Totamealand

Zakasnio na Gojiru, a i više sam se šetao i pozdravljao sa ljudima dok su svirali. Ovu grešku ću sigurno da ispravim kada budu napravili solo koncert u BG-u. Machine head je bio OK, nisam fan, ali dobili su me na momente sa nekim gitarskim harmonijama i brutalnim slam sekcijama. Što se Metallice tiče, koncert prva liga, ništa manje nisam očekivao od najvećeg metal benda na svetu, stvarno sam srećan što smo imali ovakvu privilegiju. Baterry, The Shortest straw, i naravno ništa bez moje omiljene One. Što se tiče Black albuma, did you notice it was backwards? You don't say! Odlična ideja, šta da kažem, neke od tih pesama nikada nisu svirali uživo, tako da je i to bila čast - raspametio sam se na Don't tread on me.

Znači, vreme je da se isključim sa ove teme, ne verujem da će se koristiti spoiler tagovi. Neka mi neko pusti PM ako bude bezbedno otvarati temu do sutra uveče.

Nešto ne očekujem da povedu Lu Rida na turneju na kojoj sviraju ceo Black album. Ali može taj instrumentalni medley, ionako na albumu ima pregršt dobrih rifova. Mada sada stvarno već preterujemo sa nagađanjima, mislim da je realno pretpostaviti da od perioda posle Black albuma možemo da u najboljem slučaju očekujemo tri pesme.

A kako uopšte misliš da izvode te pesme bez Lu Rida? Samo nek ne St. Angerišu previše.

Gde uze to čudo, prijatelju? Zvuči sjajno. Radiohead - Pablo honey Radiohead - The Bends Radiohead - OK Computer Radiohead - Kid A Radiohead - Amnesiac Radiohead - Hail to the thief Muse - Black holes and revelations Bio rođendan skoro, jbg.

Ovo može da bude zanimljivo. Audio secrecy me nije toliko oduševio, ali ako ovaj bude u rangu sa Come what(ever) may, biće super.

Ovo je prava stvar. Nadam se da me niko tog dana neće spamovati klipovima iz Praga, voleo bih da ovo bude tek drugi koncert na koji idem da se iznenadim izborom pesama. Izuzev crnog, jelte. Što se tiče muzičkih želja, slažem se da bih voleo da čujem Disposable heroes, leglo bi mi par pesama sa Justice, i komotno mogu da zaobiđu Load, Reload i St. Anger. Death magnetic, sa druge strane, gimme some of that!

Ne primećujem nešto tu šupljinu između tri gitare. Gotovo u svakom minutu nalazim neku harmoniju, neko se negde izdvaja sa posebnom melodijom, taman toliko da pesma ne bude dosadna i jednolična. Prvo mi pada napamet Smithova fraza na gitari koja upada na poslednjem refrenu u Isle of Avalon, konkretno na ''The gateway to Avalon, the island where the souls of dead are reborn''. Onda Harrisova bas gitara na poslednjem riffu pre clean dela u When the wild wind blows, gde riff ide četiri puta a Harris ga prati samo treći put... Da ne spominjem to da je gotovo cela The Alchemist gitarska harmonija, možda su se samo na dva riffa dve gitare poklopile, a treća ponovo mora da se izvoji. Doduše, poslušaću ponovo, možda se i varam. To su taman takvi detalji koji začine pesmu baš da ne bi bila reciklirana i dosadna, i o smaranju nema ni govora u mom slučaju. Što se tiče Bruce-ovog performansa, ni ja ne mislim da je spektakularan, na momente se napreže, ali i dalje izvlači tonove i kasnije se i navikneš. Mada bih morao da se složim da je The X Factor fantastičan. Tu je krenulo dosta toga što su razvili na poslednjih nekoliko albuma, ali mi je draži iz razloga što je siroviji, hladniji i mračniji, a Blejzov glas mu daje posebnu težinu koju drugi albumi nemaju.

Ovo sa predvidivošću mi je interesantna tema za razgovor, pogotovo zato što smo do sada uvek iznosili mišljenje o tome da li su nam pesme predvidive ili ne, ali nikada konkretno nismo argumentovali. Ja mislim da većina epskih pesama na poslednjem albumu baš imaju dobar flow, zaista nisam nijednu od njih mogao da predvidim. Isle of Avalon, When the wild wind blows i The Man who would be king su me zapravo i iznenadile nekim idejama i neočekivanim sekcijama. Svaka zvuči kao da sve vrvi od kreativnih ideja, ništa mi nikako ne deluje veštačko i istegnuto. Pesma treba jednostavno da bude dobra, čisto sumnjam da bi produživali pesmu da bi trajala toliko minuta i toliko sekundi, čemu to? Po toj logici je i The Alchemist mogla da bude rastegnuta za još pet minuta, zašto nije? Jednostavno tu nema šta više da se doda i izmeni.

Ja to nisam tako shvatio. Možda su se jednostavno umorili od komponovanja dužih pesama, ali to i dalje ništa ne mora da znači, verujem da će se na sledećem albumu naći poneka epska stvar. Siguran sam da su ponosni na The Final Frontier, ali verovatno misle da je vreme za promenu, ne može svakom albumu prosečna pesma da traje 8 minuta. Rush je prešao iz Hemispheres u Permanent waves, Metallica iz ...And justice for all u Black album, mora bend nekada malo da se odmori. Kako god da se uzme, ova izjava još uvek ništa ne znači, pretpostavljam da će sledeći album izaći tek 2014. godine a ko zna šta će do tada da se izdešava.

Zanima me kako si došao do tog zaključka.

http://www.rollingstone.com/music/news/exclusive-stream-rush-return-with-heavy-headlong-flight-20120418 Evo stream za novi singl. Nadam se da je grower, na prvo slušanje dobra stvar ali nije me impresionirala kao Caravan ili BU2B. Mada mi se sviđa tempo, malo brža pesma, a la The Analog kid.

Hahahahah, vidi ti to. Sad malo listam, čitam recenzije i tako to, vidim da je album baš loše prihvaćen a opet se fino probio. Mada čini mi se da bi svi bili u fazonu ''faith in humanity restored'' da se neki od prethodna dva albuma našao na istom rafu. Ali eto, bendovi se menjaju, jbg.

Stvarno bih voleo da znam šta se ovde dešava a da ne moram da iščitavam poslednjih 20 strana. Otkud odjednom toliko negativnosti prema ovom bendu, nisu valjda počeli da sviraju narodnjake?

Očekivano dobar album, prve četiri pesme mi se posebno sviđaju, kao i King for a day.

Vrtim ga par dana, ima neku magiju i cool momente, ali ništa spektakularno sve u svemu. Slušaće se još, možda se i otvore neki slojevi vremenom - prog je to, ništa bez strpljenja.

Omot ništa posebno, više mi se dopadao onaj sa singla, ali zato sample koji se pojavio zvuči izuzetno heavy, mislim da će im ovo biti najžešći album do sada.

Guglajte malo, tip se sredinom devedesetih i te kako ložio i na hip hop. Ništa u vezi sa njegovim muzičkim ukusom mi nije čudno, oduvek je slušao sve i svašta. Mislim da se vidi i po tome da je u poslednje tri godine svirao u Dream Theater, Yellow matter custard, Avenged sevenfold, Transatlantic, Stone sour, Hail, Adrenaline mob i Flying colors. Svaki bend priča za sebe. Neki su dobri, neki ne toliko.

Ja imam utisak da oni baš uživaju u ovome i da su iskreno ponosni na album. Čitam malo različite intervjue i gledam snimke na youtube, baš se dobro provode. Nema teorije da je album rađen na silu kako bi prošao kod klinaca, baš će oni u tim godinama da gube vreme na to da se dopadnu fanovima takvog zvuka.

Ja sam ostao bez teksta. Nikada nisam znao da je ovaj album toliko obožavan ovde, meni bi se jedva našao u prvih deset. Inače, koliko god mi se dopadao ovaj offtopic, evo mala retkost za vas. Zanima me zna li neko od vas priču iza ovog instrumentala. Navodno je izašao na nekoj kompilaciji, kamo sreće da je zalutao na Fear of the dark ili No prayer. http://www.youtube.com/watch?v=stU9Igcbzyc

Can I play with madness je muzički baš nekako happy stvar, ima skroz simpatičan vibe, vrlo neobičan za bilo koji drugi Maiden single iz osamdesetih. DAT COWBELL!

Iron Maiden Judas Priest AC/DC Dream Theater ZZ Top Slipknot Thin Lizzy Motorhead Rammstein Whitesnake Helloween Gamma Ray Stratovarius Hammerfall

Sad sam pogledao par strana unazad da vidim koji je tebi najmanje omiljen. Taj na sebi ima Different world, These colors don't run, Brighter than a thousand suns, The Pilgrim, The Longest day, Out of the shadows, The Reincarnation of Benjamin Breeg, For the greater good of God, Lord of light i The Legacy. Kako obožavam AMOLAD.

Ako tako gledamo, i Fear of the dark ima naslovnu stvar i Afraid to shoot strangers, Virtual XI ima The Clansman, Dance of death ima Paschendale... I šta ćemo sada?

Meni su Fear of the dark i No prayer for the dying najmanje omiljeni Maiden albumi, a opet imaju po par stvarno dobrih pesama. Dance of death na mojoj listi ne bi bio ni blizu najmanje dobrim albumima. Možda to ima veze sa tim da se meni sa tog albuma opasno sviđaju neke pesme koje većina smatra prosečnim (Gates of tomorrow, New frontier, Wildest dreams), tako da albumu u mom slučaju nema šta da smanjuje ocenu.