dadada mudrosti li hihihi

dadada mudrosti li hihihi

Ne potcenjuj se, mudrost je u jednostavnosti.

 

Uzgred, Richard Stanley piše nastavak za film Hardware, koji je snimio 1990. a u kom se pojavljuje i Carl McCoy (u ulozi tzv. Nomada). Nastavak bi trebalo da se zove Hardware II Ground 0.

 

Evo i par scena iz starog filma:

 

http://www.youtube.com/watch?v=XWT2xgzAJ-k

 

http://www.youtube.com/watch?v=z92kfqBobMs

You, sweet lady.. thanx

 

'On this eaten heart, our crucifier

we enter in a world of fucking hypocrites and liars'

OK, that's it, menjam personal fotografiju...

 

Stavi onu gde si nenašminkana.

 

 

natrag na temu: zašto je Mourning Sun prošao toliko nezapaženo?

Da li je moguće da tako dobar (genijalan) album pomene tek par ljudi?

(pri tom ne mislim samo na ovaj forum, nego uopšte).

 

Za prvi dio posta citiraću tvoj potpis...

 

A za drugi, pa zato što je prošlo XY godina otkad su poslednje izdali nešto, ljudi ih zaboravili. Valjda je to...

Pih, zaboravili. Album je bio prilicno aktuelan prethodne dve godine u svetskim okvirima.

Pored toga jebeno je dobar. Tekstovi, muzika, buklet, produkcija, ... Zakon ! ! Uz sve to

i 2525 kover.

Doduse i nazalost, mozda i jesi u pravu, ali to nije opravdanje. Makar ne za fanove.

Meni se lično ne sviđa to što je produkcija previše dobra, koliko god to apsurdno zvučalo, ali navikao sam na onaj drugi, siroviji zvuk. Na stranu to, pjesme su odlične, 2525 cover kicks ass , i pravo da ti kažem, možda nije prošao nezapaženo, već je prošao onoliko zapaženo koliko je i njima fanova ostalo... Jbg, još gora slutnja.

Elizium + Zoon = Mourning Sun.

Sta vise da pozeli covek? Barem ja tako cujem, tako da nemam zamerke na produkciju.

Istina je da mi pomalo nedostaje ona njihova sirovost, ali nakon 15 godina lutanja i gomile

mlakih pesama, ovo je uskrsnuce ogromnih razmera. Do kraja godine treba da izadje album,

pa cemo cuti dokle se stiglo. Ne mogu ni izbliza da predpostavim sta ce Carl ovog puta spremiti.

Dobro, ja i nisam neki fan Zoon-a. Da je neki drugi bend u pitanju možda bi mi se i svideo zvuk, ali sam u slušanje tog albuma ušao sa nekim predubjeđenjem, pa me valjda sa tog aspekta razočarao. Doduše, sada kada slušam je mnogo bolji. Valjda i to ide sa godinama. Ali oduvijek su me oduševljavale čuvene muve. E to se zove predanost projektu. Kaže Carl, mogli smo da odemo u neki "sound bank" i uzmemo zvuk muva, ali ovo su moje muve, one imaju ličnost .

pa nema potrebe da menjas fotografiju.pihh nista lose nisam mislila..nem veze

 

kod mene mourning sun nije prosao neopazeno...

@Thule: Ni ja nisam fan Zoona, upravo iz tog razloga slavim Mourning Sun. Taman čuješ

Zoon i pomisliš: Jebote, šta je ovo(?); a onda te dočeka Mourning Sun koji kombinuje

jedino valjano sa Zoona i Elizium, najlepši album otkada je sveta i veka. Koliko je

samo razočarenja u nizu bilo: Rubicon, Last Rites, Saints Of Eden. Daleko od toga da

su u pitanju inkarnacije FotN, ali sam dosta očekivao od ljudi koji su bili deo benda.

Kada se pojavila One More Nightmare (Trees Come Down), vratila se i nada. Sve je bilo

tu: Carlov neverovatan vokal, dah Zoona ali i neponovljiva atmosfera prvih izdanja; no

nisam ni sanjao da se mogu vratiti Eliziumu na ovakav način !?

Stoga, Mourning Sun za predsednika ! ! !

 

A propo muva: Koji car! Čovek je gajio muve, kako bi ih snimio i semplovao! Posle kažu

da elektronika ubija dušu muzici.

 

 

 

kod mene mourning sun nije prosao neopazeno...

 

Je li? Pa podeli sa nama impresije. Mislim, ne stidi se, otvori dušu

 

hihi..Xiberia i She su mi favoriti...nije mi to omiljeni album ali jedan od..hmm pa ne znam kako da podelim impresije sa vama obicno ne volim da analiziram..sta cu kad sam sebicna hihihi

salim seee

Da, kada sam čuo kako su obradili sami sebe, bio sam poprilično oduševljen. Toliko oduševljen, da smo jako često puštali tu pesmu . One More Nightmare je stvarno odlično odrađena (Inače, Trees Come Down i ostale tri pesme sa Burning the Fields EP-a su malo remek delo). Iskreno, tada sam očekivao neki comeback, ali ništa od toga. Pa kada je još pukla ona priča oko onog albuma kome se više ni imena ne sećam (je l' beše Fallen?), da li su to zaista oni ili je kuća izbacila neke poludovršene stvari na svoju ruku, stvarno sam pomislio, to je to, sada su udarili o dno. Taman da ih priupitam je l' ima života dole na dnu, kad eto ti njih nazad.

 

Psychosis, ništa ti nisi rekla, nego to ja mijenjam da me ljudi prestanu doživljavati kao krhku djevojčicu. Čak sam i potpis zbog toga izmjenio .

A ako ti to nije omiljeni album, koji je onda? Ajde, pridruži se punim srcem našoj maloj seansi, da ne postane monotono .

Fallen, jašta. Jungle Records, izdavačka kuća sa kojom su imali ugovor je na svoju ruku objavila

kolekciju nedovršenih pesama, ranije objavljenih remiksa i par živih nastupa. Postojalo je jedno

limited edition digipack izdanje koje je sadržalo bonus disk sa live materijalom iz 1998. na kome

su bile: Endemoniada, Last Exit For The Lost, Dawnrazor & The Sequel. Da bezobrazluk izdavača bude

kompletan, bonus disk se nakon rasprodate limited serije, pojavio kao samostalno izdanje u prodaji.

Fallen je, zapravo, legalno objavljeni booklet, nemoj ga huliti tako.

Bilo je na njemu momenata: From The Fire, Deeper, OMN; a i Carl se oštro distancirao od ovog izdanja.

Ni na jednoj zvaničnoj diskografiji se ne može naći Fallen.

Usput, FotN večeras svira u klubu Astoria, u Londonu, gde će gorepomenuti Richard Stanley snimati

nastup za potrebe neke multimedije koja bi se trebalo u skorije vreme pojaviti.

 

 

Psychosis, odista, priključi se zdušno našoj maloj zajednici; nemoj biti sebična, to nije lepo.

 

 

-+-+-+-+-+-+-+-+-+-+-+-+-

 

edit: Evo članka iz Terrorizera, koga interesuje, objavljenog nakon izlaska Morning Sun:

 

 

 

Edited May 24, 200718 yr by calavera

edit: Evo članka iz Terrorizera, koga interesuje, objavljenog nakon izlaska Morning Sun

 

Hteo si da kažeš: Mourning Sun ?

 

 

Pa, hteo sam.

 

e pa u redu divni moji prijatelji...tak ste zlaaatni:) volim sve albume..Nephilim mozda najvise posto apsolutno svaki tekst sa ovog albuma me pogadja:(mada to svakako vazi za bend uopste, a uz Moonchild najvise volim da plesem..svidja mi se sto kod njih nema jednostavnosti,vec su drugaciji i imaju svoju viziju..a posebna sam osetljiva na Elizium..Fields of the Nephilim pruza neki drugi svet..

 

'Pain, we look like sisters

Caught up in a landslide

Falling down'

 

Fallen je, zapravo, legalno objavljeni booklet, nemoj ga huliti tako.

 

Hteo si da kažeš: bootleg?

 

Pa, hteo sam

 

Pazi kad se ni ne sjećam Fallen-a. Znam da mi je na nekom CD-u negdje... Kada sam ga prvi put preslušao bilo je čak neloših momenata. Možda su to te stvari koje pominješ.

No, pošto Fallen, isključivo zbog toga što sam prepun predrasuda, ne zaslužuje više od dva posta za redom, da ubacimo još par zanimljivosti. Fields-i se pominju i u jednom članku o Ennio Morricone-u gdje se njihov imidž naziva "duster-and-hat" look. No, to je svakako manje zanimljivo od njihovog više nego očitog koketiranja sa ezoteričnim sadržajem - kako kroz njihovu umetnost, u vidu dizajna za omote (omot za Burning the Fields je crtao lično Carl) tako i raznih logoa i na kraju naravno muzike i tekstova. Ako se pogleda njihov sajt, tu se može primjetiti mnogo stvari, o kojima neću sada, da ne bismo sve rekli u jednom postu. Ipak ova tema treba da se održava .

A mogli bismo prozboriti koju i o imenu benda.

 

Psychosis, fino rečeno - Fields-i pružaju neki novi svet. Iskreno, mislim da sam Elizium preslušao u skoro svakom mogućem stanju u kom se čovek može naći. Sad, ne znam koliko ste se udubljivali u intonaciju pojedinih dijelova pjesama (don't you judge me!), i način pjevanja, ali album je više nego iskren u svakoj rečenici. Sad, Nephilim više ide na direktno prenošenje emocija (ne samo zbog toga što je brži i "moćniji"), i to radi savršeno dok Elizium to radi na krajnje obskuran način, što je prvenstveno vidljivo kroz pretapanje pesama.

 

Dobro, mislim da sam se isuviše raspisao... Ostavljam nešto i za sutra .

 

 

P.S. Da li neko zna zašto su izabrali baš 24. za datum svirke .

Edited May 24, 200718 yr by Thule

Mislim da sam editovao post (^) nekih 18 puta, al' badava.

 

Najpre se složimo da ja Psychosis uspešno prošla inicijaciju, te da očekujemo da bude punopravni

član ove male zajednice. IN ELIZIUM WE TRUST ! !

Uradila je još jednu jako lepu stvar; pored toga što je reanimirala temu, postovala je i stihove

iz Reanimatora.

 

Zašto baš 24-ti? Kako si izostavio datum, preskočiću mogućnost da si mislio na podatak da je Nephilim

poslednji put u klubu Astoria svirao baš 24.05.(1996.) Ove, 2007. godine, FotN puni 24 godine, kao mogući

drugi razlog, ali s' obzirom na podatak da su i pre 11 godina takođe odabrali 24. možemo reći da ni to nije

u pitanju. Previše slučajnost, ne?

Order of the 24th moment, glavna ekspresija svega što je Nephilim uradio do sada na muzičkom planu. Okultna

pozadina o kojoj Carl uvek izbegava da priča. Postoji sekcija na sajtu, kojoj pristup imaju samo članovi

reda. Da se osvrnem na ovaj fenomen sa muzičkog aspekta. Na Zoon-u postoji momenat nakon što se završi Coma,

koji je gotovo nemoguće artikulisati, a koji ide ovako:

 

 

24th Moment

Humanity...

This world chokes me/So warm from sleep

Reach out

To help man.

One more dream

And I'd return forever.

Shadow...

Land of shadow...

Dream, don't go

Shadow...shadow...shadow...

 

You know Nothing!

 

 

Drugi stih se sastoji iz dva dela: prvi deo se čuje na levom kanalu, a drugi na desnom. Ovaj momenat sa

razdvajanjem lyricsa po kanalima se javlja nekoliko puta na Zoon-u.

 

Takođe, na samom početku Pazuzu-a, čuju se stihovi This generation shall not pass, što je najverovatnije

uzeto iz Mateje, poglavlje 24: 33-35. Jevanđelje po Mateji, poglavlje 24, važi za mesto gde sde može

pronaći ključ za dešifrovanje Zoon poruka koje je Carl preneo.

Beware of False Prophets.

 

---------------

 

Evo izvoda iz magazina, kome je Morricone dao intervju nakon dobijanja oskara, gde se dovode u vezu EM

i imidž Fields-a, kao što Thule pomenu gore:

 

But plenty of pop musicians have folded Morricone's soundtrack ideas into their own work. Some like only the hyper-masculine Western stuff. Some bands simply use his themes as walk-out music, while Metallica covered Morricone's "Ecstasy of Gold" on its symphonic "S&M" album. The '80s Goth rock band Fields of the Nephilim based their whole duster-and-hat look, not to mention their moody guitar rock, on images Morricone's music provided.

 

Nisam siguran da je Morricone imao veći uticaj na sam izgled Fields-a od Leone-a, ali bi veza između ove

tri veličine mogla biti još jedna od tema.

 

 

 

 

ohhh sad sam se sva raznezila zbog reanimacije..hihi

Setlist (Astoria, 24.05.)

 

 

Introduction : 24th Moment (Instrumental)

Shroud

Straight to the Light

Penetration

Dawnrazor

Moonchild

The Watchman

Requiem

Xiberia

Zoon Part III – Wake World

Last Exit for the Lost

 

Xodus

Love Under Will

Mourning Sun

Uh, malo sam pustio da tema zamre, naravno nikako mojom krivicom.

 

Vidiš nisam imao pojma kada su poslednji put svirali u Astoriji, i istina nisam na to uopšte ni mislio.

Inače, vezano za tu sekciju na sajtu, nemaju pristup samo članovi reda, već su i članovi sajta imali pristup jedno vreme. Mislim da sam čak i ja jednom prilikom odlutao u taj dio. Ako se dobro sjećam, poskidao sam neek tekstove i izašao. Naravno, usljedio je problem sa prozorima, pa sam izgubio sve što sam imao na hardu. Slučajnost? Nikako, to je Windows .

Mada iskreno, nije mi uopšte jasno zašto se red zove 24th Moment. Na raznim fan sajtovima naći ćete stotine referenci na radove Austin Osman Spare-a i povezanost sa njegovom haotikom. Najzanimljivije je kako su odlično uklopili imidž kauboja u prašnjavoj koži Sergio Leone-a i okultizam Spare-a. Naizgled jedno i drugo nikako ne idu zajedno, ali je Carl to stvarno odlično spojio.

 

Primjećujem da na setlisti nema pjesama sa Eliziuma. Biće da je to zato što je Carl smatrao da je na tom albumu bilo previše uticaja sa strane. Čak je rekao da je prestao slušati muziku, kako bi ono što napravi bilo što bliže onome što osjeća u muzici, i kako on muziku doživljava. Istina, Elizium neodoljivo podjseća na Pink Floyd na momente, mada ne vidim da je to opet nešto loše, niti da je loše ispalo, štaviše.

Evo da i ja kazem da mi se svidja Mourning Sun, a ja cak ni nisam fan Fieldsa.

otkrih ih nedavno. predivni su. elizium je uf. pink floydovski manir, onako ni svijetlo ni mračno, atmosferično, eterično, lijepo, emotivno.

Ne delim bash tvoj entuzijazam, ali ima da se nadje po nesto.