka čuvari znanja imaju poseban zadatak...". Slične reči su čuli i mnogi sa Atlantide verujući da je poseban zadatak njima poveren." ...Neće biti lako ni jednom od vas. Znanje će biti sa vama, ali ćete ga retko nalaziti jer će zaborav biti dubok. Bljesak će se iskazivati u razna vremena, na različite načine... Mnogi od vas će ga prepoznati u sopstvenim dubinama, a to će im stvarati velike probleme. Ljudi će težiti da vam se približe, da budu kao vi, ali će se i boriti protiv vas. Mnoge muke će vas snaći. Živećete u zemaljskom paklu grupno i pojedinačno, razjedinjeni i uplašeni. Kada bude najteže, kada budu svi protiv vas, kada budete mislili da je kraj - stvarno če biti kraj, ali kraj stradanja i mraka... Biće to zadnje doba ispunjeno mukama na Zemlji, jer će posle toga zavladati harmonija i procvetaće cveće iz onog semena koje je posejano davno u vama... Tada će početi da se mesi novi hleb; biće pečen na tihoj vatri strpljenja i mirisaće kao vaša duša a vi ćete biti kvasac u njemu. Novi hleb će biti kolač slavski a svi oni koji se ne budu okaljali, koji ne budu uzvraćali mržnjom i osvetom biće sveće na tom slavskom kolaču. Neka je blagosloveno vaše Božansko poreklo, Plan i svaka pojedinačna i grupna uloga!" Ovaj Glas su u razna vremena čuli mnogi, a svako je u skladu sa sopstvenim (ne)razumevanjem Poruke činio ono što je mislio da treba, čekajući vreme kada će Planom biti dozvoljeno da se znanje otpečati... Kada su Hiperborejci posao priveli kraju, zagiba se tle pod njihovim nogama; mir ustupi mesto strahu i oni se sakupiše u gomile... Nemim dodirom hrabreći jedni druge suočiše sa nečim što kao izabrani nisu očekivali i što do tada nisu upoznali - sa smrću na jedan nov način, bez sećanja i nade za povratak... Staro kopno je potonulo u utrobu zemlje ostavljajući mesto za novo kopno i novi pokušaj ljudskog uzdizanja. Stare civilizacije su ostavile za budućnost veliko znanje, iskazano pa skriveno na mnogo načina. Ovakvi periodi su se događali u više navrata. U vašem ćelijskom sećanju se nalaze samo događaji koji datiraju iz vremena Trećeg ljudskog doba. Međutim, u duhovnim riznicama je sačuvano ukupno sećanje ljudskog roda iz svih perioda i u svim etapama: od ideje do realizacije. Od svih darova koje su ljudi Drugog doba ostavili u nasleđe, kao da je najveđu vrednost imalo aktiviranje procesa automatskog uzastopnog učenja. Na taj način je onemogućen prodor u svetlo, sve dok prolaz nije u potpunosti zaslužen. Do tada, u znatno skraćenom životnom ciklusu, automatsko učenje je imalo svrhu da na relaciji "otplata duga" - "nagrada", kako vi često pogrešno tumačite i govorite, pomogne novim ljudima da stignu do svetla a da pri tom kobno ne pogreše. Tako su stvoreni uslovi da svako delo različito od Plana bude vraćeno počiniocu na transformaciju, sve dok se razvojem sopstvene svesti i volje ne postigne Planom zadati kvalitet. Uskraćivanjem aktivnog sećanja na ranije živote, a samim tim i na ranije "pogreške", princip automatskog uzastopnog učenja je usaglašen sa Zakonom slobodnog izbora. Na ovaj način je obezbeđeno sistematsko i ravnomerno učenje i svima su date jednake šanse. Automatsko uzastopno učenje ste kasnije nazvali - reinkarnacija, učenje o karmi ili prosto - sudbina.

Svrsava se black metal letnja diskusija..pocinje jesen..

Ma ima puno slika ovog lika i raznih scena. Evo jos 2:

The Approval Guy

Nema sanse.

