You should know

On 9/21/2025 at 11:13 AM, Grobodan said:

Sreto daj neku o novom, nakotilo se nekih nevernika ovde.

Čekam da mi stigne CD, nema lošeg Helloween albuma

PReslusao jedva dva puta, cekam da to na tenane svecano pustim na nekom sistemu. Dobar je album, ima svega, poneki klasik, Tokio mi najslabija nekako, We can be Gods, Universe, Hand of God i Moonlight mi za sada navise klize. Mora da se overi nesto usput, neka Svabija mozda...

On 9/13/2025 at 6:34 PM, Totamealand said:

Hvata me nostalgija za nekom Gambling / 7 Sinners erom kad bi se ljudi na forumu raspisali o novom Helloweenu i recenzirali svaku pesmu pojedinačno, tako da mi pade na pamet da se ja bacim na zadatak ako već niko drugi nije voljan da razglaba. Taman sam imao dve nedelje da fino izgustiram album i saberem utiske.

Ovo mi je peti Helloween album koji dočekujem kao fan budući da sam tek nakon Gamblinga postao BAŠ velik fan, novi Helloween je uvek bio event, čak i kod par albuma koji su bili onako. Istoimeni pre neku godinu je bio najjači u proteklih deset godina, stvarno imam utisak da Helloween ume posebno da zapne kada se treba nakon nekog kritičnog perioda dokazati (Master nakon Chameleon, Gambling nakon Legacy), ali Giants & monsters je maaalčice kao neki sophomore slump (iako je osamstota Helloween ploča ). Generalni utisak je da je album dobar, ali pesme koje bi trebalo da su najjače su zapravo najkritičnije, dok su bolje stvari iz nekog razloga u drugoj polovini izdanja. Tako da hajmo redom...

I dosta sam saglasan sa izrečenim, ali isto tako ne bih ovome dao više od 5.5-6/10, tako da se sa ocenama mimoilazimo

Meni je ovo drugi album zaredom da dočekujem potpuno hladan i bez očekivanja, tako da mi nije neko razočarenje specijalno, ali nije me ni kupio naročito. MGGR ne znam jel sam pustio od kad izašao, a još kad ugledam cover i setim se pesama tipa Lost In America i dalje mi se ne sluša. Za ovaj sam i ja pristupio kao da je sophomore kao što i ti reče, doduše između ostalog i zbog toga što ovo meni nije isti bend kao onaj koji je izdao pomenute Gambling/7S, koji su i dalje poslednja stvarno jaka era benda (Unarmed nećemo pominjati). Tako da je ono, Helloween Pumpkins United album dva.

Sve u svemu je tu negde kao i prošli, dosta bezbolnog materijala, dosta pokušaja igranja na stare slave, dok prethodno najjači pojedinci, pre svega Kai i Andi, i dalje kubure sa istim boljkama kao i pre. Deris pogotovo kao da samo copy-pasteuje neke svoje poteze i pesme sa mid-2010s albuma. A Little svaki put kad krene refren samo mi Lordi u glavi, i to i Tokyo mi nisu rang kvaliteta za album. Kaieve pesme su okayish, ali moram da priznam da mi se nakož dešava ponajviše na njegove neke vokalne deonice na albumu, pre svega mid sekcija na prvoj pesmi, koja izvlači bezveze ostatak. Majestic mu je neki zaboravljeni demo iz ~2005e, i realno trebalo je da ostane na tome.

University možda najbolja stvar sve u svemu, s tim što mi je Hand of God odmah posle nje težak cringe zbog lirika. Nekako mi je na University drago čuti Kisketa a da nije "očigledna Kiske pesma" kakvih je pre svega Avantasia spucala previše u zadnjih par decenija, te je zbog toga isto možda povratak Kisketa na Helloween albume imao mnogo manji impact nego što je trebalo. Jer ono, maltene ništa na ova dva albuma do sada nije nešto bolje od onoga što je Sammet pisao za njega, i tu mi je verovatno najveći fail ova dva albuma.