oʞɾoƃ

nepotrebno

ITNE sam prvi put obrnuo pre nekih 10 godina, i tad mi nije bio ništa posebno. A nije mi ni dan-danas Svako poštovanje za kreativnost u tim godinama i uticaj koji je Emperor imao na scenu, ali ako odstranim sve to i ocenim album samo na osnovu onoga što čujem anno bastardi 2016, krajnje mlak utisak i očajan zvuk koji nikako nije bolji s vremenom. Da ne znam da je Emperor, dao bih mu možda 6. Anthems je već druga priča potpuno.

Tako ja pričam za poslednjih pet, pa četiri, pa tri, pa evo sad dve... Ne razumem potrebu da se serija koja ima svega 10 epizoda godišnje ovoliko razvlači. Mislim onaj dijalog između Lanistera i Tullyja, koji kurac one viceve da ne pominjem

jesam rek'o

Tako jaku cenu imaju Điki i Vurdelja, ne znam ko treći može da bude. Ali jeste to prilična umetnost danas... Te contouring, te strobing... A tek ombre efekat...

izgleda i sadašnji

Trebalo je da jebeno ostanu pri ovome. Primetićete da od 2014. do danas nisam ništa napisao o comeback albumu. To je zato što sam mu davao još jednu šansu. Pa još jednu. Pa još jednu. Svaki put pauza je bila sve duža, ali istina se ne može sakriti. Ovaj album je u najboljim trenucima podgrejani instant SOTS iz supermarketa, a u najgorim zamaskirano The Haunted govno. Nema ni trunku duše, zapamtio sam ukupno dva rifa posle ovolikih slušanja. Lindberg u jednom tonu od početka do kraja. Bjorleri odsvirali svoje pre 10+ godina. Dalje neću da nabrajam.

Najbolje Anaal pesme? Bez sumnje:

zamisli ti kakav je ovo bend kad je uspeo da napravi pesmetinu od izdrkanih Mejdena

e to se zove cover

vama su baš niski standardi ako vam je ovo odlična epizoda dosadno do bola

Ako je Phoenix najbolja pesma na jednom Satyricon albumu (a jeste), onda se treba zapitati šta nije u redu sa tim albumom.

Ja bih voleo da odu u neki skroz primitivni fazon i izbace album pun stvari tipa Storm (Of The Destroyer).

Pa, poslednja dva su smuti pa prospi.

Rekao bih ti, ali ne bih da se nastavi diskusija na pet strana o svemu osim Satyricona

Slušam Nemesis Divinu (ovo remasterovano reizdanje) posle X godina i mogu slobodno da kažem da album nimalo nije izgubio od svoje žestine, originalnosti i energije, za razliku od nekih drugih kultnih albuma drugog talasa koji sa ove distance deluju pomalo naivno i iza kojih je ostao više uticaj nego kvalitet. Nikad nisam bio veliki fan prva dva albuma, i tačno se vidi da je na ovom došlo do kreativne eksplozije, kada se bend oslobodio stega i snimio ono što mu se snimalo, što se vidi i po vizuelnom identitetu benda u to vreme. Takođe mi je interesantno da tek sad primećujem koliko je ovaj album spona između ranog perioda i kasnijih industrial momenata, i to često u istoj pesmi (Forhekset, Immortality Passion, Transcendental Requiem Of Slaves). S tim u vidu, iako i dalje tvrdim da je Rebel Extravaganza najbolji Satyricon album, ostaje žal što ovaj srednji period nije izrodio bar još jedan album. Apsolutna lektira svim današnjim blekerima koji misle da je Deathspell Omega jedini obrazac za kvalitetan black metal.

U principu se slažem, ali on ne samo da nije "neki pevač", nego je kriminalno loš do tačke da ne mogu da slušam Hammerheart, a da ne osetim transfer blama. Prosto postoji razlika između tehnike i osnovnog ubadanja tonova i melodija.

nepismen narodni poslanik nečuveno

to ti je moja sudbina već 5-6 godina

legenda ali nije znao da peva ni za kurac

To zapravo uopšte nije OK i predstavlja najveću tragediju našeg obrazovnog sistema.

ako studira španski, onda to ne čudi, jer je u pitanju notorno najlakša katedra na faksu na kojoj svi imaju prosek 9.5 naravno, to im onda omogućava da svi odreda pokupe državne stipendije ispred nekog ko guli svetsku književnost i ima prosek 7,0 sa dvadeset puta većim kvantumom znanja

jeste da su ga zadajsekšnovali malo u rifovima, ali i dalje im kompjuter piše pesme kao i od 1998. naovamo

generički švedski blek metal bili i ostali doduše, nisam toliko poludeo od iščekivanja posle već izbačenih pesama kao deo ekipe odavde