JELENA

 

Godine rata ,

godine gladi i pogibije ,

godine teske prodjose ,

dva deteta sama su ostala ,

od ranog detinjstva ,

uzajamno mnogo volese se,brat i sestra ,

prelepa Jelena…

 

U oskudici zivese ,

skoro bez hrane i vode ,

bez ikog da im pomogne ,

ali srecni sto imaju ,

ljubav izmedju sebe ,

uvek zaklinjase se sestra ,

bratu sirocetu ,

da volece ga doveka ,

i nikad izneveriti ga nece ,

“Zajedno dok smrt ne rastavi nas , brate…”

 

Tako i bese ,

godine teske sledise,prolazise ,

ali , brat i sestra sve zajedno prebrodise…

 

Ali novi pakao ,

na zemlju dosao je ,

ponovni ratovi i medjunarodne mrznje ,

prvo im dom srusise ,

a , onda , Jelenu ubise…

 

Rekose bratu :

“Nije strasno ,

ne brinite se ,

ne placite ,

jedan zivot , manje-vise…

 

Jedino sto imao je ,

jedino sto voleo je ,

jedino iskreno u svetu prokletih lazi ,

sada oduzeto mu je ,

Jelena otisla je , na put bez povratka ,

Jelena otisla je , negde u nebesa …

sa andjelima nek bude srecna ,

jer sreca ta ,

od svega je veca ,

na zemlji patnje zavrsile su se ,

za nju sada , gotovo je…

 

Brat na kolena , jecavsi pade ,

i dok na grobu pali svecu ,

Bogu obraca se :

“Uzeli su mi kucu ,

uzeli su mi porodicu celu ,

uzeli su mi , potom i sestru ,

nek mi uzmu i slobodu ,

al nikad mi nece uzeti veru…“

 

“Sestre uvek secacu se ,

mogu ubiti je , oduzeti mi je ,

ali iz srca nikad ,

bol i sestru iscupati niko nece…”

 

Nad krstom kleci i suze lije ,

“Mozda meni sreca , sudjena nije ,

ona je uvek , negde daleko ,

ti znas da uvek volecu te ,

POCIVAJ U MIRU , SEKO…”

 

 

a slushala sam block out dok sam chitala

 

previshe emotivno.

Ух, бре ...

Опет једна брутална породична прича ...

Уколико је тема његов бол - поради на томе, до ивице патетике - да видимо, осетимо бол, горчину, губитак ...

Уколико је њена несрећна судбина - нека замахне пред нашим очима меканост њених анђеоских крила ...

Ти имаш неког талента за нарацију, приповедање али изгубиш фокус ...

Направи концепт, није срамота брисати и поправљати ...

Настави, труди се, учествуј у својој причи ...

Ово није негативна критика.

previshe emotivno.

au sunce ti.... ma za koji moj se uopshte smaram...

Izvini. KOji je tvoj problem?

 

!!!!

 

nisam komentarisala uoopshte delo.

Nego ako je to zaista tako bilo. previshe je emotivno u svakom sluchaju.

 

pesma kao pesma mi se ne dopada.

 

KRAj!

Meni se dopada, neobavezna rima, slobodan stih - sasvim ok. Mozda je na trenutke prica malko morbidna (onaj dio na grobu) ali mozda samo pojacava citaocev dozivljaj tuge, bola...

Well, respect za Midijan, posto je konacno pocela da pise kako treba... No offence...

 

Dakle, izbacila je nepotrebnu patetiku...

 

 

Ух, бре ...

Опет једна брутална породична прича ...

Уколико је тема његов бол - поради на томе, до ивице патетике - да видимо, осетимо бол, горчину, губитак ...

Уколико је њена несрећна судбина - нека замахне пред нашим очима меканост њених анђеоских крила ...

Ти имаш неког талента за нарацију, приповедање али изгубиш фокус ...

Направи концепт, није срамота брисати и поправљати ...

Настави, труди се, учествуј у својој причи ...

Ово није негативна критика.

hvala na savetima

uzecu u obzir . . .

meni je pesma kao pesma bezveze, ali je cenim posto se vidi da ima odredjenu emotivnu dubinu.

respect

Izvini. KOji je tvoj problem?

 

!!!!

 

nisam komentarisala uoopshte delo.

Nego ako je to zaista tako bilo. previshe je emotivno u svakom sluchaju.

 

pesma kao pesma mi se ne dopada.

 

KRAj!

moj? apsolutno nevezan za tebe... nemoj se nervirat´, josh si mlada....

 

mislila sam da to je "emotivno" bila pozitivna kritika, nesporazum je upitanju... nema potrebe odma za svadjom.... poz

da si pisala u desetercu, mozda bi zvucalo kao parodija na epsku pesmu. ovako ti je ''pesma'' cisto sranje