Dark_Elf

Ma pijem ja odličnu domaću rakiju. Nisam ja ni prvi dan toliko mamuran... mogu čak i da radim ako treba... bez problema. Nego me drugi dan onako nervira... iz nekog razloga mi je gori od prvog. Nit' sam da radim, nit' sam da sedim besposlen.

Mrzim drugi dan mamurluka najviše na svetu. Prvi dan bar znaš da nisi ni za kurac, pa preležiš gledajući serije. Drugi dan, nit' možeš da radiš, nit' možeš da ležiš. Sve je kao Ok, ali to nije to... ni izblizu.

@Jare Možeš i helanke da staviš da se suše.

Zato i rekoh birokratija. Naravno da postoje važne državne institucije, i njima sigurno ne bih dao platu 15.000 Pričam o onome što imamo, a bez čega se realno može (a imamo vala.. za izvoz takvih). Kuruz je, čini mi se ostavio link do ove kolumne Lazanskog: http://www.politika....-kupusu.sr.html U njoj je otprilike ono što i ja hoću da kažem:

Pa kažu da je to tako u nekim razvijenim zemljama (nisam proverio, pa ne mogu da tvrdim). Eto.. ako već težimo ka tome, hajdemo prvo da se ratosiljamo onog pogubnog "Uči sine školu, da ne bi morao da radiš". Kuruze.. nemam ja ništa protiv zakona... samo me ne greje sunce zbog drugih stvari, to hoću da kažem. Ma ne bih ja nikoga ni ubio, ni dirao. Meni je nit' iz džepa, nit' u džep. U tome je i caka, što ljudi ne bi radili za 15.000, nego bi se preorijentisali na nešto plaćenije (a van tereta države), a birokratiju mogu da rade i svršeni srednjoškolci (i to 100 puta učinkovitije). Naravno, pare koje bi se uštedele na taj način, upravo davati ljudima koji osnivaju male firmice, a posebno onima sa izvoznom delatnošću.

Pa rekoh (odnosno rekosmo) već, nije zakon, nego (ne)sprovođenje. Sve dok inspekcija prima mito, institucije ne rade, skoro svakog realno boli kurac da radi svoj posao, neće ni zakon puno pomoći. Ja bih kao prvu stvar uradio da se činovnicima u birokratiji daju u proseku duplo manje plate, nego ljudima koji rade kod privatnika. Znači ako kod privatnika imaš 20-30.000 prosek, ovde da budu plate 10-15.000... pa lepo brate nek to rade samo svršeni srednjoškolci i fakultetlije godinu-dve-tri dok ne nađu nešto bolje.

Pa ako nije stvar zakona o radu (a naravno da nije), zašto ga onda uopšte menjaju, a da te stvari prvo nisu rešili? Selo gori, a baba se češlja. Potpuno je svejedno kakvi su zakoni dok se ne primenjuju.

Ma da.. slažem se. Samo kažem, preleteo sam preko teksta i (gorko)smešna mi je bila ona odredba, u kojoj se kaže da radnik može raditi noću duže od navedenog ograničenja, pod uslovom da je to isključivo uz njegovu saglasnost. Mislim.. hah .. baš neki mučenik koji hrani decu neće dati saglasnost za to... i neki tamo privrednik će se baš potresti ako mu radnik ne da saglasnost, dok ima 20 njih (sa saglasnošću) da postavi na njegovo radno mesto. I ovakav zakon o radu mu više dođe kao neki spisak lepih želja, nego nešto realno.

I na to se nasmejaše i prosečan radnik, i prosečan preduzetnik u Srbiji.

Ne znam gotovo ništa o novom (i starom) zakonu o radu, ali to što je dočekan na nož, mi uliva poverenje. Jebiga, ja nešto ne vidim da je stari zakon o radu mnogo štitio prava zapošljenih, izuzev onih koji su partijskim knjižicama dovedeni na državne jasle, pa Bog otac ne može da ih otpusti. Možeš da zapališ državnu zgradu u kojoj radiš, da se snimiš kamerom, da bi oni mogli da razmišljaju da li da te otpuste, dok imaš prava na žalbu. Jebeš to. Klasičan šljaker u Srbiji, nit' ima prava, nit' je prijavljen i kontam da mu je isti kurac - novi, ili stari zakon. Ako će novi zakon da doprinese lakšem otpuštanju parazita, koji samo u svom svetu imaju neprocenjive sposobnosti, a za sve ostale su nesposobne pijavice, onda sam za da se taj zakon usvoji.

