gavrosaurus

Нема везе, добро је за самопоуздање да је разбио ганција.

Хм, рецимо да сам и сам стекао сличан (да не кажем - потпуно исти!) утисак слушајући ово са МајСпејса ...

Пре него што уопште нешто прозборим о бенду - ово је најлепши метал који сам чуо у доста, доста времена. Одавно се нисам сусрео са нечим да остави овакав утисак на мене, ово је напросто - лепо. Последњи албум, "Bliss of Solitude", тако је мелодичан, тако тајновит а тако вибрантан, тако мекан а опет тако heavy. Ово су радили људи који воле музику, људи који воле метал и учинили су то за нас који волимо исте ствари. Певање ... О Господе, какво певање! "From Clouded Sky" је збиља нешто најлепше што сам чуо последњих месеци а ништа слабија није ни насловна "Bliss of Solitude". Bliss of Solitude I Bliss of Solitude II

Последњи (Gealtacht Mael Mórdha) је на Архивама добио чак 96%, што је ... Идем да га потражим! Edit: Yeah, ово је било брзо! http://rapidshare.com/files/21026404/Mael_...iaportal.ru.rar

Јеботе, мени се "So Far, So Good... So What!" стварно допада! Мислим, живим са њим већ 18 година, будући да је међу првим метал албумима које сам икада чуо и шљака ме и даље, то је збиља нешто! Овај курчевити вриштавац! Изванредни уводни инструментал, онај фантастични увод у "Set The World Afire" и сјајан соло, легендарна "Mary Jane", помало тужна али изузетна "In My Darkest Hour" ... То су стварно све сами бисери не само овог бенда већ и метала, у глобалу. Баш ми прија ово сада ...

Јеботе, још један fake ... Имам утисак да на овај форум долази и пише једно, па - 5 људи ... Максимум!

Ево једног доброг омота, нови Metal Church:

Murders in the Rue Morgue Someone call the Gendarmes Murders in the Rue Morgue Run before the killers go free

NOOOOooooOOOOrdlaaaaand! Просто је невероватно како је ово добар увод! Ових неколико секунди које најављују такву љубав и такву силу. Land of unforgiving winter Cold, clad in white, under a dark grey sky Silent, the wind, it whispers Pale sun of gold, gazing from far up high Endless forests, lakes of water dark and deep Misty mountains, where giants sleep NOOOOooooOOOOrdlААААaaaand!

У неким ме моментима ово много, много подсећа на Control Denied.

Види, види ... Све сами Сократи и Цицерони, Волтери и Русои ... Фино. Међутим, бојим се да су то све сами Потери.

Немој сад да се шлихташ!

А стварно, ове две ствари: Whose Fist Is This Anyway и Snap Your Fingers, Snap Your Neck ... ОВО ЈЕ ТАКО ЈЕБЕНО ДОБРО!!! У, како се добро осећам!

... Али како је добра ствар "The Great Southern Trendkill"! Какав феноменалан увод! Ух, које разбијање!

Немачки бенд Horn, ове године је издао албум назива "Naturkraft" и фантастичан је! Мени је, често тај UG само UGly али ово је стварно нешто друго, све што ваља у black металу - има га овде али на неки други начин. То је one-man бенд, чини га Nerrath (Niklas Thiele) и албум је сасвим опуштен, ствари трају по 8-9 минута и лик нас вози кроз разне музичке и духовне пределе, без журбе и трке али је опет темпо солидно висок. Интересантно, заиста. Мислим, чак су и ови педери на http://metal-archives.com/ албуму дали 85% и 90%, за овакав анонимни бенд - то је као 100%. Horn - Naturkraft pass. www.mediaportal.ru

Сасвим се слажем, имам потпуно исти став према овоме. И о тој једној гитари: Део од 7:26-7:50 је једна гитара, ок - ефекти али и даље једна гитара, касније додаје још једну гитару али то је мање-више то, део који сам описао - не чујем ништа друго. У крајњој линији, то можда није ни важно (иако стојим при томе да је једна гитара! ). Диван албум.

Јеботе, ал' си осетљив! Да немаш мензис, у пичку материну! Ајде бре, опусти се.

Рекао ми Abbath. Послушај, рећи ће и теби.

"Death Magnetic" списак песама:

Какав је мали прасац!

Да наставим своје хвалоспеве и продубим анализу албума "At the Heart of Winter" ... Слушајући пажљиво (додуше, увек га слушам пажљиво јер ми увек нешто ново падне на памет, врло инспиративна музика, заправо) песму "Tragedies Blows At Horizon" и њен други акустични део који почиње на 7:00, секвенца која стартује на 7:26 - просто ми је невероватно да је лик ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ гитаром створио онакву атмосферу, онакав бескрајан храм од глатког, гранитног леда, где се сумраком улази у трансцендентално путовање и истинску медитацију. Какав лик, човече! Која идеја! За то бендовима требају читави оркестри, тоне клавијатура, хорова, свега и свачега а овде - једна гитара! Невероватно. Ово је тако добар пример генијалности у хеви металу - "At the Heart of Winter". Abbath.

Онај спој: Angel of Death => Piece by Piece => Necrophobic тј. то подизање темпа до лудачки брзе, агресивне и силовите музике у другој половини Necrophobic - е то је истински раритет и у времену у ком се нашао - јединствен. Оно што ми је и дан данас фасцинантно је да продукција, звук гитара није исти! То ме одушевљава, Керијева гитара која просто меље и Џефова која само сече по лицу, Џефова гитара је тако злобна и агресивна да је то невероватно! Стварно, и после више од 20 година, ово није надмашено. Онај монументални увод у Jesus Saves, онај ланац којим нас Кери вуче на губилиште, онај злобни Џефов ударац на 0:04 ... Не не, непоновљиво. За ово, стварно само могу да им га дувају.

Ја уопште не могу да се одвојим од овог албума. Мени, генерално, прави велики проблем то што је лик отворено декларисан као педер тако да ово све још више добија на тежини и значају. Ово јебе кеве, ова музика.

Ма, може ово да се слуша, комотно. Скинуо га пре пар недеља и чучао ми и ево, сад ме ви подсетисте да преслушам и пустио га, чисто информативно и албум тече, контам да не смара а то је, само по себи, велики плус. Није ово само издркавање, има овде и музике, има овај лик кефало. Рецимо, песма "The Lead Sprinkler" је тотално занимљива. У, могу да јој придодам и насловну ствар, без проблема! Кууууул!