Budizam

[Dhamma]

A meni se čini da je svest jedna od funkcija uma

[Господин Граул]

Svest je iznad uma. Valjda si spoznao meditaciju i znaš na šta mislim. Čitaj "Novu Zemlju" od Ekharta Tola, saznaj o zabludama i mračnim stranama uma --> Bog nema mračne strane, pa zbog toga um ne može biti božanstvo. Budi mi ZEN brate

[Dhamma]

Mogućnost

 

Iako smo rođeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji

mogućnost da sopstvenim naporom stvorimo novo, povoljnije okruženje i to

ovde i sada. Ne samo individualno, već i kolektivno. Imamo slobodu da

stvaramo svežu karmu koja vodi ili ka napretku ili ka nazadovanju

upravo u ovom životu.

 

Mahasi Sayadaw: Theory of Karma in Buddhism

 

 

[Dhamma]

Ljudi koje bismo najradije izbegli

 

Mettu (prijateljsku ljubav) treba proširiti na sva bića i sve

situacije, ali najveće probleme u tome imamo sa ljudima. Mnogo je

lakše voleti ptice, pse, mačke i drveće nego voleti ljude. Drveće i

životinje nam ne vraćaju istom merom, ali ljudi to čine, i upravo tu

počinje naše vežbanje... Ponekad ljudi ustanove da ne osećaju ništa

dok praktikuju metta meditaciju. Ne treba se zbog toga uzbuđivati;

misli dovoljno dugo usmerene u jednom pravcu na kraju izazovu i

osećanja. Sva naša čula kad dođu u kontakt sa nečim na kraju stvore

osećanja. Um je naše šesto čulo i čak i ako samo mislimo o metti, na

kraju će se osećanje javiti. To je jedan od načina da steknemo taj

kvalitet srca, ali svakako ne i jedini. U svakodnevnom životu svi se

srećemo sa ljudima, često i sa onima koje bismo radije da izbegnemo.

To su naši izazovi, lekcije i testovi. Ako ih tako shvatimo, ta

iskustva nas neće toliko iritirati... Kada shvatimo da je takvo

suočavanje upravo ono što nam treba u tom trenutku kako bismo

prevazišli otpor i negativnost, kako bismo te emocije zamenili mettom,

tada ćemo zapravo biti zahvalni što nam se ukazuju takve prilike.

 

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

 

[Dhamma]

Pet pravila morala

 

Osnovna pravila morala nisu pasivna. Ona u našem životu mogu aktivno

da izraze saosećajno srce. Neubijanje može da izraste u poštovanje za

život, zastitničku brigu za sva svesna bića koja sa nama dele život.

Odustajanje od kradje može postati osnovom za mudru ekologiju, koja

poštuje ograničene resurse Zemlje i traga za načinima života i rada

koji ravnomerno rasporedjuju blagoslove sredine u kojoj živimo. Iz

ovakvog duha može nastati prirodna, isceljujuća jednostavnost. Iz

odustajanju od laganja možemo razviti svoj glas saosećanja,

razumevanja i pravde. Zahvaljujući odustajanju od nepromišljenih seksualnih

odnosa, naši najintimniji odnosi mogu takodje postati izrazi ljubavi,

radosti i nežnosti. Na osnovu odustajanja od konzumiranja bilo čega

što pomućuje našu jasnu svest možemo razviti duh koji nastoji da živi

na najbudniji i najsvesniji način, bez obzira na okolnosti. Kao prvo,

pravila su način vežbanja. Onda ona postanu nužnost, da bi na kraju

postala radost. Kada nam je srce probudjeno, ona spontano osvetljavaju

put kojim idemo kroz ovaj svet.

 

Jack Kornfield: A Path with Heart

 

[Dhamma]

Danas je najveći budistički praznik, Vesakh, dan punog Meseca u maju. Po tradiciji, na taj dan Buda je rođen, 35 godina kasnije na isti dan je dostigao probuđenje, a 80 godina kasnije i preminuo. Zato svima koje nadahnjuje Budino učenje, šaljem ovu malu prazničnu čestitku

 

 

Toliko znakova svuda oko nas, ali koji je pravi?

Budina Dhamma (učenje) nudi nam pouzdan i praktičan savet kojim smerom da idemo i daje značenje onome što bi nam se inače možda činilo besmislenim. Zato i uzimamo kao sigurno utočište Budu, njegovo Učenje i Sanghu, one koji to učenje žive.

 

Neka sa svima vama uvek budu dobrota srca i sabranost uma

 

[Dhamma]

Žudnja

 

Da bismo razumeli žudnju na način koji će olabaviti njezin stisak,

neophodno je da je vidimo kao neizbežno povezanu sa dukkhom

tj. patnjom. Čitav fenomen žudnje, koja je krug traženja i zadovoljavanja,

ometa naše pbjektivno viđenje stvari. Ostajemo prikovani za žudnju zato

što je vidimo kao način da stignemo do sreće. Ako bismo mogli da je sagledamo

iz drugog ugla, njezina sila bi oslabila, a to bi nas usmerilo ka obuzdavanju.

Za promenu ove percepcije potrebno je ono što se naziva "pomnim

promišljanje" (yoniso manasikara). Kao što percepcija utiče na

mišljenje, tako i mišljenje utiče na percepciju. Ono što mi obično

vidimo je zamućeno "površnim promišljanjem" (ayoniso manasikara).

Mi obično posmatramo samo površinu stvari, gledamo ih kroz prizmu

naših neposrednih interesa i želja; samo retko ulazimo dublje u korene

svojih postupaka ili istražujemo njihove dalekosežne posledice. Da

bismo ovo ispravili neophodno je pomno promišljanje: uočavanje

skrivenog podteksta u onome što radimo, istraživanje posledica toga,

preispitivanje vrednosti naših ciljeva. U tom istraživanju naša

osnovna briga mora biti ne ono što je prijatno, već ono što je

istinito. Moramo biti spremni i voljni da otkrijemo ono što je

istinito čak i po cenu sopstvene udodnosti. Jer prava sigurnost uvek

leži na strani istine, ne na strani udodnosti.

 

Bhikkhu Bodhi, The Noble Eightfold Path

 

 

[Dhamma]

Tko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena.

Drugarstvo s budalama uvijek je patnja, kao i s neprijateljem,

a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.

 

Buda

[Dhamma]

Svesnost i koncentracija

 

Neki ljudi ne uviđaju razliku između "svesnosti" i "koncentracije".

Oni se koncentrišu na ono što rade, misleći da su time svesni...

Moguće je da se koncentrišemo na ono što radimo, ali ako nismo u isto

vreme svesni, sposobni da posmatramo taj trenutak, onda se može

dogoditi da nam neko poremeti koncentraciju i mi odmah planemo, ponesu

nas bes i frustriranost. Ako smo svesni, mi smo ujedno svesni i svoje

namere da se skoncentrisemo, a onda i osećanja besa kada nešto

poremeti tu koncentraciju. Uz pomoć svesnosti, u stanju smo da se

skoncentišemo kada je vreme za to i da se ne skoncentrišemo kada nije

vreme za to.

 

Ađan Sumedho, Teachings of a Buddhist Monk

 

 

[Dhamma]

Kiša je uvek ista

 

Buda svoje učenje poredi sa kišom koja pada na zemlju bez ikakve

razlike. To što posle takve kiše neko semenje izraste u cvetove, a drugo

u visoko drvece nema mnogo veze sa samom kišom, već sa vrstom onih

semenki koje je natopila. Tako i Budino učenje ima uvek isti ukus, ali

bića od njega imaju ili nemaju koristi u skladu sa svojim mogućnostima.

 

Donald S. Lopez, Buddhism in Practice

 

 

[Dhamma]

Znanje

 

Znanje nam dolazi na osnovu prakse -- kad pažljivo slušamo,

razmišljamo o onome što smo čuli, a potom ulažemo napor da se okrenemo

od svojih loših postupaka i činimo jedino ono što je ispravno i dobro.

Te stvari se nazivaju izvorima uvida. Ukoliko te izvore uvida ne

stvorima u sebi samima, ostajemo budalasti do kraja života.

 

Ajaan Khamdee Pabhaso: Making the Dhamma Your Own

 

[Dhamma]

Naš um i naše telo

 

Um je jedna nesigurna stvar. Telo je nesigurna stvar. I jedno i drugo su

prolazni. I jedno i drugo su izvor patnje. I jedno i drugo nemaju

ničeg trajnog u sebi. Oni nisu, ukazivao je Buda, ni biće, ni

ličnost, ni sopstvo, ni duša, ni mi, ni oni. Oni su samo skup elemenata:

zemlja, voda, vatra i vazduh. Samo elementi!

 

Kada um ovo uvidi, oslobodiće se vezivanja kojanam govore: "ja" sam lep,

"ja" sam dobar, "ja" sam rđav, "ja" patim, "ja" imam, "ja" to ili

"ja" ono. Doživećete stanje jedinstva, jer ćete videti da su svi ljudi

u suštini isti. Ne postoji "ja". Postoje samo elementi.

 

Ađan Ča, Bodhinyana

 

 

[Dhamma]

Dogmatizam

 

Jedna od divnih stvari u vezi sa budizmom koja me je u mladim danima

ohrabrila da postanem budista i koja me drži da budem budista i danas

jeste da se postavljanje pitanja uvek ohrabruje. Ne očekuje se da

verujete. U jednom od govora iz Kanona Buda podučava svog glavnog

učenika, poštovanog Sariputu. Pošto mu je rekao šta je imao, Buda ga

pita: "Sariputa, da li veruješ u ovo što sam upravo rekao?" Sariputa

bez oklevanja odgovara: "Ne, ne verujem, zato što to još nisam lično

iskusio." A Buda odvraća: "To je dobro! To je dobro!" To je stav koji

treba ohrabrivati u svakome, bilo da je reč o religiji ili nauci. Ne

verovati, već održavati otvoren um sve dok ne steknemo istinsko

iskustvo. Takav stav ide protiv dogmatizma, ide protiv

fundamentalizma, koji ne viđamo samo u religiji, već često i u nauci.

 

"Veličina jednog naučnika", kaže stara izreka, "meri se i dužinom

vremena tokom kojeg on sprečava napredak u svojoj naučnoj oblasti."

 

Što je naučnik poznatiji, što je više uvažavan, to se više njegovi

stavovi uzimaju kao apsolutna istina. Njegova slava sprečava druge

ljude da te stavove dovode u pitanje; ona odlaže dolazak "bolje"

istine. U budizmu, kada pronađete bolju istinu, odmah počnite da je

koristite.

 

Ađan Brahmavamso: Buddhism and Science

 

[Dhamma]

Samodisciplina i strpljenje

 

"Disciplina" je teška recčza vecćinu nas. Ona priziva sliku nekoga sa

štapom koji nam stoji iznad glave i govori da nešto ne radimo dobro.

Ali samodisciplina je drugačija. Ona je veština da prozremo prazne

pretnje sopstvenih impulsa i otkrijemo njihove tajne. Oni nemaju moć

nad nama. Sve što rade je samo predstava, obmana. Vaši nagoni vrište i

besne na vas, ulaguju se, obmanjuju, prete, ali oni zapravo nemaju

nikakav štap. Popuštate im iz navike. Popuštate im jer se zapravo

nikada niste potrudili da pogledate iza tih njihovih pretnji. Tamo je

sve prazno. Međutim, samo je jedan način da naučite tu lekciju. Reči

na ovoj stranici vas same od sebe neće tome podučiti. Ali pogledajte u

sebe i posmatrajte sve to što izranja -- uznemirenost, napetost,

nestrpljivost, bol -- samo ga posmatrajte i ne uplićite se u njegovu

priču. I na vaše veliko iznenađenje, sve to će jednostavno proći.

Doći i proći. Tako jednostavno. Postoji i jedna druga reč za

samodisciplinu. A to je strpljenje.

 

Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English

 

 

[Dhamma]

Uvid i smirenje

 

Naši umovi su navikli da razmišljaju, ali kada želimo da se smirimo i

opustimo, to je upravo ono što bi trebalo da prestanu da rade.

Naravno, ovo je lako reći, ali teško uraditi, jer će um nastaviti da

radi ono što i inače sve vreme radi. Postoji još jedan razlog zašto mu

je teško da se uzdrži od te navike: razmišljanje je jedina podrška egu u

vreme dok meditiramo, a naročito kada se pridržavamo zaveta plemenitog

ćutanja (izbegavamo da govorimo sa drugima). "Mislim dakle jesam".

Zapadna filozofija prihvata ovo kao jedan apsolut. A zapravo radi se

se o relativnoj istini, koju svi mi doživljavamo. Kada mislimo, znamo

da smo tu; a kad nema naklapanja uma, verujemo da gubimo kontrolu...

Naša prva poteškoća jeste da iako želimo da budemo mirni i opušteni,

da nemamo nikakvih misli, naš um tome neće da se povinuje... Zato,

umesto da pokušavamo i pokušavamo da takvi postanemo, možemo

iskoristiti sve što se javi kako bismo stekli uvid. I onda malo uvida

donosi malo smirenja, a još malo smirenja donosi još malo uvida.

 

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

 

[Dhamma]

Težina jedne planine

 

Je li planina teška?

Ona može biti teška sama po sebi, ali sve dok ne pokušamo

da je podignemo, ona neće biti teška i za nas.

 

Ovo je metafora koju je moj učitelj Ađan Suvat često koristio kada je

objašnjavao kako da prestanemo da patimo zbog životnih problema. Ne

poričete da oni postoje -- planine jesu teške -- i ne bežite od njih.

Kako je on to dalje objašnjavao, nosite se sa problemima tamo gde

morate i rešavate tamo gde možete. Jednostavno naučite kako da ih ne

nosite svuda za sobom. U tome leži tajna vežbanja: u življenju sa

stvarnim problemima, a da njihovo postojanje ne predstavlja teret za

naše srce.

 

Thanissaro Bhikkhu, The Karma of Questions

 

 

[Господин Граул]

Ako osnova hrišćanstva jeste Bog, onda osnova budizma jeste um.

 

Douglas M. Burns: Buddhist Meditation and Depth Psychology

 

 

 

 

Naš um i naše telo

 

Um je jedna nesigurna stvar. Telo je nesigurna stvar. I jedno i drugo su

prolazni. I jedno i drugo su izvor patnje. I jedno i drugo nemaju

ničeg trajnog u sebi. Oni nisu, ukazivao je Buda, ni biće, ni

ličnost, ni sopstvo, ni duša, ni mi, ni oni. Oni su samo skup elemenata:

zemlja, voda, vatra i vazduh. Samo elementi!

 

Kada um ovo uvidi, oslobodiće se vezivanja kojanam govore: "ja" sam lep,

"ja" sam dobar, "ja" sam rđav, "ja" patim, "ja" imam, "ja" to ili

"ja" ono. Doživećete stanje jedinstva, jer ćete videti da su svi ljudi

u suštini isti. Ne postoji "ja". Postoje samo elementi.

 

Ađan Ča, Bodhinyana

 

 

 

 

 

 

Douglas M. Burns nema pojma

 

 

Dobro je ovo o samodisciplini i strpljenju. Čista istina.

 

Evo i knjige : Mindfulness in Plain English, Updated and Expanded Edition

Edited June 30, 2010 by Господин Граул

[Dhamma]

Gosn. Graul, čestitam na izboru

Za one koji kubure sa engleskim, imaju prevod te odlične knjige i ovde:

Meditacija za početnike

 

-------------

"Kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje i saputnike,

treba očekivati da će se i on lako i bez dvoumljenja upuštati u

razgovor koji je zaista trezven i podstiče svesnost, tj. razgovoru o

skromnosti u željama, o zadovoljenosti malim, o osamljenosti, o

nevezivanju, o negovanju istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o

oslobađanju, o znanju i viziji oslobađanja."

 

Buda

Sambodhi sutta, AN IX.1

 

[Dhamma]

Buka

Četiri monaha meditirala su jedno jutro u sali za meditaciju.

Iznenada, na prozoru sale začu se lupanje.

 

Mladi monah se trgnu iz meditacije i reče ostalima: "Kapak se otkacio

i pravi buku."

 

Iskusniji monah na to odgovori: "Tu buku pravi vetar."

 

Treći monah, koji je manastiru proveo već 20 godina, doda na to: "To

samo um pravi buku."

 

Vidljivo ozlojeđen svim ovim uznemiravanjem, četvrti monah zaključi: "To usta prave

buku".

 

[Dhamma]

Šta god da radimo, moramo pri tome imati sabranost, jasno razumevanje

i spokojstvo. Ako čistimo pod, sam taj čin čišćenja poda jeste

najvažnija stvar na svetu; sve ostalo u tom trenutku nema nikakav

značaj. Kada čistimo pod mi ZNAMO da čistimo pod -- naša pažnja je sva

na tom čišćenju poda. I mi to činimo sa potpunim spokojstvom.

 

Venerable Gavesako: Talking about suffering

 

[Dhamma]

Vrlina

 

Vrlina donosi ne-kajanje kao svoju korist i nagradu.

Ne-kajanje donosi radost kao svoju korist i nagradu.

Radost donosi ushićenje kao svoju korist i nagradu.

Ushićenje donosi opuštenost kao svoju korist i nagradu.

Opuštenost donosi sreću kao svoju korist i nagradu.

Sreća donosi koncentraciju kao svoju korist i nagradu.

Koncentraciju donosi razumevanje kao svoju korist i nagradu.

Razumevanje donosi nevezivanje kao svoju korist i nagradu.

Nevezivanje donosi oslobađanje kao svoju korist i nagradu.

Na taj način, vrlina, korak po korak, vodi do najvišeg cilja.

 

Buda

Anguttara nikaya, 10.1

 

[Dhamma]

Uputstvo za rasklapanje

 

Ako kupimo kola, sasvim smo sigurni šta posedujemo... sve dok ne

počnemo da ih rasklapamo. No, kad jednom iz njih izvadimo recimo

menjač, skinemo točkove i tako dalje -- šta nam ostane? Više nemamo

kola, već gomilu rezervnih delova. Isto je i sa čovekom. I njega je

moguće svesti na sastavne delove... takozvane skandhe ili "grupe".

Tako imamo 1. fizički deo, koji uključuje telo i njegovih pet čula; 2.

osećaj; 3. opažanje; 4. mentalne formacije (nagone i emocije) i 5.

svest ili um. Kada se te grupe ili sastavni delovi povežu, u sistem

koji funkcioniše, tada se stvaraju i povoljni uslovi za nastanak

iluzije sopstva, "ja", i za nastanak osobe. Isto tako, kada se one

razdvoje i krenu svaka na svoju stranu -- kao što je to u trenutku

smrti, na primer -- tada više nigde ne možemo da nađemo to sopstvo,

ni tu osobu.

 

John Snelling, Elements of Buddhism

 

[Dhamma]

Strah

Ono sto vezbamo jeste udaljavanje od navike da presudjujemo, da budemo

za ili protiv staha koji osecamo ili bilo cega drugog sto

dozivljavamo. Vezbamo da zauzmemo stav nekoga ko u svest prima ono sto

jeste, ko osluskuje u tisini i oseca slobodno. Strah je samo to sto

jeste -- nista vise. Strah u pocetku znaci: "Ja se bojim". Ali ako

nastavimo da ga osluskujemo i osecamo, to "ja" nestaje i ostaje samo

osecaj straha. Strah. I postoji svesnost, prisutnost u sred naseg

iskustva, koja niti privlaci niti odguruje, niti prihvata niti

odbacuje, nije ni za ni protiv. Ali to ne znaci da sam u toj svesnosti

pronasao neki svoj novi identitet, jer ja ne mogu posetovati tu

prisutnost. Svako osecanje zelje da je posedujemo i osetimo se

sigurnim mozemo isto tako samo prihvatiti.

 

Ajahn Munindo: Who says it's Wrong to Feel Afraid

 

[Dhamma]

Posedovanje

 

Smatram da se mi kao kultura plasimo zrtvovanja. Smatramo da moramo da

posedujemo i akumuliramo stvari kako bismo bili kompletni i to ne samo

materijalne predmete, vec i ljude i veze sa njima. Tesko je za nas

razumeti da napustanje necega ne predstavlja gubitak, lisavanje.

Naravno, kada izgubimo nesto sto je lepo ili nam je drago, na nase

srce se spusti senka. No tu senku ipak mozemo osvetliti svojim

razumevanjem da je taj osecaj gubitka samo karmicki rezultat nase

ranije pretpostavke da je uopste moguce da nesto posedujemo.

 

Ajahn Amaro: Happy Monk - Living Buddhism in the West

 

[Dhamma]

Unutrasnji monolog

 

Ponekad smatramo da je onaj monolog koji se neprekidno odvija u nasoj

glavi nacin da bolje saznamo ovaj svet. U stvari, taj unutrasnji govor

uopste ne poznaje svet u kojem zivimo. Upravo on je taj koji radja sve

one iluzije koje su uzrok patnje. Unutrasnji govor nas navodi da

budemo besni na nase neprijatelje i da stvaramo opasnu vezanost za

voljene. Unutrasnji govor uzrok je svih problema u zivotu. On

konstruise strah i osecaj krivice, strepnje i depresije. On te privide

stvara tako vesto kao sto talentovani glumac manipulise publikom i

natera je da se plasi ili da place. Zato, ako tragate za istinom,

trebalo bi da cenite utihnulu svesnost i, kad meditirate, smatrate je

vrednijom od bilo kakve misli.

 

Prevelika vaznost koju pridajemo svakoj svojoj misli glavna je

prepreka utihnuloj svesnosti. Mudro uklanjanje te vaznosti pripisane

mislima i uvidjanje vece preciznosti koju ima utihnula svesnost otvara

nam vrata ka smirenju.

 

Ajahn Brahm, Mindfulness, Bliss and Beyond

 

Edited July 16, 2010 by Dhamma