dAdAiSt

Ne znam, solidan je ovaj solo album. Ima tu sentimentalnu notu, npr. The Voice of My Father, dođe ti da se napiješ. Marko Hietala se nije obrukao, to je bitno.

Ništa nije otišlo, cene povoljne.

nasao sam, obrisite ovu i prethodnu poruku.

Dajte tool na nekom krstenom filesharingu.

Aj ako nikom nije dosadno, nek mi sikopa chehova, prusta, i ovog novog Uelbeka, na srpskom, pdf ili epub. thnx in adwance.

http://ragnarock.byethost13.com/2019/03/27/triste-terre-grand-oeuvre/

http://ragnarock.byethost13.com/2019/03/26/vorga-radiant-gloom/

http://ragnarock.byethost13.com/2019/03/25/diabolical_-_eclipse/

Da, taj Drive mi je bio prvo mlak, pa moćan...verovatno je istina negde između...zrelo za reprizu.

http://ragnarock.byethost13.com/2019/03/18/papa-roach-who-do-you-trust-2019/

http://ragnarock.byethost13.com/2019/03/18/postolar-tripper-kamo-sutra/

Kalifornijski pank bend osnovan za nas apokaliptične 1995. Slušam u poslednje vreme album "Get Nice!," i mogu reći da sam pozitivno iznenađen. Dobar album kao predah od moderne sintetičke muzike bez duše.

Mandy - Mračna arhitektura američkog društva izbacuje sve više i više "krševa," a ovo je jedan od primera. Tekstura i ukupni "feel" u početku obećavaju, dok se jedna za drugom nasilno smenjuju scene horora i nasilja. Pečat glume Nikolasa Kejdža ne uspeva da prekine besmislenost koju ovaj film veliča, đuture sa sve lepo usclikanim scenama tragične ljubavi. Upozorenje: za osetljive gledaoce, ovde ima jako snažnih scena "gore-a" i nasilja, krvi i sličnog. 3- Blade Runer 2049 Rimejk kultnog sf-trilera po knjizi Filipa K Dik-a, nije obećavao, ali jačinom isporučenog, i kvalitetom storycasting-a, on sa uzdigao do filma godine, po većini kritičara. 4,5/5 Rome 2018 Od reditelja svetskog mega-hita, sf drame Gravity, stiže novi "uradak", već nagrađen hvalospevima svetskih kritičara. Ovo je mid-paced drama, snažna po izvedbi, ne bez mana, ali jedinstvena po ukupnom "feelingu." 4/5 Al Final De Tunel 2016 Mračan, realističan, i jednostavno jeziv film. Ovaj film jednostavno sve što je humano i iskreno izvrće, kreirajući sumornu atmosferu beznađa. Hepiend je simpatičan, ali kao na brzinu snimljen. Ne za osetljive tipove. 3,5/5 suspiria (2018) Ovaj film počinje hladnom atmosferom, a kako priča napreduje, sve postaje istrovremeno toplije, ličnije, a istovremeno bizarnije i hororičnije. Preporuka. 4/5

Pa, ajd preporuči nešto "kršteno" za 70ak evra.

Planiram da uzmem r5 230. Ima li nešto jače za iste pare?

