Dhamma Posted March 24, 2009 Report post Posted March 24, 2009 To sam ja Kada se vosak otopi oko upaljenog fitilja i pocne da gori, on zraci svetlost na vrhu svece. Plamen koji emituje svetlost uglavnom nam se cini kao da je uvek jedan te isti; taj naizgled nepromenljivi oblik mi nazivamo plamenom. I ono sto nazivamo "ja" slicno je tom plamenu. Iako su i telo i um jedan neprekidni tok, zato sto odrzavaju nesto sto nam se cini stalnim oblikom, mi ih oznacavamo kao "ja". A u stvari, ne postoji bilo kakva trajna stvar, samo neprekidni tok... Kosho Uchiyama, Opening the Hand of Thought Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 27, 2009 Report post Posted March 27, 2009 Sve sto postoji Navika da ignorisemo sadasnji trenutak radi onih koji ce tek doci direktno nas dovodi do toga da smo potpuno nesvesni one fine mreze zivota ciji smo deo. Ovo podrazumeva i odsustvo svesnosti i razumevanja nacina na koji funkcionise nas um i kako on utice na nase opazanje i delovanje. Ovim se u velikoj meri ogranicava nase vidjenje toga sta znaci biti covek i na koji nacin su ljudi povezani medjusobno i sa svetom oko sebe. Religija je tradicionalno bila podrucje ovakvih temeljnih traganja na duhovnom putu, ali sabranost paznje nema mnogo veze sa religijom, izuzev u najfundamentalnijem znacenju te reci, kao pokusaja da proniknemo u veliku tajnu sta znaci to bti ziv i da razumemo kako smo vitalno povezani sa svime sto postoji. Jon Kabat-Zinn: Wherever You Go, There You Are Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 29, 2009 Report post Posted March 29, 2009 Koliko god da je varnica mala Kako je moguce jednostavnim recima opisati karmu? Ona znaci da ce sve sto radimo, telom, govorom i mislju, imati odgovarajuci rezultat. Svaki postupak, cak i najmanji, nosi vec u sebi svoj plod. Ucitelji su govorili da i najmanja kolicina otrova moze doneti smrt, da i najmanje zrno moze izrasti u ogromno drvo. I kao sto je Buda savetovao: "Ne potcenjuj negativne postupke samo zato sto su sitni; koliko god da je varnica mala, ona moze da spali stog sena visok poput planine." Slicno je receno: "Ne potcenjuj ni male pozitivne postupke, misleci da od njih nikakve koristi nema; cak i sicusne kapljice napune na kraju ogromnu posudu." Karma ne trune kao spoljasnje stvari, niti prestaje da deluje. Nju vatra ne unistava, a ni voda. Njezina snaga nikada ne nestaje, sve dok na kraju ne donese svoj plod. Sogyal Rinpoche: The Tibetan Book of Living and Dying Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 2, 2009 Report post Posted April 2, 2009 Iskustvo Budino učenje ne treba da bude za nas samo još jedna, nova vrsta iskustva. Njegova svrha jeste sloboda u svakom iskustvu, kakvo god da je. Ajahn Viradhammo: So What? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 9, 2009 Report post Posted April 9, 2009 (edited) Semenka nara i drvo jabuke Svaki rezultat dolazi od uzroka koji su sposobni da ga stvore. Ako posadimo seme jabuke, izrasce drvo jabuke, ne nara. Ako je posejano seme nara, nar ce izrasti, ne jabuka. Na isti nacin, ako delujemo konstruktivno, iz toga sledi sreca; ako delujemo destruktivno, nastaju problemi. Kakvu god srecu ili dobrobit da dozivimo u zivotu, to dolazi iz nasih pozitivnih postupaka, dok su problemi posledica nasih destruktivnih postupaka. Prema budizmu, ne postoji niko ko upravlja univezumom i udeljuje nagrade i kazne. Mi svojim delima stvaramo i uzroke i njihove posledice, na isti nacin kao sto Njutn nije izmislio gravitaciju. Njutn je jednostavno opisao ono sto postoji. Slicno tome, Buda je opisao ono sto je svojim, iluzije oslobodjenim umom video kao jedan prirodni proces uzroka i posledice, a dogadja se u sred uma svakog bica. Time nam je pokazao kako da se najbolje uklopimo u to funkcionisanje uzroka i posledice, kako bismo doziveli srecu, a izbegli bol. Thubten Chodron: Tricycle: The Buddhist Review, Vol. VI, #3 Edited April 9, 2009 by Dhamma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 12, 2009 Report post Posted April 12, 2009 Saputnici Ko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena. Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem, a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima. Dhammapada, stih 207 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 14, 2009 Report post Posted April 14, 2009 Spokojno posmatranje gasi bes Nemoguce je posmatrati svoj um sve vreme. Nastojeci da to uradite, sigurno cete naici na probleme i odustati obeshrabreni. Umesto da idete u krajnost, pocnite koncentrisuci se na jednu emociju u sebi. Odaberite emociju koja vas najvise muci ili vam se najcesce javlja... Za mnoge ljude bes je dobra polazna tacka, jer se lako uocava i rastvara brze od vecine drugih emocija. Kada jednom pocnete da posmatrate svoj bes cim se javi, doci cete do jednog zanimljivog otkrica. Ustanovicete da cim postanete svesni toga da ste ljuti, vas bes pocece da se topi sam od sebe. Vrlo je vazno da ga posmatrate bez uzivanja u njemu ili potiskivanja. Sto vam je lakse da sopstveni bes posmatrate bez presudjivanja da je ovakav ili onakav, bez kritikovanja, lakse ce bes nestajati. Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
:matija Posted April 14, 2009 Report post Posted April 14, 2009 Spokojno posmatranje gasi bes Nemoguce je posmatrati svoj um sve vreme. Nastojeci da to uradite, sigurno cete naici na probleme i odustati obeshrabreni. Umesto da idete u krajnost, pocnite koncentrisuci se na jednu emociju u sebi. Odaberite emociju koja vas najvise muci ili vam se najcesce javlja... Za mnoge ljude bes je dobra polazna tacka, jer se lako uocava i rastvara brze od vecine drugih emocija. Kada jednom pocnete da posmatrate svoj bes cim se javi, doci cete do jednog zanimljivog otkrica. Ustanovicete da cim postanete svesni toga da ste ljuti, vas bes pocece da se topi sam od sebe. Vrlo je vazno da ga posmatrate bez uzivanja u njemu ili potiskivanja. Sto vam je lakse da sopstveni bes posmatrate bez presudjivanja da je ovakav ili onakav, bez kritikovanja, lakse ce bes nestajati. Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight To mi je trebalo. Hvala. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 15, 2009 Report post Posted April 15, 2009 Odlično kad si našao to što ti je trebalo. Sad samo napred u vežbanje Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dersu Uzala Posted April 15, 2009 Report post Posted April 15, 2009 Jesste li vi momci sluzili narodu? Da ne kazem bili u Armiji? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 16, 2009 Report post Posted April 16, 2009 Jesste li vi momci sluzili narodu? Da ne kazem bili u Armiji? ? Što pitaš, jesu li dopustili da u svakoj četi bude i pojedan budistički monah, da se nađe vernicima pri ruci Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 16, 2009 Report post Posted April 16, 2009 (edited) Bol je neizbezan Prva plemenita istina kaze nepokolebljivo, direktno, da je bol neodvojiv od samog zivota, zato sto se sve menja. Druga plemenita istina objasnjava da je patnja ono sto se dogadja kada se borimo sa bilo cim sto je nase iskustvo, umesto da ga prihvatimo i otvorimo se za to iskustvo koristeci mudrost i strpljivost. Ako ovako gledamo na stvari, postoji velika razlika izmedju bola i patnje. Bol je neizbezan; zivot nam stize u paketu sa bolom. Patnja nije neizbezna. Ako je patnja ono sto se dogadja kad se borimo sa svojim iskustvom, usled svoje nesposobnosti da ga prihvatimo, onda je patnja samo jedan suvisan dodatak. Nisam ovo razumevala kad sam pocinjala da vezbam i verovala sam da cu se, ukoliko dovoljno uporno meditiram, osloboditi svakog bola. To se ispostavilo kao velika greska. Bila sma razocarana kad sam