Zbrilion Posted May 29, 2007 Report post Posted May 29, 2007 DRUSTVO MRTVIH PESNIKA Znam da je ovo trash - prica kucana na brzaka i da mozda skrnavim dobar film pozajmljujuci naslov, ali eto, i to se desava. Uostalom, ljudima se desavaju razne stvari. Dobijaju na lutriji, dobijaju sijamske blizance, dobijaju AIDS, metak u nogu, dobijaju roze plisane medvedice na ulici, ili pisma, poruke i mail-ove od devojaka koje upoznaju na ovaj ili onaj nacin. Ni ja nisam izuzetak. Pisao sam devojkama, ili su one pisale meni, sa nekima sam se upoznao, a sa nekima ne, jednu sam povredio, neke sam zavoleo na ovaj ili onaj nacin i onda sa njima lutao po parkovima, knjizarama, koncertima, ulicama, manje ili vise spretno vodio ljubav ili jednostavno pokusavao da sa njima budem prijatelj. Devojke su mahom pisale poeziju i prozu, kao i ja, kao i neki od mojih, sada pokojnih drugova. Neke su crtale, slikale i vajale. Imale su problema, sve od reda, i svi problemi su licili jedni na druge. Ocevi su im pili, svadjali se sa majkama, varali ih, bili preke prirode, braca su im bili debili, teski dzankeri ili su prosto bili tu i tamo pogubljeni, kao i ja. Jedna od njih, do koje mi je dovoljno stalo, se u napadima razocarenja i usamljenosti, cesto oprastala sa mnom, uglavnom preko jebenih SMS poruka. Razumeo sam sve to, i nisam je krivio niti se ljutio na nju. Devojci je, kao i svima nama, bila preko potrebna paznja. Dopisivali smo se dugo, gomile kucanih i rukom pisanih pesama, i slagao bih kada bih rekao da mi njena pisma nisu znacila. Studirali smo u istom gradu i povremeno se prijateljski vidjali, kada bih obilazio faks. I onda, jedne lepe veceri, poruke od kojih vas prozme potmula i razarajuca depresija su ponovo pristigle. U poruci mi je trazila pistolj i govorila o samoubistvu na prilicno jeziv nacin ( da li se o samoubistvu moze govoriti a da to ne zvuci nimalo jezivo?). Znao sam da to nece uraditi, jer ako to neko odista zeli da uradi - nece to obznaniti, osim ako mu namera nije da nekoga tesko ujebe. Ne verujem da je imala tu nameru, osim, mozda, u svojoj dubokoj podsvesti. Sa druge strane, nije u redu da mi neko vezuje ruke i u napadima potistenosti radi tako nesto, ne pruzajuci mi sansu da o tome duze porazgovaramo. Najbolje je bilo iskulirati sve to, i pustiti mladu devojku da slegne svoj (ne)opravdani jad. Ipak, crv sumnje me je mazohisticki izjedao: ljudsko ludilo i bol nemaju granica. Prosla je sedmica, a ja sam se tesio time da ce je sve to proci i da tu ne mogu bogzna sta da ucinim. Prosla je i druga sedmica, ali sam primetio da ne funkcionisem bas kako treba. Nije bilo pisama, mail-ova niti njenih postova na "nasem" sajtu posvecenom poeziji. Mobilni telefon joj je bio nedostupan. Mozda je stvarno i presekla karticu na pola, kao sto je u poruci i napisala da ce uciniti. Onda sam razmotrio sta mogu da ucinim. Nisam hteo da prenaglim sa telegramom ili tako necim. Uzeo sam halo-karticu i sa javne govornice nazvao 988 da bih preko informacija dosao do broja njenog fiksnog telefona, koristeci njenu kucnu adresu. Uspeo sam u tome, obrlativsi dezurnu operaterku nekom srceparajucom pricom. Okrenuo sam broj, i posle duze zvonjave zacuo sam jedno promuklo i bezivotno "da?" Predstavio sam se kao njen drug iz grada u kome smo oboje studirali, i izokola se raspitao o njoj i nekim skriptama koje mi je toboze obecala na zajam. Usledio je tajac, a onda zenski plac, uzasno, neljudski, iz dubine stomaka i duse, najezio sam se, tako nesto nisam skoro cuo. Bio sam prosto skamenjen, iako sam video sranja u zivotu. Ridanje je trajalo dobrih deset minuta. Sve mi je jos tada postalo jasno. "O-ona je-je p-preminn-ulla...." -grcao