Voyager

izostavili su jedno objašnjenje koje je i najprostije. ono što nam se čini da smo već doživeli, zapravo i jesmo doživeli jer vreme ponekad ume da preskoči kao ploča, unazad. ne preskače baš toliko dana uzastopno kao u Danu mrmota npr, ali dan-dva unatrag, ponekad i godinu-dve, pre no što se vrati u aktuelno vreme dakle, vreme nije savršeni kontinuum, nego je više nalik na stari raspadnuti gramofon sa prljavom iglom, koji nasumično zna da poskoči napred-nazad. u stvari nije samo to slučaj kod gramofona, evo svi znate da ne postoji nepogrešiva reprodukcija tonskog zapisa ili fajla. preskače i laserski disk, kao i mp3-ojka. možda bi mogo danas da otvorim na ovom pdf-u topik o vremenu, samo da smislim uvod. Onime, Varg, Mistress, želite li da otvorim takav topik (ako već nije bio)?

možda tripujem ali reko bi da se skraćuju prelazna doba tj. iz zime uskačemo naglo u leto pa iz leta u zimu. nedostaju mi proleće i jesen od po cca tri metra dana kao i raspoloženja koja uz njih idu. ako je tačno da se klima određenog podneblja odražava na mentalitet populacije, onda to kod nas ne izlazi na dobro. ili totalna otupelost i apatija ili predrkanost i padanje u vatru na keca. ne valja kad klima guši i sputava ceo spektar raspoloženja za koje je ljudsko biće sposobno. zato je dobro seliti se češće i živeti u različitim klimatskim zonama. recimo, tri godine na Aljasci, dve na Tajlandu, godinu i po u Škotskoj, dve u Emiratima. pa onda nazad u Srbiju, pa kad se smoriš opet jednu turu odradiš.

pa u stvari nisi out. tu je taj paradoks zapadne kulture s kraja 20. i početka 21. veka jer pirsing i tetoviranje potiču upravo iz plemenskih kultura praistorije.

jebote oko čega vi raspravljate dal su farbana jajca paganski ili hrišćanski običaj, kad nam realno ne trebaju ni hrišćanski ni paganski običaji i rituali. sve što nam od religije i filozofije treba je sažeo jedan engleski pesnik iz 20og veka u nekoliko stihova koji idu ovako: "I can't get no satisfaction... and I try, and I try, and I try..." grub prevedeno: ja ne mogu dobiti zadovoljenje, ali ja pokušavam i ja pokušavam i ja pokušavam. pogledajmo realno kako svako od nas ponaosob živi svaki dan i videćemo da je to istina.

Ljubavni život Budimira Trajkovića Smrt gospodina Goluže Bal na vodi Dogodilo se na današnji dan Kvar Lepota poroka Vreme čuda Partizanska eskadrila ... itd.

TOOOOOOO DIDO LEGENDO!!! to je taj tragizam, ludilo, očajanje, usud, sudba, kletva... ne znam šta te inspirisalo, ali već vidim priču o sponzoruši koja živi sama u nekoj fensi kućerini, a muž/sponzor je ostavlja samu a kad se pojavi onda je prebije, a ona sanjari o drugom životu koji je imala i mogla da ima sa normalnim dečkom goljom dok je studirala na ekonomiji pa ga napušila zbog onog kešovana... i onako pijana nagudrana sa razmazanom šminkom u svilenoj spavaćici tumara po sobama dok je pucaju fleševi iz prethodnog života npr. s onim dečkom studentom sedi na klupi u parku cirkaju, gledaju film u bioskopu i tako nešto niskobudžetno zezanje blejanje. na kraju se vidi da je u ludari sklupčana u ćošku (oko nje krici i tama)... šta misliš o ovom mom tumačenju, jel može takav scenario? mislim to je za spot, a sad prosviravam ove stihove, negde mora se krajcuje jebiga al može se nabudži palim na šljaku danas popodne pa ću noćas da radim na pesmi.

čuj odakle pare?! pogodiš se za dvije tri svadbe krštenja malo džidži midži vazda pun deviza. tezga bato! ili odi kod oca Branislava kao ispomoć (hehe, nisam ni sumnjao da ti je idol). njemu tamo ujdomani daju keš da ih bije, sa sve pristankom roditelja. ...ma kul, častiću ja samo da mi ova đubrad udbaška u firmi isplati plaću, u zadnje vreme kasni stalno jeboi gazda žuti

eto, mogo bi da častiš ćeps ne reče šta misliš o praksi oca Branislava u rehabu, mislim jel ga gotiviš i odobravaš njegove metode šibanja narkomana? ... ma pitam i ja gluposti, ne bih se iznenadio da si bio tamo da mu pomogneš kao šibadžija

rat još tada nije ni počeo bio, samo sam dao primer kako jedan sveštenik koristeći motive iz istorije može da uzburka strasti u ljudima. 15 godina kasnije je taj isti Amfilohije prilkom paljenja Bajrakli džamije u Beogradu sav očajan vapio - nemojte braćo, nismo mi divlji narod! onda je palio a tad gasio, jebiga, dockan. osvetnički žar, oko za oko, crkva za džamiju... slabo se Novi zavet primio, jako slabo. Stari rula, to je očigledno na svakom koraku. pun Beograd vernika koji će te isprangijati zbog parking mesta, dok im brojanica krasi ručni zglob a krst sa Ostroga visi oko vrata i retrovizora. puni splavovi, puni kafići i klubovi takvih mladih "vernika". najveću odgovornost za to snosi SPC upravo zbog preterane tolerancije koju Dijamant hvali i preporučuje. ja to ne nazivam tolerancijom već neodgovornošću crkve koja je zbog svog oportunizma i želje za što većim brojem vernika u svom okrilju odgojila čitave generacije mladih poludivljih urođenika. izuzetak je otac Branislav Peranović iz rehab centra za narkomane "Crna reka". on je dao pozitivan primer kako se iskorenjuju loše navike i običaji a to je - udri, stoku!!!

pa to ti kažem, forma rituala jeste hrišćanska ali je domaćinu a bogme i gostima srce puno kad se nešto prikolje pa iznese na trpezu. dešava se da neki domaćini uznapreduju u poznavanju vere pa prestanu sa "prinošenjem" krvne žrtve, znači ništa od pečenja od sada pa ubuduće. eh, kakvo li je samo razočaranje na licima gostiju kada shvate da ništa od mesišta. dobro, mojne si osetljiv odma, jeste tradicija ali u onom vremenu krajem 80ih i početkom 90ih je ta tradicija korišćena kao sredstvo propagande, na to sam mislio.

kako se bre ne žrtvuju, pa nemoguće da nisi bio ni na jednoj slavi gde se gosti preždravaju janjetine i prasetine?! praktikuje se i beskrvna (slavsko žito) i krvna žrtva (jagnje/sepra). i ono što si gore pomenuo da pravoslavlje ne ukida stare paganske običaje nego ih apsorbuje u hrišćanske forme, srpske slave (i svadbe, sahrane) su najbolji pokazatelj te pojave. hrišćansko-paganski dualizam je tipično obeležje mentaliteta Srba vernika od 90ih do danas, a uzrok su dva faktora. prvi jesu surove okolnosti, rat, nemaština, što ljude uvek podstiče da se vraćaju primitivnim oblicima kulture i običaja. drugi faktor je izraženi prozelitizam SPC koja je posle tavorenja u socijalizmu htela da ostvari što jači i širi uticaj na društvo, pa se potpuno otvorila za nove vernike ko god i kakvi god da su ti ljudi. svakakvog šljama se tu nakupilo. normalno, interes crkve nije bio samo materijalni u smislu više novih vernika više mušterija, nego i zbog vršenja političkog uticaja. npr. pričao mi ćale da se 90te sa nekoliko kolega zatekao na nekom skupu u Sava centru na kojem je govorio Amfilohije Radović. kaže čovek, to je bio tako jedan zapaljiv govor (... Dušan silni, Sveti Sava, Lazar, Miloš, silni vitezovi, itd, znači ceo ložački fazon) da je bio spreman istog trenutka da uzme pušku i da ide gde mu god kažu.

znam da nisi na vlasti, pitao sam zašto jednako oštro ne osuđuješ loše pojave u društvu. kada smo pričali o narkomaniji ti si se zalagao za smrtnu kaznu za dilere. kada sam te pitao za korupciju u crkvi, ti si mi odgovorio ovako: po toj logici, sve što su sveti oci prorekli tako i treba da bude i ne treba na to reagovati. šta su još prorekli sveti oci? jesu li predvideli narkomaniju, epidemije, prostituciju, bolesti, glad, poplave, nasilje, masovne i serijske ubice...? ako jesu, ako sve to tako treba da bude jer vodi ka konačnom ishodu koji je već najavljen (drugi dolazak) onda čemu borba protiv svih tih loših pojava? piše ti gore zašto, zato što se meni oporezuje plata da bi se između ostalog davalo SPC, a ja nisam vernik. zašto vi pravoslavni vernici sami ne finansirate svoju crkvu? ovako, uzimate od svih pa kad se zapitamo šta se u crkvi loše dešava, onda dobijamo odgovor - zašto bi "javnost" zanimalo? iako na tu javnost SPC preko svojih ljudi, naročito medijskim istupima vladika, vrši popriličan uticaj a jedan od njih čak sedi na mestu predsednika saveta Republičke radiodifuzne agencije. dakle, crkva se itekako upliće u javnu sferu, a kada javnost pita o pedofiliji, tarifama za krštenja/svadbe/sahrane, korupciji u građevinskim poslovima, tučama po manastirima - onda smo antihristi, antisrbi, "evroslinavci", mondijalisti, itd. vrlo licemerno, zar ne?

potpuno si u pravu Aksmane, jer su bog i dop tik jedan do drugog po jačini rada i adikcije, tako da nije ni čudo što mnogi ovdašnji pajdomani koji se skidaju s pajda postaju hrišćanski vernici. jednostavno dolazi do zamene jedne zavisnosti drugom, što je poznat medicinski i psihološki fenomen. naravno, ja sam redak slučaj čoveka koji više ne zavisi ni od boga ni od dopa, ali to mogu samo izuzetno jake samosvojne ličnosti. ja mogu i sada da se navučem na dop ili bog, i u svakom trenutku bih bio u stanju da se skinem s jednog ili drugog. ali, kažem, to su izuzeci, to mogu samo ljudi sa izuzetno jakom voljom.

ma pobrisaće on to, čim se dovati cms-a, ne brini za to, Dijamante, stari dušebrižniče

pa ipak, neke pojave si spreman da osudiš, zalažući se za smrtnu kaznu, dok neke druge (npr. korupciju i jeres u SPC) posmatraš fatalistički, kao proročanstvo koje se ispunjava (apostasija). eno sad... tvoja firma spamuje čovečanstvo 2k godina pa nikom ništa nego, uzeo sam da napišem post a ni ne pitah te, preosvećeni, imam li tvoj blagoslov da nastavim sa postovanjem na ovoj temi?

pišeš ovde kao da je nacija entitet za sebe, a ne skup pojedinaca ali da ne idemo u politiku ima onaj drugi topik za to. mislio sam Tešo na slobodu koju je bog dao čoveku, slobodu da bira između raja i pakla, između sablazni i podobi, između greha i vrline, na kraju, između gordosti i pokajanja. bog je dajući tu slobodu ljudima dopustio da satana kao prvi diler u istoriji navuče prve ljude, onako čedne i neznavene, na plodove sa drveta znanja, isto kao što danas dozvoljava da dileri navlače klince na gudru po igralištima i školskim dvorištima. kad je tako, šta mi kao smrtnici ima da se bunimo i negodujemo i tražimo smrtne kazne. ko smo mi da sudimo i kažnjavamo? božja reč i sud jesu prva i poslednja klapa ove priče. sve je to dobri i milosrdni gospod unapred video, sve od Adamovog pada do strašnog suda. ukinimo onda policiju i sudove, šta će nam? bolje da se taj novac iz budžeta potroši na osnivanje još 20 exita i 56 guča, i na uvoz još po 500 kila koksa i dopa mesečno pa da uživamo ko ljudi, da nam svaki dan bude žurka

da, ali narkomani imaju slobodu izbora kao i svi drugi ljudi, zar to ne ponavljate stalno ovde, sloboda izbora. koliko god da mi nude mogu da odbijem, koliko god da sam navučen mogu da se skinem. a dilerima je iz vrha države odobreno da diluju, jer kao što svi znamo trgovinom droge se u civilizovanom, tzv. Prvom svetu, bave obaveštajne službe koje angažuje kriminalce da drogu rasturaju na ulici. nisu krivi dileri, oni samo naše slabosti izvlače na površinu kao i svi drugi trgovci koji iznose svoju robu na tržište - oćeš da kupiš, izvoli, nećeš, ne moraš.

ne, pa naravno da je uradio kako treba, zato sam ga i pohvalio i izrazio respekat. malo sam konstruiso priču čisto da zvuči epskije. sad dal je raskinuo jer ona nije htela da se skine s koksa ili zato što je čovek protiv seksa pre braka (možda i jedno i drugo), bitno je da se nije ogrešio što ti kažeš. ma rogozub je ljudina jedna

dobro, ali gde je onda glas te pravoverne manjine, gde su studenti bogoslovije, zašto i ti sam ne preduzimaš nešto povodom dominacije te apostazirane većine koja srozava ugled SPC? ništa se o tome u javnosti ne zna, a trebalo bi da se zna, jer SPC vrši uticaj na javnost Srbije, a u najmanju ruku zato što troši pare poreskih obveznika. što ti ne možeš znati, ali to je tvoje uverenje. ok, poštujem to tako brate, ispovedi se Vojadžeru the sufi masteru, pa šta će ti pravoslavni duhovnik kad sam ja tu samo bih zamolio ostale forumaše da ne sprdaju rogozuba zbog ovog priznanja jer ovo je za rispekt. znači, ona koksomanka jebulja ga zaskače ali hrišćanin se ne da, ne dok se ona ne krsti (ako nije bila) i dok se ne venčaju u crkvi. ostao čovek uspravan i jak pred iskušenjem koje mu je izgleda sam Velijar poslao kakva priča! svaka čast legendo, ja sam se snagom sopstvene volje skinuo s dopa, a ti uz božju pomoć nisi umočio iako si mogo. skoro da smo po snazi karaktera jednaki, ali sam ja ipak za nijansu jači, jer nisam tražio pomoć od boga. a i teže je probati pa odoleti, nego ni ne probati.

dobro, zašto se onda SPC zvanično ne ogradi od delovanja tih klirika, zašto dozvoljava njihov dugogodišnji, po tebi, loš uticaj na srpsko društvo? nije li to najblaže rečeno neodgovorno ponašanje jedne takve u narodu ugledne institucije kakva je SPC? znači sve što piše u svetom pismu i predanju jesu apsolutne istine i takvima se imaju prihvatiti. jebote, kao da jevanđelja nisu pisali živi nesavršeni ljudi, kao da nije bilo slučajnih gramatičkih grešaka koje menjaju smisao napisanog, a o namernim falsifikatima da i ne govorimo. držiš se krivog crvotočnog plota ko pijan plota. čekaj brate, jel ona riba što je bila navučena na koks ti bila supruga? ili je to bilo čisto onako platonski, držanje za ručicu, malo u bioskop pa na sladiš, i tako to

pa i samo konzumiranje pre navlake je valjda greh jer donosi telesni i duševni užitak. a što se tiče zavisnosti kroz to sam prošao pre nekih 10ak godina, čak sam se ispovedao i ovde na forumu sam se navuko sam se svuko posle dve godine, nisam kukao i tražio pomoć boga oca, lekara, skupe tretmane, nisam išao da slinim ocu Porfiriju na rukav i slično. nego stiso petlju i na suvo se skinuo za nedelju dana. dokazao sam sebi da sam karakter i pred bogom stojim uspravan i ponosan nikako ponizan, a poštovanje ne dajem blanko nikome pa ni bogu, ono mora da se zasluži. pitam se dal bi bio ovako revnosan sa upozorenjima da nije u pitanju pravoslavni brat? nećemo se svađati sigurno, ona prozivka je više izraz simpatije što i sam prepoznaješ, ali voliš da gazduješ malo, jelda da da?

čekaj, sad ni heroin ne valja?! iako se zna da je to jedna od najlepših droga. sam po sebi nije sranje, ali njegova zloupotreba koja vodi u zavisnost jeste. ne vidim što ne bi probao lepo bi ti bilo a i čisto da vidiš dal bi se navuko, odnosno dal si jak karakter. (a single malt bi pio opušteno, je li šemekeru, a bato?) što se hrane tiče ne mislim ni ja na prežderavanje koje vodi u gojaznost nego na uživanje u ukusima raznih vrsta hrane. evo, oko pola 1 sam jeo grožđe i uživao u ukusu, a ranije danas sam jeo dinju. svo to voće je bog stvorio posadio na ovu zemlju, ali šta, jel smemo samo da ga jedemo da bi utolili glad pri čemu moramo sputavati osećaj slasti? ko zna, možda rogozub kad jede obavezno stavi štipaljku na nos da ne bi osetio miris hrane i doveo sebe u iskušenje da uživa? receptore na jeziku naravno blokira snagom volje pritom se moleć bogu da ne popusti blokada

e vidiš, ne može ni tračak logike jer onda ne može da se pozove na krajnji argument "Bog tako hoće, jer mu se može". a ova cela priča - sve što nije upodobljavanje bogu vodi u sablazan - u prvi plan stavlja poniznost kao vrlinu. to je pogrešno, bog ne želi da se mi pred njim unižavamo i ponižavamo već da ga dostignemo u vrlini, lepo kaže Hristos i poručuje: budite savršeni kao otac vaš nebeski. a put do vrline vodi kroz greh. svi smo dužni da u jednoj fazi maksimalno pumpamo svoj ego, da vidimo od čega smo i šta sve možemo. muka mi je i tuga kad vidim moje prijatelje vernike koji se nisu ljudski ni razmahali i raspojasali a već se upodobljavaju. to je čisto malodušje i strah.

Pupče brate što mi kvariš akciju, pa znaš da su moderatorke najteže osvojive od svih riba inače, ne stoji ti ovo poređenje mene i Razbijača, on je jebač a ja ljubavnik. molim lepo. to ti je kao da porediš Bregu i doktora Milića

Sada ću te naučiti, Smoročice, lepotice postoje dva pristupa, konrast i adaptacija. prvi pristup podrazumeva da se u mislima projektuješ u neko prijatno rashlađeno okruženje, recimo pored planinskog potoka sa hladnom bistrom vodom u kojoj se hlade flaše sa pivom ili penušavim vinom (može i neko jeftino, recimo Freixenet). onda iz frižidera izvadiš to vino i popiješ, čime se nadopunjuje trip. drugi pristup zahteva da se mentalno premestiš u jednako užareno ako ne i vrelije okruženje, recimo na ulice Damaska ili Rijada, gde je vazduh jako suv a toplota normalna pojava na koju niko ne obraća pažnju. ja praktikujem obe tehnike, prvu kad sam u zatvorenom prostoru, a drugu kad sam napolju gde onda tripujem da sam kakav sirijski čobančić koji tera koze preko pešačkog prelaza i izvan gradske zone... dok koze brste neko žbunje ja izvadim citru i malo zasviram dok mi suvi i vreli vazduh struji ispod kaftana i titra... da ne kažem šta, pošto si dama (i moderatorka ) Pozdrav, Vojadžer, sufi master