Dark_Elf

AAAahahahahaha... Kuruze care!!!

Zato što je baksuzni-satanski broj, a mi smo metalci. Šalim se... 13 godina, zato što se misli na predpubertetski period. Znamo svi da je u toku puberteta najbitnije kako se čovek razvija. Kako se tad razvije, takav je ceo život (sa sitnim modifikacijama).

Uhh... brate... tnx Sad sam ga odgledao celog posle ko zna koliko godina. Kako je dobro urađen jbt... karakteri sjajno nacrtani, animacija sjajna... nekako, pozitivni su bili ti crtaći skroz.

Ti se zezaš Hefeste, ali ima nečega u ekstremnom ispošćavanju tela. Ako pogledaš ljude koji su preživeli najgroznije logore (gde su dnevno u proseku imali po koru hleba ili jedan krompir), svi ti ljudi (bez izuzetaka) su bili dugovečni. Verujem da telo nakon dugog mučenja glađu krene bolje da se regeneriše, maltene preporađa... verovatno se luči nešto... ko će ga znati... nisam doktor, ali verujem da je tako. Što se tiče mesa, skroz se slažem sa Kokopelli. Smatram i da čovek što više stari treba sve manje mesa da jede, a sve više povrća i voća da uzima.

Štitovi se inače u srednjem veku nisu nosili zabačeni na leđa, nego kao poslužaonici. Samo najači fighteri su mogli sa tri prsta da drže štit i da trče ko konobari po polju.

Može... imam braću u Francuskoj, može svratimo do njih usput. A ja bih isto da se selim... ali preko okeana... Novi Zeland mi je na umu. Mada... ne žurim nigde i ništa još nisam zacrtao.

Nazgulima sjebali konje kod Rivendala, a pa ih sad opremili i automobilima. Sklapani u Mordoru od metala sa plamen planine, točkove radili patuljci, a sedišta kupljena u Mrkoj šumi... uvek u crno obojeni... A gde ćeš... u koji deo evrope Nazgule?

Opet pile... opet šerpa... opet supa... Sad sam stavio da se kuva, posle ću da ga gurnem u rernu. Njam :smajli koji mljacka: ---------- ups... poromaših temu... mislio sam da je ona o kuvanju.

Uhh... ja baš tada treba da imam jedno putešestvije... Ajd' videću, možda svratim. (uzgred, planiraj da ću opet sedeljku jednu da napravim krajem novembra, da svrneš ako možeš).

Pa za srpsko tržište. Moraju svinje da se jedu, pa to ti je... makar bili i slatkiši.

Teša ne pije, al' je najluđi od svih. Voleo bih i ja da to mogu. Kad ćemo na Baju Tešo?

Otkud ti to? Vazda je na okupima bilo zakasivanja... bar u mom slučaju. Nekoliko odabranih uvek ostane da junački dočeka jutro.

Pa nije ni meni odgovarao taj dan, al' da sam znao da će Tigar sam da sedi, došao bih. Barem dvojica da ih je bilo, pa da mogu da odu na pivo... ovako... bezveze skroz.

...koren svih recepata.

Pa dobro nisam se ni bunio Eksperimentiši ekstremno... polij piletinu tartar sosom, a kikiriki skuvaj pa onda napuni piletinu kikirikijem, pa izdinstaš malo piletinu, umotaš je u spanać, poliješ maslinovim uljem, spališ kratko vatrom - duneš da se ugasi i staviš da se peče u rerni... I tako... možda smisliš novi recept i naplaćuješ licencu skupo.

Kakav ukus ima oktopod? Nešto kao piletina... ili koji fazon? Ja sam seljak čovek koji je slabo jeo ta egzotična jela, za mene je i kokosov orah neproživljeno isk(ukus)tvo.

lakše ti da nađeš drugu ženu.

Da... još će od tebe ispasti kuvar.

Stvarno sramota da se niko sem divljeg tigra nije pojavio. Da sam znao da će da zvrji sam, ja bi došao da popijemo pivo neko. Staro dobro post-koncertno maltretiranje. Super zvuče te dogodovštine kad se ovako pričaju, ali kad si na licu mesta, samo sanjaš svoj krevet i momenat kad ćeš da se baciš na isti.

Zadnja slika me skroz osvojila. Kupujem ovo kad zaradim svoj prvi milion.

Sad ga ne vodim po ovakvom vremenu... mada se desi da istrči malo u dvorište kad idem po leba. Trbuh mu ima pege ko one krave iz crtanih filmova sad mu je malo tu narasla dlaka, nije golo ko na slici.

Provali kad se ni meni vrat ne vidi na avataru. Nova moda.... weeeeeeeeeeeeeeeee

Šta mi sa vratovima sad da radimo. Uništiše nas ovi bez vratova... udaraju jaku konkurenciju

Ovaj čovek nema vrat, al' da vidim koja može da mu odoli:

Ovaj moj je paranoik. Znači, u životu nisam video psa koji bolje glumi. Kad mu pripretiš nešto, spusti glavu, pogleda te tužno kao da su se sve zemaljske nevolje sručile na njega jadnog, da neko gleda sa strane, pomislio bi da ga lešim svaki dan. Pa onako... kad mu strogo kažeš da dođe... on korak jedan napravi, pa tužan pogled gore... pa drugi korak... pa opet pogled. A onda kad mu baciš klopu ili čučneš... zaboravi na sve i poleti po klopu, ili se baci u zagrljaj (što u njegovom slučaju znači da gurne glavu ispod miške). No, kad se naljutim na njega stvarno, sve mu je to džabe.