Grobodan

AGAIN Sta je tu lose?

RC i sam grcki black metal stil je od samog stvaranja po definiciji bio melodic i epic, himnican. RC je u poslednje vreme namunjio produkciju ali ostao je veran tom izvornom stilu. Izvinite nas sto se lozimo na bend koji vlada black metalom 25 godina kad treba da hajpujemo Liturgy i Botanist kao dobar black metal. I da jbt... nema disonance

Brale ala si ti pozitivno raspolozen prema novitetima Ja zamalo nisam umro dok sam ovo slusao, mjuza zvuci kao da je Destruction resio da bude pametan sto nikako nece niti moze proci, ovi uzeli nesto da mrse muda, mesaju cringeworthy i dosadne momente pa album kao da traje eonima, iz tri puta sam morao da ga dovrsavam... jebem ti lebac kao Load jebeni da sam slusao, koji smor.

Izasao: http://rusfolder.net/files/44624936 Kad se prasina slegla i bend vec zasao u malo ozbiljniju karijeru, meni utisak dalje od "fino" nikako ne moze. Tako je slucaj sa ovim albumom, cak mogu reci da mi se vise svidja taj B-grade retro 80s feel koji se siri albumom i daje osecaj kao da se slusa kakav lep ali s razlogom drugoligaski stari bend od samih pesama. Previse mi fali nekog grita, da mjuza i sami vokali imaju neki epski punch da bi mi ovaj bend usao u prvu ligu. Moze da se slusa, ne smeta i prija dok ide ali nije za cesto vracanje.

Meni taj bend tesko smece. Nego da isperemo usi malo pravim death metalom, godina tek pocela a stigao jedan odlican album u izdanju ever reliable Profound Lore-a: http://gerfan.rusfolder.net/files/44629362 Chthe'ilist je mladi bend iz Kanade koji sa ovim debi albumom donosi ubistvenu svirku, zamislite da Gorguts na prelazu izmedju drugog i treceg albuma dzemuje sa Demilich i odluci da ubaci neke Morbid Angel melodicne momente i tu ste, vokali ultra duboki u totalnom fazonu starih Finnish bogova, pomereno i avangardno ali opet ne na neki pederski Dilindzer bacam lonac niz stepenice ili oh tako sam pametan Blut Aus Moj Kurac fazon vec zvuci opet na neki nacin i old school. Tekstovi su lavkraftijanski, sto opet podseca na Finsku pa cak i sama atmosfera vuce na recimo Thergothon iako je u pitanju totalno drugacija svirka. Stvarno vredi cuti!

NOVA PESMA http://www.terrorizer.com/news/rotting-christ-premiere-in-nomine-dei-nostri-from-new-album-rituals HEJ MIJAILO

Zanimljivo mi je da se i dan danas ishajpujem kad treba nova Avantasia da izadje. I uvek pojedem govno. Ovaj post 2007 sablon o kome cika Joca govori je po meni Tobias sa Ghostlights doveo do besmisla, nazovite me infantilnim ali meni prva dva albuma sa fantasy tekstovima ostaju nedostizan ideal za Tobiasa koji je Avantasiu pretvorio u "imam pevaca x, napisacu pesmu u fazonu njegovog benda pa kako ispadne". No da probam da opisem pokoju pesmu cisto da bih docarao malo. 1. Mystery Of A Blood Red Rose - ovo je pesma koju je Tobias napisao za Meat Loafa, nije uspeo da ga dobije pa je otpevao sam. In a nutshell, ispunjavanje svojih decackih snova / ego tripova, zavisi kako je ko raspolozen. 2. Let The Storm Descend Upon You - da su sve pesme kao ova moglo bi se o necemu govoriti, ubedljivo najsjajnija tacka albuma i jedini momenat gde se oseca ta stara epika a ne Miki Maus sminka, odlican refren i pevaci na visini zadatka. 3. The Haunting - meni u sustini najpozitivniji momenat ovde sto Dee Snider zvuci zaista odlicno uprkos tome sto ga godine nisu mazile i nije skidao sminku pre spavanja, samu muziku pozdravio Toy Master sa Scarecrowa i rekao da je i dalje bolji. 4. Seduction Of Decay - ovde gostuje Geoff Tate i rekao neko da je pesma u Ryche fazonu, ja jadan ocekivao neki vintage sound a ono nesto kao da je sa Tribe ispalo, nema razloga zasto ovo traje koliko traje a Geoff bukvalno neprepoznatljiv. 5. Ghostlights - Tobi "moram opaliti neki double bass power za stare fanove jebem ga, ko ce drugi nego Kiske da peva" i skidam Tobiju kapu kad je uspeo da double bass pesma na kojoj Kiske peva zvuci dosadno, to stvarno treba znati. 6. Draconian Love - zanimljivo je ovo ali nista vise od toga, Tobias se probao i u gay gothic fazonu. Na papiru sam trebao da odlepim ali u realnosti i nisam bas. 7. Master Of The Pendulum - rasni Marko Hietala? Naravno pesma rip off Nightwish. Wishmaster of the Poet and the Pendulum je trebao nazvati, bilo bi postenije. U realnosti ne zvuci lose ali sama ideja kako nastaju ove pesme mi bucka po stomaku. 8. Isle Of Evermore - Sharon iz Within Temptation je tu, hej moram napisati electro goth baladu za nju. Kad se seti covek kako je bila ubacena zena na Metal Operu, kako je imala svrhu a nije bila svrha sama sebi bude mu jos gore. Ostalih 5 pesama me nesto mrzi da opisujem jer kasnim malo na posao ali poenta je tu. Treba reci za njih da su totalno fileraste i ne preterano inspirativne. Bonus cudos za Tobija, drugi album na kome Oliver Hartmann samo svira a ne peva, to je stvarno najmudrija ideja ovoga sveta jos otkad je Napoleon bio u fazonu da udari na Rusiju jer su uspavani od zimskog krljanja.

Meni ovaj bend zaista nije jasan, kroz celu karijeru im se desava da nabodu takvu albumcinu da se userem i onda ga isprate sa 2-3 slabija rada i tako u nedogled. Njihovi biseri su za mene Nuclear Fire, Seven Seals i Delivering The Black, moram da priznam da sam posle onakve bombetine od prethodnika ipak gajio neku zelju da po prvi put u karijeri nastave jednakim levelom ali in the words of immortal Boris Dobrokes: kurca baba vecerala. Ovaj novi album je lesser verzija proslog, jasno je da se islo na tu formulu - epic pesma od +10 min, balada, brza himna i ostatak u klasicnom HM maniru (koji je ovog puta vise u 80s Accept nego Painkiller fazonu) i to sve za dva koplja ispod Inseminoid ili One night in December. Sve u svemu, ide u grupu podnosljivih PF albuma kao prva 2 recimo, nije poplava kao New Religion ali kad se uzmu ocekivanja u obzir - razocarao sam se.

Uf, mene bas tesko smorio ovaj album. Vidi se vec sad sa ovim da je Witchcraft bend na novom putu u odnosu na prva 3 albuma sto mi je sljakalo na Legendu ali ovde ne. Pelander je ovde u sustini ubacio i mrvu starog zvuka, album je considerably more doomy u odnosu na prethodnika ali mi je toliko dosadno i nategnuto da boli. Jedin me odradio singl gore postavljen i Malstroem gde ta sporina i ima smisla, ostalo mi ide u intervalu od dosadno tipa naslovna koja mi traje sto godina do nazalost bukvalno odvratno na Theory of Consequence. Sve mi je bilo jasno kad sam slusao album i slucajno mi na tjubu izleti Chylde of fire, pustim i kao da me sunce ogrejalo. To conclude in azalian manner: jbg za mene na kraju prva 3 albuma, sad mi ne valja.

Meni licno nije jasno ni koji je ovo zanr ni kako ljudi mogu ovo da slusaju ni sta bend pokusava sa ovim. Kao vise-manje i svi njihovi albumi posle prvog odlaska Beladone. Nabode se pesma tu i tamo ali mi je sve to mrsavo.

Prodajem Reports from the Threshold of Death, slim digi, 1000 din, kontakt pm.

I ja sam veoma raspolozen za isti. Ima nekog datuma okvirnog?

Lagao bih kad bih rekao da sam ga slusao puno ali za umetnika takvog kalibra samo postovanje.

Tribjuti najvecih http://www.blabbermouth.net/news/metallica-black-sabbath-slipknot-motley-crue-members-pay-tribute-to-lemmy/

Zbog nekih usranih razloga propustio sam Motorhead na Tasu 2002. Kad je najavljen na Exitu pricao sam da se ta svirka mora posetiti i da je to dogadjaj izvan svake kritike i racionalne price jer se mora videti uzivo jedan jedini - Lemi Kilmister. Mislim da je Invictus u jednom postu najbolje jednostavno sumirao Lemija: on jeste. I to je to, Lemi je sve sto zestok zvuk predstavlja, Lemi je personifikacija svega sto jeste gitara, Lemmy is God jednostavno. I da nije tog njegovog stava podario je tone i tone fenomenalne muzike koja slavi zivot, energiju, srednji prst svima, moc. Jedna od faca koja je bez ikakvog preterivanja i zasladjivanja zasluzna za sve ovo sto danas volimo, da nije bilo Lemija ko zna kako bi to bilo. Sto rece Descender, nekako je uvek Lemi bio tu i znao si da jebe kevu negde, zivi jebeni zivot kako hoce i przi svoju muziku.... ovo je velika prekretnica. Nemam dzeka ali sad cu da opalim No Sleep Till Hammersmith. Over the Top forever - Mister Lemmy Kilmister.

Nikad Kemis, uvek Zlaja

Ako vam nije bilo dosta sumnjivih noviteta za danas... novi Rage EP: http://www.mediaboom.org/442502-rage-my-way-ep-2016.html

Pa to onda nesto dobro, moram overiti.

Empiricism mi je isto odlican, cover mi je uvek bio drag mada je iz ove perspektive kompjuterska brljotina Ja bas malopre obrnuo debi, pagan black kidanje, nikad jaca ekipa.

Secam se nekog teksta u REX gde su celom duzinom umesto Course pisali Curse. I sad mi je bolji taj naziv.

Mozda i najbolji uz Quintessence. Mada, Olden Domain... Jebem li ga. Archaic Course ima doduse jedan od najgorih covera ikad.

Bogami meni se ove dve pesme svidese dosta, i inace sam ovih dana u teskom Borknagar mudu, cak mi sad lezu i oni albumi koje pre nisam bas ljubio. Verujem da ce ovo da mi legne samo tako. Btw i spot je super, bas bih se rado zablejao sa ovom ekipom genijalaca u kolibici