The Approval Guy

Approval Guy: 1 2 3

Nisam uopste mislio trendi na taj nacin, da ne treba da postoji centar. Naravno da treba da psotojii normalno je da ljudi uce jezike. Mislio sam na neke odredjene ljude u i oko centra, ali necu nikog da spominjem po imenu da ne bih ispao nevaljao i zao. Ne daj boze zavidan. Neprijatan mi je osecaj u stomaku oko svega ovog ali zelim svima sve najbolje ipak.

---------

Ne moze Slayer ovako da padne.. Danas sam bukvalno slucajno pustio Reign in Bloood i kad je krenulo nisam mogao da zaustavim. Nisam ni hteo! Uh, kako prija kad ne slusas neki bend duze vreme pa opet pustis omiljene stvari.

Da, Atlantidjani su izgubili veru u Bogove, bili su veoma razvijeni i smatrali su sebe ravnim Njima. ''Velika grupa Atlantiđana je naselila prostore Južne Amerike, gde je njihovo znanje bez korišćenja tehnike i svetlosnih nebića bilo samo sećanje na zlatno doba. Praljudi koji su na ovom tlu živeli od ranije, na novopridošla bića su gledali sa interesovanjem i strahopoštovanjem. Početkom Trećeg doba su nastala plemena Maja, Acteka i Inka koja su u svojoj krvi nosila gene i sećanje Praljudi, ali i krvni kvalitet i tajna znanja poslednjih Divova sa Atlantide. Građevine, kalendari i znanje koje su ostavila ova plemena, još uvek unose zabunu kod savremenih naučnika. Slično, u predelima Afrike, Azije i Indije, ima ostataka civilizacija koje su stvorili potomci preživelih Divova. U novim uslovima je njihova moč bila smanjena, a životai vek skračen. Ipak, oni su značajno krvno i duhovno obeležili ljude koji su na tim prostorima bili starosedeoci. Tako je nastala grupa Semitskih naroda. Zar vam znanje Drevnog Egipta, Haldeje, Feničana i Jevreja ne ukazuju na tu mogućnost? Na području Balkana su se susrele dve struje Divova: potomci Hiperborejaca sa potomcima pridošlih sa Atlantide. Na ovim prostorima su živela i mnogobrojna plemana Praljudi, od kojih su neka još za vreme Drugog ljudskog doba dolazila u dodir sa Divovima Hiperboreje. Potomci različitih civilizacija su se u početku držali podalje jedni od drugih, ali su kasnije počeli da međusobno razmenjuju znanja i iskustva, ideje i običaje, da se takmiče u snazi i magiji... Brojni sistem sa osnovom dvadeset, koji je korišćen jedino na Balkanu i na Američkom kontinentu, ukazuje na zajedničko poreklo njegovog tvorca i nekadašnju višestruku duhovnu i fizičku vezu ovih delova kopna. Hiperborejci su u mnogo prilika i na mnogo mesta svoju krv pomešali sa drugima, kako sa Praljudima, tako i sa pripadnicima potomaka ostalih civilizacija. Svetlosno seme je zasejano po svim baštama, a cvetovi su se pojavljivali periodično, na potrebnim mestima i po određenim pravilima... Kroz prostore podsvesti, čovek Trećeg doba je dobio mogućnost uvida u znanje i iskustvo ranijih civilizacija. Vi u sebi uvek nosite svoju ukupnu prošlost, proisteklu iz segmenata budućnosti koji su osvetljeni i kojima težite. U podsvesti čoveka je ležalo i maglovito sećanje na kataklizme kojima su se završavali periodi ljudske manifestacije, na stvaralaštvo, ali i na dosadu, na ljubav i na strah, na prepuštanje životnoj sili, ali i na pobunu... Na obodu svesti su ova sećanja bujala i dobijala zajednički okvir - patnju... Ništa nije međusobno toliko približilo različite ljudske grupe sa početka Trećeg doba, kao činjenje sličnih grešaka. Te greške su pred svakoga postavljale posebne uslove pod kojima mogu biti ispravljene. Narastajući strah je bio jedan od najvećih tereta. Ljudi nisu bili u stanju da preuzmu odgovornost za situaciju u kojoj su se našli. Suđenje se javilo kao loš pokušaj da se poništi ili bar oslabi nepodnošljiv teret sopstvenog straha, tako što bi se krivica za tegobno življenje u celosti ili bar delimično prenela na drugog. Suđenjem je započelo cepanje jedinstva ispoljavanja, odvajanje na dobro i loše, svetlo i tamu... čovek Trećeg doba nije mogao da razreši svoje probleme i dileme a da ne uvede pojmove kazne, greha, iskupljenja... On nije umeo da sagleda i poveruje da je samo njegovo postojanje dokaz da nije kriv i da neće biti žrtvovan. Bog od njega svakako nije želeo večni strah, poniznost i kajanje, več nešto drugo. Ali, šta? Čovek Prvog doba se nije mnogo udaljio od Boga, ali je zaboravio šta Bog od njega traži... Izgubivši sećanje na svoju ulogu i zadatke, čovek više nije znao svoje mesto u vaseljenskoj Hijerarhiji. Čovek Drugog doba se već ukotvio u materijalnom svetu i pored zaborava, od Boga su ga udaljavale i mnoge druge predstave iz fizičkog okruženja, kao i novonastalo osećanje posebnosti i otuđenosti. čovek je prividno napustio opštu povezanost, da bi opijen pogledom na samog sebe pomislio kako je on jedini cilj stvaranja. Kada tokom Trećeg doba strah dobi razornu snagu, a čežnja za duhovnim zavičajem ojača, zatalasaše se nebesa i po obzorju ljudske svesti se prosuše blistavi kristali mudrosti. Svaki je imao svoju boju, oblik i drugačiji zvuk, a nosio je različitu priču o povratku sećanja i načinu za sjedinjenje. Iz tumačenja poruka koje su nosili kristali mudrosti, nastajale su kopture prvih božanstava, prva kultna učenja, predanja o poreklu i smislu života... Svaki kristal je bio svetionik u tami i ugaoni kamen koji je trebalo ugraditi u temelje zdanja kome ste kasnije dali ime - religija. U gotovo svim društvima postoje nadareni pojedinci koji pažnju radije usmeravaju na duboka prostranstva svesti, nego na široke horizonte materijalnog sveta. Svetitelji, mistici, vizionari i svi ostali koji imaju svesniji kontakt sa nekim oblicima ispoljavanja Vrhovnog Bića, često ne mogu svoja duhovna iskustva da dožive, razumeju ili objasne van konteksta znanja i vremena u kome žive. U zavisnosti od dubine sopstvenog sećanja i nivoa svog duhovnog razvoja, oni Izvorni Glas različito tumače. Ostali ljudi najčešće slepo koračaju za svojim duhovnim vođama i njihovim viđenjem, razumevanjem i tumačenjem Vrhovne suštine. Čovek Trećeg doba je prvi put celovito izgradio ideju postojanja Božanstva van sebe samog. Osećanje lične inferiornosti ga je navelo da u superiornom liku Vrhovnog Bića potraži oprost, podršku i suštinu koja mu nedostaje. Prvo božanstvo je nastao kao objedinjeni duh predaka i predstavljalo je neku vrstu moralnog tutora, jer je čoveku bio nužan takav tip autoriteta. U njega je nesvesno ugradio i neku vrstu željenog viđenja samoga sebe, samo sa višim stepenom perfekcije, znanja, moći... , sa težnjom da mu se nekada približi i naplati svoja ispravna shvatanja, vernost i dobra dela.''

Onda im je nestalo zaliha. Ja sam tu kupio i posle samo jos vidjao da ima. Rasprodalo se Mogli bi u Srbiju

veri najs avatar ju hev ''hevi metal nevr gona dajd''