VoivodBG

Francis Bacon je bio engleski slikar, pripadao je pokretu ekspresivnog figuracionizma, i prvi put sam se susreo sa njim početkom dvehiljaditih godina, kada mi je jedan drugar dao albume hardcore benda Integrity. Omot sa albuma Those Who Fear Tomorrow se tada izdvojio sa neobičnim izgledom nečega što bi trebalo da bude ljudska figura i polutke od mesa koje su raskomadane, groteskni prizor je samo pojačao moje interosovanje za njegovim radovima. Uz tadašnju pomoć wikipedije, pomalo sam se informisao o njegovom životu, koji je bio poprilično buran. I eto nas u 2017. iz puke dosade sam pretraživao nasumično film ili dokumentarac o njemu i naleteo na ovaj tv film u kojem glavne uloge imaju Derek Jacobi (neverovatno je kada uporedite fotografije pravog Bacona iz tog perioda koliko su njih dvoje identični) i Daniel Craig. (prva uloga na filmu, iako sam ga spoznao kao poslednjeg Bonda, ovde je pokazao potencijal da bude nešto više od akcionog heroja) Film se bavi teškim ljubavnim odnosom Bacona i George Dyer-a, sitnog lopova koji je upao kod njega u atelje i sticajem okolnosti postao njegov ljubavnik. Bacon-u se dojmio i onda ga je uveo njegov boemski svet, ali George nije uspeo da se uklopi i to je kasnije uticalo na njihov odnos. U ovom filmu nećete videti njegove slike, jer su se iz ostatka porodice pobunili na prikaz Bacon-a u filmu. (da ironija bude veća, film je sniman po autobiografiji za koju tvrde da je verodostojna, pa što bi onda šminkali stvarnost?) Međutim, režiser je pokazao mudro umeće koristeći razne filtere i efekte da bi distorzirao sliku i time nas još više približio Bacon-ovom radu i svesti. Preporučio bih i da poslušate minimalistički OST koji je napravljen od strane Ryuichi Sakamoto-a, gradi fantazmagoričnu atmosferu i poigrava se sa ušima i živcima. Nisam veliki obožavalac autobiografskih filmova, jer često šminkaju "stvarnost", ali mi se način prezentacije Bacon-a svideo, pogotovo vizuelni aspekt, koji ponovo pokazuje da su Englezi imali zaista valjane autore koji sa jako malim budžetom mogu dosta toga da naprave.

https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=5411186

Vidim da niko ne spominje dolazak Donny McCaslin u Beograd na Jazz Festival. Dolazi sa bendom koji je svirao na Bowie-ov zadnjoj ploči. Najverovatnije će i svirati neke pesme sa Blackstar-a. http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/33-beogradski-dzez-festival-beograd-sava-centar-979549/performance.html

Poznajem dosta ljudi koji su krenuli da gledaju i ubrzo odustali, da su imali samo više strpljenja sada bi već uživali u mnogim momentima koje su tražili od samih početaka. Siguran sam da ima gorih serija koje su oduzele mnogo više vremena i završile se na bezvezan način, ali The Return-u, treba dati šansu, imam predosećaj da će se na kraju isplatiti 18 sati. I najverovatnije ću docnije pri kraju godine izdvojiti jedan vikend za celu treću, da vidim da li će držati pažnju u kontinuitetu. A kada si već spomenuo i scenario, jedini glumac koji je pročitao ceo bio je Kyle, ostali su doslovce u mraku, samo dobiju rečenice odvedu ih na set i onda oni glume. To je veliko poverenje ukazano Linču da ih režira, a i da se izbegnu curenja scenarija kao sa mnogim popularnim serijalima...

https://filecrypt.cc/Container/4136255C6B.html

Uvek mi je žao kada pročitam ovakav tip negodovanja, duboko u sebi voleo bih da se novi Twin Peaks dopadne svima, ali znam da je to nemoguće. Primetio sam da je Linč naspram starijih radova, ovde baš udario sa reklamama, Apple, Pabst Blue Ribbon (Blue Velvet) i cipele koje nosi francuskinja i sijaset drugih proizvoda tokom cele serije. Nova epizoda je nastavila dalje da razmotava klupko misterije, desio se i preokret koji nisam očekivao: Nedostajala mi je Audrey, čak mi je prošlo kroz um par stvari:

http://www.delfi.rs/knjige/104911_darkwood_dub_knjiga_delfi_knjizare.html Slučajno sam naleteo na knjigu u Vulkanu kada sam razgledao muzičke knjige. Ovo je nekako prošlo ispod radara. Izdato 2016. Sadrži sve pesme Darkwood Duba i simpatične ilustracije od strane Vuče.

Dean Hurley – Anthology Resource Vol. 1: △△ (2017) https://filecrypt.cc/Container/49B4AD614C.html

David Milch je u igri, ne otpisujte tako olako novu sezonu. Ako bude upola dobra kao Deadwood, ja ću biti prezadovoljan.

Luc Besson se posle godina traženja u animaciji i priglupim akcijašima vratio sci-fi žanru sa kojim je napravio bum na Evropskom tlu u vidu The Fifth Element. Moram priznati da je meni Valerian strip bio totalna nepoznanica dok nisu najavili izlazak filma, a nisam imao baš ni vremena da zađem u originalnii materijal i da proverim koliko odstupa od istog, no, to i nije toliko bitno. The Fifth Element mi je drag film, imao je mnoštvo mana, ali kada ga pogledam na svakih par godina, uvek mi je nekako toplo oko srca, i kao da mi uliva nadu da možeš napraviti epski blokbaster koji će biti zabavan i kroz mnogi niz godina biće prijatan za ponovno gledanje. Nisam imao takva očekivanja za Valeriana, iako film ima mnogo mana, ipak mi je bio gledljiv. Kratki sinopsis: Valerian i Lorelai su dva agenta iz budućnosti koji završavaju razne zadatke za intergalaktiču vladu koja održava stanje mira u svemiru. Na Alphi (planeta iz podnaslova) se dešavaju čudne stvari koje prete svim vrstama i tu njih dvoje uskaču da spasu dan. Najveća boljka filma su mi glavni glumci, Dane Deehan i Cara Delevingne, antipatični su mi vizuelno, a i cela priča o tome kako između njih kulja velika ljubav ne pije toliko vodu kada je većina dijaloga zvučala kartonski. Da se razumemo Deehan je sjajan kada glumi čudake (A Cure For Welness, Chronicle) a gđica Delevingne nikada nije ni posedovala bilo kakav talenat osim da bude model. Drugi problem je trajanje filma, dva i nešto sata je previše za ceo zaplet, jer je ovo komotno moglo da se skrati za pola sata i da se izbegnu "filler" delovi. I izbegnite gledanje u 3d-u, ili je projektor u sali podbacio jer je sve delovalo kao da ima kakvu distorziju i bilo je neprijatno u par navrata. A sada pohvale: Intro filma je verovatno nešto najambicioznije što se dalo videti u sci fi filmu ovakvog oblika. Ne bih da vam kvarim đir, ali montaža i ideje su dobro sprovedene i sve to uz numeru počivšeg kralja popa. Dizajn svetova i vanzemaljaca i veoma neobičnih kreatura je maštovit , mada povremeno se uvuče efekat ispod proseka, koji bi više odgovarao 2006 nego li današnjim standardima. Voleo bih da naprave i nastavak, i da ispeglaju sve nedostatke koje su plenili prvi deo, efekte, odnos između glavnih likova, jer smatram da pored otužnih Transformersa koji bez i da se potrude zarađuju laganu lovu i samo se štancuju, zašto ne bi i jedan "nepoznati" Valerian ušao u igru i iznedrio nešto što nismo imali prilike da vidimo do sada.

KazimKazim, pre će biti strah od nepoznatog. I ja sam isprva imao otklon što se tiče takvih vrsta piva, ali kada sam uzeo da probam, pogotovo domaće promenio sam mišljenje. A ti stručni izrazi, ko ih šljivi, možeš usput naučiti od ljudi koji se razumeju, bitno je uživanje u pivu, a ne tamo nekakvo kurtoazno znanje. Lemi, otvori svoj um i novčanik, uživaj u craft pivima. (H)oktopod ti nije dovoljno zajebana životinja? Informiši se. Chicken, sjajno, nisam čuo za većinu pomenutih, ali ću ih potražiti po ovim naše bolje opremljenim pivnicama.

Isprva sam bio u fazonu, vidi i Kvinsi okačiše rok prljavštinu na klin i odlučiše se da zaplove mirnijim vodama, međutim što više slušam ovaj transcode (biće uskoro i dobar rip, pobrinuće se Rusi) sve mi se više sviđa album, prepun je klasičnih rok momenata i mešavine bugi vugi/funky rifova, za letnje đuskanje dušu dalo. Ne dopada mi se tu i tamo kada Joshua pokušava da otpeva nešto čistim vokalima, mislim da mu je to oduvek slabo išlo, a i nije Elton John pa da može da iznese emociju tako olako, no, videćemo posle n-tog slušanja kakvi će biti utisci.