je glas iz slusalice. "Kada?" "Kako?" -upitah uspaniceno. "P-prosle ne-eedelj-eee....m-molim Va-ss, nemojte n-nista da-a me ppp-i-iitatt-eee..." "Primite moje iskreno saucesce." -rekoh, pokusavajuci da se priberem, dok mi je srce lupalo. "H-hvall-la tii-iii, sinn-ne..." Spustio sam slusalicu. Posla mi je suza. Jedna suza, koja je zavrsila u prasini, dok me je griza savesti polako uzimala pod svoje. Bas lepo majsko popodne. Ljudi, deca, srednjoskolci, sedeli su u obliznjoj poslasticari i smejali se. Psi su se jurcali po parku. Zabe i ribice u reci. Sunce, oblaci, biciklisti, parovi. A jedna nevina devojka, nesigurna i plasljiva, bice koje je bezalo u ucenje, pisanje i ceznulo za slobodom, jedna devojka koju sam poznavao, je bila mrtva. Pokupio sam sva njena pisma koja sam cuvao uredno slozena. Uradio sam to prilicno pribrano. Otisao sam do obliznje fotokopirnice, najjeftinije u gradu, i poneo sa sobom svoju skromnu ustedjevinu, nekoliko stotina dinara. Fotokopirao sam sve njene pesme, potrosio sav novac koji sam imao, osim neke sice. Uvece sam prekinuo sa svojom apstinencijom od alkohola, sedativa i nocnih tumaranja. Obreo sam se u parku sa gomilom pesama, pivom i antidepresivima. Likovi od 15, pa do 35 i kusur godina. Devojke koje me gotive, ili me ne gotive, ili im nisam bas jasan. Momci iz podzemlja svake vrste. Slucajni posmatraci. Pristojniji pankeri koji nesto studiraju. Lepa gomila. Nasumicno sam poceo da im delim listove, uz neko sturo objasnjenje o ortakinji koja se ubila. Radoznalo i bez reci su uzimali papire, poneka cura je pokusala da me utesi, a neki su vrteli glavom i citali pesme, zbunjeni. Jedan pijanac je rekao da mu taman treba nesto cime bi obrisao dupe, ali ga je njegova devojka ucutkala sa jednim "ne seri". Otisao sam do sredine mosta, potegao dobar gutljaj piva, zagledao se u mastiljavo nebo, u daljinu, bacio ostatak hartije u reku i posmatrao kako je odnosi mutna voda, a onda ispustio prodoran krik. Niko od prisutnih nije mislio da sam lud. Svi su me znali od ranije. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted May 30, 2007 Report post Posted May 30, 2007 Jebote. Ti nisi normalan. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
mara! Posted May 30, 2007 Report post Posted May 30, 2007 Je l' istinito? U svakom slucaju sam u soku... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Petar Pan Posted May 31, 2007 Report post Posted May 31, 2007 Trebalo je da ga nazoveš drugačije, skrnaviš naslov! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
tovar Posted May 31, 2007 Report post Posted May 31, 2007 opasno... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
mara! Posted May 31, 2007 Report post Posted May 31, 2007 E, da, to za naslov se i ja slazem... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Zbrilion Posted May 31, 2007 Report post Posted May 31, 2007 U pravu ste za naslov. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
jshdfiyteuiyte Posted May 31, 2007 Report post Posted May 31, 2007 Zaista jezivo, ali prelepo, pnako bash udara u zeludac... I mene interesuje da li je istinito... U svakom sl, odlichno je, uspeo si da me potresesh... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Painkiller_JP Posted June 1, 2007 Report post Posted June 1, 2007 Otisao sam do sredine mosta, potegao dobar gutljaj piva, zagledao se u mastiljavo nebo, u daljinu, bacio ostatak hartije u reku i posmatrao kako je odnosi mutna voda, a onda ispustio prodoran krik. Niko od prisutnih nije mislio da sam lud. Svi su me znali od ranije. Ovo je genijalno... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dementia Posted June 14, 2007 Report post Posted June 14, 2007 Kratko i jasno cu objasniti:"Ostala sam bez teksta".... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
