gavrosaurus

О не! Онај чудовишни увод у песми "Decompression", оно гнусно призивање и још одвратнији одговор тог створа са друге стране јер то одговор јесте ... Мислим ... Савршено. Монструозно.

ОК, на прво слушање је солидно, ништа баш да ме обори с ногу али није лоше. Наравно, како сам већ навикао - најбоља ствар је и најдужа, уједно и последња - "Den Siste", први фаворит за сада. Има неки doom призвук, заводљива је, издваја се, има неки гробни темпо. ОК, даћу овоме шансу да ме забави још који пут.

Нееее! :( Какав бедак, много сам готивио овог лика, обожавам али стварно обожавам "Tyranny". Пе, како лоша вест пред крај дана ... Фак.

Хм, колега је изнео занимљиву констатацију: Пустио сам "Commando" да чујем како звучи и њему је деловало кao да слушамо Sepultura - "Beneath the Remains" ... Хм ...

WOOOOOOOOW!

Хм, тако добар!? Иначе Bass Communion је пројакат Стива Вилсона из Porcupine Tree! Вау, ту сам се већ изненадио, видевши ту информацију!

Ма не, наравно, не у том смислу већ сам хтео да истакнем да је ово музика која захтева специфичан приступ, није за нестрпљиве, нема тај енергетски набој али има неке друге квалитете. Од Black Metala, најбиже томе да буде део овог жанра је Blut Aus Nord са албумом "MoRT" који је прилично тежак за слушање али хајде, дао је свој допринос теми.

Хм, прва два делују занимљиво ... Линкови, можда? Bass Comminication - Ghosts on the Magnetic Tape

Gaahl и његов дечко:

Пре него што ишта кажем, по свему ономе што знам о музици - ово је тема која МОРА да оде на Gothic & Elektro подфорум, и по својој тематици и по простору који обрађује и по осећањима која побуђује. Знам да многима смета и сама помен речи "Gothic" али једноставно, овој музици је тамо место. Преселите је тамо и дајте бар правац онима који немају идеју шта ова музика значи. Ово је једна од оних врста музике где су они који су је смислили и остали најбољи у њој - Lustmord, Raison d'Etre и томе слично, зашто то кажем? - зато што је последњи Lustmord - [O T H E R] - јебено најбоља неметал музика коју сам чуо у последњих бар 6 месеци јер представља саму есенцију Dark Ambient правца. И сад је слушам, док ово куцам и одушевљен сам! Да додам да ће, рецимо, сатанисти бити одушевени да сазнају да је Lustmord свој први концерт у 25 година имао за сатанску мису па се тај албум и зове "Rising 6.6.6" но није да ме је само то заинтригирало, мада покушавам још увек да објасним себи зашто ме тај албум привлачи ... Можда сам, једноставно, полудео. Dark Ambient није за ликове који слушају бласт-бит од јутра до сутра, ово је за маштовиту, стрпљиву и болесну децу јер ово је амбијентална музика у правом смислу речи јер ако бих већ да слушам такав тип музике (а амбијентална музика је чисто опсенарство) не бих изабрао делфиине, шуме и потоке, радије бих да то буде црно, радије бих нешто scary, радије бих да речи Ambient додам Dark. Е сад, неке праве препоруке за ову јединствену форму стваралаштва: Lustmord - Rising 6.6.6 Lustmord - [O T H E R] - за који сам убеђен да је музичка подлога за Лавкрафтову "У планинама лудила" (или сам можда и сам полудео, рекох) Raison d'Etre - Reflections from the Time of Opening Atomine Elektrine - Archimetrical Universe Atomine Elektrine - Nebulous Atrium Carceri - Seishinbyouin Atrium Carceri - Ptahil - стварно феноманалан албум! Desiderii Marginis - Seven Sorrows Пoстоји и ово што се зове Dark Jazz који је, такође, својеврсна форма Dark Ambient музике, лишена уобичајеног џезерског смарања, два фантастична албума: Bohren & der Club of Gore - Dolores The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble - истоимени албум.