otkrila tu greska i zapanjila se kako sam mogla biti tako naivna. Ocigledno je da u ovom zivotu necemo raskrstiti sa bolom. Buda je rekao: "Sve za sta smo vezani izvor je bola." Oni od nas koji su odabrali zivot u zajednici odlucili su da se taj bol isplati. Sylvia Boorstein: It's Easier Than You Think Edited April 16, 2009 by Dhamma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 18, 2009 Report post Posted April 18, 2009 Dve vrste bola Bol istine, koji vodi do iskorenjivanja svakog bola, uvek je bolji od bola samoobmane, koji vodi samo do još više bola. Tara Benet-Goleman: Emotional Alchemy Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted April 22, 2009 Report post Posted April 22, 2009 Pronaci vreme za vezbanje uma Zaista, vrlo je malo vremena za vezbanje sopstvenog uma. Ukoliko unapred ne odvojimo vreme, dnevni poslovi kao sto su obaveze prema porodici ili imanju ce ga celog potrositi. A onda ce biti nemoguce postici mir i spokojstvo. Delimo svoje vreme sa razlicitim ljudima, pricamo sa njima i, u isto vreme, vezujemo se za razne stvari. I kad na kraju hocemo da se okrenemo sebi, vreme je vec isteklo. Vecina ljudi je ista po tome da nemaju dovoljno energije da meditiraju, vec samo da mastaju o najrazlicitijim stvarima i caskaju. Da je drugacije, koncentraciju bi postizali vrlo brzo. Tek malobrojni imaju dovoljno energije da vezbaju meditaciju cak i 5 minuta: krenu i odustanu (iscrpljeni), ali kada naklapaju, zaborave na svaki bol i neudobnost (dok ne zatvore usta). Mastanje i razgovaranje su slicne aktivnosti. Ako mastamo, bujica misli tece -- misli o porodici, kuci, poslu i tome slicno. Posto nismo dovoljno sabrani, taj tok ce se nastaviti unedogled, pre nego sto se sam od sebe zaustavi. Ako posedujemo sabranost, prestacemo da koristimo svoj um na tako neproduktivan nacin. Ajahn Sanong: A Taste of Dhamma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Guest Alpha male Posted April 29, 2009 Report post Posted April 29, 2009 Budizam mi je promenio zivot. Bio sam pun stahova i iskrivljenih pogleda na svet, bolesnih ambicija i opterecen unutrasnjim dijalogom. Onda sam otkrio da je sve sa mnom u redu, sve je to proizvod mojih misli. Sve je u redu. Vec dve godine zivim srecan, i trudim se da zivim sto jednostavnije. Medjutim, nesto mi nije jasno. Da li je budizam suprotnost ucenjima filozofa sa zapada poput Nicea, Sopenhauera, Hegela...? Mozda je moje pitanje naivno, ali ja stvarno ne znam sta moze da se nauci iz njihovih knjiga? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted May 4, 2009 Report post Posted May 4, 2009 Budizam mi je promenio zivot. Bio sam pun stahova i iskrivljenih pogleda na svet, bolesnih ambicija i opterecen unutrasnjim dijalogom. Onda sam otkrio da je sve sa mnom u redu, sve je to proizvod mojih misli. Sve je u redu. Vec dve godine zivim srecan, i trudim se da zivim sto jednostavnije. Medjutim, nesto mi nije jasno. Da li je budizam suprotnost ucenjima filozofa sa zapada poput Nicea, Sopenhauera, Hegela...? Mozda je moje pitanje naivno, ali ja stvarno ne znam sta moze da se nauci iz njihovih knjiga? Dear Alpha Veoma mi je drago da si uspeo svoj život da uciniš srećnim. Neverovatno je koliko naši stavovi, predubeđenja, navike i žudnje mogu da iskrive i naše viđenje stvarnosti. I kad u njima napraviš makar malu pukotinu, odjednom vidiš jednu drugu stvarnost, "stvarnu" stvarnost. Vidiš da si do tada živeo u paklu koji si sam sebi stvorio, koji je tvoj um stvorio. To je osećaj neopisivog olakšanja, koji se ne može prepirčati, koji treba doživeti. A dobra vest je da ga svako može doživeti, ukoliko se potrudi. To samo od njega zavisi, ne od nekog ili nečeg izvan nas. Inače, o pomenutim filozofima znam samo ono što se nauči u školi. Nisam ih pomnije proučavao. Znam da je Šopenhauer bio inspirisan budizmom i da je Niče za budizam imao reči hvale, stavljajući ga nasuprot hrišćanstvu. Ali nisma baš siguran koliko su oni uopšte razumeli Budino učenje, a koliko je to bila jedna idealizacija svojstvena naročito ljudim XIX veka kada su razmišljali o Istoku. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bafomet Posted May 4, 2009 Report post Posted May 4, 2009 Onda sam otkrio da je sve sa mnom u redu, sve je to proizvod mojih misli. Sve je u redu. cujes li ti sebe? izgovori ovo naglas i oseti Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 (edited) cujes li ti sebe? izgovori ovo naglas i oseti Cujes li ti sebe kako se postavljas prema ljudima "ja sam pametan a vi ste glupi." Razlozi svoje na detalje, razmisli pa ti oseti sta je uzrok tome. Inače, o pomenutim filozofima znam samo ono što se nauči u školi. Nisam ih pomnije proučavao. Znam da je Šopenhauer bio inspirisan budizmom i da je Niče za budizam imao reči hvale, stavljajući ga nasuprot hrišćanstvu. Ali nisma baš siguran koliko su oni uopšte razumeli Budino učenje, a koliko je to bila jedna idealizacija svojstvena naročito ljudim XIX veka kada su razmišljali o Istoku. Sto da ne. Buddha nije rekao da je jedino njegov put pravi put. Neko mora da zivi nichea da bi dostigao do Buddha puta. Stavljajuci budizam naspram hriscanstva, nije rec hvale, vec rec nerazumevanja jednog od ta dva. Jedan lik je jednom pricao anegdotu gde se svadjaju pristalica Budizma i Hriscanstva, hriscanin krece da citira Bibliju.. i budista dolazi do zakljuchka " so jesus is buddha ". Tu nalaze gomilu paralela. Sa obzirom da je Isus Probudjen samim tim i on jeste Buddha. Edited May 5, 2009 by Bezlični Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 Sabranost pažnje i jasno razumevanje Tada se Blazeni obrati monasima ovim recima: "Treba da zivite sabrane paznje, monasi, jasno razumevajuci, tako vam savetujem. A kako to, monasi, zivi monah sabrane paznje? Kada boravi kontemplirajuci telo u telu, marljivo, jasno razumevajuci i sabrane paznje, posto je prevladao zelju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajuci osecaje u osecajima, um u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajuci i sabrane paznje, posto je prevladao zelju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kaze da zivi sabrane paznje. A kako to, monasi, zivi monah jasno razmevajuci? Kada je neprekidno potpuno svestan toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na stranu, kad se saginje i uspravlja, kad nosi ogrtac i nosi svoju prosjacku zdelu, kad jede i pije, zvace i guta, kad prazni creva i mokri, hoda, stoji, sedi, lezi, tone u san ili se budi, kad govori ili cuti, tada se za njega kaze da zivi jasno razumevajuci. Treba da zivite sabrane paznje, monasi, jasno razumevajuci, tako vam savetujem." Mahaparinibbana sutta, DN.16 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bafomet Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 Cujes li ti sebe kako se postavljas prema ljudima "ja sam pametan a vi ste glupi." Razlozi svoje na detalje, razmisli pa ti oseti sta je uzrok tome. sta ti ocekujes od foruma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 sta ti ocekujes od foruma I to sto kazes, nadanje ludom radovanje. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted May 7, 2009 Report post Posted May 7, 2009 Zgnjeceni paradajz Zamislite da idete prometnom ulicom sa rukama punim kesa iz obliznje piljarnice i neko odjednom naleti na vas, tako jako da vas obori na zemlju i vi se pruzite preko onoga sto ste malopre drzali u rukama. Dok se pridizete iz te gomile zelenisa, zgnjecenog paradajza i razbijenih jaja vec se spremate da vrisnete: "Idiote! Sta ti fali? Jesi li slep?" Ali trenutak pre nego sto udahnete vazduh da biste sve to izgovorili, vidite da je covek koji je naleteo na vas zapravo slep. I on je pao na trotoar, ispustio svoj stap, i