Totamealand

Happy birthday, Mr. Steve!

Cryptic writings mi verovatno dođe omiljeni posle CTE i RIP. Mnogo dobar melodičan album, živa zaraza. The Dissintergrators!!!!!!

Sviđa mi se naziv albuma. Jedva čekam...

Nije smešno. Kao da bi ti pustio ljude iz publike da te pljuju. Nadam se da je taj idiot dobio dobre batine nakon koncerta, lično bih mu prosuo mozak da sam bio tamo. Blaze legenda!!!

Ram it down nisam preslušao u celini, ali mi je naslovna numera stvarno zakon, i verovatno njihova najbolja stvar. Rob nikada nije zvučao bolje, refren zarazan kao grip, a tek solaže... Wow.

Nisam je zaboravio, namerno sam je izostavio. Nimalo je ne gotivim, jedino mi se sviđa ona mala solaža pri kraju.

STFU? Naljutio bi se kada bih ti rekao... Shut the fuck up. Što se tiče politike, stvarno mi se čini da nema izgleda da će se neki koncerti otkazivati, smirujemo se polako ovde.

Fantastična stvar i verovatno njegov najbolji album opener, bar po meni. Naslovna numera, Shivers, Living the lie i The Man who would be king su takođe rasturračke stvari. I kako onda nekome može MOTM da bude smaračina...

STFU. A Turbo ima par jakih stvarčica: Out in the cold, Private property, a nekada sam u raspoloženju za Wild nights, Hot and crazy days.

R.I.P. Gde nađe osmi mart...

Originalnost. Ovaj album ili će biti eksplozija u najpozitivnijem smislu ili će ih upropastiti. Ne znam kako će se uklopiti orkestracija i taj opera fazon, samo se nadam da se to fino uskladi i da ostane ''metal''.

Odlično rečeno. Mislim, šta ti hoćeš, da budeš popularan i sviraš svaki drugi dan, a da te ne saleću fanovi? Mislim, jasno se vidi da im je dosadilo da budu Iron Maiden. Nije više u fazonu ''Potpisaćemo sve autograme, makar ih bilo i pedeset!'', nije im očigledno do toga. Šteta... Još više me čudi da ne osećaju nimalo griže savesti zbog postupka... Eh...

Valjda to nije taj Sign of the cross... Ali voleo bih da jeste, nego šta!

Nisam mislio na to uopšte. Ali, naravno, MOR i MOTM ne mogu ni da se porede.

Nadam se da je The Toy Master realna. Najjača stvar sa Scarecrow-a.

Nije baš lako ''svarljiv'', ja sam se forsirao da ga slušam dok ga nisam baš zgotivio. Heheheh... Ista situacija kao i sa Master of reality od Sabbatha.

Nego šta. Gledao sam film prvi put pre nekoliko meseci i baš sam bio oduševljen.

Jako lepa vest za ljubitelje thrasha. Ja ću ovo verovatno propustiti, istrošio sam se na koncerte ove godine, a druge polovine juna verovatno nisam u Srbiji. Nema veze, drugi put.

1. Jul - Judas Priest 4. Jul - Avantasia 5. Jul - Helloween Ovo je ono što znam da ću gledati. E sad, videćemo da li će da padne još neki dobar heavy/power/prog...

Ja sam ga baš lako zgotivio. King for the 1000 years i Occasion avenue su mi sigurno među 5 omiljenih stvari iz Derisove ere. Takođe sam fan klasičnih brzih power metal pesama na albumu, poput Born on Jugdement day. A tu su i par kratkih zaraznih pesmica koje mi uvek legnu (Come alive, Get it up, Pleasure drone). Mnogo dobar album. Jedino nisam neki fan poslednje pesme...

Pa zar je toliko ne gotivi? Zezam se. Ja sam skoro zaplakao kada je Blaze počeo prošle godine da peva Como estais amigos. Bilo je sjajno, mislim da su se neka tri, četiri lika ispred mene uhvatili u krug i počeli da plaču. Eto kako pesma budi emocije...

Eto, mada još nisam čuo RDCE i BTR (uskoro ću ispraviti i tu grešku), mislim da bi moja lista išla ovako... Master of the rings Gambling with the devil Keeper of the seven keys - The Legacy The Dark ride / Time of the oath (još nisam siguran...) Uzgred, otkud odjednom toliko mržnje prema Keeper III? Mislio sam da je skroz dobro prihvaćen album.

Živa istina. Ali, opet, niko ne bi imao dovoljno love da su Lordi, Judas Priest, Whitesnake i Def Leppard pravili solo koncerte. Ovako, po relativno maloj ceni možemo da vidimo neke ekstra bendove (kraće sviraju, što jes' jes', ali zato je jeftino), plus još neke manje poznate bendove.

Po meni vrlo blizu. Najbolji su mi čuveni Keeperi, pa Master of the rings, pa onda Bubbles. A Chameleon je najslabiji po meni (mada još treba da čujem BTR i RDCE) ali opet vrlo interesantan. Neke jedinstvene stvarčice mi uvek privlače pažnju (Music, Crazy cat, Windmill), ali najviše gotivim First time i Step out of hell, koje su, čini mi se, najbliže klasičnom power metal zvuku, ali opet ne dovoljno blizu.