Dhamma Posted September 25, 2009 Report post Posted September 25, 2009 Pokrenut nov TV kanal, budistički ovde Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted September 28, 2009 Report post Posted September 28, 2009 Problemi sadrže u sebi i ključ za rešenje ukoliko ka njima okrenemo i svoju svesnost. Tulku Thundup Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 1, 2009 Report post Posted October 1, 2009 Putovanje i cilj Kada vozimo, obično najviše razmišljamo o tome kako ćemo da stignemo i time žrtvujemo samo putovanje za račun cilja. Ali život se nalazi u sadašnjem trenutku, ne u budućnosti. Zapravo, možda će nam kada stignemo na taj cilj biti samo gore. Ako moramo da govorimo o cilju, šta reći o konačnom cilju, o groblju? Ne želimo da idemo u pravcu smrti; želimo da idemo u pravcu života. Ali gde je život? Život je moguće pronaći samo u sadašnjem trenutku. Zato, svaki kilometar koji pređemo, svaki korak koji napravimo, treba da nas donese do sadašnjeg trenutka. To je vežbanje sabranosti. Kada vidimo crveno svetlo na semaforu i znak "Stop", možemo na to da se osmehnemo i zahvalimo mu, zato što nam to bodhisattva pomaže da se vratimo u sadašnji trenutak. Crveno svetlo je alarm za sabranost. Možda smo na njega gledali kao na neprijatelja, koji nas sprečava da dostignemo na svoj cilj. Ali sada znamo da je to crveno svetlo naš prijatelj, da nam pomaže da se odupremo nagonu za žurbom i poziva da se vratimo u sadašnjost, gde smo u prilici da se sretnemo sa životom, radošću i mirom. Thich Nhat Hanh: Present Moment, Wonderful Moment Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 3, 2009 Report post Posted October 3, 2009 Pronalaženje ravnoteže Najveća veština u duhovnom životu jeste pronalaženje ravnoteže. Čitavo Budino učenje sažeto je u njegovom ohrabrivanju da pronađemo i idemo srednjim putem. Da se ne priklonimo ekstremu askeze i averzije prema životu, niti ekstremu trčanja za čulnim zadovoljstvima. Ravnoteža između ovo dvoje jste put probuđenja i slobode. Put ravnoteže jeste biti sa onim što je istinito u životu i voleti to, biti posvećen istini na svakom nivou našeg bića. Christina Feldman and Jack Kornfield: Stories of the Spirit, Stories of the Heart Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 7, 2009 Report post Posted October 7, 2009 Razjašnjenje stvari Sabranost je svesnost sadašnjeg trenutka. Ona se odigrava ovde i sada. Ona je posmatranje onoga što se događa u sadašnjem trenutku. Stalno ostaje u sadašnjosti, uvek na vrhu onog talasa koji predstavlja protok vremena. Ako se setite učiteljice iz drugog razreda osnovne, to je sećanje. Kada odmah zatim postanete svesni da se sećate svoje učiteljice, to je sabranost. Ako potom taj proces konceptualizujete i sami sebi kažete: "Ah, ja se sećam", to je razmišljanje. Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 10, 2009 Report post Posted October 10, 2009 Poštovanje Buda je umro u Kusināri, ležeći između dva sal drveta, koja su u tom trenutku iznenada procvetala, iako im nije bilo vreme cvetanja. A onda su sa njih počele latice da padaju iz poštovanja prema Učitelju. Buda je tom prilikom ukazao na vrlo važnu stvar: “Ovo salovo drveće je procvetalo kad mu vreme nije i posulo me laticama u znak poštovanja. Ali monah ili monahinja, nezaređeni sledbenik i sledbenica koji žive u skladu sa Učenjem i savršeno ga ispunjavaju, tek oni mi ukazuju poštovanje na najviši mogući način” Šravasti Dhammika: Budizam od A do Š Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dead Man Walking Posted October 10, 2009 Report post Posted October 10, 2009 Da li je ukazao na to pre ili posle nego što je umro? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 12, 2009 Report post Posted October 12, 2009 Ukoliko nastojite da dođete do dubljeg razumevanja Dhamme, do tačke kada uvidite apsolutnu istinu, otkrićete da ne postoji stvar koja se zove religija -- da ne postoje ni budizam, ni hrišćanstvo, ni islam. Buddhadasa Bhikkhu Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 19, 2009 Report post Posted October 19, 2009 Sumnje se ne smiruju zato što ti bilo ko kaže da je nešto ovako ili onako. One se smiruju samo tvojim vežbanjem. Ađan Ča Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 21, 2009 Report post Posted October 21, 2009 Sumnja Sumnjati je prirodno. Svako polazi od sumnji. Od njih možeš da naučiš mnogo. Ali ono što je važno jeste da ne poistovećuješ sebe sa svojim sumnjama; dakle, ne dopusti da te one zarobe. Jer će početi beskonačno da ti okreću um u krug. Umesto toga, posmatraj čitav taj proces sumnjanja, postavljanja pitanja. Vidi ko je to ko sumnja. Vidi kako sumnje dolaze i prolaze. Tada više nećeš biti besmopoćna žrtva svojih sumnji. Iskoračićeš izvan njih i tvoj um će se lagano smiriti. Tada si u stanju da vidiš kako sve stvari dolaze i prolaze. Jednostavno, ostavi ono za šta si vezan. Ostavi svoje sumnje i samo posmatraj. Tako se okončava sumnja. Ađan Ča Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 23, 2009 Report post Posted October 23, 2009 Tri oslonca Uzeti Budu kao svoje utočište znači prepoznati ono seme prosvetljenja koje je u nama samima, tu mogućnost slobode. To takođe znači pronaći utočište u onim osobinama koje sam Buda otelovljuje; osobinama kao što su neustrašivost, mudrost, ljubav i saosećanje. Uzeti Dharmu kao utočište znači uzimati kao utočište prirodni zakon, stvari kakve jesu; to znači potvrđivanje svoje privrženosti istini, dopuštajući Dharmi da se odvija pred našim očima. Uzeti utočište u Sanghi znači crpeti podršku od zajednice, u svima nama koji pomažemo jedni drugima na putu ka probuđenju i slobodi. Joseph Goldstein, The Experience of Insight Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 24, 2009 Report post Posted October 24, 2009 Istinska praznina Kineski car upitao je poznatog budističkog učitelja da li može da pokaže prirodu sopstva na neki lako vidljiv način. Kao odgovor na to, učitelj je šesnaestougaonu vladarevu dvoranu od poda do plafona obložio ogledalima. U sredini dvorane obesio je upaljenu sveću. Kada je car ušao, mogao je da vidi na hiljade upaljenih sveća u bezbroj ogledala koja su odražavala jedno drugo. Onda je učitelj sveću zamenio malim brušenim kristalom. Car je sada mogao da vidi taj kristal kako se ogleda u svim mogućim pravcima. Zatim mu je učitelj pokazao na jednu od stranica tog kristala, i kad se car u nju zagledao, mogao je da vidi čitavu dvoranu sa hiljadama kristala koji su se odražavali u svakoj od stranica tog kristala u sredini. Učitelj mu je zapravo pokazivao kako i najmanji deo sadrži u sebi čitav univerzum. Istinska praznina nije prazna, već sadrži sve stvari. Tajanstvena i bremenita, praznina stvara i odražava sve mogućnosti. Iz nje izranja naša individualnost, koja može biti otkrivena i razvijana, ali nikada posedovana ili fiksirana. Sopstvo je sadržano u ne-sopstvu, kao što je plamen sveće sadržan u velikoj praznini. Jack Kornfield, A Path with Heart Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 27, 2009 Report post Posted October 27, 2009 Nijedna druga stvar ne navodi ljude da tumaraju bez prekida, danju i noću, kao kada su zavedeni obmanom. Ali oni koji, napustivsi obmanu, probiju gusti mrak ne tumaraju više. Klica patnje u njima iščupana je. Buda, Ittivutaka, I.14 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 27, 2009 Report post Posted October 27, 2009 Odlična stranica, predivne slike: Allisburning.org/ Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted October 30, 2009 Report post Posted October 30, 2009 Ja ne želim da preobraćam ljude iz jedne organizovane religije u drugu; ne zanima me nijedna organizovana religija. Predmet mog interesovanja jeste Dhamma -- istina, učenje svih Prosvetljenih. Ako uopšte treba da bude nekog preobraćanja, onda je ono iz patnje u sreću, iz prljanja u čistotu, iz ropstva u slobodu, iz neznanja u probuđenje. S. N. Goenka Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 1, 2009 Report post Posted November 1, 2009 Gledati malo dublje Učenje kaže, neugodnost (dukkha) počinje i završava se -- ona nije trajna. Pretpostavimo da sedim i osetim da mi je neudobno. Okrenem se dukkhi i zapitam se: "Šta je uzrok ove neugodnosti?" "To što je telu neudobno", stize mi odgovor. I ja odlučim da promenim položaj. Ali posle pet minuta ponovo osetim da mi je neudobno. Zato ovaj put taj osećaj pogledam malo pažljivije. I uočavam još nešto: "Ja NE ŽELIM tu neudobnost, ja ŽELIM prijatan osećaj." Ah! Dakle nije u bolu problem -- vec u NEŽELJENJU neprijatnog osećaja. Hm, ovo je vrlo koristan uvid, zar ne? To je malo dublje gledanje. Otkrivam da mogu biti spokajan što se tiče neprijatnih osećaja i da NE MORAM da se pomerim. Oni me kao takvi ne uznemiravaju i tako um postaje sasvim smiren. Ađan Viradhammo: So What? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 3, 2009 Report post Posted November 3, 2009 Listovi u šumi Jednom prilikom Blaženi, uzevši u ruku nekoliko listova, upita monahe: "Šta mislite, monasi, čega ima više, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?" "Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Mnogo je više listova u ovoj šumi." "Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali ih nisam podučavao, daleko je više od onih kojima sam podučavao. A zašto ih nisam podučavao? Zato što nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetačkog života i ne vode ka otrežnjenju, stišavanju strasti, prestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju, utrnuću. Zato ih nisam podučavao. A čemu sam podučavao? 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'... Buda Simsapa sutta, SN LVI.31 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 6, 2009 Report post Posted November 6, 2009 Molitva nije dovoljna Sufi imaju izreku: "Alahu se moli, a kamilu vezi za stub." Ovde su povezane obe strane prakse: molitva, da, ali potrudi se i da uradis ono sto je neophodno u ovome svetu. Vodi zivot ispunjen meditacijom i istinskim duhovnim iskustvom, ali u isto vreme pronadji nacin kako da sve to ispoljis ovde i sada. Jack Kornfield, Seeking the Heart of Wisdom Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 7, 2009 Report post Posted November 7, 2009 Mozemo li da gresimo? Zaista cesto zaboravimo da napraviti gresku i nije tako strasno. U budizmu se smatra normalnim da pravimo greske. U redu je biti nesavrsen. Zar nije to divno? To znaci da smo slobodni da budemo ljudsko bice, umesto da o sebi mislimo kao o nekom ko je izvanredan, savrsen, neko ko nikada ne gresi. Strasno je, zar ne, ako mislimo da nam nije dopusteno da pravimo greske, jer mi obicno cinimo greske i onda moramo da ih prikrivamo. I tada nas dom nije mesto mira, tisine i udobnosti. Naravno, mnogi koji su skepticni ce reci: "Ako dopustis ljudima da grese, kako ce oni ikada nesto nauciti? Jednostavno ce nastaviti da prave jos vise gresaka." Ali stvari zapravo ne funkcionisu na taj nacin. Da bih ovo ilustrovao, prisecam se kako mi je otac jos kao tinejdzeru rekao kako me nikada ne bi izbacio iz kuce ma sta da uradim; za mene ce u njoj uvek biti mesta makar nacinio i najgore greske. Kada sam ga cuo, razumeo sam to kao izraz ljubavi, potpunog prihvatanja. I to me je nadahnulo; toliko sam ga postovao da nisam zeleo da ga povredim, nisam zeleo da mu nanesem bol i tako sam se jos vise trudio da budem vredan njegovog poverenja. Ajahn Brahmavamso, On Making a Mistake Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 