Dhamma Posted January 30, 2009 Report post Posted January 30, 2009 Poslovi Neki ljudi misle da ce praktikovati ucenje tek kada pozavrsavaju svoje mnogobrojne poslove. Ovo je pogresan stav, jer nasi poslovi u ovom svetu nikda se ne zavrsavaju. Oni su poput talasa sto neprekidno klize povrsinom okeana. Vrlo je tesko osloboditi se svojih preokupacija kako bismo praktikovali ucenje. Ta prezaposlenost kojoj ispunjavamo svoj zivot zavrsava se jedino u trenutku nase smrti. Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 2, 2009 Report post Posted February 2, 2009 Zaslepljeni neznanjem i gonjeni željom -- Doći će vreme, monasi, kada će svi moćni okeani ispariti, isušiti se, nestati i više ih biti neće... Ali nema kraja patnji za bića koja, zaslepljena neznanjem i gonjena željom, jure i žure kroz ovaj beskrajni krug preporađanja... Tako vam kažem, doći će vreme kada će ova velika planeta Zemlja eksplodirati u gigantskoj eksploziji, biti potpuno uništena i više je biti neće... Ali nema kraja patnji bićima koja, zaslepljena neznanjem i gonjena željom, jure i žure kroz ovaj beskrajni krug preporađanja... Buda, SN 22:99 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 4, 2009 Report post Posted February 4, 2009 Bez kuće Um bez svoje kuće -- um bez Učenja kao svoje kuće -- osuđen je na život sa iluzijama. Jedna obmana iskrsne i um smesta počne da juri za njom. Onda ona nestane i pojavi se neka nova, a um onda krene da juri za njom. Zato što um nema sopstveni dom, on bez prestanka juri unaokolo, sad ovamo, sad onamo. Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 6, 2009 Report post Posted February 6, 2009 Miss Praznina Ukoliko ne pogledamo u same sebe, um nam ostaje mračan i neproziran. A kada kroz čula naidje neki podražaj, on lako uznemiri i uzbudi takav um. Zato vam savetujem da uložite napor, da pažljivo sami sebe posmatrate i vidite šta se nalazi u tom vašem umu, da vidite kako u njemu stvari nastaju, kako mentalne konstrukcije i iluzije nastaju. Na taj način bićete u stanju da ih odbacite, da ih uništite, ostavljajući samo čist i jednostavan um, bez ikakvih konstrukcija i vezivanja. Time ste ga oslobodili nečistoća. Možete takav um nazvati svojom unutrašnjom lepoticom, Miss Prazninom, koja ne mora da ostari, ne mora da se razboli, ne mora da umre -- izvornom prirodom koja se ne menja. To je nešto što jedino možete da osetite u sopstvenom umu. To nije sam um, ali vam je potreban spokojan um da biste došli u dodir sa time. Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 8, 2009 Report post Posted February 8, 2009 Empirijsko znanje Nas glavni cilj jeste da steknemo znanje na osnovu sopstvenog uvida, a koji je moguc jedino kroz empirijski pristup. Zahvaljujuci svom iskustvu, meditant posmatra razliku izmedju um i materije i razume da su sve stvari prolazne. Posle ovakvog iskustva moze doci i uciteljevo objasnjenje, ali ovaj redosled nikako ne bi trebalo da bude obrnut. Jer pravo znanje nema nikakve veze sa unapred formiranim stavovima, vec je zasnovano na licnom iskustvu. Empirijsko znanje koje stice meditant jeste upecatljivo i jasno. I tako, posle izvesnog vremena provedenog vezbajuci, on nigde ne nalazi nista drugo osim nestalnosti svega. Ovo se naziva bhanga-ñana ili znanje o rastvaranju, koje je on razumeo ne zahvaljujuci tekstovima, ni ucitelju, vec iskustvu. Nastavljajuci dalje da meditira, postaje sve vise i vise sabran, sve dok na poslednjem stupnju plemenite osmostruke staze njegova sabranost ne bude savrsena. Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 14, 2009 Report post Posted February 14, 2009 (edited) Budala i mudrac Budala odbacuje ono što vidi, a ne ono što zamišlja. Mudrac odbacuje ono što zamišlja, a ne ono što vidi. Huang Po Edited February 14, 2009 by Dhamma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 15, 2009 Report post Posted February 15, 2009 Buda kao arhetip Budu možemo posmatrati kao temeljni arhetip čovečanstva; to jest kao potpunu manifestaciju probuđenosti, uma, u kojem više nema zamućenja i iskrivljavanja, a njegovu životnu priču kao veliko putovanje koje predstavlja neke arhetipske vidove ljudske egzistencije. Ako posmatramo život Bude... kao istorijske ličnosti i kao arhetipa, postaje moguće da uočimo delovanje univerzalnih principa unutar konkretnih događaja njegovog životnog iskustva. Otuda na Budin zivot možemo gledati ne kao na apstraktnu, daleku priču o nekom ko je živeo pre dve i po hiljade godina, već kao na nešto što otkriva prirodu univerzalnog u svakom od nas. To je način da razumemo sopstveno iskustvo u jednom širem i produbljenijem kontekstu, koji Budino putovanje povezuje sa našim. Krenuli smo na isti put, motivisani istim pitanjima: Šta je prava priroda naših života? Šta je glavni uzrok naših nevolja? Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 17, 2009 Report post Posted February 17, 2009 Traganje, ne kukanje Jedna od Budinih najlepsih pouka jeste da nas neprijatan dozivljaj moze povesti u dva pravca. Jedan je da samo gomilamo svoju nesrecu i zbunjenost, Drugi je, pak, da pocnemo da tragamo. Kada sve krene naopako, mi ipak imamo izbor. Da li cemo samo nastaviti da kukamo? Ili cemo se zapitati: "Zasto se ovo dogadja? Kako sam ja to od toga napravio problem?" Traganje pocinje. Traganje da prepoznamo za sta smo se to toliko vezali i zasto trazimo srecu na mestu na kojem ona ne moze biti nadjena. Ajahn Amaro: Small Boat, Great Mountain Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 19, 2009 Report post Posted February 19, 2009 (edited) Ispravan govor A šta je, monasi, ispravan govor? Uzdržavati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja. To se naziva ispravnim govorom. Mahasatipatthana sutta www.yu-budizam.com/canon/digha/dn22.html Edited February 19, 2009 by Dhamma Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 24, 2009 Report post Posted February 24, 2009 Pažnja, pažnja Ima jedna stara zen priča. Učenik je rekao učitelju Ičuu: "Molim vas da mi ispišete neku veliku mudrost". Učitelj Iču uze četkicu i napisa samo jednu rec: "Pažnja". Učenik začuđeno upita: "Je li to sve?" Učitelj napisa: "Pažnja, pažnja" ... Umesto "pažnje" možemo staviti i reč "svesnost". Pažnja ili svesnost jeste tajna života i suština prakse... Svaki trenutak u životu je jedinstven sam po sebi. On je jedino što postoji. Nema ničeg drugog do sadašnjeg trenutka; nema prošlosti, nema budućnosti; ničeg takvog nema. Zato, kada ne obraćamo pažnju na svaki od tih delića, propuštamo i celinu. A njihov sadržaj može biti bilo šta. Može biti nameštanje prostirke na kojoj sedimo dok meditiramo, seckanje luka, poseta nekome koga nerado posećujemo. Nije uopšte važno šta je sadržaj tih trenutaka; svaki od njih je sam po sebi jedinstven. Oni su sve što jeste i što će ikada biti. Ako smo u stanju da svu svoju pažnju tome posvetimo, nikada nećemo biti uznemireni. Ukoliko jesmo uznemireni, onda je to siguran znak da ne posvećujemo pažnju. A ako propuštamo ne jedan trenutak, već trenutak za trenutkom, onda smo u problemu. Charlotte Joko Beck: Nothing Special: Living Zen Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 25, 2009 Report post Posted February 25, 2009 Probaj da uočiš vrline ljudi oko sebe. Nemoj biti opsednut njihovim nedostacima. Dogen Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted February 27, 2009 Report post Posted February 27, 2009 Slepi putnik Ako ste velikodušni i pridržavate se pravila morala, ali ne vežbate koncentraciju, ličite na čoveka koji sprema hranu za put, koji je snažan i izdržljiv -- ali slep: on nažalost neće biti u stanju da pređe čitav put, sve do prosvetljenja. Ajahn Khamdee Pabhaso: Making the Dhamma Your Own Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 1, 2009 Report post Posted March 1, 2009 Zlovolja Zlovolja (vyapada) jedna je od pet prepreka na svetom putu. Ona je nalik bolesti koja nam oduzima želju za jelom i bolesnika čini tromim i bezvoljnim. zlovolja nas čini lako razdražljivima, agresivnima i sumnjičavima. Ne verujemo čak ni prijatelju ako je on u dobrim odnosima sa onim ko nam se ne dopada. Čovek koji je zlovoljan treba na sebe da gleda kao da je bolestan. I ukoliko se ta bolest odmah ne leči, može uhvatiti korena i postati fatalna. Slično tome, posledice neograničene zlovolje mogu biti katastrofalne, kao što tako često vidimo po novinskim izveštajima o različitim zločinima. Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 4, 2009 Report post Posted March 4, 2009 Vrata raja Vojnik po imenu Nobušige dođe jednom kod učitelja Hakuina i zapita ga: "Postoje li zaista raj i pakao?" "Ko si ti", upita Hakuin. "Ja sam samuraj", odgovori ratnik. "Ti vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka." Nobušigea ovo toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi: "Pa ti imaš i mač! Oružje ti je sigurno previše tupo da bi mi odsekao glavu." Kada Nobushige sasvim izvuče mač, Hakuin primeti: "Ovde se otvaraju vrata pakla!" Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se. "Ovde se otvaraju vrata raja", reče Hakuin. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 7, 2009 Report post Posted March 7, 2009 Hodamo, jedemo Sećam se kratkog ragovora između Bude i jednog askete, njegovog savremenika, koji je pitao: "Čuo sam da je budizam učenje o prosvetljenju. Koji je vaš metod? Šta to vežbate svaki dan?" "Mi hodamo, jedemo, peremo se, sedimo." "I šta je u tome toliko posebno? Svako hoda, jede, pere se i sedi..." "Prijatelju, kada mi hodamo, mi smo svesni toga da hodamo; kad jedemo, mi smo svesni toga da jedemo... Kada drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni najčeće nisu svesni toga što rade." Thich Nhat Hanh: Zen Keys Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 9, 2009 Report post Posted March 9, 2009 Nosorog Ispred svakog bica ukloni svoj stap da ne povrijedis nijedno od njih. Ne pozeli sina ni saputnika. Osamljen se kreci kao nosorog. ... Umaknuvsi borbi gledista, kada stignes na cistinu, uzmi ravan smjer; vlastitim znanjem, a ne vodjen drugim, osamljen se kreci kao nosorog. ... Sucut, ravnodusnost, samilost, slobodu, nekad i saradost ispoljujuci, bez mrznje prema ikom na svijetu osamljen se kreci kao nosorog. Napusti strast i zlobu, zaslijepljenost. Kada okovi budu raskinuti, neustrasen i na kraju zivota osamljen se kreci kao nosorog. Drustvo i usluznost za svoju korist prijatelji traze, danas je rijetko nekoristoljublje. Covek je prljav. Osamljen se kreci kao nosorog. Khaggavisana sutta, Sn I.3 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 11, 2009 Report post Posted March 11, 2009 Ipak Cvet uvene, iako smo njime očarani. Korov izraste, iako ga preziremo. Dogen Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 12, 2009 Report post Posted March 12, 2009 Slon na slobodi Ako divljeg slona pustimo da luta naseljenim krajem, on ce naciniti mnogo stete, ali neukroceni covekov um moze izazvati mnogo vece stete nego ova divlja zivotinja. Ako zaslepljeni, divlji slon naseg uma nije obuzdan, on ce nam donesti mnogo patnje u ovom zivotu i bice razlog da iskusimo strasne patnje i u buducim. Zapravo, ako istrazimo celu stvar mozemo uvideti da je tvorac citave nase patnje i u sadasnjem i u buducim zivotina iskljucivo neukrocen um. Ukrotiti jadno takvo divlje stvorenje mnogo je vaznije nego ukrotiti divljeg slona. Mnogo je koristi od krocenja uma. Ukoliko uzmemo konopac sabranosti paznje i vezemo slona za stub vrline, svi nasi strahovi brzo ce se okoncati... Ako ne razvijamo sabranost paznje, nase meditacije bice jalove i prazne. Nece biti nicega da naseg divljeg slona spreci da ne tumara tamo-amo na svoj uobicajen, nekontrolisan nacin i to od jednog do drugog objekta vezanosti, ljutnje, ljubomore i tako dalje Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 14, 2009 Report post Posted March 14, 2009 Dva oblika meditacije Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti koriste tehnike "fiksiranja" na jedan objekt, iskljucujuci sve ostale objekte, da bi se stekla smirenost i usredotocenost na jednu tacku. Primeri su tehnike vizualizacije, pracenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sacinjen od vezbi za razvijanje svesnosti. To je posvecivanje potpune paznje na najdominantniji objekat u vasem fizickom ili mentalnom iskustvu, sa odrzavanjem svesnosti iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna tehnika vodi ka sticanju uvida. Sposobnost da sobom uspesno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se prilagodite ili "fino podesite" tokom vezbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti umirice i opustice um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, mozete oziveti vas um uz pomoc vezbanja pazljivosti. Ajahn Pannyavaro: Umetnost paznje Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 15, 2009 Report post Posted March 15, 2009 Čitanje budističkih citata kao teorijsko razmatranje je samo priprema za ozbiljnu praksu. (Narodna mudros') Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
kur-d-tizana Posted March 16, 2009 Report post Posted March 16, 2009 Dva oblika meditacije Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti koriste tehnike "fiksiranja" na jedan objekt, iskljucujuci sve ostale objekte, da bi se stekla smirenost i usredotocenost na jednu tacku. Primeri su tehnike vizualizacije, pracenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sacinjen od vezbi za razvijanje svesnosti. To je posvecivanje potpune paznje na najdominantniji objekat u vasem fizickom ili mentalnom iskustvu, sa odrzavanjem svesnosti iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna tehnika vodi ka sticanju uvida. Sposobnost da sobom uspesno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se prilagodite ili "fino podesite" tokom vezbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti umirice i opustice um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, mozete oziveti vas um uz pomoc vezbanja pazljivosti. Ajahn Pannyavaro: Umetnost paznje Jos sto se tice meditacije. Meditacija nije postupak ili tehnika, vec uspostavljanje stanja svesti. U prevodu znaci dovesti um kuci. Ima jedna zanimljiva prica o starici koja je zelela da meditira, pa je malo svratila kod Bude da joj on to objasni. On ju je pitao, da mu opise svoj jedan dan. I sad ona mu je opisivala, kako ujutru ustane, pa proseta do bunara, uzme vodu vrati se kuci... Buda joj je rekao da meditira tako sto ce biti svesna sta to njene ruke rade dok vadi vodu iz bunara... Dakle ne postoji pravilo, ili obred prilikom meditacije, iako se cesto to previdja... Isto tako ima zanimljiva prica, o monasima koji su meditirali u svom hramu... Dok su meditirali, naisla je neka macka i krenula tu da se vrmza oko njih, da prede mjauce, grebunja, i da im smeta naravno, a oni sta ce jadni morali da je kuliraju. Sledeci put kada je trebalo da meditiraju, dogovorili su se da prvo zavezu macku za stub, kako ona im ne bi smetala. to se pokazalo delotvorno i oni su poceli da je stalno vezuju za stablo u vreme meditiranja. Nakon pedeset godina, monasi su i dalje vezivali macku za stablo. i to ne onu istu vec se pojavila tradicija uzgajanja macaka kako bi se pre meditacije vezala za stablo, da bi im olaksala meditaciju ili sta god.... Daklem na to mislim kad kazem ne postoji tehnika... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 17, 2009 Report post Posted March 17, 2009 Eliminisanje neželjenoga Svaki trenutak sabranosti znači lagano uništavanje potencijalnih ili stvarnih prepreka i nečistoća u umu. Ponekad to liči na tesanje komada drveta malom sekirom. Svaki udarac pomaže nam da uklonimo neželjeni deo tog drveta. Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 19, 2009 Report post Posted March 19, 2009 Ako Ako smo iskreni u koracima koji činimo, čitavo naše putovanje dobija smisao, a put pred nama se lagano ukazuje kao onaj pravi. Lin Jensen: Bad Dog Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 20, 2009 Report post Posted March 20, 2009 Parkirajte svoj auto Ocigledno je da se u osnovi svih pet pravila morala (uzdrzavanje od ubijanja, kradje, laganja, preljube i, na kraju, alkohola i droga) nalazi drevni indijski princip ahimse, nenasilja -- prema sebi i prema drugom. Sasvim slobodno mozemo taj princip prosiriti i na svoju prirodnu okolinu, svet kao celinu i cak na citav kosmos. Zapravo nista nije izvan sfere nase moralne odgovornosti. Na primer, prema Huayen skoli budisticke filozofije, koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki nas postupak ima svoj odjek u univerzumu. Strasni ekoloski problemi sa kojima se na Zemlji danas suocavamo izviru iz zanemarivanja te osnovne cinjenice. Stavise, cak i kada pocnemo da uvidjamo sta radimo i kakve ce probleme to doneti nama i nasim potomcima, veoma nam je tesko da promenimo svoje ponasanje. Svako od nas svestan je da bi bilo odlicno da ima manje kola, ali niko nece da se odrekne svojih! John Snelling: Elements of Buddhism Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Dhamma Posted March 22, 2009 Report post Posted March 22, 2009 Hvatanje vatre Citavo Budino ucenje tice se razumevanja patnje -- njezinog nastanka, njezinog prestanka i puta koji do toga vodi. Kada razmisljamo o patnji, otkrivamo da razmisljamo o zelji, jer zelja i patnja su jedna ista stvar. Zelja se moze uporediti sa vatrom. Ako uhvatimo plamen, sta se desava? Da li to vodi ka sreci? Ako kazemo: "Ah, pogledaj ovu divnu vatru! Pogledaj te prekrasne boje! Obozavam crvenu i narandzastu; to su moje omiljene boje", i kada krenemo da je uhvatimo, suocicemo se sa izvesnom kolicinom patnje koja obuzima nase telo. Ako potom razmislimo o uzroku te patnje, otkricemo da je ona posledica toga sto smo hteli da uhvatimo vatru. Posle takvog otkrica cemo, nadajmo se, pustiti tu vatru. Kada je jednom pustimo, znacemo da je vatra nesto za sta ne treba da se vezujemo. To ne znaci da treba da je mrzimo ili ugasimo. Mozemo da uzivamo u vatri, zar ne? Lepo je sedeti pored vatre, ona nas greje, ali to ne znaci da njome treba sebe da spalimo. Ajahn Sumedho: Teachings of a Buddhist Monk Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts