Dhamma Posted January 4, 2010 Report post Posted January 4, 2010 Ispravan govor Iako u Kanonu postoje mnoga objasnjenja o tome sta je to ispravan govor kao deo plemenitog osmostrukog puta, sva se ona svode na dva kriterijuma po kojima procenjujemo da li to sto nameravamo da kazemo i treba da kazemo: Je li istinito? Je li korisno? Joseph Goldstein, Insight Meditation Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 13, 2010 Report post Posted January 13, 2010 Proleće ima svojih hiljadu cvetova, jesen svoje Mesečeve mene, leto ima svoje blage vetrove, zima svoj sneg. Ako ti beskorisna misao ne pomuti um, svaki dan je najbolji u tvome životu. Zen ucitelj Wu Men Hui Kai (1183-1260) Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 15, 2010 Report post Posted January 15, 2010 Enciklopedija budizma (458 strana, 19 Mb) za one koji bi da se informišu 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 16, 2010 Report post Posted January 16, 2010 Komentator u glavi Velika prepreka u meditaciji nekada su takozvani "tekući komentari", misli kao što su: "U ovom trenutku ne razmišljam ni o čemu", "Sve se odvija po planu", "Ovo je užasno, moj um jednostavno neće da se smiri" i slično... Svaku takvu misao treba jednostavno registrovati: "Razmišljanje" i kao što Huang Po kaže, "odložiti je kao komad crvljivog drveta". Obratite pažnju na reč odloziti, a ne zavitlati što dalje. Komad crvljivog drveta ne čini ništa da bi vas nervirao, već je samo neupotrebljiv, i otuda nema nikakve svrhe mnogo se njime baviti... Niti ima potrebe mozgati o prethodnim mislima koje su dovele do ove poslednje, niti šta je bilo na početku čitavog tog lanca. Svaki takav impuls bi samo trebalo registrovati kao "razmišljanje" i onda se um vraća na praćenje daha. Koliko god loše da stvari idu, treba da se uvek prvo vratimo na to jedino mesto koje nam je na raspolaganju -- tu gde smo sada -- i zatim krenemo dalje. Bhikkhu Mangalo, The Practice of Recollection Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
рогозуб Posted January 18, 2010 Report post Posted January 18, 2010 dhamma je iskulirao pitanje da li slusha metal Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 18, 2010 Report post Posted January 18, 2010 A jel? Ne, ne slušam. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Господин Граул Posted January 18, 2010 Report post Posted January 18, 2010 (edited) Pitam se šta mi je govorilo da ne slušaš... vidi se da si iz neke drugačije priče. Evo skidam ovu Enciklopediju Budizma ... opa, 462 strane.. ima i o Ajnštajnu i njegovom pogledu na budizam, extra (a baš ga eto imam u potpisu) Edited January 18, 2010 by Господин Граул Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 18, 2010 Report post Posted January 18, 2010 Pitam se šta mi je govorilo da ne slušaš... vidi se da si iz neke drugačije priče. Evo skidam ovu Enciklopediju Budizma ... opa, 462 strane.. ima i o Ajnštajnu i njegovom pogledu na budizam, extra (a baš ga eto imam u potpisu) Pa dobro, ako sad ne slušam, možda ću kad porastem Nego ne znam kako si me provalio, valjda po rukopisu. Ali čim ste i vi na ovoj temi, mora da smo ipak iz iste priče Odlična enciklopedija. Ja kad sam skinuo pa video koliko ima strana, nisam mogao da verujem. Pa to nema ni po našim knjižarama. Al da krenemo mi dalje: Raj i pakao Jednom sam čuo pricu o poseti raju i paklu. Na oba mesta posetioci su videli ljude kako sede za stolom sa mnogo ukusne hrane. Za desnu ruku su im bili privezani štapici za jelo, ali dugi čitav metar, dok im je leva ruka bila privezana za stolicu. Oni u paklu, makoliko se trudili da saviju ruku, nikako nisu mogli da hranu stave sebi u usta, jer su stapici bili suviše dugački. Onda bi se razbesneli i besno udarali po tanjirima i tuđim štapicima, tako da su na kraju poslastice bile razbacane svuda unaokolo. U raju su, međutim, ljudi s radošću koristili iste te duge štapice kako bi osobi sa druge strane stola zahvatili omiljenu hranu i nahranili je. Za uzvrat, drugi su hranili njih. Tako su svi uživali u ukusnim jelima. Shundo Aoyama, Zen Seeds Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 21, 2010 Report post Posted January 21, 2010 Samo jedan učitelj Postoji samo jedan učitelj. Ko je to? Sam život. I naravno svako od nas je njegova manifestacija; ne možemo biti bilo šta drugo. Život je u isto vreme i strog i beskrajno blag učitelj. On je jedini autoritet u koji treba da verujete. A taj učitelj, taj