Voyager

postoje i stotine hiljada kopija "Protokola cionskih mudraca" pa to ovaj tekst ne čini manje falsifikatom i propagandom. meni brojke zaista ne znače ništa. ozbiljan dijalog ne možemo imati jer ti patiš od autoriteta, pomalo si intelektulani snob i akademik, dok sam ja više kafanski filozof koji do svojih stavova dolazi pomoću zdravorazumske logike i intuicije (potopljene u alkohol ). pošto to za tebe učenjaka nije dovoljno dobro, onda žao mi je uzmi ili ostavi. ja se i ne obraćam specijalno tebi već uopšte forumskoj javnosti, dokle mi to Akse dozvoljava. pa većina mojih prijatelja i poznanika jesu pravoslavni vernici. većina njih formalno-ritualno, tek možda dvoje se trude da to budu i suštinski. to je sve što sam rekao - da su u većini običajnici, nigde nisam rekao da je nemoguće biti iskreni vernik. nemoj mi podmetati ono što nisam napisao, hrišćanine. Opet ti sa autoritetima, patrijarh Pavle je čovek za poštovanje ali on je i dalje samo čovek, sa svojim vrlinama i manama, promislima i zabludama. po meni, greh jeste smisao postojanja, jer greh unosi dijalektiku, dinamiku sagrešenja i kajanja. kada bismo svi bili savršeno dobri ili zli ne bi bilo nikakvog kretanja, samo bismo postojali kroz večnost, a to je brate mili mnogo dosadno. smatram da samosvesno biće ne može podneti večnost, zato i sam Bog stvara svet, zato se Lucifer pobunjuje, zato Adam i Eva sagrešuju. dualizam je jedini princip po meri svesnog bića, i demoni i anđeli su teški smorovi zato se rado upliću u ljudske afere jer im je potreban antagonizam, dijalog, sukob. slažem se da fizička realnost započinje božjim činom Stvaranja, ali istorija kao proces počinje pobunom Lucifera i njegovim padom na Zemlju. Zapitajmo se, na trenutak, zašto je Bog koji jeste sušto Dobro i Ljubav, stvorio jednog anđela sklonog pobuni i padu? ili ako je ta pobuna nastala sponatno, kako Bog to nije predvideo i izbegao? odgovor je vrlo prost: zato što je i Bogu, takoreći podsvesno, potrebna aberacija, odstupanje, nesavršenstvo, tačnije zlo, kako bi imao čime da se zabavlja. ali u čemu je zabava ako Bog kao sveznajuć sve unapred zna? pa, vrlo jednostavno, to je tragikomedija samog Boga kao bića - on pokušava da se zabavi, tačnije da kroz zabavu "zaboravi" ono što zna, i tako ostavi mogućnost da ga nešto "iznenadi". eto, nisi hteo da budeš neprijatan, al' ti se ipak omaklo. zašto? jel to zbog demonskog uticaja na tvoju volju ili tvoja vera nije dovoljno jaka pa nisi u stanju da se izdigneš iznad neprijatnosti. pa naravno da si i zavidljiv, i gord, i sebičan, i lažno skroman (to pogotovo), i osvetoljubiv, i sujetan, u svakom slučaju mnogo manje uzrastao i obožen nego što misliš da jesi. normalno da ne očekujem da ćeš to priznati, ovako javno, ali sam pred sobom probaj da budeš makar toliko iskren.

ne volim da čitam poeziju ali volim da slušam kad neko lepo ume da izrecituje, Šerbedžija naravno, Petar Božović, i jednom sam slučajno naleteo na RTS-u Tihomir Stanić je odradio Đački rastanak jako jako dobro. Bila je sredinom 90ih i monodrama Branislava Lečića sa adaptacijom Bukovskog, i to je bilo moćno, uh kad bi mogo doći do tih snimaka, ako nisu izgoreli ko zna. u principu najviše gotivim Branka Radičevića i Aleksu Šantića, ali od 90ih pa sve do danas najviše me pogađa Skender Kulenović i poznata stvar Stojanka majka Knešpoljka. obožavam tu pesmu ali retko mogu celu da je pročitam, preteška mi je. mislim da bi Ljilja Blagojević dobro izgovorila pesmu. evo odlomka: STOJANKA MAJKA KNEŽPOLJKA (1942.) Sva tri ste mi na sisi šaptala - joj, blagodatno sunce knešpoljsko! - Svetrojici povijala nožice sam rumene u bijele povoje lanene, svetrojici sam prala jutrenje tople pelene... Joooj, Srđane, Mrđane, Mlađene, joj, tri goda u mom vijeku, tri prvine u mom mlijeku, tri saća teška, silovita, što ih utroba moja izvrca, joj, rosni trolisni struče djeteline knešpoljske, što procva ispod moga srca! Joooj, tri goda srpska u mom vijeku, tri Obilića u mom mlijeku, joj, Srđane-Đurđevdane, joj, Mrđane-Mitrovdane, joj, Mlađene-Ilindane: ... http://www.tvorac-grada.com/poznati/skender.html i posle ovog dela "tri Obilića u mom mlijeku..." tu se saserem sav, stane mi knedla u grlu i jbga. imam novu koleginicu u firmi koja je išla na recitatorske sekcije, pa pokušavam da je nateram da je ona odrecituje celu.

pazi, nije zgoreg ponekad i sam da razmisliš i upotrebiš svoj zdrav razum koji nam je Gospod svima podario. a autor koji zastupa takvo tvrđenje? recimo, Vojadžer sa yumetal foruma. nije dovoljno autorski? jbga, šta da ti kažem prijatelju, tvoja potreba za autoritetima je baš po meri tipičnog vernika. koliki god ugled da ima, uticaj njegove ili čije druge filozofije na savremeno društvo je zanemarljiv u odnosu na hrišćanstvo. što je uticaj veći, jači i motiv za manipulaciju, logično. sigurno da za tebe, kao vernika, nema sumnje. kanon se ne dovodi u sumnju, zato i jesi vernik. to je ok, jer svako od nas mora da ima neki aksiom koji će prihvatiti kao polaznu tačku razmišljanja, i ne rasparčavati ga dalje kroz sumnju iako bismo mogli da sumnjamo beskonačno, doživotno. za tebe su to 4 jevanđelja, za nekog je Tora, za nekog Kuran, itd, šta već ko voli. za mene je to princip zadovoljstva, kao jedini realan i najbliži ovom stadijumu evolucije ljudskog bića. sve drugo, uključujući i pobrojana učenja, traže i očekuju od homo sapiensa previše, i zato ubedljivu većinu vernika teraju u licemerje, u raskorak između misli, reči i dela. i sam znaš da je to tako, vidiš to svaki dan oko sebe. moja kritika na račun hrišćanstva je što čoveka vidi kao palo biće koje treba da se uzdigne iznad svoje pale prirode i vrati se izvoru, ocu, kroz proces oboženja. po meni je to besmisleno, jer je taj put uzrastanja beskonačan i samim tim nikad ispunjen. smrt je ono što daje smisao ljudksom biću, granica, limit, ideja kraja, u tome je lepota, beskonačnost je loša i besmislena. zato je naša dužnost kako ljudskih bića da se maksimalno iživimo i zadovoljimo koliko god možemo u ovom životu. da li i šta sledi nakon biološkog kraja, potpuno je nebitno i ne treba trošiti dragoceno vreme koje imamo na takva razmišljanja. naše vreme je sad, ne posle, a pogotovo ne zauvek.

pa teško da se poetska i filozofska dela pomenutih autora mogu porediti sa jednim verskim tekstom, motivi za manipulaciju i falsifikovanje sigurno da su neuporedivo jači kada je verski tekst u pitanju, zar ne?

naravno da mogu, jer veroispovest jeste jedna od ključnih odrednica identiteta svakog vernika. to ti je kao kad imaš omiljenog muzičara ili reditelja sa kojim se poistovećuješ, pa si sklon da napad i kritiku na njega doživljavaš kao napad na sebe. pa ga onda braniš čak i kad pravi loše albume ili filmove. naravno, otac Branislav i njegov metod tretiranja narkomana je neodbranjiv sa pozicija hrišćanstva, jer sa duhom hrišćanstva kao bezuslovne i neiscrpne ljubavi veze nema. ali jeste odbranjiv sa pozicija paganstva sa kojim ima veze. kao što znamo jedan od osnovnih principa paganske kulture jeste logika "klin se klinom izbija" ili "ljutu travu na ljutu ranu". slučaj Crna reka je plastičan primer te logike, i šire gledano, čitavog tog dualizma pagansko-hrišćansko kojim je srpsko društvo prožeto. naravno, klasičan primer tog dualizma je posna-mrsna slava. sigurno da ima izuzetaka, i kao što smo na prethodnim stranama se složili, ima vernika koji i suštinski i formalno žive u skladu sa pravoslavnom verom. nažalost ti izuzeci su upravo to - izuzeci - retki slučajevi koji ne daju ton savremenoj kulturi življenja u Srba. većina vernika nažalost prihvata samo znak a ne i simbol, samo ritualne forme i običajnost a ne vrednosti i principe svoje vere. zašto je to tako, pa zato što je teško živeti kao pravi hrišćanin, zahteva duhovnu i telesnu disciplinu, čvrstu volju, samokontrolu nad niskim strastima i nagonima. a čovek ko čovek, voli da se usvinji prvom prilikom i jbga...

ok znam da ti moj humor nije po ukusu, možda je drugima zabavno. što se tiče "ponavljanja priča" to ti ne mogu obećati. jer ako hrišćanska crkva ponavlja svoju priču stotinama i hiljadama godina, a kako neću ja obični kritizerski goljo. ništa se ja više ne ponavljam nego npr. sočinitelj poslanice u sezoni velikih praznika. stižu nove generacije potencijalnih vernika pa se zato ponavlja priča, a stižu i novi forumaši koji retko imaju strpljenja da iščitavaju topike od preko 200 strana. forumi imaju svoje cikluse, i ti kao rezident mod samo možeš da se smoriš, jebiga, žao mi je. dugo si moderator, nadam se da nisi pomislio da je to as good as it gets. iz mog radnog iskustva (i kao moderatora), ako ne radiš posao u struci i koji voliš, dakle sve što je tezga treba menjati maks. posle dve godine šljake. dva godišnja ciklusa sličnih aktivnosti je puna kapa. inače se lako sklizne u hroničnu malodušnost i cinizam, a onda nisi ni za šta. -------------- Био си упозорен, а знаш врло добро о чему причам.

fin neki čovek ovaj Bezlični. ako ikad SPC bude uspostavila neku vrstu inkvizicije, a sa Amfilohijem možemo očekivati tako neke lepe stvari, Bezlični nadam se da ćeš mi biti advokat dakle ja iskreno mislim da čoveku verniku koji vrednosti svoje vere ispoljava u svom ponašanju, u svom delanju, tome verski nakit nije neophodan. ali to dolazi s vremenom, i kao što spejs šatl odbacuje noseće rakete tek kad dosegne orbitalnu brzinu, ili dete pomoćne točkiće kad se osovi na bajsu, kapiram da je tako i za iskrene vernike. ali takvi su veoma retki, ne možemo ignorisati da je mnogo više onih koji se kite simbolima vere a ponašaju se suprotno njenim vrednostima. govorimo o ljudima, uglavnom mlađim, koji čine štetu ovom društvu - ruše, prebijaju, prete, vređaju, žderu, loču, pljuju i psuju. u njjihovim glavama ne postoji svest da je to što rade suprotno onome kako se predstavljaju, a to je zato što ih niko nije naučio niti upozorio a bogme ni ukorio. što je posao SPC, pre svega. a crkva na to gleda blagonaklono, kao da ne ide dalje od simbola. u fazonu, bitno je da su oni obeleženi kao stado, a šta rade od volje im. ali zato ako bih ja istetovirao ili okačio pentagram, a ponašao se krajnje humano i nesebično, svejedno bih trpeo osude Crkve i pre ili kasnije ulični linč tih istih pravoslavnih vernika. kakva je to površnost i, što je mnogo opasnije, društvena neodgovornost SPC kao institucije?! pa vrlo logična, jer kako da crkva bilo koga savetuje ili upozori, kad nije u stanju da pročisti ni sopstvene redove. da li ste čuli da je SPC nekog javno raščinila, ekskominicirala, anatemisala - od sveštenika i vladika do javnih civilnih ličnosti koji se ponašaju kao ološ a predstavljaju kao vernici? a upravo takvim postupcima se gradi ili vraća autoritet jedne institucije. u tom smislu crkva nije ništa bolja od sudstva, zdravstva, stranaka, državnih firmi, itd, jer pati od iste boljke - unutrašnje korupcije i manjka hrabrosti/volje da se najpre počisti u svom dvorištu. što kaže Bezlični, kad vidim da neko upadljivo ističe simbole svoje vere (koje god) postajem duplo oprezniji jer očekujem od takve osobe neodgovorno ponašanje (jer Bog će ga sačuvati) a to što pravi štetu oko sebe, baš ga zabole. p.s. Aksiću dragi, što si krivo nasađen danas, pa ranije sam pisao oštrije i o SPC i vernicima pa nisi pretio banom? ali ok, razumem, generacija smo i nije lako nositi ovolike godine, a ove godine punimo Isusove godine.

što je ovaj masivni topik ovako utanjio u 2009oj? a ovo je jedan od najvećih domaćih foruma, šta nam to govori? kako je njegova svetost gospodin Pavle pao u postelju, kao da se čitava pastva primirila, u nekoj vrsti prećutnog saučešća, tj. sućutništva, i poštovanja. zebnje i strahovi ispunjavaju srca pravoslavnih vernika u Srbiji. osećaju da se nešto sprema, da sa odlaskom starog i dolaskom novog patrijarha počinje nova epoha u životu SPC. "... nemojte braćo k'o Boga vas molim! pa nismo mi divlji narod!" o da, jesmo, i tek ćemo da divljamo, čestiti vladiko. tamni vilajet serbski će konačno dobiti patrijarha po meri i dubini naših grehova. oko nas stasavaju novi mladi vernici, rođeni u godinama zveri - '91, '92, '93... i nož i brojanicu ista ruka nosi. ista ruka se i krsti kad pored crkve prolazi. postoje razni oblici pravoslavnog sujeverja, imamo krst na retrovizoru umesto potkovice, oko vrata umesto amajlije, brojanicu umesto narukvice, a sada sve više primećujem mlade ljude, uglavnom momke adolescente kako se, kao kakve zadušne babe, brzopotezno krste pri prolasku pored crkve. i kad autobus prolazi pored crkve krste se i iz autobusa. ne sluti na dobro...

muči me jedno pitanje: koji procesor ili kombinacija pedala mi može omogućiti zvuk đitre na koji će sve ribe u publici ovlažiti, već nakon par uvodnih taktova? unapred hvala, vojadžer

jel zna neko tel. od majstora Šanjike?

videćeš uskoro druže, samo da nađem majstora koji će to da mi odradi... čak sam joj i smislio ime: Esmeralda. usraćeš se kad je budeš vido, u gaće.

da li je pravoslavlje zaista narodno veselje? i što je važnije, da li pravoslavlje zaista ispunjava želje?

može i ovako? i meni se nekad čini da je za poeziju dovoljno razlomiti pismeni iz trećeg srednje u stihove... mada za javnost jednog internet foruma je dovoljno dobro izgleda

da, svi putevi vode do Zana. a jel si starsuteru video ti uzivo kako izlgleda recimo trans green ili emerald burst? jedno je kako na fotkama a ovako ne mogu da procenim kako bi izgledalo... možda neko na forumu da je radio takav finiš?

jel zna neko majstora koji radi trans/burst finiš?

malo erotike... http://www.youtube.com/watch?v=GyYsBLy9wEQ

hehe, Varže defetisto, ua bre siso poenta je da ne znamo dal je nešto samo "trip" dok ne isprobamo. a ovde niko neće ni toliko da rizikuje, svi junaci nikom ponikoše i crnu zemljicu pogledaše

znači ja mu dođem neki uspavani jogi letač koji se sada aktivirao? hehe, kao što sam pretpostavio, evo ga KOSovac na topiku koji nam ubacuje crva. sluga sistema, ko zna možda veteran Grupe 69 poslušnik one ispušene lule Spasoja Vlajića... ili monah iz Teodora 34, javlja se iz Dečana po naređenju Save "The Cybermonk" Janjića drugari, ne obraćajte pažnju na ovu krticu. svi sektori moći u Srbiji su monopolizovani, pa tako i ezoterijski gde monopol drže vojne službe + SPC. moram li da objašnjavam da nisam ponudio ništa religijski određeno (kao Jogi letači sa žvakom o TM, niti sam tražio novac, ni članarinu, niti odredio neke nebulozne ciljeve tipa letenje, blaženstvo, harmonija.) baš tako. magija je još jedno sredstvo za postizanje cilja. zašto ga ne bismo upotrebili. aaaa bato, kad treba preći na praktični deo onda bež'te noge posraću vas kul, druže, samo ti razmisli ali nemoj predugo. gvožđe se kuje dok je vruće a ja sam trenutno pod temperaturom

ne, to znači da je radio sam. koliko god bio pripremljen neke energije i sile su suviše jake da bi pojedinac mogao da ih usmerava. zato su magijski rituali često kolektivna praksa, ili što bi reko pokojni Dragan Laković "svi treba da znaju šta drugarstvo znači, zajedno smo i lepši i jači...", što je izuzetno moćna bajalica. da budem malo i teatralan (to uvek ide uz magijski ritual koji jeste preteča teatra) we must join forces, friend. evo, Hvit bi nam se sigurno pridružio, Margarita hmm možda (nije potvrdila da li je Bg koven politički nastrojen), morbid god, Gojko, Stojko, imaginos, još neko? inače, problem sa magijašima je što često imaju skromne ciljeve i gledaju ličnu korist (novac, uspeh, itd) a znamo da sebični ciljevi nikad nisu dovoljno dobri da se magija ne bi okrenula na štetu korisnika. predlažem da "pucamo" na visoko, predlažem da udružimo mentalne snage sa bismo uticali na centre političke i finansijske moći u Srbiji. srpsko društvo je doživelo metastazu korupcije i više ne postoji zdravo tkivo od koga bi krenula lustracija. opet, bilo kakav konvencionalni oblik aktivizma (ngo, partija, urbana gerila, itd.) suviše je slab bez jakih izvora finansiranja a to opet povlači sebične interese tog izvora. dakle, ostaje nam da pokušamo ezoterijskim sredstvima da poremetimo poredak moći u Srbiji. logično, "meta" bi nam bili oligarsi, neki političari (kritično, jer se mnogi od nas ideološki razilaze), zatim glavešine obaveštajnog civilnog i vojnog sektora. prirodno, svi smo mi sumnjičavi kad se treba angažovati oko nekog višeg cilja, plašimo se da ćemo biti iskorišćeni pa odbačeni, strah podstiče nepoverenje. zato predlažem da počnemo odavde gde smo svi manje više zaštićeni privatnošću, dakle možemo otvoriti topik preko koga bismo koordinisali magijske akcije. tu bismo odredili izvor iz koga bi crpeli dodatnu energiju, "mentalnu adresu" i vreme kada bi počeli sa vršenjem uticaja na istu. ako bi bilo mnogo ometanja i offtopikovanja, zamolili bi admina da nam otvori pdf koji će biti vidljjiv samo članovima magijske grupe. predložio bih da ritual vodi neko ko već ima iskustvo i tehničko znanje, kapiram Hvit ili entuzijasta Dionis6. ko je za?

takođe, samo neku godinu ranije 90te ili 91-e. iako se hardkor fanovi sablazne kad to kažem ali meni je sevdah šatl faza i taj album bolje od opusa Azre iz 80ih. mislim da se u to vreme već potpuno otresao bio novog talasa kojeg ja inače slabo varim a i generacijski sam stasao za slušanje muzike u to vreme pa i zbog toga valjda. ono što je mene uvek oduševljavalo kod Džonija to je taj šeretski odnos prema sebi i sopstvenoj legendi što je skromnost u principu. koliko god bio sjajan pesnik nije nikad postao nadmen i previše ozbiljan. evo ovaj spot povremeno puštam sebi kad mi se smrkne pred očima da me razgali. http://www.youtube.com/watch?v=Qy1CfID23ak kakav je veseljak ovde

Sveti Đavo - Raspućin i žene, Rene Filep-Miler kupljena na kiosku 2005-e. od tada jedina knjiga koju sam počeo da čitam i još je nisam završio romansirana biografija (jel se tako kaže?) nije loše ima dosta zanimljivih opisa Raspućinovih bahanalija sa seoskim ženama po šumama i gorama oko vatri. najjači deo jedne scene je kad neka seljanka upita Raspućina zar on nije hrišćanski sveštenik i kakve su to nečasne rabote, a on ne časeći časa odlomi dve grane i načini krst zaista, kad te napadne horda žena treba umeti se snaći a Grigorij Jefimovič je to umeo još kako

to sa izmetom ne mora biti nužno boleština i iživljavanje nego može biti izraz (mada preteran) intimnosti i obožavanja osobe sa kojom si u vezi. kad se pomene scat ja se uvek setim jednog stiha dr. Milića Vukašinovića iz pesme Tike tike tačke: "ma šta oderat', poj'o bih joj govno kao ćevap!" i zaista, koliko moraš obožavati jednu osobu da bi joj pojeo govno kao ukusno jelo sa roštilja. to je tolika iskrenost i predavanje sebe, da si spreman na svaki mogući izraz bliskosti, pa čak i prema izmetu te žene. ja nisam došeo do tog stadijuma intime , ali pokušavam da shvatim takav odnos. kapiram, obožavaš sve što ona jeste, spolja i iznutra, sve što iz nje izlazi i odvaja se u spoljni svet, kao mr. Hankey i njegovi drugari u takvom duševnom stanju i najgore poniženje ne predstavlja ništa, svaki tabu je srušen. sad me Varg podsetio sa trećom fotkom na ono što je meni fetiš u zadnje vreme, a to je squirting/gushing iliti ženska ejakulacija. zašto to, pa zato što je retka pojava u prirodi. evo jedne ilustracije od koga drugog nego kraljice squirt-a Cytherea-e. šta reći za ovaj pneumatski štrc? respekt za kraljicu

je li ovo najopštija od svih mogućih tema? s obzirom da prožima raznorazne oblasti od fizike, filozofije, religije, mogući su razni pristupi, ali ja bi ipak da pričamo i o subjektivnom doživljaju vremena, kada se "ubrzava" a kada "usporava", ko voli može o merenju vremena, zatim o biološkom vremenu, i tako dalje. koliko god da sam sklon proseravanju toliko sam i praktičan, tj. zanima me misaoni eksperiment i njegova primena u realnom svakodnevnom životu. recimo, može li se hronološko vreme usporiti? žurimo i ne postižemo u zakazano vreme, kiša, gužva na Brankovom.... ja sam u jednom periodu bio ubeđen da to mogu dakle, zamolio bih vas da uz vaša razmišljanja o vremenu dodate i neki praktičan savet ili predložite eksperiment. nije obavezno ali je poželjno.

pa jebo ga ti ne možeš očekivati ekstra informisanu i učenu raspravu na ovakvom tipu foruma, smorilo bi većinu. evo sad ću da napabirčim nešto.

jel znaš gde je bio taj topik da ga vaskrsnemo, da se nadovežemo na tu diskusiju?