Хеј, ја имам црни! 2GB, стварно добар и ергономичан преносни уређај. Ја сам bass freak и то ми је јако битно а овај има и мануелне еквилајзере па је то велики + са моје стране. Тотално сам задовољан.

Одличне су! "Случај Чарлса Декстера Ворда" је заправо реиздање оног фантастичног превода Светлане Велмар-Јанковић а не заостају много ни ове две. Не, сасвим коректно одрађено, заиста. Но, са великим нестрпљењем очекујем тај проклети "Некрономикон" који ће збиља бити одлична књига јер садржи неке, по први пут преведене приче попут "Дагона" итд. Једва чекам да своју јебену, 20-годишњу потрагу окончам или бар доведем у оно стање да њоме будем задовољан.

Fair Enough.

Јеси ли ... http://www.dejanognjanovic.com/ Иначе, пре месец и нешто сам нашао три књиге: "У планинама лудила", "Ктулу приче" и "Случај Чарлса Декстера Ворда" и све три је било у Стубовима културе где сам и пазарио прве две и то ме је, скупа, коштало око 2000 динара (око 600 су, у просеку).

Можда и није с обзиром да се песма зове "Baptised in Fire and Ice". Размишљајући о Quorthon-у и ономе што је радио са својим бендом и схватајући колико је Bathory био некомерцијалан и да, упркос култном статусу који ужива - разни медиокритети су и продали и зарадили далеко више са по једним-два албума него Quorthon са свим својим издањима, било соло било као Bathory (што му опет дође соло ...). Онолико колико је он био искрен - толико то овај метал више није, свиђало се то људима или не. Онда кад је ова музика долазила из гаража и којекаквих скандинавских рупетина и подрума, имала је идентитет, онда када је доживела комодитет - шарма је нестало. Надам се да ће (а време је) кад стуцају све паре на дрогу, алкохол и разне сатанске курве, мушке и женске, онда кад се врате у душевну беду и кад им срце буде празно од света - надам се да ће тада осетити зов оне таме из младости и надам се да ће она у њима пробудити глад за музиком, не Егзитом и МТВ-јем. Овако, остаје да се копрцамо по разним, белосветским сметлиштима музике у потрази за песмом-две да нас подсете ... На Black Metal. На Quorthon-а, на Bathory.

"100 година самоће" и за сад је одлична!

You rise, you fall, you're down then you rise again What don't kill you makes you more strong!

Да, баш зајебан трип!

Да, кул! Било ми симпа кад сам видео.

Не разумем, објасни.

Зашто???

Једна од најјачих ствари у нашем року: Ti si revidirao stav sto pedeset puta čas si rođen kao muško, čas ko žensko, koga je to briga. Sam znaš, rođen si ko pička. Мада, супер ми је и: Put od tebe do mene, sa hiljadu rupa, ko Kumodraška ulica. Nemam vremena, da čekam da se ubiješ.

Појавила се 3 текста, нисам проверавао, ако неко буде читао/слушао нека каже да ли су лажњаци: http://www.darklyrics.com/lyrics/cradleoff...sthunder.html#1

Хм, што се мене тиче, кључ мог допадања овог генијалног албума и лежи у продукцији, тотално је оригинална и никад више није поновљена, по мени - то је формула успешног метал албума - не постоји сличан. Оно што, такође, овај албум издваја од других су бубњеви; мислим, вероватно сам и пристрасан (дугогодишњи сам Хогланов фан, чак и дуже него Сандовалов) али ово што је Хоглан урадио на "Individual Thought Patterns" - ни он сам није поновио иако има масу сјајних албума, и са Девином и са другима. Покушај, Дајмонде, са овом верзијом албума, можда ти боље легне: Individual Thought Patterns (2008) [Remastered] А за сладокусце и: Leprosy (2008) [Remastered] Наравно, pass. је www.mediaportal.ru

Да, и мени, искрено.