Secracon

Uzmeš Ron Cartera, sa sve notama, i audio materijalom. To je po mom mišljenju sasvim dovoljno. Ja imam sve to negde, samo sam to onog momenta zaturio i izgubio među papirima kad sam položio ispit. Mogao bih da potražim, majkumu...

Respect!!! Sviđa mi se što si onu galop figuru rešio sa slapom. Mnogo adekvatnije zvuči nego da si odsvirao autentično. Originalan tempo je brži, i figura nije baš ta, ali to je u načelu to. Pripišimo to slobodi aranžera...

Drago mi je ako sam ti pomogao. Guv'nora ni ja neću prodavati naravno. Te pedale vrede mnogo više nego što ih cene, a za bass može sasvim pristojno da radi. Štaviše... U vezi DIbox-a: On samo prilagođava impedansu, i ne utiče na zvuk. Teoretski on samo napravi balansirani signal, poput mikrofonskog, pa je to kao nešto super za te baje ma mixetama... Tebi lično ništa ne znači. E sad, to ti je teoretski. Dešava se da DIbox malo zamuti, oslabi ili na neki drugi način ugrobari zvuk, pa zato je bolje da uzmeš neki bolji. Bolji ne znači i skuplji. Mada, ...ne znam koliko ti je to neophodno... Većina normalnih pojačala ima DI izlaz, pa ti ni ne treba DIbox. A kad ga već uzimaš, ja bih ti ispričao sledeće: Tech21 pravi fenomenalne DIboxe/preampe za bass. To je Sansamp ali za bass. Možeš napraviti zaista jako dobar zvuk na tome. Malo mu da života, neku konkretnost (možeš i na njemu da namestiš drive ako hoćeš) za razliku od standardnog sterilnog DIboxa. Naravno možeš i da mu isključiš preamp, pa bude najstandardniji šupački DIbox. Dakle o toj spravi sve najlepše. Evo slike: Ja trenutno ništa bolje od ovoga ne znam za tu varijantu. E tu nije kraj priče. Problem je što je ova kutijica prilično skupa. Po internetovima je oko 180$. Znači da je ovde nađeš, oteli bi ti za nju dvesta jura sam' tako, i da budeš srećan. I tu u priču uleće dobra stara neopevana lopina BEHRINGER, koji je kao i većinu dobrih sprava i OVO iskopirao i napravio svoju varijantu. Evo je: Košta 2997 dinara u Artistu u Novom Sadu. Novo. E, sad moj stav nije još čvrst sasvim. Svirao sam to go'no samo na jednoj svirci, i nisam se puno igrao, ali to nameravam da uradim ovih dana. Ljudi koji su ga malo bolje isprobali kažu da su Behringerovci navodno jako dobro iskopirali Tech21 BassDriver u ovom slučaju, i kao samo ima malo slabiji signal, štajaznam, ali je TO TO u osnovi. E kad budem malo detaljnije isprobao, postovaću recenziju vamo. A ako hoćeš standardni seljački DIbox (mada ga imaš i na ovom čudu) onda ti opet preporučujem Behringera, koji je jeftin, a sasvim okej radi poso. I da se razumemo, Behringer smatram smešnom firmom, da ne ispadne sad da ih nešto furam. Eto zadesi im se ponekad nešto dobro. Uglavnom ljudi koriste nešto od ova dva: Ja lično mislim da je ona varijanta sa preampom bolja. Cena je skoro ista, a ovo drugo praktično ne radi ništa. Tonac će se jedino radovati, što neće morati da postavlja svoj DIbox za tebe, a DIbox bi trebao ON da ima a ne ti... Rezime: Mislim da je ona kopija BassDriver-a dobitna varijanta, no neću da požurujem u toj izjavi. Za koji dan ću reći šta zapravo mislim. Cheerz! Ja imam diplomu iz toga, no mislim da nisam neki stručnjak. Ipak sam ja metalac. Koliko god da taj wlking bass zvuči simpatično, ali jbg, moje srce lupa sa dva bas bubnja, sa naglaskom na 1 i 3, a ne na Ride čineli sa naglaskom na 2 i 4... Šta te zanima? Mislim, studirao sam to, pa možda mogu da pomognem... Teoretski...

Ja mislim da je esencija zvuka u samom sviranju. Namestim tako da izađe ono što sviram. Dakle varira od prostora. Najčešće imam blago smanjene srednje (više od +/-6dB je već bolesno po meni, to već spada u domen hirurgije), i nikad ne koristim hornu. Generalno nemam neke bitno izražene frekvenicije ili bitno ukinute. EQ uglavnom isključim. E sad ako naiđeš na zvučnik od 15'', onda neka je Bog sa tobom. Tu onda moraš da radiš neku hiruršku intervenciju. Još ako ima i horna... majko mila, kakvo je to laganje naroda i varka... DI-box bez mikrofona? AAAAAAAAAAAAAAAAAAAaa!!!!! Okej, ja koristim blagi overdrajv na bassu, pa malko štrčim iz reda. Za većinu zvukova (Wooten, Clarke...) je DI box sa kombinacijom novih žica super. A u tom slučaju je već totalno svejedno kako namestiš pojačalo, jer ti je ono samo monitoring, a kao takvo gledaš uvek da ga namestiš da se čuješ, pa nekad to bude i neki nakaradni zvuk čisto da znaš gde si... U frontu se čuješ iz DI-a, a taj zvuk ti namešta baja za miksetom. Evo nekih primera kako nameštam zvuk: Na Trace Elliotima, što su jedno od najčešće viđanih pojačala isključim EQ i uključim pre-shape. Ponekad ni to ne uključim. (Ako ima pre shape 1 i 2, onda je to onaj prvi uglavnom) E sad nekad imam foru da na isključenom EQ namestim neku nebulozu da bi se ljudi čudili. Na matorim pojačalima sa pasivnim EQ (matori Fenderi npr.) sve otpanjim, pa posle eventualno maaaaaalkice smanjim ono što mi smeta. Varira. @ SasaAmonDin (i koga još eventualno zanima) U vezi drajva na bassu: Ovih dana sam se malko detaljnije poigrao sa BOSS BD-2 Blues Driverom, i sve više mi se čini da je bolji od Marshall Guv'nor Plus-a. Ima bolji dinamički response definitivno, a nema gubitaka u basovima. Čisto da se nadovežem na naš razgovor sa svirke 29.10. Dakle ako tražiš takav neki drajv, bih ti i njega preporučio. Ja sad skupljam pare... I dalje mi je primarni drajv onaj sa ART ECC-a, ali BOSS BD-2 mu je opasno blizu. Bliže nego Marshall GV-2. Cheerz!