Što reče jedan poznat hip hop izvođač „nama stižu avioni iz Amerike.“ E, ako njemu stižu avioni, nama stižu diskovi (iz Škotske). Dobili smo „Demonic Diner Dance,“ iz 2014, i promo novog albuma „Work Work Work,“ koji me je i zanteresovao za ovaj bend. „DDD“ je tipičan mejdenovski heavy metal, sa konceptualnim liričkim pristupom, vrhunski isproduciran, i dira onu „žilu“ koju svaki ljubitelj gitarske muzike ima u sebi. Rifovi su disciplinovani, i iako bend povremeno, naročito na solažama, svremena na vreme pored odličnih ritmova koje nose u sebi, ne uspevaju da preskoče tu stepenicu između dobrog i odličnog. E, sada, moram se osvrnuti na večitu temu, koja se provlači kroz domaće medije. Trenutno je pojačan pritisak javnosti preko društvenih mreža i kroz komentare možemo videti da je ljudima monotono, glupo i dosadno da kad god upale neki kanal, dobiju neku starletu ili izvođača folk muzike. Ovakvi albumi su potrebni, jer pored vrhunskih komada metal muzike, potrebno je i mnogo osrednje-dobrih albuma koji, slično srednjoj klasi u društvu, čine ovaj muzički stvarac održivim, i prijemčvijivim masama. Ne morate da preslušavate ceo materijal ovde prezentovan. Dovoljno je da pustite „The Forgotten Face,“ i izgubite se u kvalitetu prezentovanih melodija. Diverzitetnom kakav jeste, moram ovom albumu dati čistu peticu. “Work Work Work” je nešto „mirniji“ album, progresivniji, manje mračan, ali jednako energičan, i u istoj liniji sa ostatkom bendovog opusa. Od pro-manowarovske Zombie Train, preko drimtitrovske Work Work Work, itd, sledeće. mid-tempo Book Bus, odvojene kancelarijskim zvukovima, ceo album je prijemčiji za ljubitelje hard rock zvuka sa samo dodirima heavy metala, ali, ovaj album je manje stvoren za ljubitelje agresivnijeg metal zvuka, i sličniji npr. novijoj fazi benda Helloween. Ipak, dajemo ovom albumu trojku, sa nadom da na narednom albumu neće podbaciti. Work Work Work je isproduciran u Split Level Studiju u Inglstonu. Kontaktirajte bend na ww.facebook.com/vantagepointlego

Sergej Dovlatov - Zona Da li je ovaj logor isti kao ostali-piranje je, ali jedno moramo reći, da je ovo jedan od realističko-iluzinoističkih miljea, knjiga koja se čita za bukvalno jedno popodne. Baš mi je žao što pisac za doba svoga života nije priznat u matičnoj joj zemlji-Rusiji. Čitajte, i uživajte u ovoj prozi. Jebiga, stiže me san, ali ovakvo štivo jednostavno morate posedovati-

ragnarock.byethost13.com Saradnici se traže. Nedeljna osmica (1) - Super albumi za svako vreme i raspoloženje! Infestus - Thrypsis (2018) Svi znamo da od black metal-a, i uopšte od metala nema posla, bar izvan zapadne eu i amerike, ali kod ljudi su odrasli na heavy-metal-u, i njegovim derivatima i suplementima, moramo preporučiti ovaj album Infestus je one-man-band, ali pored pevanja koje bi moglo biti malcice bolje, ovo je sveukupno jedan od najboljih evropskih bm projekata. Uživaćete. 4/5 KRISIUN - Scourge Of The Enthroned (2018) Krisiun postoji maltene onoliko koliko pratim nova metal izdanja, ali su mi uvek bili dosadni. Ovaj album je ok, ali ništa što će vas dobrano "ugrejati" da i pazarite ovaj album. Doduše, biće ljudi koji će gotiviti ovaj album bar zbog doslednutosti stilu. Lamb Of God - VII Sturm Und Drang (2018) Genijalni album. Heavy metal sa modernim uplivima i growl vokalom. Slayer-approved. 4/5 The Necromancers - Of Blood and Wine (2018) Ovo mi se dopalo-skoro pa homemade produkcija, ali odličan, sentimentalan hm sa super rifovima. 3/5 Hazy Sea - Death Trip (2018) Ovaj instrumentalni stoner rock album je vrhunski! Thumbs up! 5/5 Cleõphüzz - Wizard of Phüzz (2018) Ovo me je zadovoljilo kao retko koji metal album u skorije vreme. Vrhunski album novije h'n'n produkcije! 5/5 Obscured - The Plague Within (2013) Domaći death metal, odlično isproduciran i brutalan u isporučenju rifova i uvrnutih melodija. Podržite bend! 3,5/5 Void Commander - Void Commander (2018) Smooth, lagani psy rock, sa dodirima bluza. Solidno. 2.5/5

http://ragnarock.byethost13.com/spocks-beard-noise-floor-2018/

Super krljačina:

Smrt je droga.

Nisam cepidlaka, ali Naked Lunch mi je uz Čoveka Naopako i Autostoperrski Vodič lifechanging book-vezuje me za neke drage momente. Inače, WS Barouz je jedan od rodonačelnika bit pokreta uz Ginsberga i Keruaka. Sa druge strane, nemam pojma zašto neka dela Artura Klarka i Asimova nisu u čitankama, to smaranje uz Mešu Selimovića, Andrića, Crnjanskog ne podnosim. Treba tu uneti nešto što će stimulisati mlade umove, a ne nešto što je stvoreno 200 godina pre njihovog rođenja i što ima 0% veze sa današnjom književnom produkcijom-kako domaćom tako i stranom.

Jebiga, meni recimo Mayhem nije bio bog zna šta, trebalo mi je dosta da skapiram taj fazon. A DsO Si Monomentum repriziram stoti put, i smara za medalju.Takođe, recimo Krieg koji mi je bio najbolja stvar posle Darkthronea, sada mi je dranje bez poente.

Hahaha, nisam ovca, ne verujem da me to i danas proganja. Mladost-ludost. bacio, a realno to je bilo smehotres, sećam se da su mi pomerali dupe u busu kojim sam išao u srednju. Od rekvizita iz tog perioda još čuvam omot Azazel-Na Maah sa posvetom, onaj metal express sa posterom may result i cannibal corpse-om na naslovnoj strani za koji sam išao s jednog kraja grada na drugi, gde je bila trafika koja ga je imala, gomilu diskova koje sam naručivao od solicitora tada, dosta bucherian vibe-ova i svetova kompjutera, sad gledam na slayer temi neko ukacio snimak sa exit-a, to mi je bilo najžešće koncertno iskustvo, jedino mi je žao što nisam video mejdene live. Ne,, black je meni Darkthrone, Gehenna prva dva albuma, Drudkh, Dissection, Nokturnal Mortum, od naših demosi The Stone-a, I Am Immortal mi tu stoji rame uz rame uz hajpovan na 202ojci M. Result sa Jata Moja Crna, i Wolf Hunger demos The Forces Of Perun Are Back i Zemlja Moja U Plamenu Je, koje sam dobio još kao urednik Metal Scream-a, sećam da sam tada dosta slušao i Abigor, Desaster, bilo je tada i web i papirnih fanzina, Rex/Mex je zamenio Metal Hammer koji je brzo propao, još se sećam reči B. Rogošića kako mu neko ulazi u Mordor i pita pokazujući na Dimebag-a "Ko ti je ovaj?" Stoka je stoka, realno Corrosion Of Conformity može sa albumima izdatih 90ih da pokrije pola NU metal scene, sa sve "country metal"-om na load-om i reload-om Metallica-e. Šteta, da se bendovi cimaju, bilo bi i potražnje, 1 papirni zin bih menjao za 10 "portala." imao bih i da kažem svašta i o hellycherry-ju i balkanrocku i prljavim odnosom urednik-recenzent na oba, ali ko ih "ebe.

Meni ti stari bendovi i dalje, pored proto-emo pozeraja, bude tu žicu nostalgije. LP, POD, Creed, Limp Bizkit, pa i Rammstein, koji je bio vrh vrhova. Sećam se jedne žurke kada sam imao nešto tipa 15 kada sam morao da smaram ljude root-om (remember meeeee ) i ranijim albumima In Flames-a. Recimo kada sam otkrio Darkthrone, to je bilo to, i danas se živo sećam kad idem kroz Jagodinu (timejump od 10 godina) sa novim telefonom i odvrnutom Nirvanom do daske, bez sluški, da svi čuju, dok se ortak okretao u panici da će ga neko uhapsiti Black kao black demonstrira stagnaciju već x godina unazad, ne znam šta da kažem o sceni gde su osrednji Marduk i Behemoth sposobni da stvore jedino što mi se sluša, od novih pesama i albuma. Peste noire recimo me je razočarao, kao i Darkthrone, daću ovom drugom još par šansi, ali se to na mojoj skali ne može meriti sa Circle The Wagons ili Shut Up, These Shores, ili The Cult Of Goliath, koji su savršeni spojevi tog njihovog crust-a, heavy metala sa black korenima, i totalnim Fuck Of stavovima.