Strašno je koliko su depresija i anksioznost uzeli maha u društvu. Mnogi moji prijatelji i meni najbliži ljudi pate od toga. Nisam doktor, ali to uzimanje lekova (zoloft, rivotril...) mi uopšte ne deluje kao rešenje, pogotovo što su navlakuša i ljudi se teško skidaju sa toga. Složio bih se sa Smorock da je sport možda izlaz, ili bilo kakva obeveza čijim ispunjavanjem bi osetili zadovoljstvo sobom.

link

Dobro da si nas obavestio (i na ovoj temi). Ja se baš pitao šta ti misliš o ovoj seriji.

Kuruz kaže prostitut, umesto prostitutka. Ili institut.

Pa da, ali Toni je i kad je pravio sranja, imao neki razlog, ili je prosto bio neobavešten, na kraju krajeva i zbog paranoje (koju takođe razumem). Nije pravio sranja iz gluposti kao Poli, kad je umalo uništio obe familije (ono kad je rekao Džonu za šalu o njegovoj ženi) jer je u svojoj gluposti pomislio da će tako izvući neku korist. Evo dobro... Arti (kuvar) mi je išao na živce još više od Polija. To pokazuje koliko je do jaja serija, i koliko sam se uživeo. Možda zato što me Poli upravo podseća na jednog poznanika sa sličnim karakterom (čoveka koji stalno kuka i žali se, a pravi najužoj porodici sranja konstantno (a parazitiše od njih), i nema empatije prema ikome, sem prema sebi). Psihijatrica mi je nikakva, i slažem se sa Tonijem, koji je u par navrata rekao da ona ni za jedan problem nije imala konkretno rešenje. Odnosno, njeno jedino rešenje su tablete. Generalno takvom tipu psihijatra, ja nikada ne bih mogao da otvorim dušu, jer su mi kao roboti. Doduše, onaj njen psihijatar mi je još iritantniji od nje. Sama ti ruka krene da ga opališ kada proba nešto ironično da izusti. Ali generalno, mislim da je sjajno što su boljku savremenog doba (napad panike) stavili u prvi plan. Mnogi ljudi koje znam boluju od toga, i u kakvom vremenu živimo, očekujem da će ih biti sve više. Na kraju će se svi plašiti svih. I meni je Furio jedan od najomiljenijih likova, i žao mi je što ga nisu vratili makar na kraju. Takođe mi je žao što je jako brzo upucan (od strane Tonijeve sestre) onaj Džeki April. On mi je baš bio bad ass, i mislim da bi mogao baš žešća sranja da pravi Toniju da nije bilo tog incidenta sa verenicom. Adrianu sam simpatisao sve dok nije izdala Eh da.. to oko izdaje, da vas nešto pitam. Sve vreme dok sam gledao seriju prolazila mi je jedna misao kroz glavu: zašto ti mafijaši nisu malo vozali FBI? Recimo, privedu Pusija (koji je takođe izdao), i ponude mu saradnju, on prihvati da radi sa njima, a onda odmah ode kod Tonija i kaže mu: "takva i takva stvar, ja sam pristao. Sada možemo da ih vozamo". I prosto, mafija dobije kontrolu nad onim što FBI treba da čuje. Nekada im čak i daju kompromitujuće podatke o svojim protivnicima, nekada i žrtvuju neke svoje niže članove, ali imaju potpunu kontrolu nad time šta FBi zna.

Konačno odgledah ovo. Ekstra, vrh... šta reći? Kakvu poruku poslati? Tačno ima onaj šmek i šarm 90-ih koji toliko fali današnjim serijama i filmovima. Za ogromnu pohvalu je i to što serija nimalo ne gubi na kvalitetu od prve do poslednje epizode. Fascinantan mi je scenario. Često puta se ništa ne dešava, ali opet radnja nekako teče.. zanimljivo je... ne smeta uopšte. Karakteri? Fenomenalni. Jako duboki, i sviđa mi se što sam u toku serije neke na početku simpatisao, posle uopšte ne, i obratno (na primer, Kristofer mi je jako išao na živce prvih par sezone, posle kada se primirio (odrastao), bio mi je dosta simpatičniji). Kontam da im to daje dosta dubine. Inače serijama dajem šansu par epizoda da me uvuku, a ovoj nisam morao da dajem šansu jer me uvukla odmah posle 5 minuta. Kraj mi ni ne smeta što je onakav, niti sam mnogo oduševljen. Ima i ponekih stvari koje su nerazrešene, nego samo napuštene (poput one kad Poli i Kris upucaju onog Rusa, pa je nejasno da li se Rus spasao ili ne). Da li je to sa namerom ili ne (u fazonu: "svi razrešavaju sve stvari, mi nećemo jer i život ima mnogo nerazrešenih i nezavršenih stvar"), nemam pojma. Nije mi se jedino svideo onaj deo od 10-minutnog sna (moguće i da ga nisam skontao), i mislim da su previše potencirali dedu Juniora u zadnjoj sezoni kad sedi u onom staračkom domu, jer ja nisam skontao zašto je to interesantno, pa čak i kad mu je na kraju i sam Toni došao u posetu. Žao mi je što Silvija nisu dublje obradili, nego je uvek negde bio po strani. Da zaključimo: Sopranosi su dokaz da serija niti mora biti montirana kao fashion tv prilozi, niti mora imati specijalne efekte, niti mora po svaku cenu imati zaplet kao sapunica, a opet može biti odlična, i vrlo komercijalna. Zašto Poli? Ajde u početku, prvih par sezona i mogao si da kažeš da je šmeker, ali kad je zamalo ubio onog Rusa bez ikakvog razloga, bio je sve gori i gori i ponašao se kao razmaženi adolescent. Meni je on pičkica (klasična). Smeši se Toniju, a ovamo mu stalno nešto smešta i pravi svakojaka sranja. Slabost njegove ličnosti video se i u tome da je odbio da pomaže ženi za koju je mislio da mu je majka. Ljubomoran, podmukao, dvoličan... kako on može da ti bude car? Jedini gori od njega je A.J.

