Grobodan

Ima li linka za ovo negde https://www.metal-archives.com/albums/Abigor/Black_Icarus_-_Metamorphosis/720871

Known as one of the founding fathers of the American death/funeral doom metal scene, New Jersey’s EVOKEN have been a long-standing pillar over the band’s 25 year pillage. Their new full-length album “Hypnagogia” (to be released on CD/2xLP/Digital on Nov 9) is the band’s sixth LP, their first in six years since their landmark “Atra Mors” album, and is a towering monolith that develops and redefines the band’s sound that will only strengthen their position within the death/doom metal hierarchy where EVOKEN have always reigned.

Swedish death metal veterans UNLEASHED will release their 13th full-length album, "The Hunt For White Christ", on October 26 via Napalm Records. 01. Lead Us Into War 02. You Will Fall 03. Stand Your Ground 04. Gram 05. Terror Christ 06. They Rape The Land 07. The City Of Jorsala Shall Fall 08. The Hunt For White Christ 09. Vidaurgelmthul 10. By The Western Wall 11. Open To All The World

"dosadilo nam je da sviramo sa Ihsahnom i Enslavedom, hocemo da budemo predgrupa In Flamesu"

and sordid

Uf ni blizu.

And good riddance, ako je suditi po poslednjim izdanjima. Also rip Unisonic.

Pa, mene i ta kad je izasla nije uopste oborila s nogu.

Jos nismo culi novi a od Satanista nije nista bolje nikad uradio, tako da je jos na vrhu sto se mene tice.

Previše je Nergal lep.

ARCH/MATHEOS began as a reunion between founding FATES WARNING members John Arch (vocals) and Jim Matheos (guitar), who hadn't collaborated since Arch's solo EP, "A Twist Of Fate" (2003) — and hadn't fully collaborated for a whole album since FATES WARNING's "Awaken The Guardian" (1986). In 2010, the duo began working on a record together and brought along three FATES WARNING members to the fold. The five members would in turn release their debut album, "Sympathetic Resonance", in 2011, under the name ARCH/MATHEOS. Since then, Arch and Matheos have kept busy with their other projects — but now the time has come for them to join forces once again, for a new ARCH/MATHEOS release, due out 2019 via Metal Blade Records.

Leprous i StS su zvučali perfektno u šatoru.

Dosao da stavim link, nemam dovoljno saka da se face palmujem.

Ja volim da tako u sevdahu za nesto kazem da je najbolje kao uzrecica, pa me cesto i zezaju zbog toga, ali za Kinga se ne salim. On jeste najbolji ikad i to je tako, sta god da poredis s njim je smesno. Now proceed.

Svaka Kingova pesma je bolja od svega ostalog ikad. Napusti temu.

Aaaaan it is time da i ja privodim kraju... ČETVRTI DAN Mislim da je ovo najduže vremena da sam po danu proveo na festivalu ikad jer smo krenuli jebeno u pola 12 ujutru (a Malokarpatan se završio u 3 ujutru prethodnu noć iliti da kažem neki sat ranije haha) ali postojao je debeo razlog jer se nije moglo sebi dopustiti luksuz da se fula Akercocke, jedan od glavnih razloga što sam opet došao na ovaj festival i naravno odmah da jebem mater onom geniju koji ih je stavio u pola 1 na sunce jarko. Neka muzika treba da se svira noću, ovi momci su i kvalitetom i stažom i pozicijom zaslužili daleko bolji tajming ali alas, šta je tu je. Više to nisu satanski kicoši već prigradske kamiondžije, bar po imidžu, ali muzika i dalje inteligentno razbija. Solidan zvuk, bolje nije ni moglo kad je bilo, ja imam neki mrki predosećaj da oni neće još dugo (ne znam ni sam zašto), tako da mi baš drago da sam ih overio kako tako. Onda totalni preokret uz Plini, ambidjent, produženiespreso post prog, nazovite ga kako hoćete ali bilo je gotivno chillnuti mozak uz ove lagane zvuke a baja se i lepo sprdao sa publikom koja mu odgovarala crodsurfingom (?). I opet U turn uz hc heroje Integrity, ne znam da li je do meteoropatije ali baš mi nešto loše legli, a učinilo mi se s brda da reakcija publike takođe nije bila nešto posebno. U svakom slučaju bitno da sam ih video da mogu Leleku da potegnem taj info po potrebi. Zatim heroji burgija po mozgu death metala Origin, meni odavno dosadni kao proliv kakvi su i ovde bili muzički ali stvar je spasao itekako frontmen koji se zajebavao kao car non stop, najjače je bilo kad je izveo lika iz publike da svira air bass jer basista nije prešao granicu, koji se naravno dojajno izblamirao uz non stop blastovanje. Gledao bih opet s brda da se smejem provalama. E onda konačno death metal kakav treba biti, Unleashed iako su bili nešto umorni izgazili su kao i uvek svojim buldožerskim zvukom, vrlo lepo od njih što su odsvirali čak 4 trake s prvenca ali nije lepo što su izostavili Death Metal Victory, This is our world now i slične hitove. Ultimativna dm headbang pesma Before the creation of time spašava stvari za kraj. Švajcarski Messiah nije bio krucijalan ni nazad u dan pa im je takav bio nastup, drži vodu i ništa više od toga. Lepo što su se setlistom koncentrisali na 3. i 4. album što im i jes najbolje što su imali pa bar nisu mnogo frljali s tim. Trk u šator na produžetak old skul maratona uz Hirax i jedno zaista prijatno iznenađenje, šator baš dobro popunjen i raspoložena publika a bend sasvim lepo iscepao best of. Calling card je naravno crni đavo Katon de la Pena, arhetipski jedan metal frontmen koji se zahvalio svima od organizatora preko publike do obezbeđenja i podsetio nas više puta da je metal nešto najbolje (kao da mi to ne znamo brt), trebao je samo još babasere na toi toiju ispred da hejluje ali na stranu zajebancija, baš dobri bili. Trk nazad na mejn da se vide stari-novi heroji Nocturnus, i to ovaj put AD, e ovde me sjebao žešće umor momenat tako da sam morao pola nastupa da presedim na blagoslovenom brdu a baš dobri bili inače, sa sve živim klavijaturama (props to that). Setlista isto na nivou, sve sa The Key, dve nove rstve i za kraj Chapel of Ghouls obrada, bilo je zanimljivo videti prvog bubnjara koji peva u tom danu. Non stop roštiljanje mozga se nastavlja uz Belphegor koji su za ovu priliku namunjili stejdž sa obrnutim krstačama, tonama krvi, svinjskim glavudžama a takva im je i svirka bila, vulgarno black death prangijanje. Iako je Helmuthu otišao glas totalno, za pohvalu je što nije bio pijana groktajuća krmača ovaj put već je posao odradio ozbiljno, sa sve posednutim pogledima. Onda definitivno najšizofreniji prelaz festivala jer idu Pain of Salvation, i istina je da publike nije bilo na zavidnom nivou u odnosu na lokaciju i doba dana, jasno je da ovo baš i nije bend BA provinijencije što je još podgrejao gospodin primadona ''ja sam pametniji od vas smrdljivih metalaca'' Daniel izjavama tipa ''sad ćemo svirati pesmu koju nismo odavno ali vi je svejedno ne znate'' (a znamo je, puši kurac) i prozivkama na račun vrv Belphegora ''welcome to the real darkness'' i ''došli smo da vidite da možete da se zabavite bez kostura'', sve u svemu Mika iz Opetha za uboge spika ali bend zvuči do jaja kao i uvek od njih uprkos kriminalu da nema nijedne Remedy Lane pesme u listi, a 4 s novog. Poseban props za bubnjara koji ima anđeovski vokal, u prvi mah sam pomislio da su pustili neku ribu s trake dok nisam uočio da on ekšli peva. Šizofrenija na mejnu se nastavlja i vreme je da konačno vidim pale bogove svojih klinačkih dana Sepultura, i to na uštrb Goblina jer su mi bukvalno svi ikad rekli da raznose uživo pa aj da se vidi kad smo već tu. I da, vaistinu je kidanje uživo i ogromna masa koja pravi tešku ludnicu, posebno na Max era hitovima na kojima se odrastalo. Ne mogu da se otmem razmišljanju da su Max i Igor anno bastardi 2018 kerov kurac za ljude na istim pozicijama u Sepulturi... samo još eto da nas ovi nisu častili govnjivim albumima par decenija i tek sad se nešto kao povratili. Takva je i lista bila, ekstaza dominira ali tu su i momenti zevanja i lagodnog ispijanja pića na neke nove trake. Nastavljamo dalje uz prvo i jedino upozorenje ove godine da je zabranjeno fotkanje i snimanje sledećeg nastupa, jer eto vreme je da Danzig počne. Sam Glen izgleda kao besna baba u crnom, odvalio je sise i stomak (come to think of it, bila bi odlična fora da se sad slika za omot kao za dvojku onomad) a tu sliku dopunjuje njegovo non stop trčanje po bini što jeste za respekt jer je bar tim scenskim nadomestio vokal koji je promukao. Ono što je manjkao u izvedbi i izgledu matori je nadoknadio setlistom jer je posle prve tri nove pesme udario do samog kraja sa sve zlatom sa prva 4 albuma (falile su Snakes i Long way samo ali jbg) tako da se vrlo često samim urlanjem i pokrivao njegov glas. Okreni obrni, kul da sam ga video iako je to vrlo daleko od zlatnog doba četvorke koja je izbacila 4 zlatna albuma i otišla u pm zanavek. Opet totalno šizofrenična promena koja mi je legla kao budali šamar posle višednevnog burgijanja mozga distorzijom jer je Wardruna zaista zaposela festivalski prostor, i bilo je impresivno videti kako se vašar ludaka pretvara u mirno more koje guta zvuke koji se isporučuju sa bine i samo dugim aplauzom između pesama pozdravlja muzičare, ni na koji drugi način ne prekidajući magiju. Prvo sam gledao s brda pa sišao u masu i zaista je na sve strane vladala neka neuobičajena atmosfera za ba, a muzičari sa bine potpomognuti tradicionalnim instrumentima i vokalima isporučuju ono što imaju. Neuobičajeno i odlično iskustvo, i eto koliko bi Mortiis imao benefita da se u noć pojavio, to mi je isto padalo na pamet. Jebeš mir we are at war, vreme da se klanje nastavi u šatoru i opet bubnjar na vokalu uz Aura Noir. Jao majko, ovima niko nije rekao ono staro pravilo malog fudbala da nema roštiljanja jer su svi ubrzali dodatno svoje deonice pa su još divljačkije iscepali svoj materijal uvijeni samo u tamno zeleno svetlo i dim. Iako sam mislio da nemam više zaista snage u sebi, izvukoše iz mene poslednje atome ovim elitnim nastupom. I vreme je da se završi mega maraton uz staru đubrad Esoteric, u tom momentu zazimilo u pm, duva na sve strane na brdu, oni muče svojim pregadnim dumom, zaista mislim da su bili pravi izbor da zadaju poslednji udarac našim izmučenim prašnjavim bednim telima. Suma sumarum, otprilike se slažem da je ovaj festival prava mera u lajnapu, ceni i veličini za mene, već treću godinu se vraćam presrećan tom duhu koji je više od prostog zbira lajnapa a kako stvari stoje i sledeće godine ću. Nova ekipa za odlazak koja se odlično pokazala, pizdec ljubi te batica kurva, metal nikad nije izgubio

Ne bih se preterano bunio protiv tog mišljenja.

Brzo ce bataliti vaistinu.

Tako je.

I idemo dalje u nastavak sage... DAN TREĆI Podlegli umoru od drugoga dana, pojavili se na tvrđavi nedopustivo kasno oko 17h, to je samo znak da mora da se trenira više za sledeću godinu. Propuštam nažalost Pestilence jer Grave Pleasures treba da dovrše svoj započeti nastup na Orient stejdžu, na svu sreću bilo oblačno taj dan, baš kako treba za njih (meteoropatija zauvek!) i još veća sreća da su opet bili sjajni, a najlepše što nisu ponavljali sve pesme od dana pre, sve u svemu carevi totalni i lično top 5 nastupa na festu. Zatim štednja energije na brdu uz Misery Index koji bolje i prirodnije cepaju od sterilne sabraće Dying Fetus, ali posle nekog vremena i to se više manje izbluruje i postane sve isto što sviraju. Oh well. Onda jedna velika žurka uz HC veterane Terror, em oni cepaju iz sve snage em totalna zabava u publici gde se dao u moshpitu videti plastični kurac od metar kako leti tamo ovamo, a lični favorit mi je T Rex koji je tukao sa indijanskim poglavicom, žao mi što nisam stigao da fotkam jer sam plakao od smeha. Pred kraj Terrora je vreme da se siđe i uhvati savršena pozicija za At The Gates, tačno na ivici circle pita pa adrenalin dodaje i publika koja je baš vatremo prihvatila bend a bend hirurški savršeno cepa, Tompa baš dobro raspoložen i rastrčan po sceni, samo zameram što sa setlistom nisu išli niže od SotS (posebno mi falila Raped by the Light of Christ koju su cepali u poslednje vreme) ali sve ostalo baš po meri. Pogledah neplanirano i pola Ministry koji me nisu zanimali ali u tom momentu odsviraše dosta hitova koje znam pa ispade na kraju i to dobro ali vreme je da se mrdam opet na Orient da uhvatim vreli islandski BM bend Misþyrming, oni se pojačali isto mnogo ali čepovi rešili situaciju, malo su smešni onako sa finim frizuricama i obučeni u bele košule obliveni krvlju ali kad su krenuli da krljaju smeha nije bilo, baš furiozno odradili to što su imali, čak mogu reći da su mi ubedljiviji uživo nego na snimku. Vreme je za najveće zvezde ekstremnog metala trenutno Behemoth i dovoljno je pogledati ovaj nastup da se shvati zašto, bend izgleda i zvuči veće od života, vatre, scenografija, bina, svirka... ma sve je gigantsko. Wolves of Siberia tad prvi put čuo i deluje mi bolje od Goddog, ostatak liste best of, sve u svemu hejteri mogu da ga samo duvaju, po svemu sudeći Behemoth će još dugo da gazi iz sve snage i kraja im se ne vidi. Onda sledi hladan tuš uz možda najveće razočarenje festivala Carpathian Forest, bilo mi uvek žao što nisam otišao u Bg 2005 da ih vidim a sad još i više posle ovog koncerta jer je kristalno jasno da do reuniona nije trebalo da dođe. Najgora karika benda je definitivno Nattefrost koji je deff bio na nečemu lošem, ''pevao'' nekim podvriskivačkim glasom kao da se uplašio miša i skočio na stolicu or stg, sve u svemu raspalo ali ne na njihov stari dobri način. Utisak još gri što su bili smešteni između dva brutalna teškaša. Zatvaranje glavne bine pripada grčkim bogovima Dead Congregation i predvođeni impozantnim Anastasisom opet pokazuju da im trenutno njihovi idoli Immolation, Morbid Angel i Incantation ne mogu izaći na crtu ni sa kvalitetom pesama ni izvedbom. Brutalno ali ne na bezmudi Dying Fetus način, masno i atmosferično, ovaj bend ima sve što treba. Nažalost pre samog kraja moram da trčim u šator jer ne mogu da propustim nove favorite a DC sam na sreću već pogledao kod nas. Malokarpatan u sitne sate zatvaraju šator i još jedna odlična izvedba, štrokavo baš kako treba, plašio sam se nešto da će zvuk biti sranje ali na svu sreću to ni najmanje nije bilo tako. Zvuk upotpunjuje i divni brkati Slovak sa naočarima za sunce jer zašto da ne na vokalu, ma sve izgleda i zvuči kako sam zamišljao, ovde je najbitnija atmosfera a momci iz benda su je preneli u šatoru. Svi ti divni stari albumi Eastern bloka iz starih dana su konačno dobili adekvatne nove predstavnike koji su opet dali neki originalan pečat celoj priči.

A tek Behemoth...