autoritet je svuda. Ne morate da idete na neko specijalno mesto kako biste pronašli tog nenadmašnog učitelja, ne morate da se nalazite u nekoj posebno mirnoj ili idealnoj situaciji. Zapravo, što je zbrka veća, to je bolje. Obična kancelarija je izvanredno mesto. Prosečan dom je savršen. Na takvim mestima obično ima sasvim dovoljno komešanja -- svi to znamo iz direktnog iskustva! To su mesta na kojima nalazimo svoj autoritet, svog učitelja. Charlotte Joko Beck Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 24, 2010 Report post Posted January 24, 2010 Ljubav za svet, ljubav za sebe Sećam se kako je, kada sam saopštila da nameravam da postanem monahinja, prva reakcija bila: "Ah, pa to je sebično! To znači biti okrenut samo sebi!" Moj odgovor bio je: "Da, to jeste POTPUNA okrenutost samom sebi... ali sve dok ne budem razumela sopstvenu patnju, svoje probleme, neću biti u stanju ni da mnogo pomognem bilo kome drugom." Iako sam želela da pomažem, videla sam da je moja mogućnost da služim drugima veoma ograničena i da, zaista, moram da počenm upravo odavde. Lako nam je da pričamo o miru u svetu i brizi za druge, ali stvarno negovanje ljubavi zahteva mnogo toga. Ono zahteva širenje našeg srca i našeg pogleda na svet. Na primer, uočila sam da mogu da bude vrlo sitničava. Ima stvari prema kojima mogu da osetim beskrajnu naklonost i ljubav -- ali sve dotle dok su one onakve kakve ja želim da budu. Čak i sa ljudima koje zaista volim, ako kažu nešto što me uznemiri, malo bocne, taj tok bezgranične, nemerljive ljubavi može odmah da se zaustavi -- a da ne govorim kako je sa ljudima koji mi se ne sviđaju ili koji možda imaju drugačije stavove od mojih. I zato je potrebno zaista malo samoposmatranja da bismo počeli da proširujemo to svoje područje mette, prijateljske ljubavi. Ađan Ćandasiri: To All as to Myself Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 26, 2010 Report post Posted January 26, 2010 Biti budista Imaj poverenja u duhovni potencijal u sebi, sopstvenu sposobnost da pronađes svoj jedinstveni put. Naravno, treba da učiš od drugih i iskoristiš ono što vidiš da ti pomaže, ali isto tako nauči da veruješ svojoj unutrašnjoj mudrosti. Budi hrabar. Budi budan i svestan. Zapamti isto tako da budizam ne znači tek biti budista; dakle, ne radi se o tome da na svoj identitet stavimo još jednu etiketu. Nije reč ni o sakupljanju informacija, praksi i tehnika. Budizam se na kraju svodi na napuštanje svih formi i pojmova ne bismo li postali slobodni. John Snelling, Elements of Buddhism Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 29, 2010 Report post Posted January 29, 2010 Teorija karme Teoriju karme ne bi trebalo brkati sa pojmovima "pravde" ili "nagrade i kazne". Te ideje nastaju na osnovu pojma vrhovnog bića, boga, koji donosi presude, koji propisuje zakone i odlučuje šta je ispravno a šta pogrešno. Termin "pravda" je dvosmislen i opasan, a u njegovo ime učinjeno je čovečanstvu više štete nego dobroga. Sa druge strane, teorija karme jeste teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; to je prirodni zakon, koji nema nikakve veze sa idejama pravde ili nagrade i kazne. Svaki naš voljno učinjen postupak ima svoje efekte ili rezultate. Ako dobar postupak donosi dobre rezultate, a loš postupak loše, to nije pravda ili nagrada i kazna koju je dosudila bilo kakva vrhovna sila, već se to događa samo od sebe, kao zakonitost. Ovo nije teško razumeti. Ali ono što jeste teško razumeti je da se, prema teoriji karme, rezultati voljnih postupaka ne manifestuju nužno u ovom, već je moguće da se to dogodi i u narednim životima. Walpola Rahula Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted January 31, 2010 Report post Posted January 31, 2010 Praznina stvari Adjan Ča je imao običaj da kaže, najvažnija pitanja koja svaki dan sebi treba da postavimo su: "Zašto sam se ja rodio?" i "Zašto sam ja ovde?" Pa zašto smo mi ovde? Šta je cilj, šta je svrha ovakvog vežbanja? Da li treba da napravimo listu onoga kakvi ne želimo da budemo (ljubomorna, ljuta, sebična, zbunjena) i listu onoga kakvi želimo da budemo (dobra, strpljiva, ljubazna, smirena, mudra)? Kuda nas to vodi? Kolike su tada šanse da zaista napustimo stvari? Uz pomoć sabranosti, umesto da zauzimamo stav protiv ili za neko stanje uma, posmatramo njihovo dolaženje i odlaženje. I dok ih tako vidimo kako nastaju i nestaju, sva ona počinju da gube svoj intenzitet, svoju uverljivost i vidimo ih kao