Ne bih da mračim, ali ako je Sergej Trifunović jedan od osnivača tog novog 3K, ne greje me sunce.

Istina, ali Staloneu treba čestitati i zbog toga što je učestvovao i kao reditelj i kao scenarista. Generalno se jako retko dogodi da glavni glumac bude i reditelj (recimo Mel Gibson i Braveheart), ali kad se dogodi, onda to ispadne brutalno dobro. Guy Riči takođe, ne kao glumac, već kao reditelj i scenarista za Sneč i Dvocevke. Čovek bez formalnog filmskog obrazovanja koji je postavio standarde. Ima još glumaca koji su u svim ulogama slični (na kraju krajeva, i Paja Vujisić ), ali mi to ni najmanje ne smeta, jer se negde i očekuje da budu takvi. Smeta mi kad se veličaju glumci poput Liama Nelsona, koji su isti, ali to "isto", nije neki njihov lični stil, već šablonizovan, jednoslojan karakter.

Moj novi rad, (za svoju dušu) što sam ga radio... za potrebe novog demorela. http://www.youtube.com/watch?v=L90MnPl9im0

Podsetiste me sad ti i Bata na veličinu koju zaboravih da pomenem: Samuel L Jackson: Ja ne znam za glumca iz ovog univerzuma sa boljom dikcijom od njega. Ritmika u rečima prosto očarava, što je Tarantino recimo itekako znao da iskoristi u Pulp Fiction (a možda je to i jedna od najključnijih stvari uspeha ovog filma). Kad Semjuel govori, ostali čute i slušaju. Sad se setih i: Kevin Spacey Sam vrh vrhova. Daj mi pusto ostrvo, samo filmove sa njim, i zabavio si me za ceo život. Naravno, pošalji i Moniku Beluči na ostrvo da imam sa kim da gledam filmove. Pomenuše Sale i bata još neke glumce.. videh koji su, ali ne mogu da ih komentarišem pošto sam ih video u svega jednoj ili dve uloge. Ali u tim ulogama su bili super.. nema šta.

Ima li neko od poznatih da nije naš?

Da, Edvard Norton je sila od glumca. Vidi samo transformaciju između filmova Fighting club (gde glumi nejakog i špikljavog japija), i Američke Istorije X (gde glumi mrcinu). Glumčina. Ekvivalent njemu u domaćoj kinematografiji bih našao u recimo Srđanu Todoroviću (za koga stvarno mislim da je velika šteta što nije završio u Holivudu, umesto raznih Orlando Blumova i Tom Kruzova). Mislim i da je Vin Dizel potcenjen, u smislu da znam da je vrlo popularan, ali mislim da svojom harizmom zaslužuje da bude savremeni Švarceneger ili Stalone, što realno, još uvek nije. Možda nije imao sreće sa rediteljima i scenaristima. Fascinira me Švarceneger, za koga svi znamo da nema pojma da glumi, ali mu niko to ne uzima za zlo. Mislim da je i to definicija harizme (koju toliko pominjem). Nabrojao bih i glumce koji nisu potcenjeni, ali mislim ni da ne mogu da se precene, zato što su toliko dobri: Tom Henks, Mel Gibson, Bret Pit, Leonardo Di Kaprio (Ok.. mrzeo sam ga kao klinac zbog Titanika, ali kada sam gha video u: What's eating Gilbert Grape, pao sam na dupe), Marlon Brando, Michael J Fox, Antony Hopkins, Al Paćino.. i ko zna još koliko ih ima. Dodatnu bol u grudima stvara što neko gore navedene jednoslojne kreature ubraja zajedno sa ovim veličinama.