Haos sam ja

Nema karata više ni u Pivopiji Nbgd jebemu

Objavljeni Car Bomb, Envy + neki paceri za preskakanje

Ko se nije više umorio od COL zvuka ima nova Norna iz ove godine, prilično slična stvar. To je inače bend Tomasa Liljedahla iz Breach (i Terra Tenebrosa), fenomenalnog benda iz 90ih koji je među prvima uradio tranziciju iz hardcorea u nekakav interesantan post/sludge. Nažalost, Norna nema ni zrnce unikatnosti kakvu je imao Breach.

Veliki gospodin je ćelavi ali nisam siguran koliko mu je interesantna muzika, uvek bio Nick Cave za plići džep

Ovo je mogao neki agilni promoter da bukira, dobar paket a ne verujem da su skupi

Inače, lep je Tobiškin album, možda i bolji nego They are the shield kao paket. Naravno, nema pesme ni blizu kvaliteta Mortality of doves, klasična navlakuša ovo gore.

Šta bi na kraju, jel ste ugovorili Tobija?

Nick DiSalvo ima ovaj instrumentalni projekat, neki krautrock, space rock, psychodelija. Lepo je. https://delving-music.bandcamp.com/album/all-paths-diverge

Ne, anti-zapadna ideologija podrazumeva pro-istočnu a ja sam ukazao na te istočne alternative. Da je zapad halapljiv, bezobrazno dvoličan i surovo eksploatatorski nastrojen to je tačno, nego mi se istočne alternative čine još znatno gorim.

Samo

To je problem i daleko superiornijih studijskih projekata od ovoga. U studiju sve profi, a live totalno amaterski.

Jeste, a bastioni slobode sa istoka poput Moskve, Pekinga, Rijada i Pjongjanga treba da procvetaju.

Dosta se hvali ovih dana prvi solo album Geordie Greepa, bivšeg frontmena Black Midija. Nisam još stigao da ga poslušam.

Koncert u Beogradu je bio poslednji za bubnjara Myrvolla. Menja ga ovaj Francuz što je sa Vicotnikom radio Doedsmaghird.

Dark Funeral me bukvalno najmanje zanima sa ove najave.

Top update

Aj da složim prvo razočaravajuće albume: Počnimo od 40 Watt Sun, 2 pesme odlične, ostatak živa dosada. Onda Big Big Train, verovatno svi mrzitelji prog rocka ovako zamišljaju taj žanr, erektilno disfunkcionalno verglanje u prazno. Pa ide novi Brodequin, ne znam što su se ljudi generalno popalili na ovo, Defated Sanity im objasnili kako se svira taj fazon. Caligula's Horse potpuni meh i whatever album, upali su malo u kolotečinu još na prošlom, što je ovde kulminiralo, kad budem hteo njih da slušam verovatno se nikad neću vraćati ovom albumu. Castle Rat hajpovan zbog atraktivne pevačice koja voli da se razgoliti, muzika AI occult rock / doom generator, šljiva dženerika. Chelsea Wolfe se vratila na industrial smaranje, ja mnogo više volim nju u akustičnoj i stripped down verziji. Daath izdali možda i najgori i najsterilniji album godine. Departure Chandelier najdosadniji BM godine, kanta. Dim najdosadniji screamo godine, paint by numbers. Dool takođe pobačaj nakon vanvremenskog prethodnika, par dobrih pesama tek donekle vade priču. Nije mi nešto ni novi Envy. Farsot kao neki Enslaved iz Bangladeša, trebalo bi da mi se sviđa ovakva muzika ali totalni meh ipak. Frost* mi ljudi nahvališe, ja sam umro od dosade negde na pola albuma. Hideous Divinity baš ono definicija svega što ne valja u tech deathu, sterilno do bola, novi Nile je na ovom tragu takođe, nažalost. Hippotraktor kara banana. Hot Water Music album pandan civilnom odsluženju vojnog roka, aj ako baš mora. Knocked Loose najprecenjenije smeće od benda, klasični novi wallmart heroji. Leprous više ne vredi ni komentarisati, gotovo Inflejmsovski nivo propadanja. Mitochondrion muzika za dizanje ug kredibiliteta a zapravo pet lejera buke i audio torture and not in a good way. Officium Triste prosek nad prosecima. Oranssi Pazuzu, hajp do neba za zvučno interesantan ali suštinski prosečan album. The Pineapple Thief najskromniji album u diskografiji, just bland. Planes Mistaken for Stars nažalost ispodprosečan swansong sa izuzetkom nekoliko pesama koje gađaju gde treba ali sve u svemu nedovoljno. Rotting Christ...poslušao reda radi a tako je album i napravljen, reda radi. Schammasch me nisu kupili novim izdanjem koje se suviše oslonilo na ambijent i atmosferu ali i to su bolje radili ranije. The Smile - muzika za ljude koji ne mogu da progutaju pravu eksperimentalnost. Spite - još jedan go prosek od black metala. Swallow the Sun valjda prvi podbačaj u karijeri ali ovo baš jeste generično i osrednje. Nisam nešto lud za novim Thou i Touche Amore, i jedni i drugi imaju mnogo boljih radova u diskografiji i aj na kraju da pomenem Zeal & Ardor koji me ne rade bukvalno ništa.

Kad smo tek stigli mislio sam da smo na nekoj komemoraciji, svuda mrak, hladnoća i tišina, nije išla ni muzika sa razglasa. To je po meni doprinelo atmosferičnosti dosta. CMPT goli prosek, od onoga što se moglo razaznati. Alenovu gitaru nisam ni čuo. To je ta zamka sa tim extreme bendovima koji imaju solidan materijal na traci ali retko ili nikakako ne sviraju uživo pa utisak bude skroman. Barshasketh po meni sasvim solidni, fali malo ličnog pečata ali nisam se smorio. Bubnjar im je odličan. DHG fenomenalni, Vicotnik je genije a ekipa svirača je odlična. Prostor svakako nedostojan benda ali ni nemamo neki izbor za ovakvu posetu koja je takođe bila osrednja. Black medium current je izvanredan album, ko tvrdi drugačije trebalo je da produži na onaj rejv u rupčagi. Jedva čekam da ih čujem u aprilu na skupom razglasu. A i ovako je bilo za pamćenje.

Vidim da na Beyond the gates festivalu sledeće godine opet sviraju pod imenom Absu. Ne znam ni šta je bila fora sa promenom imena benda u Apsu i zašto.

Znam da se ponavljam svake godine ali svake godine se i iznova začudim kakvo je Exit smeće od festivala.

Evo izašlo konačno i bez komentatora

Nisam uhvatio jebiga, bilo nešto ujutru maltene

Dobar novi Bedsore, baš lepa muzika, mada i nije za ovu temu, više je na nekom Morbus Chron / Sweven sranju samo me mnogo manje baca u fantazije. Ali svakako bolji od debija koji je bio više zanimljiv nego dobar i koherentan, ovde je već jasnije šta žele a to je listing na Forbesu. Slušao sam još neki solidan proggy DM one man projekat - Coma Control, nije loše ali se ni ne izdvaja nešto u moru slične muzike.

Ne znam za ove ostale ali Beth Gibbons i Arooj Aftab su izbacile super albume, legit lista.

Reći ću još ovo i više se ne javljam na ovu temu do posta na "najboljim albumima 2024" - ovaj album je dokaz da ne postoji nikakva magija, eksperiment, inovativnost, tehnika ili bilo šta drugo što može u muzici da zameni sposobnost da napišeš memorabilne pesme koje voze, a ovaj album je jednostavno neverovatno memorabilan, svaka deonica ostaje u glavi. Nebitan je hajp, šta se piše po medijima i ostalo, audio zapis ne laže, bitna je muzika, a način na koji su ovi sve spojili u jednu toliko pitku celinu je zaista impresivan, iako pojedinačni delovi nisu ništa posebno novo i inovativno. Nebitne su i žanrovske odrednice, predubeđenja kako bi nešto trebalo da zvuči i ostalo palamuđenje.