DAN TREĆI
Žao mi što propustismo Wormed, ali biće prilike. THE CONTORTIONIST su odradili posao, ovaj bend mi je sve bolji svakim novim izdanjem, ali i dalje je to realno B liga ovakvog zvuka. Moguće da bi utisak bio bolji da su bili na manjoj bini u nekom večernjem terminu ali avaj, nešto slično kao Textures pre koju godinu. GOROD su zato obrisali patos celokupnom death metal konkurencijom i pozicionirali se jako visoko na mojoj imaginarnoj listi najboljih nastupa festivala. Drali su nemilice, a žurka je bila prava, opšte ludilo i veselje. Iako je svirka bila tehnički užasno izazovna, uopšte nisu ugušili tehnikalijama već je bilo prostora da muzika "diše". Baš impresivan nastup. Iz daljine sam bacio oko na EKTOMORF, jedan od najgorih i najneoriginalnijih bendova ikada, odgovorno tvrdim. VUUR je bio simpatičan, Anneke je dobro pevala i širila optimizam, momci su dobro svirali, par The Gathering stvari na repertoaru takođe, ali utisak mi je pokvarila malo činjenica da je 50% zvuka išlo sa trake, nekako sintetički i neprirodno, to je u mojoj knjizi uvek minus. ABORTED mi se uopšte nije slušao nakon Goroda, cepali su nemilice i standardno nemilosrdno ali nije mi prijalo pa sam pojurio pod šator na mlađane danske nade SLAEGT. Njihov organski, pa pomalo i nespretni zvuk je fino legao nakon burgijanja na mainu, dobre pesme, talentovan bend koji dosta vuče na Tribulation, ali svirački još uvek naivan. Ispratiće se šta ovi mladići rade u budućnosti, ima tu potencijala za nešto jako dobro. DESTRUCTION sam odgledao sa tribina, bili su 100 puta bolji nego prošli put kad su baš bili smeće, uhvatio sam sebe da headbangujem na Destruction jbte, a očekivao sam bukvalno da zahrčem od dosade. Pozicirao sam se odlično za IMMOLATION, nema tu nekih tajni niti iznenađenja, standardan "Human zvuk" bez prefiksa i sufiksa, dobro, suvonjavo ali metal je jak. Bili su tiši od većine bendova na mejnu, fina promena jer su mnogi znali da se otpanje preterano. WOLFBRIGADE je bio neprijatno iznenađenje, ovakva muzika bi trebalo da lomi uživo i tera na veliki haos u publici, ali toga nije bilo. Ravno, mutno, dosadno. ANATHEMA je zvučala kao da ih je neko iz svemira spustio među blatnjave metalce. Nastup korektan pre svega zahvaljujući setlisti koja je bila savršena uzevši kontekst u obzir. Pravo sam uživao u vokalu Lee Douglas, kao melem posle silnih urlatora. Nastupaju bez basiste što je sranje jer im je baš falilo strukture u nekim momentima. Danny izgleda kao baba od Elton Johna, tako nešto. Dobra mesta smo imali na octagonu za AU-DESSUS iako je bilo krcato kao u prknu. Generalno, octagon binu treba izbegavati osim ako se baš ne nacrtate blizu same bine bez namere da napuštate prostor pre nego što se nastup završi. Mlađani Litvanci su bili dosta dobri, zvuk je bio malo mrljav, ali se kasnije popravio. Oni su nabolji pravu formulu koju mnogi pokušavaju ovih dana bezuspešno. Prava mera black zakucavanja i post vratoloma, doduše, istakao sam to i ranije, bez naročitog ličnog pečata. Trouglovi zauvek. Odmarali smo uz HEILUNG, plemensku zajednicu nordijskih predela. Ovo bi mi bilo zanimljivo u nekom sedećem prostoru, kao pozorišna predstava. Ovako sam samo fino odmorio kičmu i opustio ganglije. EMPEROR je razorio, veoma proggy setlista. Trebalo je Trymu malo vremena da se uhoda ali jednom kad je uhvatio zalet do kraja je sve bilo savršeno. Ihsahn je prekaljeno rukovodio paradom i bespoštedno cepao grlo kad god je efektnost zahtevala. Jasno je to kao dan, ovo je bend koji je bio ispred svog vremena i izvan žanrovske učaurenosti. Odmah je bilo evidentno da ovo ide uz COL i Močugu na vrh moje liste, jbga headlineri su iscepali svoje za desetku. A onda još jedno prijatno iznenađenje, ELECTRIC WIZARD je prevazišao sva moja očekivanja, zvuk veći od života, sabbathovski rifovi su dirigovali mojim napušenim telom kao da komanduju, nisam ni znao da mi je ostalo toliko energije da prepustim sporom ali razornom ritmu. EHG je naspram EW zvučao tako mlako i kilavo da uopšte nisu u istoj kategoriji. PRIMORDIAL dobar, ali ne tako ubistven kao pre koju godinu. Alan se upinjao da animira publiku, što mu je i polazilo za rukom često, ali nije bilo onog "wow!" efekta kao kad sam ih prvi put slušao. Instrumentalno su standardno mrljavi ali to nije toliko ni bitno. Ekipa je forsirala da idemo, tako da sam propustio Hellhammer i Godflesh, međutim kako sam svoj fix dobio tokom dana, nije me bilo briga, ionako nisam prevelik fan ni jednih ni drugih.
DAN ČETVRTI
Iako je među mojom ekipom "Gutalax" verovatno najčešće pominjana reč tokom ovih festivalskih dana, propustili smo epski nastup čeških prolivdžija pa i sad već čuveni Toi Toi crowdsurfing. NECROS CHRISTOS je bio prvi bend poslednjeg dana za mene, dok su se oblaci već nadvijali i najavljivali dosadnu kišu. Odlična svirka i lagani odlazak u legendu benda koga sam u međuvremenu baš zavoleo, teško i precizno, al ipak dosta manje impresivno nego na solo nastupu koga sam sa saborcima odavde ispratio početkom godine. Preselili smo se pod šator da vidimo šta imaju da ponude OCEANS OF SLUMBER i bilo je lepo. Zanimljiv bend koji se možda malo previše trudi, pa na momente soul pevanje i death/doom metalurgija ne pronalaze neophodnu sinergiju al u svakom slučaju mi nije krivo što sam ih poslušao. Moji drugari odoše u hotel na odmor ali ja nisam želo da izdam metal i bio sam nagrađen sa nekoliko sjajnih nastupa. Njima je prethodio dosadni VLTIMAS, ama baš ništa specijalno niti pažnje vredno. ANIMALS AS LEADERS su odprangijali po kiši svoje, bilo je lepo ali isto tako manje impresivno i pomalo stidljivije nego pre koju godinu. Tu je već pljusak postao ozbiljan pa sam se nekako kroz blatište dogegao opet na Obscure i rešio da tu provedem narednih nekoliko sati. SAOR je bio jako dobar, nemoj da vas lažu. Super muzika, super nastup, super odziv publike. Ovo je projekat koji apsolutno ima moje poštovanje. A onda je usledio VED BUENS ENDE i pružio mi jedan od boljih ugođaja u ova 4 blatnjava dana. Za razliku od nekih moneygrab ocvalih kultadžija koje sam imao priliku da iskusim, VBE su zvučali usvirano kao švajcarski sat, prelepo su iskombinovali svoje šizofrene sastojke i stopili ih u skladnu, omamljujuću celinu. Bilo bi divno kada bi nas počastili i nekim novim studijskim materijalom jer ovo je bukvalno antipod onim govedaricama koji na račun stare slave varaju pošten narod. Fantastičan nastup, od početka do kraja, privilegija je bila prisustvovati ovome. Idemo dalje. Na mejnu je ROTTING CHRIST odlično iscepao svoj ne naročito raznovrstan ali ipak epski zvuk i IMHO su opravdali ozbiljan slot koji im je organizator dodelio. Sve je bilo bez greške, izvedba pod konac, iako naravno daleko od nečeg inspirativnog sa njihove strane u ovoj fazi karijere. Ispratih malo i TANKARD, goveđa thrasherica za pivopije iz parka, ali žurka pristojna. CASPIAN je opravdao sva očekivanja iako im je ovo prvi nastup posle 9 meseci. Domaći zadatak kako post rock treba da zvuči i scenski izgleda, opet padanje u trans i velika, nemilosrdna krešenda koja se prepliču sa sanjivim, meditativnim deonicama. Top 5 nastup festivala, hands down. Za kraj je MGLA odpičila svoje, evidentno koliko su porasli scenski u poslednje vreme, ali i dalje na momente malo repetetivno. Kowalski je kucao po činelama kao besan, ali složio bih se, ovo je bend koji nema tu komponentu grandioznosti za ove velike bine, oni su najbolji kad ga prže na klupskom nivou pa ćemo uskoro i to videti u našem gradu. Izmoreni i nikakvi, odosmo sa tvrđave, nije bilo snage za Carcass, Anaal Nakurac ili Shape of Despair, inače bih morao peške za Beograd. You win some, you lose some.
Sve u svemu, još jedno fantastično metal poselo, prepuno svega što jednom metalurgu treba u životu. Ja sam doduše ovde pre svega zbog muzike, ove propratne aktivnosti su mi baš sekundarne. Pazarilo se i nešto diskova, jelo se svašta, razgledalo, overio se po drugi put i Prag na nekoliko dana pre festivala, mission accomplished, što bi se reklo. Ostaje samo još jednom da se pogleda i taj Gutalax.
Kako stoje stvari za ovu akciju? Koliko slobodnih dana treba da se uzme (nadam se nijedan 🙂 )?