kur-d-tizana Posted June 14, 2007 Report post Posted June 14, 2007 slazem se sa Painkillerom, kraj je savrsen... bila ova prica istinita ili ne, cinjenica je da stvarno postoji mnostvo ovakvih i slicnih dogadjaja... i to je ono sto mene rastuzuje Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
~Gwendoleen~ Posted June 23, 2007 Report post Posted June 23, 2007 Kad sam videla poznat naslov otorila sam da procitam... Ovo je bas, bas jezivo. Da se smrznes... Mada cinjenica da se to desava je uzasavajuca Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
krofnica Posted August 1, 2007 Report post Posted August 1, 2007 retko sta me poslednjih meseci potreslo... ne znam da li je istinito...u svakom slucaju...dirnuo si me Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Baal Posted August 1, 2007 Report post Posted August 1, 2007 Po čemu te je dirnuo? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
feyd Posted August 2, 2007 Report post Posted August 2, 2007 not bad, padawan. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
eternity is a dream Posted August 22, 2007 Report post Posted August 22, 2007 Ovo je savrsenstvo.Nisam siguran da li sam ikad citao ista ovako snazno,blisko i neverovatno..ne tuzno,tuga je deo svih nas,nego...zastrasujuće jezivo.okret price za 180 stepeni,neverovatno.ipak,tuga je pobedila,kao i uvek...a naslov je savrsen jer,kad nema nje,umro je i on sam Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted August 24, 2007 Report post Posted August 24, 2007 Nema tu hita! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
jshdfiyteuiyte Posted August 26, 2007 Report post Posted August 26, 2007 Ma dajte, naslov se lako moze promeniti... Pricha je super.... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted August 27, 2007 Report post Posted August 27, 2007 Po čemu te je dirnuo? Takni me takni polako se primakni nezno dodirni djavole nemirni Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Melody Posted September 14, 2007 Report post Posted September 14, 2007 (edited) Takni me takni polako se primakni nezno dodirni djavole nemirni Daj bre bezosecajni druze moj.....pa ti me znas.....ja retko placem..a sad jesam..... Edited September 14, 2007 by Melody Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Faustus Posted September 15, 2007 Report post Posted September 15, 2007 Retko kome uspe da bez patetike i zalaženja u detalje ovako snažno kaže... sve. Na trenutak sam pomislila da će se radnja odvijati u smeru "I konje ubijaju, zar ne?", ali sam se prevarila. Kraj je fenomenalan. Bukvalno drhtim dok ovo pišem. E, zaboravi sve gore rečeno... Svaka čast! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted September 16, 2007 Report post Posted September 16, 2007 Daj bre bezosecajni druze moj.....pa ti me znas.....ja retko placem..a sad jesam..... Донт крај фор ми Арџентина! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
hah Posted September 16, 2007 Report post Posted September 16, 2007 :cry::cry::cry::cry::cry: svaka cast Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
ket Posted September 16, 2007 Report post Posted September 16, 2007 najgori način da nekog izgubiš. ako je istinito, dobro je što si to izbacio iz sebe. ako nije istinito, pogodio si osećaj. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Sandman Posted September 16, 2007 Report post Posted September 16, 2007 Brate...ono... Tužno... Ali kao i ostale zanima me da li je istinita priča? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts