Трегер

 

Носио сам

тренутке радости

прве пољупце и

понеки осмех

по џеповима панталона

Ишао сам кући

Негде пред крај улице

хтео сам прескочити

једно степениште

које ме умара

сваки пут кад

само и поглед бацим

на њега

Ови џакови од мојих

панталона

(које на мени

само трегер један држи)

предугачких

вуку се улицом

Ја сам чистач

туђих корака

И пред самим степеништем

ја згазим на њих

И није ми криво

што браду разбих

Остаде ми жао

панталона које

украде неки несрећник

(док лежах на крају улице)

жељан мојих

успомена

Хоће ли знати

да њима жонглира

онако искрено?

Онако, као ја ...

 

PRELEPO!

 

neka meshavina prevera i mike antica

u, ovo je dobro. neobicno i nekonvencionalno.

jedino mozda da misli nisu toliko ispreseckane u kratkim stihovima, mada pretpostavljam da si to uradio namerno.

Da, namerno je ...

Verujem da je u poeziji jako bitan dah, kako sam stih "dise" ...

Generalno je moj stih kraci jer je, verujem, laksi za pracenje ...

Znas, mislim da je kao tempo prihvatljiviji i blizi citaocu.

Fokus dugog i kratkog stiha je potpuno drugaciji.

Sistematizacija reci je sasvim drugacija.

Sta znam ...

Hvala, u svakom slucaju ...

Обећао сам данас Елизабети, па да не гушим њену тему ...

А и зашто бих постављао на њеној теми, је ли тако ...?

Ево је:

 

Излаз

Нема излаза

Нема га

Нигде само

Укруг и

Укруг

А нема излаза

Нигде

га нема

Нема ни мене

Нема ме

Нигде

Љуби и убиј ме

Негде

Само ме

Љуби

Ако хоћеш

Ако хоћеш

Осврни се и

Ухвати зрак

Светла сад

Ухвати последњи

Воз за

Живот

Јер

Нема излаза

Нема га

Нигде само

Укруг и укруг

Око љубави

Слепо око љубави

Не види ме

Не види ме

Нико ме

Не види ме

Ноћас

Тако блисташ

Тако си сјајна

Далеки сјај

Потонуо у себе и

Далеко од тебе

Потонуо

Тако далеко

Од тебе

Ноћас

А

Излаз

Нема излаза

Нема га

Нигде само

Укруг и

Укруг

А нема излаза

Нигде

га нема

Ноћас

га нема

Нигде

 

Uh ...

Meni su ovakve stvari neopisivo tuzne ....

Potresam se pored ovakvih pesama.

Ne znam.

Pesma je izvrsna ali ti gubici ili njihovi nagovestaji

jako tesko uticu na mene.

Ta ceznja ili cekanje ili ....

Ta bezizlaznost...

prva je prelepa.

 

druga mi se ne dopada nesto... podseca me na neku moju staru, koja je tesko sranje inace... (ne kazem da je i tvoja, samo mi se ne svidja)

prva je bolja od druge.

 

prva je bas ko sto rece veronika - antic i prever

vise prvi nego drugi

Pa, dobro -

prva je napisana pre mesec dana a druga pre 5 godina, tako da ...

Hvala sto ste ih procitali!

ma nista bre...

 

bas mi se dojmi ova druga

bas je skroz nekako istinita.......

Pa, otkud znam ...

Ja je volim, nije medju mojim nekim licnim favoritima ali je volim.

Ima ona nesto, ima neku ciklicnost i deluje da se sve zaista vrti u krug,

da se hoda nekim sitnim koracima po sopstvenim stopama ...

Da, namerno je ...

Verujem da je u poeziji jako bitan dah, kako sam stih "dise" ...

Generalno je moj stih kraci jer je, verujem, laksi za pracenje ...

Znas, mislim da je kao tempo prihvatljiviji i blizi citaocu.

Meni je takvo pisanje neprijatno i tesko za citanje, zato sto se narusava prirodan tok i ritam citanja i govora. Ipak, sve ima svoju publiku.

Трегер

 

Носио сам

тренутке радости

прве пољупце и

понеки осмех

по џеповима панталона

Ишао сам кући

Негде пред крај улице

хтео сам прескочити

једно степениште

које ме умара

сваки пут кад

само и поглед бацим

на њега

Ови џакови од мојих

панталона

(које на мени

само трегер један држи)

предугачких

вуку се улицом

Ја сам чистач

туђих корака

И пред самим степеништем

ја згазим на њих

И није ми криво

што браду разбих

Остаде ми жао

панталона које

украде неки несрећник

(док лежах на крају улице)

жељан мојих

успомена

Хоће ли знати

да њима жонглира

онако искрено?

Онако, као ја ...

JA SAM ODUSEVLJENA!!!

 

...dugo godina govorim pesme (recitator sam i govornik) tako da sam..... pa....odusevljena!!!

Излаз

Нема излаза

Нема га

Нигде само

Укруг и

Укруг.....

............

Kakva panika i ludnica, tako sam skontala pesmu!

SKRTI STVORE!!!

 

Ne moras vise da pises!

bolje reagujes kada te ljudi pljuju nego kad pohvale tvoj rad

Трегер

 

Носио сам

тренутке радости

прве пољупце и

понеки осмех

по џеповима панталона

Ишао сам кући

Негде пред крај улице

хтео сам прескочити

једно степениште

које ме умара

сваки пут кад

само и поглед бацим

на њега

Ови џакови од мојих

панталона

(које на мени

само трегер један држи)

предугачких

вуку се улицом

Ја сам чистач

туђих корака

И пред самим степеништем

ја згазим на њих

И није ми криво

што браду разбих

Остаде ми жао

панталона које

украде неки несрећник

(док лежах на крају улице)

жељан мојих

успомена

Хоће ли знати

да њима жонглира

онако искрено?

Онако, као ја ...

duboko,iz dubine moje duse,krenula je na put jedna suza pokrenuta ovim recima...

...ali nije izasla...

Edited July 23, 200619 yr by Leshina

Izaci ce kad postavim drugi deo ...

Hvala!

Izaci ce kad postavim drugi deo ...

Hvala!

aje bas da vidim!!!

E gavrosauruse imas moje postovanje u potpunosti!Bas stil koji jurim ali rekao si mi da ne treba ni na sta da lici moja poezija!!!!Svaka cast....

 

Volela bih da procitam neku tvoju zbirku..Zaista..

Ne bih da filosofiram ali recimo ovo: ne zelis da na ulici licis na druge, da nosis istu garderobu, sminku, sandale i ostalo ...

U umetnosti se to jos pre primeti - kad stvaralac lici na nekoga, jos kad se trudi da lici ...

To nema nekog narocitog smisla

Treba biti svoj, predstaviti ono svoje, ono sto nosis i ono sto zelis da neko vidi tj. procita...

Nije vazno cak ni kakvog je kvaliteta dok se covek trudi da "iznese" sebe i da iznadje svoje puteve kroz umetnost.

Odugovlacis Gavro!!! Daj drugi deo!

Hej, covek, druga pesma je bas dobra!

 

I daj drugi deo

Edited November 5, 200618 yr by Vilhelmina

Отићи ћу корак напред, да не кажем ун пасо аделанте, и затражити трећи део, одмах!