Lele lele lele, biće album bombon

Guitar.com | All Things Guitar

Between the Buried and Me rank their own albums from wors...

Progressive metal luminaries Between the Buried and Me order their back-catalogue in reverse-order, including new album The Blue Nowhere

ovaj novi album bas uzasan, usli su sami sebi u bulju poput dream theatera, jedva sam preslusao.

Konačno sam malo ispreslušavao album koji je kao pljeskavica u koju si ubacio sve od priloga i to da majstor opusti ruku, pa se proliva svuda po tebi. To je bio utisak na prvu loptu, sa svakim novim slušanjem mi se više sviđao ali na kraju dana nisam odlepio kao za većinom albuma jednog od mojih omiljenih bendova svih vremena. Previše ima onih cirkuskih momenata, Tomijevih čudnih i karikaturalnih vokala, nisu baš našli dobar balans sa tim kao na nekim prethodnim albumima i deluje podosta isforsirano. Zapravo, najbolje zvuče kad su fokusirani i kad se ne rasipaju svuda, malo je reći da svi kidaju za svojim instrumentima. Opet, završne dve pesme su prelepe i nisu tako nešto radili ranije, možda dobar znak za neki nastavak karijere. Sviđaju mi se jako i prve tri, problem je sa ovima u sredini, posebno mi Slow paranoia nekoherentna i nerazrađena. Oni uvek rade sa istim producentom (Jamie King) koji im je ortak i izgleda ne želi malo da ih uštroji za njihovo dobro, kad krenu suviše u cirkuske egzibicije. Sve u svemu, standardno bolja muzika od većine onoga što drugi bendovi mogu i da zamisle, kamoli da sprovedu u delo, ali za BTBAM kriterijume osrednji album sa mnogo ideja ali nije kao celina ispalo tip top, što ne znači da neću worshipovati bend i dalje.