vasa ljutnja u trenutku ustupa mesto saosecanju i brizi: "Jeste li se povredili? Mogu li da vam pomognem?" Nas zivot je upravo takav. Kada jasno shvatimo da pravi izvor konflikta i patnje u ovom svetu jeste neznanje, tada smo u stanju da otvorimo vrata mudrosti i saosecanja. Tek tada smo u situaciji da lecimo i sebe i druge. B. Alan Wallace: Tibetan Buddhism from the Ground Up Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted May 10, 2009 Report post Posted May 10, 2009 Veliko spremanje Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u ovom univerzumu. Svako od nas je ima, ali malobrojni se o njoj staraju na pravi nacin. Prakticno, svi se brinemo samo o svom telu. Jedemo, spavamo, peremo se, vezbamo, idemo kod lekara kada je telo bolesno, sisamo se, seckamo nokte, plombiramo zube, radimo sve ono sto je neophodno da bi telo dobro funkcionisalo. A zapravo, telo je sluga i um je gospodar. Dakle, brinemo se o slugi i zaboravljamo na gospodara. Ako bismo to radili u svojoj kuci, nastao bi haos. To je jedan od razloga zasto svet izgleda tako haoticno. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu jedni od drugih, varaju, lazu, ogovaraju. I vecina pri tome ni ne pomislja da je um ono najvrednije sto imamo. On nam obezbedjuje najvece bogatstvo, ali mi o njemu uopste ne vodimo racuna. A sa umom bi trebalo da radimo isto ono sto radimo sa telom. Recimo, da mu obezbedimo odmor. Zamislite da ne spavamo tri-cetiri dana, kako bismo se osecali? Potpuno iscrpljeni, zaista uzasno. Telu je potreban odmor, ali i umu. Tokom dana on razmislja, nocu on sanja. Uvek je necim zauzet. Jedini pravi odmor koji moze da ima, odmor koji mu vraca energiju neophodnu da postane bistar i lucidan, jeste da ostane vezan za objekat meditacije. Umu je potrebno i spremanje, sto znaci prociscavanje. To se dogadja kada se svako razmisljanje zaustavi na izvesno vreme, zato sto je um skoncentrisan na samo jednu tacku. Jedan trenutak koncentracije je jedan trenutak prociscavanja. U njemu um ne moze da u sebi sadrzi zlovolju ili culnu zelju, niti neku drugu negativnost. Kada koncentracija prestane, um se vraca svom uobicajenom ponasanju. U meditaciji mozemo osetiti da nas prociscen um cini srecnim i spokojnim i sasvim prirodno pokusacemo da taj proces prociscavanja prosirimo i na svoj svakodnevni zivot. Ayya Khema: Here and Now Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted May 13, 2009 Report post Posted May 13, 2009 Padobran Sabranost paznje je poput padobrana -- omogucuje nam da usporimo stvari, da ih bolje osmotrimo, otvarajuci time sebi mogucnost izbora, umesto da gonjeni navikama na njih odmah reagujemo na svoj uobicajen nacin. Tara Benet-Goleman: Spiritual Alchemy Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted May 15, 2009 Report post Posted May 15, 2009 Krocenje slona Drevni pali tekstovi uporedjivali su meditaciju sa krocenjem slona. U to vreme radilo se tako da se zarobljeni slon veze za stup jakim konopcem. Kada to uradite, slon nije bas srecan. Pocinje da trubi i udara nogama po tlu, danima trza onaj konopac ne bi li se otrgao. I onda mu konacno sine da ne moze da se oslobodi, pa se smiri. U tom trenutku mozete poceti da ga hranite i prilazite mu osecajuci se malo bezbednije. Malo pomalo dodje trenutak kad mozete da ga odvezete od onog stuba i obucavate svog slona da obavlja razlicite korisne poslove. U ovoj analogiji neukroceni slon je vas neukroceni um, konopac je sabrana paznja, a stub je objekat na koji se koncentrisete, vas dah. Ukroceni slon koji se nalaziti na kraju ovog procesa jeste dobro uvezban, skoncentrisan um, koji je moguce upotrebiti za izuzetno tezak posao prodirtanja kroz slojeve iluzije koji skrivaju stvarnost. Tako meditacija kroti um. Henepola Gunaratana: Mindfulness in Plain English Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts