azal

jedini los album na listi dobra recenzija http://www.downpick.com/?p=341 In the end, ‘Heritage’ is mostly a fetishization of a bygone era. The beautiful and moving Opethian melodies of yore simply aren’t there; the high-brow and breathtaking dynamic rides have simplified into a soak in the lazy nostalgia river. While, it’s lovely to see Mike finally fully indulge in his not-so-secret fantasy of prog-idol worship, unfortunately, ‘Heritage’ is mostly forgettable, if not for the concept behind it.

meni su Blasteroid i Creature Lives najbolje pesme, mozda zato sto ne lice na Mastodon. album je vrhunski, danas sam ga bas intenzivno slusao, isao peske do zemuna pa ga dvaput obrnuo. Nije Crack the Skye ali je idalje fantasticno ostvarenje.

pa ocigledno, jer je ranije dosta vislje pevao

kakva solaza na any given day, verovatno je aresti. oprao je.

najbolja PoS pesma koja je izasla ove godine http://www.youtube.com/watch?v=qlZMtkgHSAg

kad bi ceo album izasao sa ovakvim spotovima verovatno bi ga vise slusao

horrorcore + brostep = nocna mora neka

jel ovo opeth ili ghost?

nisam ni preslusao, ali znam da ce ovako biti.

sta je to, neki horrorcore?

nakupovao sam se u americi, bacicu slike cim izadju iz susilice

pa vise zvog nevermore-a, ali ne mnogo.

proslo bi malo bolje od artillerya.

cuo sam jednu stvar pre mesec dana kao preview i delovalo je kao da je manje sirovo, vise ispeglano i cactchy nego ranije, jel takav ceo album?

dobar je ovaj novi KRIT. Danny Brown mi je idalje album godine.

malo mi zao jonasa sto su najbolji ortaci, mikael uspesan a ovaj zivi sa roditeljima idalje. jbg, sam je kriv sto se ugojio.

kako mrzim kad krene prepucavanje pa ne stignem nista od posla da uradim

samo sto je grace under pressure, rushov deseti album, prodao preko milion i svirali arene u sred eksperimentisanja sa sintisajzerima sto su stari faoni mrzeli, dok opeth idalje svira za 600 ljudi. ali dobro, ne mogu svi biti legende i idoli. valjda ce i opeth imati 3ili 4 uspesnih perioda kao rush kad krenu da sviraju hippie rock 60ih i boogie woogie 40ih u nastavci karijere

da nisu picke svirali bi tri sata kao rush da ljudi cuju sve sto zele

poenta je da cemo gledati Demon of the Fall vec u 2013

mislim da je jedini bend u istoriji rock muzike uspeo da ne svira hitove cele karijere i samo da fura nove stvari i da im karijera potraje vrlo uspesno sto se tice para i posete je King Crimson. Vratice se Opeth Demon of the Fallu kad vidi kako ljudi izlaze na pola seta

ok

uopste nije, ovi su svi bili rivali i trudili se da ne lice koliko god su mogli u svakom delu karijere. u ovoj kombinaciji toliko ima medjusobnih handjobova i sisanja kurca da je postalo apsurdno. kao onaj video gde kao ismejavaju metal omote. circle jerk koji je doveo da tri jako originalna benda krenu na skoro identicna putanja u neku romanticni prog metal zonu gde se svaki trudi da pomalo lici na drugi. naravno da ne lice kao sto dream theater klonovi lice na dream theater, ali od pop/prog rock benda, gothic doom benda i progressive death metal benda dobijas na kraju tri prog metal benda i ljudi koji konstanto kupe fore jednog od drugog i pustaju te uticaje prijateljstva da im vode zvuk benda.