Apsolutno te razumem, kume. Tebi to odgovara, i to je rezultat mnogo godina sviranja. Definisao si svoj zvuk, prema svom stilu i prohtevima, itd... Naravno da ne želim da perem mozak ikome, niti smatram da sa je tu iko "u pravu" ili da "greši". Zaista je sve stvar ukusa, stila, itd... Eto, vidiš ja IMAM metalni pickguard, i čak i metalni češljić na svom '62 Precision-u, i prezadovoljan sam. Još samo kad bih negde našao čelične žice, jer ta gitara već godinu dana nije videla čelik... Nadam se da i ti mene razumeš. Auuuuuuuu, vidim da stičeš pogrešno viđenje mog sonic trip-a. Ali okej, znam da imam totalno nesvakidašnji zvuk, no znam da se ljudima uglavnom i sviđa. Bude često ono "Ne seri? Kako to sad? ...ali zvuči do jaja!" Lično mislim da nisam izmislio toplu vodu, samo ovamo svi slušaju taj DIbox-aški funky zvuk, a ja sam odrastao na Sheehanu i Burtonu. A Burton je odrastao na Lemmyju, pa to nekako sve vuče koren od Lemmyja, ili još boljhe od Jack Bruce-a... Osamdesetih i devedesetih je Sheehan bio skoro jedini sa tim tripom, a danas to počinje da bude sve modernije u metalu, majke im ga... Dobro, počeo ja o distorziji, a krenuo sam o čeliku... Evo ti nekoliko ključnih momenata kod zvuka koji ja volim: Ja bih pre svega petnaestoinčni zvučnik i hornu zabranio ženevskom konvencijom. Ko god da je to smislio, je gluv, glup, ili mrzi bassiste, ili je gitarista, koji nikad nije svirao bass, ili još gore neko ko se bavi razglasima, i nikad NIŠTA nije svirao. Ja najviše volim 12'', ali i 10'' je sasvim okej ako ih ima dovoljan broj. Ampeg 810 npr, je zakon (ako mu ukineš hornu, ili još lepše ako nađeš vintage varijantu bez horne). Dakle gledam da kako kod je to moguće izbegnem 15'', a druga stvar koju izbegavam je horna. Horna je isto varka, bullshitting of the ears. Na žalost gro današnjih bass pojačela ima hornu, pa je prva stvar koju ja tražim PREKIDAČ za hornu, da je isključim, a pošto je to retko, onda može i "Horn attenuator", mada on nikada ne ukine totalno taj fakin tweeter. Dakle, ja volim vintage kutije. Fender Bassman sa 4x12, bez puno filozofije. Nemo' ti tu meni horna, petnaja, mamine mame... Imam pristup a la Sharkey: NEMA FILOZOFIJE ! Ne verujem u šminku. Verujem da je najveći deo zvuka u samom sviranju, i gledam da opremu podesim tako da što manje sputava svirku, tojest da sve izađe. Zbog toga ja recimo EQ (koji je dosta čest na bass pojačalima) uglavnom isključim. Presence je kod bassa retkost, a i kad ga ima ga ne volim. Opet šminka. Šta kog đavola ima da zalazim u kontračinelu i u drajv od gitare. Presence mi je bitan jedino ako sviram na nekom matorom Marshallu, jer je presence duša Marshall-a po meni. Oduzmeš mu to, oduzeo si mu poentu. Kad sviraš Marshalla, računaj na to da moraš biti презенсаст, jer inače bude bezlično. My opinion. Jedno vreme sam koristio (pazi sad, pričamo o BASSu) Marshall JCM 800 Lead series. Iliti 2203, ako ti tako lakše, sa 1960B kutijom, i zvuk je bio sasvim okej. It needed some tweaking, though, ali je bio okej. Imao sam drajva taman onoliko kako sam okidao, dakle sve mi je bilo u ruci. Od clean do Motörhead zvuka... Ajde, postaviću neki sempl ovih dana pa da čuješ, da sad ne tupim ovde u nedogled. Cheerz! Naravno da ne. Očigledno da preferiraš agresivniji i prodorniji zvuk gitare, kakav i ja volim na bassu. Stvar ukusa. Ja mislim da bass u metalu mora da ima prodornost i agresiju ako namerava da prođe kroz gust sloj napanjenih gitara koje zauzimaju gotovo ceo zvučni spektar. Naravno da i gitara može da ima taj pristup. Meni se generalno to sviđa. Evo Zakk Wylde je dobar primer. Ne verujem da njemu nešto smetaju srednji na njegovim čeličnim GHS, niti da smatra da je uništio Les Paula stavivši mu EMG. On je napravio totalno Heavy zvuk, i možeš da kažeš da je ugrobario svoj zvuk samo ako očekuješ da zvuči onako vintage rockerski, i smeta ti metal pristup. Znaš, zahvalno je svirati džitru u metalu, jer je to instrument koji je realno najglasniji tu, pa kakav god zvuk da imaš, bićeš u prvom planu, jer tako mora. Ostali po tome moraju da se ravnaju. E to ostavlja ogromnu slobodu za eksperimentisanje i traženje nekog svog tripa. Bass u metalu je totalna suprotnost. Jedine slobodne frekvencije gde ti niko neće smetati su tamo neki sabovi i neki srednji, pa se vi izvol'te uglaviti nekako, jel?... Ta naklapanja o tome kako čelik brzo jede pragove su tačna koliko i to da ćeš od biomeda smršati 30 kila za mesec dana. Verovatno ima u tome istine, ali nije to tako drastično. Znaš, kažu da ne treba piti kafu, jer je nezdravo, da ne treba piti alkohol, ali da valja čašica vina dnevno, pa pivo je dobro za kosu, pa nije za jetru, pa treba se kretati redovno, pa sportisti su izloženi većim naporima, pa im se habaju zglobovi... Brale moj, jebo, ne jebo k_cu vreme ide. Gitara je potrošni materijal. Budeš li koristio čelične, moraćeš da menjaš pragove na vremenske intervale koji su zanemarljivo kraći od onih na koje bi ih menjao u slučaju niklovanih žica. Tupio sam o tome u nekom ranijem postu. EVO LINKA KA POSTU Ako budeš čitao, skoči odmah na onaj deo pri kraju, posle zelenih slova. Cheerz!

Upravo tako. Ja jesam u heavy fazonu i te kako, možda mi se zbog toga i sviđa čelik. Čak i dok sam svirao blues sam svirao sa veoma heavy soundom. Ne jebem ja živu silu... Metal zakon! Neverovatno, ali je bih sve ovo naveo kao prednost čelika. Ja te žice volim upravo iz razloga koje si naveo. Prolaze kroz sliku (što je za bass bitno u metalu) bolje od ostalih, konkretnije su, itd... Tako da je sa mog stanovišta ono "ali" suvišno. Sve što si naveo posle te reči su super stvari, pozitivne. Evo, da imaginosa malo zabavljam reći ću još par rečenica, koje meni zvuče isto kao kad neko kaže da je problem kod čeličnih što imaju oštar ton, previše izrazene srednje i zvone. "Gitara mi daje prejak signal" "Zvuk mi ima previše karaktera, i upečatljiv je" "Suviše su mi dobre ocene u školi" "Premalo radim, a prevelika mi je plata" "Riba mi je suviše lepa, i suviše pametna" "Kita mi je pretvrda kad se digne" "Super je taj lokal samo im je jeftino pivo" "Auto mi troši premalo" ... Eto, meni za bass treba sve to što tebi ne treba na gitari. Tako je valjda i lakše da se oba instrumenta čuju. De gustibus non est disputandum. Cheerz!

@ Marty F Apsolutno si u pravu za to da jako zavisi od džitre, mada ja tu mislim prvenstveno na debljinu. Meni je najbitnije da su žice dobro izbalansirane, da imaju približno jednaku tenziju. E sad 'Рни Бол i Дадаријо imaju običaj da stave deblju tanku, a najdeblju stavi neku pussy-string. I to me stravično nervira. G sategnuta kao bećarska kita, a E kao puding... Po mojoj nekoj logici bi u kompletu za bass uz G 0.45 trebalo da ide E 110, ali Ernie ball stavlja 0.95 ili šta već, slično i D'Addario. Apsurd. Verovatno ne rade te gluposti kod gitarskih kompleta, pa ih zato gitaroši i vole. Po pitanju balansa je meni za bass Good Ol' Rotosound bio uvek korektan manje-više. Digresija opet: Sećam se kad me na nekoj promociji Marshalla (svirao sam na mislim dve takve manifestacije) Steve Yielding (iz pomenute firme) pitao (onako uzgred, a ne u smislu da sam neka faca pa mu je bitno moje mišljenje) šta mislim o njihovim pojačalima za bass, pa mi se nakon što sam rekao da po mom mišljenju puno zaostaju za ostalima iz te neke klase, pravdao kako ih ne konstruišu basisti, već gitaroši... Možda i žice za bas motaju neki pekari. Imam jednog skrnavog Squier-a (redovnu džitru, ne bass) kod kuće sebi za demo snimke. Nemam pojma šta imam na njoj. Kanda neki Ernie Ball, verovatno prvi na kog sam naišao, ali 0.13!!! (Jebiga, ipak sam bassista, a i često je raštimavam na koješta) A to za nickel vas zaista ne kontam. Pogotovo ovo: To je meni (podvalčim: meni!!!) kao da sam rekao "Tek kad mi se jednom nije digao sasvim, sam skontao šta je prava _ebachina." Ja imam totalno suprotna iskustva. Okej, ukusi su različiti još više nego bass i gitara, tako da mi ne uzimajte za zlo ove komentare. Jebemliga, meni čelik radi bolje... Cheerz!

Uglavnom se većina žica pravi i u nickel, i u steel vatijanti, pa ti predlažem da, kad budeš imao para na bacanje, kupiš dva kompleta tebi odgovarajućeg proizvođača i odgovarajuće debljine, jednu nickel i jednu steel varijantu, pa proceni sam. Ako ne budeš čuo razliku, budi srećan. Ako budeš čuo razliku, onda dobrodošao u sektu napaćenih muzičara, koji od svake sitnice prave filozofiju najveću na svetu. U ovom drugom slučaju, bih te odma i pokušao pridobiti za svoj ogranak sekte, jer smo veoma malobrojni, ali smo zapravo mi sledbenici "pravog puta". Mi "čelikaši" ritualno mrzimo nicklovane žice, i mudro ćutimo o tome da ih i mi koristimo, štaviše, poričemo to. Reći ću ti par izraza sa kojima možeš da se razbacuješ da bi tvoj stav u opredeljenosti pored čelika zvučao u tri lepe materine stručno, i neoborivo, i bićeš prava čelikaška faca. "Niklaši" sa druge uvek igraju na kartu neke nauke, i njihov način mistifikacije i prodavanja magle često izlazi van granica muzike i ode i neke druge vode, neke tehnologije, neke filozofije o materijalima. To je zato što su pičke i nemaju snage da normalno zavuku stainless steel žice. Bole ih prstići, mo'š misliti. Oni takođe poriču činjenicu da su srećni ako nađu odgovarajuću debljinu žica i da materijal retko gledaju. Naravno, neprijateljstva između dva ogranka se svode striktno na drugarske rasprave putem filozofiranja do besvesti. Situacije kao što su "matori, imaš rezervni žicu, ja nemam a pukla mi je" momentalno prevazilaze sva opredeljenja, a da ne pričamo o tome kad se neko pivo pojavi u blizini... Cheerz!

