Angelystor

Samo zato sto je najgori ili najslabiji album, njihov, ne znaci da je niti los niti toliko los niti sta vec, samo se u ovoj grupaciji albuma izdvaja na poslednjem mestu. Sto se tice truda, to samo oni tacno znaju koliko je tacno ulozeno, vremenski...i prosli i ovaj su negde na istoj ravni.

Pesme sa Reptila mogu da podelim na par nivoa: - Ubice, kakve su mi falile na proslom, jedna riffomania thrasherskih razmera, druga epic stvar koja za promenu ne zvuci mucno, vec mocno. Prototipi onoga sto mi se svidja kod ovog benda: "Dragon Iconography" i "The Divine Land"; - Solidne pesme, koje pre svega zvuce tvrdje i mracnije negoli abominacije sa proslog: Awakening, Judgement (je l' jos nekog onaj glavni riff podseca na novi(ji) Exodus? :]), Leaving The Mortal Flesh, Reptillian Majesty; - I na kraju, laksativi u muzickom obliku: Dark As Moonless Night, The Dragontower; All in all, sasvim dobar album, slozicu se sa Anticevim i Rambovim sugradjaninom, bolji od proslog, ne od Armade. Nekih 7-7.5. I da, onaj bubnjar mora da svira blastove i kad kenja, zna da ubije u pojam...

Kao neko ko se vec sezonu-dve maltene skoro operisao od desavanja u fudbalskom klubu, zbog onog il' ovog razloga...'ocu prvi u redu da cestitam Stanojevicu. Osim toga sto mi se, iz ove 2.5 utakmice sto odgledah ukupno iz kvalifikacija, cini da konacno tim igra neki fudbal, cenim da svakom coveku koji uspe da se plasira u Ligu Sampiona sa jebenim Radisom "vinjakom" Ilicem na golu, treba spomenik da se podigne. Kleu bista, covek lud, lepotica golove dade na obe tekme. Ali jebote, onaj Prototip jos i odbrani dva penala, Radisa samo nasmejao tri puta ove...i to je to :] Sramota ako za ovih 7 miliona ne dovedemo nekog ljudski golmana.

Mislio sam malo da o'ladim od kladionice ove sezone...ali evo, prosao singl 5+ na Celsi 350 din uplata, cepam 500 din na kvote 1.3, za sada sam u dobrom plusu, videcemo dalje

Nakon sto me je prosla toplina koja se stvara jednostavnim slusanjem novog Blind Guardiana i kada se malo se bolje upoznah sa materijalom...Uh, by far, definitivno, tacka, najslabije BG izdanje. Album nije los, ali kada se cekaju albumi po 4-5 godina, ipak ocekivanje lecka poraste. Prosli je bio OK, ovaj je takodje OK, ali sa manje ubedljivijih pesama. To mi je glavni problem sa ATEOTom, od covera, preko produkcije, glupog spota (ono ima veze sa Martinom k'o Immortal sa Arturom Klarkom) do pesama i tako hvaljenog orkestra...oko svega mi lebdi jedan veliki oblak neubedljivosti. Bolje stvari, prvo i prvo - "Ride Into Obsession" Jednostavno, mocna pesma, to die for refren, svaka sekunda zaraznija od prethodne. And. It's fast. Sa druge strane, tu je "War Of The Thrones", da ga ne duzim, ali definitivno tata balada, zasluzuje da se nadje medju najboljim BG baladama, najbolja od "Nightfall" albuma. "Tanelorn" mi je definitivno "grower" albuma, od nyah pesme do uzih favorita. Da danas naprave IFTOS, mislim da bi ovo bila jedna od boljih na njemu.....sta god to znacilo. "Curse My Name", puna nekog anatoizma i bas lepa pesma. "Control The Divine" isto ANATO spirita ima, lepa melodicna pesma, posebno volim onaj srednji deo sa soloima, prekid na "3:23" mi uvek lepo legne. Ostatak, OK do fine pesme...jedino mi se izdvaja "Wheel Of Time" kao pravi snoozefest, sve sto ne volim kod tih zatvarckih "epic" pesama su stavili u nju. Ne vidim cemu ovol'ko svrsavanje na nju. Sve u svemu, bitno da se negde vide na prolece, najlepse bi bilo da to stvarno bude ovde :]

o_0 0_o Eh...da.

Ovaj Epigenesis cover je nesto najlepse sto sam u skorije vreme video u metal a da je iskorisceno za cover...fantazija.

Fino albumce, cini mi se 'more heavy, less power' u odnosu na "Inner Strength". Nesto bolje: Signs, Chosen One, Last Breath BTW najveci minus su mi imena pesama, kod prvog slusanja za svaku drugu se upitah da nije mozda obrada...

Ja dok ne vidim zvanicnu potvrdu, ne verujem. I da, koji bre Victor Entertainment?

Bilo odlicno na Krusevac Yellowwings festivalu, steta samo sto nije bilo full 2h, ali kap'ram da to do festa. No eto, videh Pero i u hometown-u

Take me where the thunder walks...a symphony of steele Take me where the falcon flies....a symphony of steele!

Prejebalo ovo "Dances Of Death" nije nikako. Dobra album, svakako jeste Uocljivo, najkvalitetniji vokal Delte do sada, ali isto tako i najdosadniji. Osim sto bukvalno 2-3 vokalne melodije ima da se upamte, em su mi preobicne za Delta standarde, em bih radije uz Hubertovu muziku slusao neki otkaceni vokal tipa...pa, bilo kog od prethodnih pevaca Onaj sa proslog mi je super, i ne znam zasto je izmenjen, kao i cela postava... Druga zamerka mi ide na ove sitne interlude koji bi trebalo da prave "mostove" izmedju pesama, ali umesto toga samo stvaraju utisak nepovezanosti...Daleko bolji efekat mi je kada mi se naredjaju Fool-Element-Apocalypt..., maltene prirodniji prelazi nego sa originalnim rasporedom pesama! Jos ove pomenute 3 super nalegaju jedna na drugu, s obzirom da je svaka naredna brza od prethodne Dakle, Ouverture-Movementi-Finale, ja samo tako teram album u telefonu vec neko vreme, lepse mi jednostavno tece... Isto nesto kao sa Paradoxom, reunion album - jebeni vau! Follow-up solidan, ali nista vise. Za izdvojiti pesme: "Ouverture","5h Element", "The Apocalypt"... "Affection" iako fina, vrlo cudna pesma, i nije mi nesto za MD album. Na kraju, ovo mu dodje kao neki bolje odradjeni "Vision Fugitives", more prog than thrash, za ocenu blizu 8.

A taman sam mislio da su se uozbiljili opet.

Lista sa Ronnie James Dio Tribute 'certa sa High Voltage Festa: The Mob Rules (1) I (1) Country Girl (2) Children of The Sea (2) Turn Up The Night (1) Voodoo (1) Bible Black (2) Falling Off The Edge of The World (2) Die Young (1) Heaven And Hell (1) (2) ------------------ Neon Knights (1) (2) (3) (1) Jorn Lande - vocals (2) Glenn Hughes - vocals (3) Philip Anselmo - vocals Ko voli da cuje bootleg: http://depositfiles.com/es/files/l0hiolwvf pass:pelicon Dobar zvuk, ja ga sad bas obrcem. Lepa lista. Iznenadilo me da su ove dve pikanterije ubacili, kap'ram da je to inace bilo planirano sa Diom da pikaju :/ Sto se tice vokalista, Jorn na prvim pesmama odradio OK posao, nista spektakularno...ali kada je dosao "Die Young", usima ne mogao da verujem kako ju je mocno odradio! Kapa dole Jornu, fantastican posao! A Hughes covek jede sve pred sobom Jedan od ljudi koji moze da se pohvali da mu je glas jos uvek u punom sjaju. Kako je lepo otpevao "Falling...", ziv bio.

Prvo prica "dajte nam do kraja jula milion i evo vam Maric"...i onda ode za trecinu manje para... Pa je l' nam jos uvek toliko gori pod nogama jebote? :/ Zar nije mogao onda barem Roberts da se zadrzi? Ne znam da li je neko miskvoutovao Todorica, ali on bese rekao da bar jedan Amer ostaje. Cela centarska linija nam ode, a dosao samo jedan ceponja. Ne valja. I ne svidja mi se.

Nabasah slucajno danas na Primus setlistu od pre par dana iz Amerike. Svidja mi se sto su opet aktivni, mislio sam da su bas bez planova skoro, losa stvar je sto sam video listu: 1.Pudding Time 2.Here Come the Bastards 3.Behind My Camel (The Police cover) 4.Groundhog's Day 5.Those Damned Blue Collar Tweekers 6.Duchess and the Proverbial Mind Spread 7.Seas of Cheese 8.Mr. Krinkle 9.Eleven 10.Bob 11.Jerry was a Racecar Driver Set 2 12.To Defy The Laws Of Tradition 13.Tommy the Cat > The Awakening > Tommy the Cat 14.Sgt. Baker 15.Frizzle Fry 16.Golden Boy 17.American Life 18.Over The Falls 19.My Name is Mud 20.Kalamazoo 21.Harold of the Rocks ------------------------------------------- 22.John the Fisherman 23.Too Many Puppies Mater...jebem...kako...aaaa....Baker.

Nakon 8 prokletih godina, Rhapsody je konacno izdao album valjan da se nazove naslednikom "Power Of The Dragonflame"-a! Bukvalno su me svakim izdanjem posle pomenutog odbijali, pocevsi od "Dark Secret"a preko "Live In Canada" do "Triumph"-a, koji je definitivno bio bolji od "SOEL2", ali jos uvek ne to to...ispod standarda Rhapsodya. Bukvalno jedina stvar koja mi ostaje iz ovog perioda je bonus sa proslog - "Defenders Of Gaia", ostalo mi je nebitno. Naracijo, odmori. Horovi i simfonije, 'leba vam, 'ajmo to malo lepse. Riffovi, napred! Daklec, cekanje se itekako isplatilo, vratili smo se na speed, cepajuce riffove, solo nadjebavanja i Fabio...jebote kako taj covek jos uvek dobro zvuci Mene je ovakav Rhapsody, straaasno nedostajao. Oslobodili se Dzojia, pa i Kristofer Lija jos malo :] i evo ti dobrog albuma! Ne bolji od prvenaca, ali zasluzan imena benda. Kad pomenuh "POTD"...je l' jos nekog riff sa starta "Crystal Moonlight" podseca na riff sa pocetka "POTD" pesme? A sta fali ovome da bude bolji od nekog...sta znam, mozda samo vreme, malo vise da mi slegne, i mozda jos po koja jaca/zanimljivija pesma. Epitet najjacih za mene ovde nose tri pesme: Crystal Moonlight - Prosta brza zarazna spidaljka! Stvarno nemam nekako dodatno da je opisujem :] Ko voli Rhapsody, volece i ovu. Jedino sto mi je vec posle nekoliko slusanja dosadilo da cujem "muuunlajt"... Raging Starfire - Uzmi gore i dodaj bolji refren. Reign Of Terror - Reign of fakin' Terror, da. Vr' albuma bez pogovora. Brutal epic Rhapsody pesma. Moze medju top10 bez problema. Jos po headbangabilitiju onaj glavni riff ide jos u sam vrh diskografije Pesma ne staje nikako ni sekunda, ja l' neki mocan riff, ja l' solaze, ja l' Fabio i hor luduju na neki nacin...i iako mi je bolji njegov 'black' performans na "When Demons Awake", ovaj deo je ipak nenadjebivo mocan: For the children fallen For the dreams you've stolen For the smile of women For respect and love May the flame of angels Clash your hordes of demons Stop your resurrection Burn your fallen soul I ultimativni paljevinski deo kad krene "Reign of terrroooooooor" sto se preklapa sa onim riffom...power bre! Ostatak albuma, osim "Cold Dreams" koja mi je nezanimljiva (sto je moj ucestali problem sa svim Rhapsody baladama, tako da se i ne obazirem mnogo), realno nema neke mnogo slabije pesme...cak i "Sea Of Fate", koja je just a solid power song, ima bas dobar solo deo, posebno me uvek "uhvati" tamo nakon 3. minuta, kad krene prvo clean deo, pa solo klavijatura...wonderfully done "Danza Di Fuoco E Ghiaccio" je fun vilidz-of-zi-dvorvs pesma sa uber-lepim-zaraznim refrenom...Poslednje dve fine+podobra bonus traka...mene dosta za neki 8-8.5/10. Konkluzija - welcome back rhapsody, ovoj power dusi ste svakako nedostajali Sad jos da vratite nekako staro ime i sve je na broju.

Ahahah, kakav je on manijak, sad nasao da pravi decu xD Inace, evo covera za album, lep:

Primus - Sailing The Seas Of Cheese

Vocalist/guitarist Charly Stenhauer of veteran German metallers PARADOX has issued the following update: "PARADOX is forced to cancel all live activities in the future. I'm still writing new material to release one more record for my loyal fans in 2011 via AFM Records." Ne pogadja me mnogo, posto ionako ne mogu nikad da ih gledam...ali steta sto ce biti jos samo jedan album :/

O majko moja, ne i oni.

O, pa ja ne bulaznih o novom albumu... Ovih dana sam opet poceo da se trujem albumom nakon nekog vremena, pa evo udaricu ga na track-by-track omrazeni review, jednostavno mi se previse svidja album :] Away! - Volim kada je intro prava pesma! dakle uskracen za naraciju, naklapanje, vetrove, violine, akustiku, epske zajebancije...a uz to je i (verovatno) najzarazniji i najbolji intro ikada Odlican pocetak da se zaplovi u ovo cudo od albuma. The Desperate Poet - Probacu odmah preko ove pesme da sumiram album...nije fora da pesme lice jedna na drugu, samo mi je to ideja. Dakle vecina riffova koje mozete cuti su, brat bratu, nista specijalno, nikada losi, a opet ima par trenutaka kada pak mogu da zasijaju svetloscu hiljadu pejnkilera. On the other hand, tu su tone i tone i hrpe predobrih, prelepih i prezaraznih melodija, leadova i soloa i on top of that najbolja kolona refrena koje su se u skorije vreme postrojile na nekom (power) metal albumu. Jebes ga, ne znas koji je bolji od kog! I onda...na vrh toga stvarno genijalni lirici, o kojima tek moze da se naklapa u posebnom tekstu. Salt mu dodje aluzija kako na suze tako na more...neka uprostena fabula albuma, kroz koji se manje-vise provlaci ista prica je "Zivot je moooreeee" :] A opet, ispricana koliko simplisticki, toliko i genijalno. Ne znam da li je tekstove pisao Ravn ili Nils, pa ne znam koga tacno da worshipujem, ali skidam kapu obojici. Ravnu na pisanju pesama, Nilsu na mocnom vokalnom performansu koji jos jednom ostavlja strahopostovanje, nakon svakog slusanja. Iz pesme u pesmu, covek vlada. Daklem, prva pesma je super primer sta se ovde moze ocekivati, neka prosta tema...kao sto je blokada inspiracije, preradjena u prejaku pesmu, i meni #1 albuma. I'm a desperate poet, and I know that I owe it to you To deliver the goods, and I would, if I could Oh yes, they deliver it alright :rockedevil: The Mad Sailor - E ovo zovem 'pravim' power refrenom. Refren nakon koga kao da ti je neko dao happy pills i osecas se 3x bolje. I melodija i reci...pure power awesomeness. I jebena harmonika xD Ne znam kako, ali uspeli su da je ubace i da to ne zvuci cheesy, a opet to mislim da pre svega ide zasluga Nilsu :da Da mu das da peva uz gusle power, nacinio bi ga da zvuci genijalno. Pesma o tome da je za plovidbu ludim morem zivota potreban jednako ludi kapetan da upravlja brodom... Quiet! When they pull the plug on this world all mechanic A dreamgig to play on the deck of this last Titanic The Last Tribe - Prva 'epicnija' pesma albuma, malo se izlazi iz power-folk ruha, cak i (nepotreban?) blast deo pri startu...kako god, pesma odvlaci sa bacakanja talasa na sigurnost kopna. Pa vas prvo zagreje uz intro, pa baci na vas neki lead kao sto je onaj na 1:45 gde ti dodje da levitiras...pa uberkul strofe, lift-off...i onda r.e.f.r.e.n. Poleteli smo. Tears - Uvek kad vidim ovako neki preuprosceni naziv pesme..ili je neka balada, ili neka dosadna pesmica... A opet, znam i da se izjebem. "I want to master more Than just staying afloat I long to write a tale that differs From what others wrote" Ovo je pure Martin Walkyier. Ne kazem da je copy..ali ova, i jos po koja strofa sa albuma, me tako podseca na Skyclad. Sure, i muzicki tu moze da se nadje sigurno po koja skycladish folkish nota. Nego. Ova mi definitivno ima najbolji tekst na celom albumu. Refren, jos jedan koji je prste da polizes. Gde ih je samo izvukao? Volim kako se pesma smiri tamo na 4. minutu..pa lepi akusticni deo...i onda naglo poludi! Pesma o savladavanju zivota, i kapiranju da nije bas sve tako prosto kako se cini...moja neka prosta verzija. "Tears of anger make a man of me!" Weather The Storm - Nesto sto mi je slusanjima postala najslabija pesma albuma mi je na prvu loptu bio drugi favourite. I jos uvek, mislim da je odlicna pesma, ali u ovom moru, ipak slabija riba. Kako god, refren mi je definitivno #2, posle Pesnika :] (Za ova dva i da se odlucim, ostale ne mogu da rangiram, nemoguce) Jos jedan powerish, koji dize elan, tera da se osecas bolje...sa truncicom nekog dezavija, a sa pevacem koji ga je prineo do vrhunca. Fields - Jos jedna genijalna(zamisli!)...i jos jedan povratak na kopno, though ne tako miran kao prosli. Jeb'o zeca, ali onaj prelaz/riff na 2:42 je objasnio matematiku kol'ko je dobar! Cela midsekcija je bolesna do zla boga i nazad, malo nepohvatljivi soloi, super melodije, jos kad uledi Nils sa (cenim) najgrubljim vokalom na albumu..pravi whrilwind! I onda na 4:47 kao da je neko lupio samar bendu i rekao "Vracaj se bre na pesmu!". Refren i tekst jos jedni po kojima mogu samo da bacam prazne reci jer ne mogu dovoljno da gi nahvalim. Actually...ovo mi postaje ozbiljan kandidat za favorita albuma. Water Of Life - Fun lil passage pre poslednjeg epica. Slicno kao i za intro, namesto nekog sviranja u prazno, stavljena mala zarazna kompozicija. Ali, sta me ipak nervira kod nje je da je mogla da bude mnogo vise, cenim da ima potencijala za manji folk hit :] Da se pre onog drugo evribadi refrena ubaci neki sredisnji deo+jos strofa i da se dotera bar na neka tri minuta...sustina, eto zarazne male pesme, umesto ubacivanja neko bezveznog midtroa ili slicnog sranja sa vetrovima ili, ne dao kai, naracijom. Lost At Sea - Intro je, pak, nakacen ovde, no nisu samo vetrovi, vec i talasi xD But, I digress. Finalni dragulj ove krune od albuma. Ne veci od ostalih, ali dragulj. Spadam u grupu onih koji ne svrsavaju na ovakve duge, epic pesme sa kraja albuma, koji se prepotentno namecu kao "genijalne" samo zbog jebenog trajanja... Ova maaalo iskace iz te grupe, drzi glavu iznad mora mediokriteta, ali ipak vuce bolesti zbog kojih me ovakve pesme nerviraju. Neki prazni minuti, neki zbrzani i sl...npr. refren je imho mogao biti bolji. Riffovi i melodije ipak, ne fale nista :] dok ih ima. IMHO pesma je fina do 9. minuta, a tu vec krece da opravdava bivstvovanje na ovakvom albumu! Prelep solo tu. Well worth the wait :] Dakle, druga polovina pesme three thumbs up, prva one. I left the homely fire to wrestle the sea But if they reckon me dead, am I still me? Da ga konkludiram, gore mi prsti, mislim da je Erik potpuno sazreo kompozitorski i uspeo da dovede WH do kapitalnog izdanja, koje je dobro koliko i prosla dva, ne mogu jos da kazem da je bolje, ali preopako mi se namece kao najbolje izdanje benda. Ispunjeno svkao ocekivanje, i povrh toga dobih jos. Sto se tice mana, ok, spomenuh u LAS da mozda ima nekih praznih trenutaka, tako i na par pesama pre toga ima akward ili filler momenata, ali nista sto ostavlja i trunku gorkog ukusa, to je jednostavno nemoguce uz ovakvu paradu refrena. 10 kao vrata. Touching the stars Perchance to dream With luck to escape into the night...

A i bilo je vreme. BTW kad cemu bese onaj "Dreamspace" "nastavak"?

Bring it on!!!

^^Ma doci ce sva cetvorica