Bernard Panasonik

Najbolji pank bend medj' juznim slovenima! Očekuje se Megapunk uskoro opet na vinilu🤘

Sve dok mogu sve da ih nabrojim, nije strašno: Soulfly, Igor i Max sviraju stare pesme, Cavalera Conspiracy, Killer to be killed (ili nešto slično) i ovaj novi. Usput, baš glupo ime za bend. Ali ionako će ga prepoznavati po Maxu. Jel mu sin ovaj desno?

Slazem se! Skoro sam uzeo CD i meni danas skroz ok zvuci, ima tu bas dobrih pesama. Taj i naredna dva albuma su generalno bili pad, ali ima tu zaista dobrih momenata.

Kakav je Slayer? Vredi li to kupovine?

Ima ovih snimaka kao bonusa na njihovim butlezima, mada mi ovo gore deluje kao najčistiji snimak koji sam videodo. Ovo je rana 1992-a, njihov prvi Brazil i dalje su u thrash fazi 🙂 Kod ovih brazilskih emisija se bukvalno čuje zvuk sa pojačala, sirovi su i maltene bez neke postprodukcije.

Hvalim te bože! Sad još da počne opet da vežba gitaru.

Nisam slušao ništa od Carcasa iz ove FDR serije, ima prijatelj Necroticism, ali nismo puštali kada sam bio kod njega. Čini mi se da je cela serija odrađena odlilčno, treba da mi stignu i Domination, a nadam se i Formulas albumu 🙂

Earache records je izdavač u oba slučaja. Takođe oba puta su korišćenje master trake u okviru nečega što je Digbi nazvao Full dynamic range serija (the Full Dynamic Range reissues are sourced directly from the analog mix tapes or digital Betamax or DAT ones with no compression applied in mastering when released on CD, LP, or lossless FLAC formats. They all sound great for the most part and far better than most other vinyl reissues that just print whatever the current CD master is to wax using direct metal mastering). Imam još nekoliko ploča iz te serije i sve odlično zvuče. Bilo bi zanimljivo uporediti ih sa first press izdanjima. Recimo ovo remasterizovano izdanje Master of Puppetsa zvuči slabije od originala iz 86-e, kod Seventh son-a Jugotonova licenca neuporedivo bolje zvuči od picture disk reizdanja od pre par godina. Da li je isti proizvodjac, zaista ne znam, ali je za pretpostaviti da Earache koristi usluge iste fabrike. Nisam tvrdio da je Wolverine bolji album, već da ima raznovrsniju produkciju ili da je bar mene prijatno iznenadio kako zvuči nakon Covenanta. To je album koji je došao nakon Blessed Are The Sick i Abominationa, tako da cenim da je budzet bio za snimanje bio ozbiljan. U svakom slučaju sigurno veći od Entombed budzeta. Sad kad ste već toliko zapeli sa Coventom da kažem da mi prednji omot nikada nije naročito dopadao, izgleda kao nešto što bi Black Sabbath turili na omot krajem osamdesetih. Ako se baš pažljivo sluša i uporedi sa Blessed are the sick, vidi se da su malo krpili materijal sa Angel of Disease koja je samo po sebi sjajna, ali se stilski ne uklapa uz ostatak materijala i da je Nar Mattaru tu da se nekako premosti do zadnje pesme. Ali svejedno reč je o klasiku i u krajnjem slučaju najprodavanijem death metal albumom ikada u Americi.

Besmisleno je raspravljati se 🙂 Ako nekome Against, Dante XXI, Kairos, Machine Messiah i Quadra nisu dovoljno dobri albumi, onda nikakvo ubedjivanje nece pomoci.

Govorio sam o produkciji, ne o samim albumima. To su suštinski tri muzički različita albuma. Obe ploče su puštene potpuno nove jedna za drugom i Wolverine blues zvuči bolje sa više detalja i slanine. A od sva tri albuma meni je najdraži Terrorrizer, da ne bude zabune. Wolverine mi je takođe odličan sa spajanjem death metala i rocknrolla, sve pesme su dobre. Album je taman koliko treba, oni su već tada bili pod uticajem garage rnr, a tu albumi i treba da se vrte oko pola sata. Deo pesama je završio i na Hollowman izdanju. Covenant jeste albumčina, ali ostajem pri tome da mu fali raznovrsnosti, previše su se razmetali brzinom. Da mi se ne dopada, ne bih ga kupovao.

Stigao mi je vinil pre 7-8 dana. Kidanje!!! Što napisa gore Voivod, bez lošeg momenta ili trenutka dosade. Istovremeno su mi stigli i Morbid Angel - Covenant i Terrorrizer - World Downfall. Baš sam upoređivao produkciju, Terrorrizer na stranu, taj album je remek delo sam po sebi, ali je stariji i manje je para tu bilo i generalno mi je odličan kao i kada sam ga prvi put čuo. Ali Wolverine mi ladno bolje zvuči od Covenanta, zvuk je dublji i masniji, gruv kida ceo album. Morbid su malo preterali sa brzinom na Covenantu, fali više raznovrsnosti kao na Blessedu, mada je to svakako ubav album.

Glas sa kraja albuma je glas Aleksandra Jankovića, producenta koji je bio nešto umešan u snimanje tog albuma. Kada se album pojavio po BG-u se pričalo da je to glas Uroša, bubnjara Acroholie 🙂

Novi spot!

Dva dana pre Beograda, dan pauze, pa Beograd, tri pesme razlike, ali koje tri: Damage Inc, Memory Remains i Dyers Eve... Objavili su u ovoj istoj seriji i koncert iz Austrije, koji je bio odmah nakon beogradskog 2012-e. Inace, ovaj Metallica Mondays serijal koncerata je retko viđeno demonstriranje sile i moći. Sve faze benda, sve moguće turneje (još uvek nije postavljeno ništa sa Rajda i Mastera), do sada neviđeni koncerti i snimci.

Trebali su i demo da objave na vinilu, za vreme kada je sniman i dan danas pristojno zvuci.

Sa Scott Ian-om! Ovo divanjenje Paola i Billy Gould-a mi je apsolutno sjajno, još ako ste i basista: Bubnjari svakako neka odgledaju priču Eloya sa Portnojem: I za kraj od dosadašnjih priča o albumima, ova mi je bila najzanimljivija:

Jednom nedeljno odgovaraju na pitanja fanova, nije lose za pogledati, plus sviraju iz Karantina (za sada odsvirali Isolation, Agony of Defeat i Refuse / Resist) a imaju i ovu storyteller rubriku gde pricaju o albumima. Tako je Kisser pricao o Schizophrenia albumu (snimljen za 2 dana!?!)

Da! Imali su i u Terrorizeru, svojevremeno, čini mi se isto poduži intervju sa svom četvoricom povodom Beneath-a. Fino im zvuči ovaj disk, sveukupno. Originalni album nije prebudzen, ovi mixdown-i su zabavni, jbg, Beneath je takav album da komotno mogu pesme da se slušaju i bez vokala. Lajv je dobar, ceo koncert. Zanimljivo da kao i na onom Above The Remains lajvu, najmanje u miksu ima Maxove gitare. Inače, oni su nakon evropske i američke turneje 1989 u proleće 1990. bili potpuno švorc i prve ozbiljne pare im je izvukao Eric Dee Haas, fotograf. On je pozvao gazdu Roadrunnera i rekao mu da će se bend raspasti jer su Max i Igor potpuno bez para i pored solidne prodaje albuma. Svi izdavači ovog sveta su isti 🙂

Najbolji i najprecizniji opis!

Meni je samo pogled na trajanje pesama dovoljan da se smorim. Nema ovde šta da se upamti, ovo je album koji kao da ga je neki kompjuterski program pravio. Lepe rif na rif i tako mogu u nedogled. U suštini su mogli da izdaju album bez ijedne pauze, da sve spoje u jednu džinovsku pesmu, isti bi efekat bio. Letos na Arsenalu se lepo videlo i čulo (čuj čulo!) koliko su starije pesme bolje od novih, a one sa Gatheringa su negde između. Turirali su i između Gatheringa i Formationa, kada ništa nisu objavljivali, što se mene tiče ne moraju da se mnogo muče oko albuma u budućnosti.

Pokrecu klub vinila https://metallica.com/vinyl-club.html U sustini to znaci da ce cetiri puta godisnje prodavati singlice od 7 inca ljudima koji se pretplate. Moze li neko da mi iz gornjeg linka razbere da li je 50 dolara cena sa postarinom, sto mi deluje logicno ili Lars ocekuje da mu postarinu platimo dodatno.

Slažem se. Inače ovo nije onaj isti koncert što je izašao na vinilu kao "Above the remains", ali je slična set lista i ovde je više pesama. Mene čudi da Roadrunner nije objavio i neki DVD pošto postoji doslovno tona video snimaka. Prosečan montažer bi uz malo audio obrade napravio sjajan DVD za dva dana. Nikad nisam bio fan ovih work in progress mixeva, sem ako se ne radio o Justice for all-u, pa možeš da čuješ bas 🙂

Obično se na Blu Ray malo duže čeka. Imam drugara koji je fanatik za Blu ray izdanja i "zamoljen" je da prijavi čim se Endurance negde pojavi. https://totalrock.com/sepulturas-beneath-the-remains-album-gets-a-deluxe-edition-release/?fbclid=IwAR3ksnApnLkmlK5nk9ZzRE8yIMY_zZs9YTLHgZNPieBZJEpisTjJVCZbJpw Beneath the remains sa bonusima. Cd ima neobjavljeni koncert u bonusima, plus neke work in progress mixeve, vinil će biti dupli, sa ovim mixevima na drugoj ploči.

Meni su The Rift i Leach među njihovim najboljim HC pesmama, dok mi je Come Back Alive solidna, nije baš trash kakav bi svi mi hteli, ali za 2003-u je bila odlična 🙂 Urge mi je među manje zanimljivim pesmama, najviše zbog onog intro dela, a i ide nakon More of the Same. Takođe mi ni Godless nikada nije previše ležala. Taj album ima dve odlične spore stvari Bottomed Out i As it is.

Pojavilo se kod Rusa japansko izdanje sa bonus koncertom iz Japana sa prošle turneje (odličan!). Sad su baš zaokružili bonuse: Endurance, live iz Brazila i live iz Japana. Dobro su se setili, drugi to rade već 15 godina 🙂 Nation je bio realno najveći pad, odlična produkcija i dobar omot, ali prosto nedovoljno zanimljivih pesama, od 15, danas jedno 8-9 stvarno dobro zvuče. Roorback je bio primetno kompaktniji, mada i tu ima par dropova (More of the same npr.). Dante XXI je jako dobar danas, a A-Lex mi kako stari pati od razvucenosti, dosta pesama, ali niti je dupli, niti obican.