Pa sticajem tužnih okolnosti sve radnje u okrugu od 100km su čule samo za šugave Дадаријо никл bass žice, tako da sam prinuđen da ih i ja koristim. Inače protiv nikla nemam ništa, jer da imam, odavno bih to već upotrebio. Ajde sad malo ozbiljnije: Čelične imaju agresivnije srednje, nadrkaniji tranzijent. Nickel mi je malo pop-ast. Super su dok god ne probaš opet čelične, pa shvatiš šta je to što ti je sve vreme malo falilo. Meni barem. I da napomenem još da sam ja bassista. Mlitavost nickel-a naspram steel-a primećujem i kod gitare (solo-gitare naroCki rečeno), ali neću da tvrdim da sam za džitru jednako kompetentan kao i za bass. Nickel je možda i svetliji, ali u samom tranzijentu. Kad ostaviš da ti odzvoni, skontaš da posle tranzijenta ostane mnogo manje karaktera i konkretnosti. Varka. A ja generalno ne volim da me farbaju. (Tranzijent - objašnjenje izraza, najkraće moguće = onaj prvi momenat nekog zvuka, udar, attack. Kad otvoriš wav u Sound Forge-u ili Wavelabu ili nečemu pa ona prva krivulja, obično najveća.) Digresija: Razlika mi je nekako kao u ozvučenjima pre desetak godina i danas. Svi mi tupe kako je ona Berarova budžena varijanta Martin Line Array sistema super, i da sam ja gluv što čujem razliku (pazi paradoks), no ja znam da meni fali onog grrrrrrrrrrrrrrrrrrrr u gitarama. Jebeš Slejer na egzitu, kad je k'o iz apoteke, i kad mo'š pričati sa onim pored tebe. Ne grize. A Slejer je još i bio okej. Pogle onaj Vajtsnejk u BG, majkumu, pa gde su bile te gitare? Sprave i inženjeri tvrde da su bile tamo. Ja ih nisam čuo. Barem ne ONE gitare koje sam hteo. To je zato što sam glup, a? E sad sećam se da je i Nurg o tome pričao, a i od drugih sam čuo kako je za pragove nickel bolji, jer ih manje uništava. E a ta priča mi već liči na onu o robovanju spravi. Ja baš udaram jako žice, i ne vidim da su mi se pragovi nešto ishabali. Eto na Fenderu sam ih menjao (pragove) pre 3 godine, i od onda sam baš puno svirao (tukao) tu gitaru, i kao novi su mi pragovi. Da je taj čelik toliko strašan, već bih primetio nešto. Ima ljudi koji kad kupe mobilni mu kupe i futrolu da se ne izgrebe, pa stalak za kad stoji na stolu, pa onu kajlu da mu ne ispadne na zemlju,... Alo, jebote, pa to je već tamagoči, još samo fali da ga hraniš... Sprava služi mene, ne ja nju, da se razumemo. MENI odgovara čelik. Bole me moj mali vršnjak šta odgovara džitri. Ako ne može da izdrži moje uslove, onda to nije veslo za mene. Veoma prosta logika. Opet ja o'šo u digresiju. Ajde da ne smaram... Eto, to je to. Cheerz!

UA Niklaši!!!

Dersu Uzala, razočarao si me. Zar si i ti u sekti ljubitelja nikla?

Nisam ja od tih što se vuku po muzičkim školama od malena. Ja sam isto samouk najvećim delom. Ja sam imao već 23 godine kada sam otišao da drugaru pravim društvo, koji se prijavljivao za prijemni u Budimpešti. Mislim, to mi je bio primarni razlog. Bilo je i ono "ajde možda se i ja prijavim, ali samo možda", ali nisam bio sasvim ozbiljan u nameri. Primili su nas veoma srdačno misleći da obojica želimo da se upišemo, i nisam imao srca da im odbijem formular za prijavu. Ispostavilo se da je prijemni za deset dana, i nama su zbog toga što smo strani državljani tolerisali kasnu prijavu. Pojavio sam se na prijemnom među gomilom Pastorius klonova, koji su svi svirali neke jazz standarde. Ja sam kao kompozicije po sopstvenom izboru svirao "Poetry and Prose" od Primus, i hteo sam "The Number of the Beast" od Maidena, ali je Komisija ipak insistirala na nekom Jazz-u, pa sam morao da im odsviram "Blue Bossa". Kao klasično delo sam svirao Bachov preludium u C duru, onaj što je i Stuart Hamm odsvirao prvih osam taktova na svojoj video školi, samo što sam ga ja odsvirao celog. U tappingu naravno. Primili su me, uprkos tome što sam u diktatu nakon drugog takta izgubio nit i crtao kucu i kućicu i sunašce i jelkicu u notni sistem. Ostala teorijska pitanja sam sasvim dobro znao. Sve je to na kraju krajeva osnovna talasna mehanika. E onda sam ja rešio da napustim fiziku koju sam do tada studirao i prešaltao se na bass, što mi je bio samo hobi do tada. Dakle, Dersu Uzala je opet u pravu. (ovog puta samo donekle ) Diplomirao sam 2004, i što je poprilično paradoksalno u svemu, imam više zvanje od nekih koji se već preko decenije vuku po muzičkim ustanovama, a ja sam u istoj proveo samo četiri godine. Ja sam i svoj prvi nastup imao kasno relativno. Bio sam od onih štrebera - shreddera. Počeo sam da sviram 1993, ali sam već 1991 radio vežbe za prste, znajuči da ću jednog dana svirati bass. I nikad me nije zanimala solo gitara. Ritam gitara jeste, ali više njena funkcija, nego instrument. Ja sam želeo bass. Godinu dana nisam izlazio iz gajbe, i vežbao po 12 sati (nekad i 16). Želeo sam sve da znam, od slapa do tappinga, preko fažoleta, i sve stilove. (Da, da, u to vreme nisam još bio ograničen...:D:D ) 1995 sam upao u prvi ozbiljniji bend. Imao sam punih 18 kad sam imao prvu svirku. Svirali smo thrash metal (i među prvima u gradu smo to radili na spuštenim štimovima). Standardna postava. Vokal + 2gitare + bass + bubanj. Koji mesec pre svirke smo ostali bez ritam gitariste, i gitarista je smislio rešenje da jedini solo koji je imao taj ritam gitarista preuzmem ja na bassu. I tako ja dobih klasični gitarski solo, i verovatno je taj bend i taj pristup (nastavili smo da radimo sa jednom gitarom) i kriv dobrim delom za to što ja i dan danas sviram bass kao da sviram ritam gitaru, uglavnom sa overdrajvom (okej ima tu i uticaja Burtona, Harrisa, i Sheehana). Koncert je počeo introm, i sledeća pesma je bila ta sa pomenutim solom. Naravno solo je sadržao skoro sve tehničke kerefeke osim slepovanja (ipak se radiilo o solu gitarskog karaktera) koje sam tada znao da izvedem. E sad bitan momenat je taj što sam ja stravičan tremaroš. Što se tiče svirki sam tu negativnu osobinu vremenom izgubio, jer 300 i kusur svirki ipak učini svoje, ali tada sam još bio neverovatan prpadžija. Kako je krenula svirka, ja nisam mogao ni na šta drugo da mislim osim na taj solo koji će doći za jednu pesmu, ...64 takta, ...16, 15, 14..., 3, 2, 1... Tresao sam se ceo, ali sam ga odsvirao, čak su i flažoleti izašli. Toliko sam bio opterećen tim solom da sam tek posle skontao da zbog toga nisam ni razmišljao o tehnički mnogo zajebanijoj bass deonici u prethodnoj "intro" pesmi, koju sam odsvirao bez greške. Sve u svemu, jedno od najlepših iskustava mi je bila ta svirka. Pogotovo momenat kada je pevač, kome je takođe to bio prvi nastup i koji je takođe imao tremu, posle svirke prišao i rekao "mislim da smo jebali keve". Totalno netipična prva svirka. Bila je bez većih grešaka, imali smo dobar zvuk, i jako smo dobro bili primljeni. Meni su se katastrofalne svirke dešavale tek godinama kasnije i sa drugim bendovima. Eto to je moj prvi javni svirački nastup. Bilo je i ranijih ali ne muzičkih. Recitovao sam kao klinac. Imao sam nekih 8 godina i slali su me kojekuda a ja sam bio suviše mali čak i za to da bih to doživljavao kao smaranje... Sa 13 godina sam bio na TV, i to je meni bogami bio blam veka. Tada sam crtao stripove, i to sasvim okej. Nudili su mi čak i varijantu da preko neke grbe radim za neku simboličnu paricu za Dnevnik koji je tada radio Velikog Bleka (na kraju nije bilo ništa od toga). Ja sam sebi za zabavu crtao neke gluposti, neke superheroje, koješta... I kako to već ide, neko kaže nekom, pa taj opet nekom i tako to došlo do televizije, i pozovu oni mene u emisiju, i da donesem svoje crteže. I sve se novinarka i ja dogovorimo šta će da me pita i sve lepo i krasno dok nisam seo pred kamere. Sve je počelo tako što voditeljka nije znala da mi se seti imena, ili jeste, ali nije znala da ga izgovori, svejedno... Morao sam da se predstavim. Dakle početak je bio već famozan. I onda opet moja trema. Zablokirao sam se skroz, i praktično nisam ništa znao da kažem, osim toga da mislim da su mi crteži loši. Bio direktan prenos... Uff, i sad mi neprijatno posle 16 godina, kad se setim... E sad šta praksa uradi od čoveka... 11 godina posle tog blama sa stripovima sam u jednom TV intervju-u već ladno objašnjavao one imbecilne teorije o tome kako ako osoba A nabije osobi B nos u dupe, onda obe osobe mogu da se opišu situacijom "Ima nos u dupetu", ali zapravo su i te kako u različitim položajima... Naravno isekli su to. Auuu... Baš sam ga razvuko... Sorry zbog davljenja. Cheerz!

Ja koristim i Fast fret , a i Dunlop sa gornje slike. Problem kod Dunlop-a je da se sunđerčić na vrhu flaše nekad istroši pre no što nestane tečnosti, a kod FastFreta je problem što se isuši tečnost pre vremena. Tako da ja uglavnom kupim oba. Koristim ih paralelno i kad se FFret isuši krenem da ga refilujem Dunlopom, kome će dotle taman da ode onaj filc/sunđer/štagod. Redovnim korišćenjem mi i žice od godinu dana zvuče pristojno. Zvučale bi okej i one od više godina, samo ih ja iskidam brzo, i čak i godinu dana mi je čudo ako izdrže. Fazon koji sam skontao kod tih sredstava za čišćenje je taj da nakon što temeljno pređeš preko žica sa sredstvom, ostaviš malo džitru da 'emija odradi pos'o. Posle dobro obrišeš čistom krpom. (Tu ide jedan plus za Fast fret, jer oni daju i krpicu uz proizvod) Ja to uradim pred svaku svirku na matorim žicama. Što se samih žica tiče, preferiram čelične, jer imaju konkretnije i oštrije srednje. Nickel ne volim. Cheerz!

@ Apeiron Nije stvar u tome da mislimo da je to tržište interesantnije. Stvar je u tome da je posle raspada Nevergreen nama bila ponuđena opcija da snimimo album za to tržište. Studio su platili, i jedini zahtev im je bio da tekstovi nastave Nevergreen tradiciju, što nam nije bilo teško, jer je čovek koji je pisao tekstove za NG sada u Amok. Zašto bismo odbili? Ja lično osećam da treba da radim, i tu je kraj rečenice. Neću da se vezujem ni za jedno područje, jezik, ili bilo kakvo ograničenje. Namera da se snimi i na engleskom i da se materijal prezentuje i negde drugde postoji od starta, samo jebe to što nismo mi vlasnici sirovog studijskog materijala, a izdavač ne vidi nikakav interes u pravljenju engleske verzije, pa ćemo morati kanda da krademo sopstvene snimke. A što se tiče nacionalizma, to već smatram da nije moj problem. I srpski i mađarski govorim od rođenja, i jedan i drugi bez akcenta. Nikad nisam delio ljude po nihovom poreklu, i uvek mi je društvo bilo šareno. Naravno, nailazio sam na etiketiranja i predrasude, kako ovde, tako i preko (pet godina sam živeo u Budimpešti). Ovde je nekima smetalo što nisam zaboravio maternji, a tamo to što čitam ćirilicu, ili što nisam sa teritorije sadašnje HU. Apsolutno nikakvu razliku ne vidim između te dve vrste idiota. I jedna i druga vrsta su zapravo sramota za naciju čijim delom se izjašnjavaju. Na žalost, kao što si lepo rekao, takvih budala će uvek biti. ...na žalost. Meni lično je lepo, i ponosan sam što poznajem i poštujem tradicije kako svog porekla, tako i okruženja u kom sam odrastao i živim, i da prihvatam kao svoje i jedno i drugo. Egészségünkre!

Amok je izdao album za mađarskog izdavača. Ploča se distribuira samo na prostoru Mađarske. Rađen je za njihovo tržište. Izdali smo album sa mađarskim tekstovima u Mađarskoj. Šta je tu problem? Zaista ne razumem.

...jeste glupo. Ja u Amokovom slučaju uvek ispravim dezinformaciju o zemlji porekla, ako je ikako moguće. Čak sam se i iznenadio brzom reakcijom nekih sajtova na moje e-maile. No, malo-malo pa opet naiđem na podatak kako smo mađarski bend. Izdavač je iz Mađarske, i na omotu piše da je štampano i izdato u Mađarskoj, na hologramskoj nalepnici takođe. Ne čudi me kako ljudi dolaze do pogrešnog zaključka. Možda smo trebali vrištećim slovima da napišemo na omot odakle smo, ali mislim da to uopšte i nije toliko bitno. Na kraju krajeva, svirke su nam uglavnom po Mađarskoj, tekstovi na albumu na mađarskom, ploča rađena za tamošnje tržište, pa po toj logici i jesmo mađarski bend. @Hail Metal Pa ako iduće godine godine uspe organizacija Hellwood festivala, sviraćemo tamo. Već su nas kontaktirali. Muzički stil je... štajaznam, nisam objektivan. Poprilično doomy. Dvojica članova su iz bivšeg Nevergreen (bend koji je veoma popularan u Mađarskoj i dan danas, mada više nije aktivan), i čak i ime benda ukazuje na vezu sa tim bendom (Amok je najpoznatija pesma tog sastava, izdata još 1994 na njihovom prvom albumu), a oni se vode kao gothic-doom bend. Mislim da je moje i pevačevo prisustvo malo povuklo stil ka thrashu, ali je i dalje prisutna ta neka gothic doom atmosfera. I sad zavisi i u kolikoj meri će Newcomer zakomplikovati bubanj za sledeći album, možda odemo i u progresivu... ha ha... A možeš poslušati semplove pesama sa albuma (za sada jedini album "Szent vér", izašao u maju 2005.), pa proceni sam... Delovi su 1 minutni, i 96 kbps, ali mogu da pruže neki uvid u stil. Evo linkova: 01. A halottlátó 02. Szent vér 03. Északi fény 04. Sámánima 05. Árnyékharc 06. Isten teste 07. Omnis moriar 08. Sötét hajnal, fehér éj 09. A lélekrabló 10. A zöld, a bíbor és a fekete 11. Tested a folyó 12. Az átok 13. Ámok Deseta je obrada, pa možda nije najmerodavnija. A poslednja je polu-obrada, budući da se radi o Nevergreen pesmi. Cheerz!

Evo konačno sam uslikao svoje bassove, pa rekoh, da okačim: Sa leva na desno: 1. Jolana Galaxis - Kultna džitra. Moja prva. Nikad je neću prodati. Ozbiljnije je nisam pipnuo skoro deset godina... Izgled joj nije menjan od onda. Te nalepnice danas imaju muzejsku vrednost. U glavnom ljudi puknu od smeha kad vide natpis "The Pizde Materine" Tako mi se zvao prvi bend, još daleke 1993/1994 2. Kramer 720 - Jedna od najdražih. Mnogi me upravo po njoj i znaju. Dugo mi je bila jedina (ne računajući Jolanu). Imam potpis Steve Harrisa na njoj. 3. Fender Precision - 1962 godište. Zovem je "Matora Kurva". Istovremeno kada sam joj dao to ime sam i gore pomenutog Kramera počeo da zovem "Sponzoruša". Dok je Kramer sav sportski građen, cca 1990 godište, fensi dizajn, moderna boja, "Matora kurva" je teška ko tuč, i skorz je old-school. I svaki put kad sviram "Matoru Kurvu" uvek iznova skontam da se "od stare koke pravi dobra supa". Modifikovana je u toliko što ima metalni pickguard i metalni češljić. 4. Peavey International Series - Jebiga, nemanje pete žice je danas na žalost hendikep. Kao kad bubnjar nema duplu pedalu ili kad neko nema mobilni. U poslednje vreme najviše sviram baš ovu gitaru, upravo zbog te pete žice. Sve mi je draži ovaj bass, mada za razliku od prethodna tri, ne svrstavam ga (još) u kategoriju "nikad neću prodati". 5. Yamaha RBX 170 - Lep bass. Šta još reći o njemu a ne pljuvati ga... Idealan početnički instrument. Savršeno podešen, nakotiran, zvuk u fazonu dingilingi... Ako nekoga zanima neka se javi, a dotle ću se ja i dalje zajebavati na njemu. Eto tako, kupio sam je da je imam da se nađe kao rezerva, i da je štimam u neke leve štimove... Eto tako... Cheerz!

Jedini razlog zbog čega je do sada korišćen studio Kreaton, je njegova lokacija (Subotica) i mogućnost da se radi danonoćno... Studio je inače skup, i apsolutno zastareo. Korišćeni su samo neki mikrofoni, studijski monitoring, i sam prostor. Snimali smo na naš računar. Praktično smo isti snimak mogli da dobijemo i u nečijoj garaži. Zapravo, baš zbog samog prostora, smo imali jako gadnih problema sa gitarom, jer se studio Kreaton nalazi na poslednjem spratu desetospratnice u centru Subotice, i na krovu ima mali milion antena i predajnika. Kad smo postavili JCM 800 sa gain boosterom, počeli smo da hvatamo i sve radio stanice. Gitara na kraju nije rađena po prvobitnoj zamisli. Lošije zvuči, nego što smo hteli. Zapravo, ja sam jedino zvukom bassa zadovoljan... To je lepo uspelo. No, videćemo šta će biti sa novim albumom... Kako za sada stvari stoje, nećemo ga snimati u Kreatonu, što je dobro, ali ga neće ni dosadašnji standardni tonac raditi, što možda i nije tako dobro... Možda ga i ne budemo snimali na samo jednom mestu. Moguće da ću ovog puta ja bass svirati negde u Novom Sadu. ...i ovog puta ćemo ispiraterisati sami svoje master snimke, kako ne bismo morali da moljakamo izdavača da nam ih ustupi, u cilju snimanja engleske verzije. Naime, Hammer se nešto nećka po tom pitanju... ...i još iskrenije: Pun mi je kurac tog Hammera. Ja bih lično album izdao za bilo koga drugog radije. Lopine, i mutljage...

Pa ako ti je mali prst dovoljno dugačak i jak (ili ostali kratki), pa se ne razlikuje preterano u zvuku... Čak i onda mislim da je 4321 4321... pravilnije i lakše. Domali je po konstituciji uglavnom isti kao kažiprst, a srednji je malko duži, ali ako sviraš iz drugog zgloba (onog na samom prstu - opet Sheehanova fora), onda su skoro iste dužine, ali mislim da je mali i tada malko nespretniji, no moguće da se može navežbati. Treba pokušati svakako. Ako uspeš, to u gore opisanom primeru znači tempo od 300 (!!!) BPM, pa ti vidi! Tome bi i Šumaher zavideo... To je već frekvencija OKIDANJA od 20HZ, pa bi i to trebalo već da proizvodi neki zvuk koji može da se čuje. Da ne spominjemo to, da ta brzina nema smisla na bassu, jer H ili E žica ne bi stigle ni da zaosciluju, ti bi je već okinuo opet... ...WOW pizdarija!!! Cheerz!

Da, upravo TA tema je nestala. Nije pisano pet meseci na nju, pa je obrisana... A sad malo vezano za topik: @ Dushan S Mislim da vežbice nisu jedino što je bitno stavljati. Lično mislim da bi veoma pomoglo i kad bi neke praktične savete delio. Kad pogledaš klinci često ne znaju ni da nakotiraju gitaru, a kamo li da zalaze u neke filozofije. Dakle mogao bi postaviti neku stranicu tipa "Praktični problemi sa kojima ćete se sretati, i kako ih rešiti". Tu spada zvuk, oprema, nastup, organizacija... ufff, samo zvuk je već preopširna tema. Kako NE namestiti zvuk, Kako NAMESTITI zvuk, koji zvuk izlazi kroz svirku, kako izbeći mikrofoniju, Spitbook za ZOOM-ove proizvode... uff, nikad kraja... Ti barem imaš puno iskustva i šta da preneseš od znanja. Cheerz!

Odgovor na pitanje zašto 3213 2132 1321... a ne 1231 2312 3123... takođe imaš na Sheehanovom kursu. Čovek kaže ovako: Probaj da spustiš šaku i kobajagi nervozno lupkaš prstima redom. Videćeš da oni prirodno, sami od sebe kreću od malog, dakle 4321 4321... dakle normalan rad šake je od spoljašnjih ka unutrašnjim prstima. Neprirodni pokreti usporavaju. Zbog toga je recimo i ona tehnika tappinga (a la Satriani) pogrešna, kada prstom desne ruke trzaš na dole, praktično pokretom koji otvara šaku. Prirodnije i lakše i brže i stabilnije je kada prstom okidaš na gore, zatvarajući šaku. Uuuuuuuuuuu, sad sam dirao u Satrianija... Najebo sam. Ne napadajte za ovo mene, već Sheehan-a. Čovek tako kaže. ja se samo slažem sa tim... Cheerz!

Pazi, ono kako Harris koristi taj treći prst se po mnogima još ne svrstava u tehniku sa tri prsta. To je samo puka ispomoć ponekad, no svejedno... Najveća nebuloza za njega (netačna, naravno) koju sam čuo je ta, da navodno koristi nokte za dobijanje tog zvuka... Nego, u vezi tri prsta: Zašto 3213 2132 1321... a ne 3212 3212 3212...? Ajde opet da uzmem primer. Tako je najlakše. Basista svira sa dva prsta. pretpostavimo da nije neki ultratalentovani i recimo da mu je maksimum koji biološki može da odsvira sa dva prsta 150 (šesnaestine). Pretpostavimo da brže ne može. Dakle njegov prstored je 1212. Za vreme jednog takta on okine 16 puta (ili drukčije rečeno 4 puta za vreme jednog klika), 8 puta jednim, i 8 puta drugim prstom, naizmenično, naravno. Za taj navedeni tempo od 150 BPM to znači da on u sekundi okine 10 puta, dakle sa svakim prstom po 5 puta, znači jednom prstu mu je potrebno 2 desetinke da se odmori. Brže jednostavno ne može. Boli! Gotovo! Fajront! Dostigao je svoj biološki maksimum. Njegov prst ne može za manje vremena od 0.2 sekunde da okine ponovo. Ako on pređe na tehniku 3212, time je ubacio prst 3, duplo rasteretio prst 1, ali prst 2 i dalje okida dva puta po četvrtini, iliti 8 puta po taktu, tačnije (ostanimo pri istom primeru tempa) 5 puta u sekundi. I njegov biološki maksimum opet zavisi od tog prsta, i opet je tu gde je bio i sa tehnikom 1212. @ Invictus Sad, ako si ti brži sa tom 3212 tehnikom, to je zato što si vežbao, i malo pomerio svoju granicu. Ili je moguće da ti je kažiprst bio sporiji, i ranije usporavao srednji, koji sad može da izdrži neka nadrkanija tempa, ali bilo kako bilo, nešto drastično nećeš odmaći od tempa koje si i ranije svirao. Evo sada primera za 3213 2132 1321...: Najbolje da uporedimo period od tri četvrtine, jer se posle sve ponavlja: Pravilno: 3213 2132 1321... nepravilno: 3212 3212 3212... Sve se lepo vidi. U prvom slučaju je u datom periodu svaki prst okinuo 4 puta, što ako se uzme obzir da četvrtina u tempu uzetom za primer (150) traje 4 desetinke, onda to ispadne da svaki prst ima tačno 0,3 sekunde da se odmori, što je 50% više od 0,2. U drugom slučaju su prsti 3 i 1 okinuli po 3 puta, i tim prstima je ovo sada banja, jer im je napor kao da sviraju tempo 75, a prst 2 je čak šest puta okinuo. Isto toliko puta bi okinuo i da se svira sa dva prsta. Mislim da je sasvim očigledno. Rezime: Primer za tempo 150- šesnaestine: 3213 2132 1321 3213 - prsti su jednako zastupljeni, ravnomerno se naprežu, i između dva okidanja istog prsta prođe 0.3 sekunde. 3212 3212 3212 3212 - srednji prst je zastupljen duplo više nego domali ili kažiprst, on okida na svakih 0.2 sekunde. (Čime još konkuriše i za tendonitis) I sad da se vratimo na primer basiste kome je biološki maksimum 150. Dakle njegovom jednom prstu je potrebno dve desetinke da se odmori i može ponovo da okine. Ako koristi tehnike 1212 ili 3212 ili bilo koju gde je bilo koji prst zastupljen dva puta po četvrtini, njegov maksimum ostaje 150. A ako pređe na 3213 2132 1321..., onda sa istim naporom može da okine 15 puta po sekundi (to je onda opet 2 desetinke odmora po prstu) a to onda izađe tempo 225. I eto ga sad! Od jednom šonja koji je jedva izvlačio 150 može da leti u 220 tempu 'ladne vode... ...i Joey DeMaio može da pojede svoju trzalicu od muke. I tu nastaje problem o kome sam govorio. To se jako teško kontroliše. Barem je meni lično to najveći problem u svemu, mada ja više ne vežbam koliko sam recimo pre 3-4 godine, a kasno sam počeo tehniku sa tri prsta da radim. No znam da je gradivo sasvim savladivo, jer sam milion puta stizao na korak do cilja... Ne bih želeo da ispadnem seronja, i kako sve znam. Ne držim za sebe da sam neki überbassista, no mislim da umem da objasnim i ono što nisam sasvim uvežbao, i mogu ukazati na neki put. Na kraju krajeva, to mi je struka. Srećno vežbanje! PS. Moje saučešće Steve Bailey-u ako on misli da mu je 3212 tehnika super. Očigledno ga je majka priroda obdarila sa manje dara za analitičko razmišljanje, mego za muziku. Nemojte me pogrešno shvatiti. Cenim ga jako, mislim da je zaista velik, ali ja lično uzimam ovo kao primer da i najveći greše. Moguće da mu odgovara za neke kerefeke, preskakanja, nemam pojma, ali to da pomenuta tehnika ne poboljšava bitno brzinu sam upravo matematički dokazao. Imate inače sve ovo na Billy Sheehanovom video kursu. Čovek to objasni jako jednostavno, direktno, bez matematike (i drvljenja u prazno, što je tipično za mene), i mnogo lepo i demonstrira. A na kraju krajeva, tehnika uopšte nije primarna stvar. Ideja je bitna. A tehnika i ideje ili talenat su jako različite stvari. Pastorius je napisao istoriju koristeći samo 1212 tehniku, a još jedan dobar primer je Jimi Hendrix, koji je bio sasvim prosečan tehničar, pa je ipak napravio čudo. Mislim da je najbitnije vežbati i raditi na svom muzičkom izrazu, pa bilo koja tehnika da je u pitanju. Na kraju krajeva, kome verovati? Sheehan: 3213 2132 1321... Bailey: 3212 3212 3212... Pastorius: 1212 1212 1212... Harris: 1212 1212..., ili 1x21 2x12 1x21 2x12... DeMaio: dole-gore-dole-gore..., ili dole-dole-dole-dole... Neka svako sam za sebe proceni... Cheerz!

Po mom mišljenju Trooper uopšte nije tako brz. Ako mi dođe nalet želje da sviram Harrisa autentično, onda ga ladno sviram sa dva prista. Ništa specijalno. Pošto se radi o tri šesnaestine i šesnaestinskoj pauzi većim delom pesme, ta pauza je sasvim dovoljna za odmor prstiju, pa mogu i početnici da izvuku deonicu na trzaj. Inače ga i ja najčešće sviram sa tri. A druga stvar: Pravilno korišćenje tehnike sa tri prsta ubrzava svirku za tačno 50%. Najveći problem zapravo je kontrolisati tu brzinu. Primer: Uzmimo jednog sasvim prosečnog basistu, koji može da izvuče šesnaestine u tempu 140 sa dva prsta. Ako uvežba pravilno tehniku sa tri, moći sa istim tim naporom da odsvira šesnaestine u tempu 210 !!! Primera radi Sting of the Bumblebee je tempo 200. Neće moći da kontroliše to. kao kad sa bicikla pređeš na raketu... A fora kod tri prsta je da ih ne sviraš 1232 1232 1232..., već 3213 2132 1321... Malko zajebano na početku. Pogledajte kako čika Sheehan to radi, i sve će vam biti jasno. Cheerz!

Dodatak: ranije je postojala tema "Muzička teorija", gde smo dosta drvili o tim stvarima. Šteta što je izbrisana...

Takve skale ne postoje. Zovu se drugačije. ...nepravilno formulisano. Kroz svaki akord može da se svira neka skala, ali ta skala nije samo za dati akord, niti je to jedina skala koja može preko njega da se svira. Zavisi od pristupa, stila, gomile stvari... Mogućnostima samo mašta određuje granicu. Nego da ja ne serendam puno ovde... Cheerz!