Yggdrasil

Djavo me za jezik vuce... Vrlo je tesko (=nemoguce) preko interneta dati nekakav savet. Ipak, postoje tri principa pevanja, na kojima mi ne bi zamerili mnoooogo iskusniji i bolji pevaci (pedagozi i umetnici, tj): 1) pevanje mora predstavljati zadovoljstvo, inace je besmisleno. 2) pevanje, kao i druge muz. umetnosti, zasniva se na izazivanju pravog osecaja, osvescivanju tog osecaja (memorisanju i razumevanju) i ponavljanju dok takav osecaj ne postane spontan. Izmedju ostalog, zbog toga, vrlo je bitno raditi uz nekog i sa nekim. 3) sve potice iz uma, sve je kontrolisano i nista se ne radi naslepo i nasumicno. Uvek mora postojati plan. I zbog toga, potreban je pedagog. Nista novo i nista cudno. Sledece se primenjuje na pocetnicima (nivo 1. razreda osnovnog skolovanja za solo pevace): 1. Drzanje: stav tela je takav da je kicma osovina na kojoj pociva celo telo. Telo je pevacki aparat. Nista nije akcentovano: ni grlo, ni trbuh, ni glasnice, ni grudi, ni pluca, itd. Zamisli da je, zaista, ceo organizam jedan slozeni muzicki instrument. Oba stopala su stabilna, na zemlji. PREPORUKA: pre nego sto pocnes sa upevavanjem/vezbama disanja, pokreni unutrasnje osecanje tako sto ces uciniti isto sto i kosarkasi rade pre slobodnog bacanja. Dakle, da ne ulazim dalje, dubok spontan udah, razgibavanje ramena, blago povijanje nadole (tapkas loptu), ispravljas se, potpun i usredsredjen izdah. Ponovi svaki put kada u toku pevanja osetis da je postalo naporno. To je radna tenzija, sta da s' radi. Vrlo bitno: dah se UVEK 'akumulira' dubokim abdominalnim udisajem. Onima koji pocinju da uce uglavnom se objasni da postoji nekoliko mogucnosti disanja, ali da je samo abdominalno ispravno. Dosta varira ko sta prica, da li nose anatomske atlase, da li demonstriraju polozaj glasnica, itd. Ja preporucujem da na kraju i pogledas kako izgledaju glasnice i kakav im je polozaj u odnosu na osu tela. Deluje pomalo nadrealno kada odmah vidis tamnoruzicasto grlo sa nekakvim tvorevinama svetlije boje, itd. Makar meni. Pre vezbe, podsetnik: nije zgoreg da se, u pocetku, vazduh uzima kroz nos, ne kroz usta. Nema nikakvog nasilnog usisavanja, grimasa, grca; vazduh se kroz nos uzima brzo, duboko, ali sa blagim osmehom. Osecaj je slican zavaljivanju u udobnu fotelju, mirisanju cveta, uskakanju u bazen pun tople vode, na noge (asocijacije, asocijacije ). 2. Vezba za disanje na 'S'. Uzme se vazduh, cak i pritisnuti (blago!) rukom donji deo abdomena i pratiti kako stomak pada. Elasticno i kontinuirano, nista na izbacivanje. Zastati, 1-2 sekunde sa uzetim dahom, a zatim, polako pustati vazduh kroz neznatno otvorena usta. (Cuje se, razumljivo, shishtanje na 's'). Primetiti kako se vazduh postepeno i kontinuirano ispushta. Na ovaj nachin, vezhba se: 1) uzimanje daha, 2) procena tacne mere daha, 3) KONTROLA ispushtenog daha. Ne kao pokvareni ventil. Vezbu ponavljati, 2-5 minuta sa malim pauzama. 3. Vezba za dijafragmu. Pokusaj i ovo: stani pored visokog stola, ploce ili necega slicnog, sto je u nivou saka, kada se ruke saviju pod normalnim uglom (auh, sta rekoh). Blago guraj, odozdo nagore, sakama ovu povrsinu. Pritisak u telu potice od dijafragme. Na ovaj nacin se, uz malo srece ( ) oseti kretanje dijafragme. Kako radi dijafragma? 1) U normalnom polozaju, relaksiranom, ona je blago ispupcena misicno-vezivna pregrada sa vrhom nagore. 2) Pri udisaju, misici dijafragme se aktiviraju i dijafragma pada. To je pravilni polozaj pri pevackom udisaju. 4. Vezba 'na unutra'. Za dalje 'zagrevanje' pocinje se sa najmanjim intervalima. Odredi najnizi ton koji ti je prijatan i lagodan za pocetak. Ono sto sledi je pre 'ozvucivanje' nego pevanje, ali je vrlo korisno za postavljanje glasa (radi pos'o protiv falscha). Udisaj je opusten, na nozdrve, usta su zatvorena. Pocinjes da, iznutra, pevas, npr: c1-d1-c1. Kreni ravnomernim ritmom, nemoj usporavati. Kada, na najvisem tonu, osetis zatezanje i napor, zaustavi se, i kreni unazad. Nije bitno sto je taj gornji ton relativno nizak, bitno je uociti ovo: zvuk koji nastaje vibrira u nosu. To je deo svoda (maske) i to je pravilan osecaj koji treba podrazavati i ponavljati. 5. Na 'vo-o-o'. Vezba se izvodi kroz kvintu, tj. durski trozvuk nadole. Zavrsni ton je onaj sa kojim je celo upevavanje zapoceto; kvintu nagore, nalazi se pocetni ton za ovu, konkretnu, vezbu. Koja je deo nemacke skole, a ona prvo ceni voluminoznost glasa. Na prvi ton se postavlja: 'vo-o', na drugi 'o-o', a na najnizi se, moze, otpevati 'i'. Zasto? Zato sto glas u pocetku 'ne hvata' nize tonove, pada i falschira na sirokim samoglasnicima (a, o), dok samoglasnik 'i' po prirodi stvari suzava usta i grlo, ogranicava vazduh i dovodi do prave mere daha. Najvisi ton je blago viknut, kao da se neko doziva. Blago, kazem. Sonant 'v' bi trebalo da malo odskoci, kao uzvik; zapravo, cela vezba je kao skakutanje po osnovnim tonovima. Sonanti su oslonac o koji se glas odbacuje, a samoglasnici su uzvik. Nema dranja. Na pocetku, pazi se udaranja. To je nocna mora. Nema nasilja nad glasnicama. Udar o glasnice se lako prepoznaje. Posle toga, daha je odmah kriticno malo. To je lose, jer dah se ispushta neizbezno, ali i to ispushtanje mora biti kontrolisano. Uz to, kroz celo pevanje ne usedsredjujes se na proces ispustanja vazduha, vec USISAVANJA. I na prvom tonu, asocijacija mora biti udisaj, ne udarac. 'Uzvik' nije iznenadna eksplozija daha i glasa, nego glas koji odlazi na odgovarajuce mesto. Dah bi trebalo da se krece kao vodopad koji neprekidno raste do gornjeg nepca, savija se (ne razbija!) ispod njega i izlazi, kao bujica, kroz usta. Nepce je deo rezonantne kutije, koje deluje kao svod crkve. Doslovno. To je gotovo idealno akusticno okruzenje. Da bi se to postiglo, preporuka je da se ima na umu blagi, jedva primetni, osmeh (samo pazi da ne preterujes, jer onda kocis vilicu, zatvaras usta-prolaz vazduha i ne dobijas nista). Znak da se ova vezba radi pravilno jeste ritmicno pomeranje grudne kosti, u skladu sa disanjem. To je normalno, relaksirano i prijatno pevanje. Drugi znak je da ti je ugodno. Mudrost. Tol'ko. Ovo ne moze da pomogne, osim da me neko verbalno ne razapne, jerbo se ne slaze sa prethodno izlozenim. Uzdravlje, cuvaj glas.

Mučenica... ali to su životinje slobodnjaci u gradskim uslovima. Što ima i određenih prednosti. Baš je iskusna, samo joj onaj gusarski povez preko oka nedostaje.

This one should be resurrected in the summertime... Gojače III, rođače iz Bara, tako ti Cetinja, Komana, Njegoša i biologije, smem li da predložim da na forumu nedostojnih studenata biologije postaviš svoju neuporedivu priču o mukama male semenke maslačka (Taraxacum officinale) da poraste, kako bi se muke studentićima prve godine olakšale u učenju botanike?

Samo ne ponos koji vodi gordosti... nein, nein. Das wuerde doch sehr schlimm, liebe Fraeulein. Ja, ja...

Moram da priznam da sam, zapravo, saglasna sa većim delom ovoga. Samo bi mi interpretacija bila drugačija. Niti jedan čovek, umetnik ili ne, nije samo medijum. Reč je o potencijalu i o tome da li će, svesno ili nesvesno, on biti upotrebljen. I tako nastade..khm, khm...izvestan broj bendova u našemu mikrookruženju. Samo, što se tiče r'n'r, sve je to u redu bilo...dok nije prestalo da bude u redu. Hoću narodnoga veselja, nepatvorenoga. Ovo nije to. Ja veću težinu dajem motivima kojima se oni, doslovno, igraju i sa kojima, kao Black Sabbath, koketiraju. Ali ovo nije više godina 1972. I to oni znaju. Šteta, zaista šteta, što su 'Pobesneli alkoholičari' svoje nastupe zaustavili na jednoj raspaloj svirci za ispraćaj metauranata, na bini od klupa u školskom dvorištu, i dve-tri probe fueled by Jelen Pivo. 'Sa Đavolom u kafani'...tekst je toliki kult, da ga ne smem izgovoriti, osim unatraške i sa obrnuto obuvenim opancima bez pertli, na mlad Mesec, pod šljivom. Ma, živeli 'Pobesneli alkosi'!

Da, zaista, nešto se interesantno zbiva. Redom: LordHypnos: zašto mi je tek sada zasmetalo? Zato što sam, kao posle velikog praska, shvatila da je, u bilo kom obliku stvaralaštva, život stvaraoca neodvojiv od njegovog dela. Dosta smo se ponašali u skladu sa nekim izmišljenim bon-tonom, hvatali se takvih tema (metaforično, jašta) hirurškim rukavicama, u stilu ''jujujujuju'', itd. Šakom o sto, čaše o pod! Šalu na stranu. Jednom sam na ovom istom forumu dobila sličan žučan odgovor od nekog člana, jer sam primetila kako Salvador Dali nikada nije bio umetnik, jer pravi umetnik mora biti skriven iza svog dela. A Dali je, u tom pogledu, vulgaran. Ni danas ne odobravam reakciju tog xyz člana, ali bih i svoje mišljenje korigovala. Ne treba biti skriven, ali treba postojati jedna celovitost. To nije isto. Ovo je ilustrativan primer da je teško mladom čoveku da ono što oseća odvoji od onoga što mu se događa. Formalno, ta muzika zaista nije prazna. Nije. Vrlo je složena, pompezna, bogata, odlične dinamike, puna, i zato ostaje privlačna. Ali, cela mistika prethodnih albuma otisla je. I u krajnjoj liniji, ni sekta im nije zanimljiva, a uzima novac. EnKi: mislim da ima smislene diskusije. On je prema Therionu imao jedan drugačiji odnos. 'Slušalački staž' nam se, sve u svemu, ne razlikuje. Nije u tome stvar. Ja nisam fascinirana tim ljudima. Ni ranije nisam bila, ali sam ih cenila kao nešto aktivno, smelo, inteligentno. Mislim da sam ih precenila. Therion je postao simptom, to ranije nije bio. I danas sam se naježila slušajući i gledajući spot za 'To Mega Therion'. Ja taj bend više ne vidim. Bili su kritično zabavni na Lemuria-Sirius B, lepo smo se nasmejali, pomislili: dobro, plaćaju ceh slabije Crowning of Atlantis i The secret of the runes...ali onda. Buuuu. Sada kad pogledam, Lemuria i Sirius B su odlični albumi. (Mislim da uvek možemo da razgovaramo. U tome nije problem. Ja ne pokušavam nikoga da 'preobratim'. Da mi je to cilj, tražila bih prvo članarinu. )

Ajoj! Nista lose. Samo, ja ovo ne bih dozivela kao pohvalu, imajuci na umu Majski Rezultat...The Stone bi mozda pre magle i prosao.

Za taj transkript sam dobila komentar da je nepravilno napisan, inace.

Možda serem, ali to pripada mom ličnom utisku, i stoga, ne spada u domen sranja. Ipak, niste mi jasni - mada, verovatno je reč o nekoj potpuno neobjašnjivoj, iraconalnoj, pobudi - zašto kritiku doživljavate tako emotivno? Kritika, negativna u ovom slučaju, ne predstavlja ličnu uvredu. Razmislite o tome. Razgraničite neke osnovne pojmove. Što se tiče Theriona, rekla sam šta sam imala, i umesto smislene diskusije, kao i u 98 procenata slučajeva na ovom 'Velikom Bratu' dobila samo neartikulisane krike neodobravanja. Uozbiljite se. Život čeka. Srećno sa istim.

Prvi put sam čitala tvoj post iz čistog zadovoljstva kvalitetnom diskusijom. Onda sam pomislila da treba samo da izdvojim ovo: Ja ne verujem u renesansu slovenske religije. Ona je predstavljala samo fazu u prirodnom razvoju, i ništa drugo. Odavno je prevaziđena, ne nasiljem i ne prinudom, nego po prirodi stvari. Ne možete restaurisati nešto što je mrtvo i nama, kao jedinstvenim pojavama, strano. Ipak, strano. Na taj način, i ponovno 'uzdizanje' slovenske religije, po meni, predstavlja hibridnu tvorevinu. To je neprirodno, i nije deo evolucije života. Možda je i pitanje koliko široko treba definisati slovensku religiju. Jer, pošto je sada nastalo nešto novo, onda to, po svoj prilici, i nije slovenska religija. A čim se javi takav diskontinuitet, čim se uposli toliko dijalektike, to sluti na...meni, makar...na nešto što je neodrživo. U svakom slučaju, da, izgleda da imamo potpuno drugačija i tumačenja i doživljaj ovo problema. Ja razumem jednostavnu potrebu za povratkom, ili odlaskom, to je čoveku, posebno u ovom vakuumu, u ovoj postmodernoj krizi, svojstveno - ali se ne bih vraćala tuda, tako i tamo. Osnovno razmimoilaženje. Ipak, rečima grupe koje se odrekoh na jednoj drugoj temi: Time Shall Tell... Gotovo. They put a spell on me, and the next thing I'll know, will be the initiation to Dragon Rouge.

Sve su pogodili, osim oštrih predmeta

Obožavanje je neophodno. Ali ne vraćanjem na stanje od koga nas deli jedan ontološki diskontinuitet. Ne možete restaurisati nešto što je mrtvo i nama, kao jedinstvenim pojavama, strano. Ipak, strano. Ko se odupire evoluciji koju predstavlja život, njegovom toku i njegovim zakonima, ko ih ne ceni, ko ih ne voli i ne povinuje im se, strada. Njega život odstranjuje od sebe. Rečju, ja ne verujem u renesansu slovenske religije. Ona je samo faza u prirodnom razvoju, i ništa drugo. Odavno je prevaziđena, ne nasiljem i ne prinudom, nego po prirodi stvari.

Da je Nightwish bio u pitanju, to ne bi bio zlocin. ''But our honeymoon is over, and the best days of our love are dead and gone...''

Hehehehehe, taj film nećeš gledati As shamefull as it can get

Prvi put dobijam pravu kritiku na ovom mestu. Hvala! ''Geografska genetika'' nije moja, već izmišljotina Biološkog fakulteta. Samo napomena. Priznajem da nisam pratila po mreži šta sve može da se nađe na tu temu, ali o genetskom mapingu znam ponešto, i mislim da je to nepotrebno rasipanje sredstava, vremena i ljudskih resursa. Pre svega. Umesto što se angažuju u takvim, donkihotovskim, avanturama, ti naučnici bi pre trebalo da budu posvećeni imunologiji, onkologiji u molekularnoj biologiji, neurobiologiji, i svemu što iz ove tri najvažnije za čovečanstvo oblasti proizilazi. Rečju, da se posvete svom poslu. Ovo je, po meni, prevelika apstrakcija, nešto na nivou romantičarskih predstava iz prve polovine 19. veka, nekakva filosofska palamudija ubačena da bi se, jednostavno, napravila senzacionalistička serija (našao sam direktnog potomka Džingis Kana), senzacionalistički članak u National Geographicu ( ), senzacionalistička emisija na Discovery-ju. Da mali Amer zine i kaže: ''Vau!'' Opet, to je sve, samo moje, mišljenje, i kao takvo, ne mora, niti može biti, potpuno tačno. Ova aluzija na drvo života zahteva samo male korekcije: Slika Drveta života stoji, jer je jedna od najlepših simbola kontinuiteta postojanja, i vrlo vedra, vrlo zdrava, i vrlo vitalna slika ljudske svesti. Kada pogledam, kolika je raskoš doživljaja drevnog čoveka, vrati mi se jedna vrsta optimizma. Možda genetsko nasleđe nije presudno za nečiji doživljaj slovenstva (priznajem), ali ja poštujem sve i samo ono što je živo i što slavi život u njegovom neiskvarenom stanju. Tako da, čini mi se, i ja predstavljam nekog romantičara, nekakvog idealistu. Samo, ipak, smatram da je ovaj neopaganski, neoslovenski, pokret, prazan. Da je vrlo formalan, i da je vrlo pomodan. Devetnaesti vek je imao praktično opravdanje: ujedinjenje svih Slovena, a šta, većina, tih samoprozvanih pagana ima da kaže? Nekakv skok u prvobitno stanje, praslovensko? Mislim, povratak u prvobitno stanje je razumljiv, nema ničega prirodnijeg, ali je smer pogrešan. I opet, to je samo moje mišljenje i ono, ponavljam, ne mora niti može biti u potpunosti tačno. Ko sam, i šta sam - to su pitanja na koja se odgovori ne dobijaju naprečac, već se kontinuirano grade i svakako ne izlažu na ovom mestu.

Ti si baja car.

U horoskopu mi je pisalo jutros (autorka je Brankica Trikić-Glumac): 'Ustanite. Prošetajte. Idite u teretanu već jednom, kada ste uplatili roditeljskim novcem, da ne dobijete spondilozu i artritis pre 30. Svoj 249. post ostavićete na temi PL. Čuvajte se nazeba, oštrih predmeta i gnevnih ljubitelja power metala.'

U jednom trenutku, ipak, mora se imati čvrst. Mislim, stav.

Laici su smrtni ljudi, arhitekte će živeti večno. Koliko vidim, glavno dostignuće tog čoveka je što je doživeo duboku starost. U svakom slučaju, uprkos svim pokušajima gradske vlade da razgrade grad, ustanovila sam da i dalje: u Višnjićevoj ulici, na uglu sa Dušanovom, stoji kuća. Na fasadi niša. U niši, ženska kamena figura. Žuta boja na Fizičkom fakultetu je postala manje žuta, te sada liči na sebe. Sviđa mi se što su sada vidljive njeni balkoni, kuća do nje, i heraldička obeležja kraljevine. Ali: ''Zlatna moruna'' kao sportska kladionica?! ''Ruski car''?! ''Grčka kraljica'' kao ''Speak easy''?! ''Jadran'' kao ''Speak easy''?! Rušenje dvospratne građanske kuće u Takovskoj, iz predratnog doba, da bi gradili bezlični poslovno-stambeni kompleks? I šta to rade u ulici Srpskih Vladara? Nešto strepim da će napraviti sličnu pizdariju od bioskopa ''Balkan''. To je više nego dovoljan razlog za revoluciju, u narodu poznatu kao RIOT.

Kod studenata filologije aktuelna je hrvatska književnost, a kod lenjih studenata biologije fiziologija rastenja i K.G. Jung. Potrefilo se, te uporedo čitam dva velika svetska klasika i bestselera. Prelistavam 'Atlas o Crnjanskom'. Prigodna knjiga, izuzetno interesantna koncepcija, šteta što joj nije dato više prostora, luksuznia oprema, veći broj fotografija.

Paradigma postmoderne... 'MEDIJSKE' a ne 'MEDISKE'. Poštujmo srpski jezik.

Ne, mislim, gledajući ove slike, i slušajući utiske druga, koji je zaista sa velikim očekivanjima, kao dugogodišnji fan Theriona, otišao na prvi koncert, shvatila sam da mi je previše stvari vezano za Therion postalo krajnje odbojno. Njihova muzika je strahovito prazna; njihova koketerija sa okultizmom, ezoterijom i religioznošću uvek je bila samo deo njihovog r'n'r šarma, a sada mi je krajnje ogavna, jer je Dragon Rouge internacionalni biznis; slike koje sam videla sa ovog koncerta, gotik kabala, itd. samo potvrđuju taj utisak. Uostalom, 1800 dinara? 1800 dinara da bi mi bila dovedena ona menažerija odrtavelih prostitutki i lečenih narkomana? Nije bilo potrebno da neko ode na koncert i da mi saopšti svoje razočaranje. Ovo je previše. Jedna kapitalistička mašinerija. Slušaću Theli, Jarab Aracq's Lucid Dreaming, Vovin, čak i Lemuria-Sirius B, ali iz drugog ugla.

Joj. Pa što Italijanka? (Retoričko pitanje.) Što Italijanka sa majspejsom? Što Italijanka sa majspejsom i izletima u astrološku nimfomaniju? (Vrlo retoričko pitanje.) Globalno gothičko selo. Ajoj. Crni su dani došli za Tristaniu onog trenutka kada su počeli da je porede sa Nightwishom. Dve potpuno različite klase. U svoje vreme. Beyond The Veil je, posebno, nespojiv sa sadašnjim: Tristania i Sirenia. Kako je lako sve rasprodati, zar ne? Čak i taj album, gde je svaka pesma zaista filigransko delo.

Zar je Vibeke napustila Tristaniju? Uostalom, mogu da pogledam na sajtu kasnije, ali ni Tristania niti Sirenia u ovom trenutku nisu grupe koje privlače moju pažnju. Sirenia je uvek bila previše mekana, previše power i previše komercijalna da bi imala težinu. Uostalom, napraviti bend kakav je bila Tristania, napustiti ga i osnovati bend sa gotovo identičnim nazivom i koncepcijom, tužno je. Ja sam se zaustavila na At sixes and sevens. Nije bilo nepodnošljivo, čak i vrlo slušljivo, previše, pretpostavljam i...ništa. Ne funkcioniše to tako. Grupa mora imati svoju autonomiju. Sirenia nije Sirenia, već Morten Veland i veseli gotičari. Potpuno je bezlična, bez njega - ne predstavlja ništa. Mortene, penzioniši se.

To nije bila prepreka mnogima, uključujući i moju malenkost u njenim nesrećnim danima rane adolescencije, da čine sramnije zločine...