10, 2009 Report post Posted November 10, 2009 Ko je pre bio nemaran, a kasnije to više nije, taj obasjava ovaj svet kao Mesec nezasenjen oblakom. Buda Dhammapada, stih 172 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 14, 2009 Report post Posted November 14, 2009 Bas kao sto nepregledni okean ima samo jedan ukus -- ukus soli -- tako i ovo ucenje i praksa (Dhamma-Vinaya) imaju samo jedan ukus -- ukus slobode. Buda Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dead Man Walking Posted November 16, 2009 Report post Posted November 16, 2009 (edited) Ima li ko knjige Nijanapnike Mahatere o meditaciji na srpskom u pdf-u? I "Srce budističke meditacije" ako može. Edited November 16, 2009 by Dead Man Walking Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 16, 2009 Report post Posted November 16, 2009 (edited) To ti je jedna te ista knjiga Nyanaponika Mahathera: "The Heart of the Buddhist Meditation" Pogledaj srpski prevod ovde Saosecanje i pojedinac Bilo da su ljudi lepi i prijateljski raspolozeni ili ružni i odbojni, oni su svi ipak ljudska bica, bas kao i mi. Poput nas, i oni zele srecu i ne zele da pate. Sem toga, njihovo pravo da prevladaju patnju i budu srecni jednako je nasem... Kada shvatite da su sva bica jednaka i u svojoj zelji za srecom i u svom pravu da do nje dodju, vi automatski osetite empatiju i bliskost sa njima. Privikavajuci svoj um na to osecanje univerzalnog altruizma, vi u sebi razvijate osecaj odgovornosti za druge: zelju da im pomognete da prevladaju sopstvene probleme. Ta zelja nije selektivna; ona se odnosi na svakoga. Dalai Lama, Compassion for the Individual Edited November 16, 2009 by Dhamma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 20, 2009 Report post Posted November 20, 2009 Skriveni neprijatelj Svaki put kada postoji prijatan prizor, zvuk, miris, ukus ili dodir, verovatno je da ce se pojaviti i pohlepa. I sve dok je u sebi imamo a da to nismo ni primetili, ona ce od nas zahtevati da joj ispunjavamo zelje, da tragamo, ona ce nas usmeravati ka predmetima za kojima cemo da zudimo. Dakle, ako ne vidimo da to sto nastaje jeste pohlepa, da nam ona komanduje i usmerava nas, sve dok ne znamo opasnosti koje dolaze sa pohlepom, nikada necemo cak ni pokusati da savladamo ovog najveceg od svih neprijatelja. Sayadaw U Thittila, Cause & Effect Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted November 22, 2009 Report post Posted November 22, 2009 Želim, želim... Sećate li se kako ste se kao mali zabavljali zamišljajući razne želje. Mi smo to radili obično u grupi i onda bi neko upitao ostale: "Kad bi mogla da vam se ispuni svaka želja, šta biste poželeli?" Četvorogodišnjak bi rekao nešto ovako: "Punu kutiju sladoleda!" Godinu dana stariji od njega je veštiji i kaže: "Ja želim da imam poslastičarnicu, tako da mogu da jedem sladoled kad god poželim!" Onaj četvorogodišnjak pomisli: "Uf, kako se ja nisam toga setio!" Ali onda šestogodišnjak kaže: "Ja bih voleo da imam milion dolara i kupim sebi sve što mi padne na pamet!" Dvojica mlađih škrguću zubima: "Jao, to je još bolje!" Sedmogodišnjak je još lukaviji i, naravno, pošto ima više iskustva u ovakvoj igri, čeka da bude poslednji koji će se izjasniti: "Ja bih želeo da mi se ispuni milion želja!" Oni mlađi od njega shvataju da su svoje želje protraćili na sitne stvari: "Ah, trebalo je da i mi poželimo milion želja!" Ovo je igra koju i većina ljudi igra u svom životu. Buda je, međutim, poput onog najmudrijeg u toj grupi dece. On kaže: "Ja bih želeo da nemam više želja!" I to je zaista genijalno. Jer, želeti nešto znači da nam nešto nedostaje. "Ako ništa ne nedostaje, nema ni želja" i, ako to razumete, "ukoliko nema želja, ništa nam ni ne nedostaje." Razmislite o tome. Bhikkhu Sona, The Wishing Game Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts