Totamealand

Guglajte malo, tip se sredinom devedesetih i te kako ložio i na hip hop. Ništa u vezi sa njegovim muzičkim ukusom mi nije čudno, oduvek je slušao sve i svašta. Mislim da se vidi i po tome da je u poslednje tri godine svirao u Dream Theater, Yellow matter custard, Avenged sevenfold, Transatlantic, Stone sour, Hail, Adrenaline mob i Flying colors. Svaki bend priča za sebe. Neki su dobri, neki ne toliko.

Ja imam utisak da oni baš uživaju u ovome i da su iskreno ponosni na album. Čitam malo različite intervjue i gledam snimke na youtube, baš se dobro provode. Nema teorije da je album rađen na silu kako bi prošao kod klinaca, baš će oni u tim godinama da gube vreme na to da se dopadnu fanovima takvog zvuka.

Ja sam ostao bez teksta. Nikada nisam znao da je ovaj album toliko obožavan ovde, meni bi se jedva našao u prvih deset. Inače, koliko god mi se dopadao ovaj offtopic, evo mala retkost za vas. Zanima me zna li neko od vas priču iza ovog instrumentala. Navodno je izašao na nekoj kompilaciji, kamo sreće da je zalutao na Fear of the dark ili No prayer. http://www.youtube.com/watch?v=stU9Igcbzyc

Can I play with madness je muzički baš nekako happy stvar, ima skroz simpatičan vibe, vrlo neobičan za bilo koji drugi Maiden single iz osamdesetih. DAT COWBELL!

Iron Maiden Judas Priest AC/DC Dream Theater ZZ Top Slipknot Thin Lizzy Motorhead Rammstein Whitesnake Helloween Gamma Ray Stratovarius Hammerfall

Sad sam pogledao par strana unazad da vidim koji je tebi najmanje omiljen. Taj na sebi ima Different world, These colors don't run, Brighter than a thousand suns, The Pilgrim, The Longest day, Out of the shadows, The Reincarnation of Benjamin Breeg, For the greater good of God, Lord of light i The Legacy. Kako obožavam AMOLAD.

Ako tako gledamo, i Fear of the dark ima naslovnu stvar i Afraid to shoot strangers, Virtual XI ima The Clansman, Dance of death ima Paschendale... I šta ćemo sada?

Meni su Fear of the dark i No prayer for the dying najmanje omiljeni Maiden albumi, a opet imaju po par stvarno dobrih pesama. Dance of death na mojoj listi ne bi bio ni blizu najmanje dobrim albumima. Možda to ima veze sa tim da se meni sa tog albuma opasno sviđaju neke pesme koje većina smatra prosečnim (Gates of tomorrow, New frontier, Wildest dreams), tako da albumu u mom slučaju nema šta da smanjuje ocenu.

Običan je bio 2300, ako se ne varam. Vredi svaki dinar. Najjači utisak na DVD-u mi je definitivno ostavila When the wild wind blows, mogao bih da je gledam svaki dan narednih godinu dana.

A šta mu dođe DVD steel box? Ja sam danas pazario običan DVD, stigao sam da pogledam prvih par pesama i sve reči su suvišne. Maideni kao Maideni.

Odlično, Faith no more dan posle Ozija, ja prezadovoljan. Taman ću o istom trošku da vidim i The Darkness. I da, rizikujem da ispadnem glup, ali šta je PiL? Poslednja igra leptira?

Flying colors - Flying colors - 2012 Ajde pa da čujem već jednom te utiske posle mesec i po dana, ako ih i bude.

Znači, Faith no more stvarno na ovom festu? Možda nije trebalo da vraćam kartu. Mada još ćemo videti kog je dana i koja će biti cena karte za taj dan. Stvarno respect za Avalon, odradili su strašan posao sa ovim, nadam se da im neće pući festival.

Op, op, pa ovo je stvarno, izvinjavam se što sam te napao odmah. Sad bi bila ironija da upadnu na onaj Ozzy & friends festival, a ja vratio kartu.

Pa dobro, prijatelju, znam da je prvi april, ali kako ti ne dosadi više? Ložiš nas ceo dan na svakoj drugoj temi.

Au, nije valjda da se već pojavio. Skida se.

Šta je sa poštovanjem prema bendu koji si nekada voleo? Ni ja ne volim Load i Reload, pa opet respect, ljudi su vredno radili na tim albumima.

Ide se iz poštovanja prema ovakvom vokalu.

Da li je moguće da niko osim mene nije poslušao Flying colors? Ili ljudi jednostavno ne znaju na kojoj temi da diskutuju o albumu.

Reci, moram danas u grad.

Pa to kažem, kad budeš uzeo obavesti gde si uzeo. Dobro je da znam da mogu da računam na Dalas šop ponovo, treba mi ono iskustvo da dođem sa original DVD-jem gajbi, ubacim ga u plejer i ne ustajem dva sata.

Eeee, da je sreće pa da su izdali neki live DVD sa turneje kada su svirali ceo A Matter of life and death. Tako da su što se mene tiče komotno mogli da izdaju više live albuma nego što jesu, bio bih vrlo zainteresovan. Kompilacije malo umeju da smore, doduše. Prijatelju, aj budi dobar pa obavesti gde si pokupio DVD. Pretpostavljam da ćeš ga uzeti negde ovde, sećam se da sam od tebe saznao da The Final frontier može da se uzme u Dalasu, čini mi se da si bio prvi na forumu koji je imao album na originalu. Ja ću radije da sačekam da nabavim DVD, pa ću onda preslušati live CD. Ali ne sumnjam da valja.

Nikada nećeš čuti fana Maidena da kaže tako nešto. Razlika je u tome što fan ne može da izvali takvu glupost jer je slušao bend. A oni od kojih možeš da očekuješ izvalu tog tipa jednostavno nisu slušali.

Meni je i ovo dobar album, doduše najmanje dobar od svih solo albuma. Mada, realno, čovek iza sebe ima pet dobrih solo albuma, od kojih su poslednja dva moji favoriti, može mu se da izbaci jedan album koji je za nijansu na nižem nivou. Pesme koje su mi se najviše dopale su Dimebag, The Rainbow fades to black, The Black country i Fate. Drugu polovinu albuma ponovo odlikuju pesme sa ličnim tekstovima, koji su solidni kao i uvek, ali pesmama fali nešto muzički. Iako svaka ima neke cool deonice, u celini me nisu toliko oduvale. Still good, though. Ocena koju ja dajem albumu je 8.5/10, pa ko hoće može da viče "blasfemija", ali eto, stvar ukusa. ''Darkness can't hold you, darkness can't kill you, if you don't allow this darkness to exist.''