energiju -- kao "prazne". Da li me razumete? Ako koristimo ovakav pristup svemu na šta naiđemo u svom vežbanju. tada ništa nije problem. Radi se o tome da budemo strpljivi i dopustimo simptomima i uzroku naše patnje da budu prepoznati kao prolazni. Ništa se u srcu ne javlja bez uzroka. Ako strpljivo ostanemo sa simptomima, moguće je da ćemo doći u kontakt i sa uzrocima na dubljem nivou. Ponekad, na primer, ako dovoljno dugo ostanemo sa svojim besom, uvidećemo da se iza njega nalazi strah. Ali ako smo opsednuti time da se oslobodimo tog besa što je moguće brže, tada nećemo uočiti da ga je podstakala i da ga održava neka vrsta straha. Ađan Sundara, La Grande Illusion Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 4, 2010 Report post Posted February 4, 2010 Uvid Uvidi su tačke transformacije kada srce zna, zaista zna, sâmo za sebe -- mimo učenja, mimo učitelja, mimo bilo koga. Kada, zahvaljujući mudrosti, imate istinski uvid, tada ne morate da se oslanjate na bilo kakav spoljašnji autoritet. Kada Buda kaže da moramo razumetu dukkhu (patnju), on tada misli da kada je mi zaista razumemo, patnja više nikada neće biti u stanju da nas prevari. Tek kada je Buda zaista razumeo dukkhu, njezine uzroke, njezino iskorenjivanje i put koji vodi do tog oslobođenja, tek tada je bio u stanju da objavi da je potpuno slobodan. dukkhe. Ađan Sundara: Le Grande Illusion Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 6, 2010 Report post Posted February 6, 2010 Pet duhovnih kvaliteta Pet duhovnih kvaliteta -- poverenje, energičnost, svesnost, koncentracija i mudrost -- jesu najveći prijatelji i saveznici na ovom putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoćniji kada su u ravnoteži. Poverenje treba uravnotežiti sa mudrošću, tako da poverenje nije slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost nadmaši poverenje, može se se dogoditi da nešto znamo, čak da ga jako dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne živimo. Poverenje nam donosi kvalitet posvećenosti onome što razumemo. Energičnost treba uravnotežiti sa koncentracijom; napor će nam doneti uvid, jasnoću i energiju uma, čemu kao balans služi koncentracija svojom smirenošću i dubinom. Neizbalansiran napor nas čini uznemirenim i rastresenim, a suviše koncentracije kojoj nedostaje energija ide u pravcu tuposti i pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda nam ona uvek donosi dobrobit. Joseph Goldstein Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 7, 2010 Report post Posted February 7, 2010 Otvoreni za prvu misao Kada snimate foto-aparatom, neposredno pre nego što pritisnete okidač, vaš um je prazan i otvoren, vi ste samo pogled bez reči. Kada stojite pred praznim listom papira, spremni da započnete crtež ili kaligrafiju, uopšte ne znate šta ce od toga ispasti. Možda ste napravili nekakav plan kako bi crtež trebalo da izgleda ili koji ćete simbol ispisati, ali zapravo ne znate šta će se dogoditi kada četkicu spustite na papir. Ono što uradimo s poverenjem u otvoreni um biće inovativno i spontano. Otvorenost za prvu misao koja naiđe jeste put ka tome da na pravi način postanemo jedno sa bilo čime što radimo. Jeremy Hayward Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 10, 2010 Report post Posted February 10, 2010 Ljubav, ali samo ako... Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara da je ljubav. Ona kaže: "Voleću te, ako i ti mene voliš." To je neka vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo; "Voleću ovu osobu sve dok se ona ne promeni. Voleću ovu stvar ako je onakva kakva ja želim da bude." Ali to uopšte nije ljubav -- to je vezivanje. Postoji velika razlika između ljubavi, koja dopušta, podstiče i ceni, i vezanosti, koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje. Kada vezanost počnemo da brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe. Osećamo kao da nam je ta osoba potrebna da bismo bili srećni. Ovakva vezanost nas takođe navodi da svoju ljubav nudimo samo određenoj vrsti ljudi, isključujući sve druge. Joseph Goldstein Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 12, 2010 Report post Posted February 12, 2010 Treba uvek imati na umu da Budin put može omogućiti oslobođenje od patnje samo onima koji ga zaista i praktikuju. Mahasi Sayadaw Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
BLAGOJE Posted February 12, 2010 Report post Posted February 12, 2010 Treba uvek imati na umu da Budin put može omogućiti oslobođenje od patnje samo onima koji ga zaista i praktikuju. Mahasi Sayadaw dok nacelno nemam nista protiv budizma,imam protiv prodavanja budalastina za mudrosti.aj sad lijepo razclani ovu "mudrost" nama "slijepima". 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
рогозуб Posted February 13, 2010 Report post Posted February 13, 2010 pa ti stvarno jesi slep.. mahashijeva rechenica se nemozhe iskazati na prostiji nachin, evo samo malo drugachije konstrukcije- buda je rekao da mozhesh da dostignesh nirvanu (potpuno oslobodjenje od patnje), ali nemozhesh samo time shto cjesh da da prihvatish budino uchenje u teoriji, vecj morash i u praksi, poshtujucji budine instrukcije, tj. zhivecji po moralnom sistemu koji je on propovedao.. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 13, 2010 Report post Posted February 13, 2010 dok nacelno nemam nista protiv budizma,imam protiv prodavanja budalastina za mudrosti.aj sad lijepo razclani ovu "mudrost" nama "slijepima". Nema potrebe za ironijom. Ako nešto ne razumeš, ne znači da je to neka glupost, ali ni preterana mudrost. Dakle, ovo nije nešto što je karakteristično samo za budizam, već za sve religije. Ljudi često o njima vole da pričaju, busaju se u prsa da pripadaju jednoj ili drugoj od njih, kritikuju druge zbog njihovog ponašanja ili prepiru koja je religija bolja. A zapravo jako retko i žive učenje koje su odabrali. Misle da je sve ono što sam napred naveo zapravo religijski život. I onda se čude kako nema rezultata, zašto su i dalje nesrećni. Eto, prostije je nego što si mislio 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
BLAGOJE Posted February 13, 2010 Report post Posted February 13, 2010 stara finta pokusavanja stvaranja prednosti u raspravi samoautoritativnim i neargumentovanim prozivanjem da neko ne razumije nesto.evo,priznajem poraz,u pravu si,pametniji si,popio si svu mudrost svijeta. nije stvar u komplikovanosti,vec sto je citat svakidasnji tipa da bi izio komad prasetine moras stvarno da izjedes komad prasetine.kad se takva recenica stavi u kontekst neke religije/ucenja/filozofije postaje budalastinom.sa takvim citatima redukujes jedno ucenje u startu na nivo dnevnog horoskopa,a sve zarad jeftine popularizacije.no,samo naprijed,i ja sam lud sto ocu da ispravljam krivu drinu. 1 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 14, 2010 Report post Posted February 14, 2010 Bez veze. Prvim postom pokušaš da me "častiš" svojom ironijom, ja odgovorim najuljudnije što sam mogao, a ti mi onda ponudiš "repete". Da slažem se sa tobom, ne treba ispravljati krive Drine. Zato, idemo dalje Jednostavno definisanje prakse Budistička praksa se može definisati vrlo jednostavno. Ona jeste prelazak sa života u kojem povređuemo sebe i druge na život nepovređivanja ni sebe ni drugih. To izgleda tako jednostavno -- izuzev kad pravu praksu pobrkamo sa nekakvom idejom da bi trebalo da budemo drugačiji ili bolji nego što jesmo ili da naši životi treba da budu drugačiji nego što jesu. Kada svojim idejama o tome kako bi nešto trebalo da bude (kao na primer "Ne bih smela da budem besna, zbunjena ili bezvoljna") zamenimo sam život kakav zaista jeste, tada smo zalutali i naša praksa postaje jalova. Charlotte Joko Beck 1 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
BLAGOJE Posted February 14, 2010 Report post Posted February 14, 2010 Bez veze. Prvim postom pokušaš da me "častiš" svojom ironijom, ja odgovorim najuljudnije što sam mogao, a ti mi onda ponudiš "repete". Da slažem se sa tobom, ne treba ispravljati krive Drine. Zato, idemo dalje ne interesuje me tvoja uljudnost jer me kao osoba ne interesujes,interesuju me argumenti,koje ne nudis.kao ovu diskusiju si "dobio" samo zato sto si bio uljudan,molim te... i na kraju opet ne nudis argumente zasto predhodni citat nije budalastina. 1 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 17, 2010 Report post Posted February 17, 2010 Patnja kao podstrek Bez Mare [personifikacija zla u budizmu] zapravo nema probuđenja. Ukoliko ne prihvatimo patnju, ne postanemo svesni patnje, gde ćemo drugde pronaći energiju da je razumemo i prevaziđemo? Zato Maru možemo posmatrati i kao silu koja nas gura ka probuđenju. Drugim rečima, sa čim god da treba da se suočimo, to je materijal za naše probuđenje -- samo ako prema tome uspemo da postavimo pravi odnos. Ađan Đitindriya, The Stuff of Awakening 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts