All Activity

evo jedan dobar refren za tebe, Humane "playing with fire fire playing with fire ahhhh playing with fire"

to se zove refren

Pročitaj šta sam napiso pa me onda demantuj.. da Mejdeni imaju toga na tone i mene posebno nervira Out of Silent planet zbog toga, ali nemoj da se lažemo da je posebno na tvom omiljenom albumu Megadejv preterao i dosadio bogu i narodu jer se svaka stvar na njemu završava ponavljanjem naslova ili varijacije (promeni redosled reči)

Venom i njegove posledice su bile katastrofa po metal refrene

svaki refren na tom albumu je najnormalniji refren gde u kontekstu nekog narativa se otpeva ime pesme normalno jednom ili par puta, znaki najnormalniji refreni ne svetu nije refren za train of consequences TRAIN OF CONSEQUENCES TRAIN OF CONSEQUENCES TRAIN OF CONSEQUENCES TRAIN OF CONSEQUENCES OHHHH TRAIN OF CONSEQUENCES CONSEQUENCE OF TRAINS

Pa jeste ovaj iritantan sa svojim opretik vokalima kad ponavlja

Gotovo svaka stvar sa Youthanasia-e se završava ponavljanjem refrena ili naslova deset puta.. hahaha Obnovi malo gradivo..

Uf ko ce slusati to..

ja pricam o refrenima gde je refren manje vise samo ponavljanje jedne recenice ili samo ponavljanje ime pesme, koja pesma je takva na Youthanasia? bukvalno seres kao grlic Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come Your time will come, your time will come A brave new world, in a brave new world A brave new world, in a brave new world In a brave new world, a brave new world In a brave new world, a brave new world A brave new world, in a brave new world A brave new world, in a brave new world In a brave new world, a brave new world In a brave new world, a brave new world We're blood brothers, we're blood brothers We're blood brothers, we're blood brothers Show them no fear, show them no pain Show them no fear, show them no pain Show them no fear, show them no pain Show them no fear, show them no pain Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, dreams of desolation Out of the silent planet, Come the demons of creation Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are Out of the silent planet, out of the silent planet we are

Ladno se prepirete oko besmislica. Svaki Maiden album ima svoju svrhu u multiverzumu, Čak i Bruceovi solo radovi su savršenstvo. Tower je možda jedna od najboljih pesama u istoriji metala..

Bukvalno svaka pesma ima tih refena koji se ponavljaju do besvesti, al ajd..

Flomaster kao i uvek na visini zadatka

Tu ponovi naziv samo 36x pa je intetesantnije i nije retardirano Here comes the reckoning day DAY day day DAY day

Sreća pa ovoga na Youthanasiji nema😂

evo pošto ispaljujemo hot take-ove: No Prayer >>> bilo šta od AMOLAD do danas

Pa ne vidim to u najavi, mislim da im je Moonspell ta godišnja kvota s orkestrom

jel sa orkestrom? vidim da ce biti valjda i moonspell ove godine

Slabo sam slusao metal ove godine, a dosta toga sto sam slusao uprkos ocekivanjima - nije mi bas leglo. I za metal i za ne-metal - bilo je dosta zanimljivih izdanja , ali prosla godina je zakucala neke bas velike favorite, ove godine to nisam imao. Od metala najvise sam vrteo: Psudoku - Psudoctrination (bar dok nije procelo da mi izaziva borderline migrene od echo/reverba i trebble-a) Barren Path - Grieving (cist zicer, ocekivano) ok fun su mi bili Kayo Dot Type: Armor Unit - Revolution is Saecula (mi je bio ok ovako da ga povremeno pustim i vratim mu se) Zahvaljuci vasim listama cuo sam i bilo mi je zanimljivo, pa cu i ubuduce pratiti: Qrixkuor Floating - Hesitating Lights Agriculture (solidno hipsterski al ok) Nemetal (aj da izdvojim ono sto bi ljudima ovde mozda bilo zanimljivo), mahom ambient/drone/electronic. Watter Damage - Instruments (napomena: samo sluske za ovaj album, iskustveno potvrdjeno) - nikad ne bih ocekivao da bi me ovaj relativno jednostavan, easy-going i strainforward drone album ovako odusevo. Najkrace receno - lagani, psihodelicni drone, ali mislim da je to previse ofrlje opis. Da ovako jednostavne i u ovoj meri repetetivne strukture mogu ne samo da mi drze paznju, vec istovremeno zvuce i opustajuce a i (u svojoj grandonosti) zastrasujuce je ono sto me je kupilo i zadrzalo na ovom albumu. Isprva je zvucalo vrlo strejtforward i vise puta cuto, a onda te zvuk okruzi sa svih strana i ne pusta on tebe ne pustas ti njega. Recimo da me najvise podseca na Om (God is Good) po zvuku - ali je album dosta grandiozniji i slozeniji (za pocetak iz razloga sto ih ima 12 u bendu). Thor Harris svira ovde, i ako je zbog ovog napustio Swans - neka je, za Swans sam ionako izgubio svako interesovanje. Iako nista revolucionarno, jako dobro i majstorski osmisljeno i izvedeno, vrtece se jos. Mai Mai Mai & Lino Capra Vaccina - I Racconti di Aretusa - od svih itallian occult psyhodelia projekata, Mai Mai Mai mi najvise lezi jer ... pa zvuci najokultnije i najzlobnije. ovo izdanje sa Lino Capra Vaccina (klasicni perkusionista/vibrafonista) upravo zbog njegovog ucesca ima dosta odmerenijii ali zato vise 'haunting' zvuk . No nije sve tako crno, kako se album razvija vise ide ka nekom umirijucem i meditativnom zvuku, ne znam zasto mi je u glavi jutarnja magla koja se rasciscava nad hladnim zimskim morem... Ok mi je bilo i mada sumnjam da ce ikog ovde zanimati: Mohammad Mustafa - Nor-e Vojood - nit volim tambur, nit kurdsku muziku nesto preterano, ali ovaj pretalentovani mladi muzicar plete i pravi neku solidno hipnotisucu muziku. Гільдеґарда (Hildegard) - Heinali & Andriana-Yaroslava Saienko - ovo je vec maltene u domenu sakralne muzike, jbg meni bilo super sto izvode Hildergard von Bingen, a to su spojili sa istocnoevropskom sakralnom muzikom, drone , elektronikom i to mi je dobitna kombinacija. album je solidno nahajpovan, na zalost deluje mi da to ima vise veze sa tim sto su Ukrajinici nego sa samom muzikom... mixed... Los Thutanaka - https://losthuthanaka.bandcamp.com/ - za ovaj album sam bas ocekivao da me oduva, ekpermientalna elektronika meets muzika Anda meets trash produkcija, hvalopspevi prste, itd. meni licno varira izmedju bas super i boli me glava.... Nemetal ostalo: Danny Brown - Stardust - objektivno ne toliko dobar album, kolko je meni toplo oko srca kad ga slusam. Danny deluje do jaja srecno i da se zabavlja (odavno mi nije ovako energicno zvucao), iscasena elekronika koja prsti, gomila nekih hyperpop gostiju (nesto super, nesto osrednje), voli i danny sto vole mladi i hoce da proba, neka neka proba, super Zubi - Bruksizam - domaci bend, recimo inspirisan Sleafod mods, malo melodicnije , ali zato i pevljivije. "Niko ne mora biti pandur" pesma 2025. u Srbiji realno, ne mogu da ne pomenem ovde

Potvrdili inače i Plovdiv u septembru.

Ako je neko zainteresovan, u Vulkanu opet imaju na stanju Infinite Dreams knjigu: https://www.knjizare-vulkan.rs/music-books/285302-iron-maiden-infinite-dreams-the-official-visual-history Inače, sjajna knjiga, najtoplija preporuka. Ako uzmete uz nju još dve knjige (recimo nekog Valjarevića i Selina) možete da ostvarite popust 15% na punu cenu.

It's a new dawn and a new year. After 16 years of creating and playing great music with theGathering, it's time to move on to new ventures. I have had so many awesome experiences and made great memories with this band that will stay with me for the rest of my life. I wish my band mates all the best for the future. Thanks for all the great support and the lovely conversations with all you wonderful TG fans around the globe🙏🏼 Silje ❤️ Bilo je pitanje vremena kada ce zvanicno objaviti da vise nije u bendu, jer bukvalno bend ima celu sledecu godinu bukiranu sa Anneke, malo je glupo da se ona i dalje vodi kao neki clan.

Ovo. Po meni Fear of the Dark je prelomni trenutak u karijeri benda, jer je otišao Birch. Posle toga svaki album ima barem jednu pesmu koja je nekoliko minuta duža nego što bi trebalo da bude. Od The Unbeliever, The Angel and the Gambler, pa na dalje. Uključujući i BNW. Što kasniji album više takvih pesama. I trajanje preko 70 min. Problem tako velikih bendova da misle da sve mogu sami, pa ne slušaju nikoga. Pa sve što odsviraju im deluje kao zlato. I da, BNW neki prosek sa nekoliko dobrih pesama i par ok pokušaja, ali odličan šta sve dolazi nakon njega...