Secracon

Zaboravio si bitan momenat, a to je da se to kombinuje i sa paralelnim signalom sa isključenog DIboxa, na mjutovanom kanalu. Bez toga ne bi imalo te sabove. Malo ima zajebancije dok namestiš da se fazno ne jedu, ali vredi. Profi zvuk, brate...

Mislim da smo nekoliko puta tupili već ovde o žicama. Nema veze, Aj' Jovo nanovo.... Evo dela jednog mog ne tako davnog posta: Ono, da je deblja žica bolja, je, što bi reko Vuk Karadžić, "Бул Шит". Dobra je ona koja ti odgovara. I to ne mislim, nego sam siguran. Generalno, ja žice delim po debljini i po materijalu. Ono brušena, polu-brušena, nebrušena mi ne igra ulogu, jer koristim isključivo NEbrušene (roundwound). Nickel - manje srednjih, manje agresije, oštrine, pop, toplina, umerenost, kultura, tolerancija, homoseksualizam, TOTO, Simply Red, JazzBass dignut do te visine da sakrije donju vilicu, grimase dok sviraš, jedva pipkaš žice, kabel od metar ipo, ubetonirane noge, pokreti samo gornjeg dela tela, DIbox... Steel - agresivni srednji, sustain, napadniji zvuk, udri-tuci, distorzija, mrzeće vas gitarista, METAL, ruralni pristup, duboko jesenje oranje, muško brate, odlučno... Ja recimo ne volim filozofiju Earnie Ball-a i D'Addaria kad stave u isti komplet 45 G i 95 E žicu. G vuče oko 20, a E oko 14 kila. Nisam siguran, ispravite me. Jebemliga to je već bolesna razlika u tenziji, i trzaličarima možda jeste svejedno, ali ja, koji sviram prstima, smatram da je tenzija žice vrlo bitna. Ne mogu isto da sviram na svim žicama. "E" moram da mazim, da bi zvučala nekako. Jebo ti to. ...s oproštenjem... Često se dešava da te tanke a duboke žice zafalširaju u studiju. Jednostavno nemaju masu. Go k...c su tačnije. Zaboravih da napomenem "ja mislim" i da dodam "na osnovu par stotina svirki i desetak albuma". Ja recimo preferiram Rotosound varijantu gde je sa G 45 u kompletu E od 105, ili u kastom setovima nakad i 110. @ Herr_Wolf: Ako ideš u dropped tuning, onda ti DEFINITIVNO treba deblja deblja četvrta žica (seljački rečeno E žica). Ja, kada tu debelu štimujem u D, onda mi je na Fenderu 115, a na ostalim džitrama 110 dobitna varijanta, a za G (naštimana na F) je recimo 45 dojaja. Problem je što takvih kompleta nema, gde je E 110 a G 45, osim ako naletiš na Billy Sheehan signature set, koji je jako dobro izbalansiran po pitanju tenzije. Ono... jebemliga, i 105 radi pos'o, mada je to već ko kita na p'o koplja, i tu još uvek pričam samo o štimovanju te žice u D. Tvoju dropped varijantu, gde bi ona išla u C, nisam još ni spomenuo. Tako da ja mislim da ćeš se sa Earnie Ballom zajebati. Da se razumemo, te žice su generalno jako dobre. Zvuče do jaja, međutim ja mislim da ćeš imati jedan od sledeća dva problema, kad se naštimaš na dropped: 1. - Ako ti najdeblja odgovara, onda će ti ona najtanja biti kao armatura, i okidanje iste će te podsetiti na seču solitera trzalicom. 2. - Ako ti je najtanja okej, onda će najdeblja biti mlitava. Premlitava. Probaj, pa vidi. Meni Earnie Ball i D'Addario čak i pri noramlnom štimu imaju premlitave debele žice, a kamo li dropped... A D'Addario još pride i ne podnosim organski... Džaba im i to što su od nedavno počeli i čelične da prave. Predlažem ti varijantu da budžiš neki kastom komplet. U nekim radnjama daju na komad, a izađe te cirka isto para. Cheerz!

Ma najbolje je uopšte ne stavljati žice. Koji će ti? Evo ja probao da sviram bass bez žica, i zvuči jedan na jedan kao Jason Newstead na "...And Justice for All" albumu.

he, he, dobra tema. Ja slabo izlazim van onog dela za muzičare, pa mi nemojte zameriti što se tek sad priključujem celoj priči. Evo i jednog mog blama (iz inače prilično velike kolekcije), prvog koji mi je sad pao na pamet: Priča se dešava 2003 u Budimpešti, još za vreme mojih studija. Ja bio treća godina, matora drtina, sedim u prepunom bifeu (ovde se to zove kantina), bio neki šupalj termin. U to ulazi prijatelj sa prve godine, iz Ade inače. I tako nas dvojica zemljaka krenemo lepo naški da pričamo. Sve krene od neke normalne spike tipa "ko ti predaje klavir", pa na kraju pređosmo u komentarisanje profesorica, i riba sa faksa uopšte. Sve to na srpskom, kao cool, niko nas ne razume. Ja se lepo oslobodio, i krenuo da skrnavim. Počeo sam da komentarišem devojke sa prve godine. I evo kulminacije toga: "E, a ima jedna sa prve godine, dooooooobra..." ...i ovde je izostavljen bljutav deo sa detaljnim opisom šta bih joj sve radio, počevši od onoga da bih je lizao dok ne promukne od vrištanja, pa do još ogavnijih muških idiotarija..."...evo je tu sa nama u bifeu, svira klavir inače, ...(fizički opis devojke)..., evo je sedi tačno iza mene, leđa uz leđa maltene" Na šta je taj drugar, sa izrazom lica da se videlo da je i njemu neprijatno, samo jedva razumljivo promrljao: "iz SUBOTICE je!!!" Uff... Devojka je ladno sve čula i razumela. Nikada nisam bio pušač, ali tada mi je došlo da zapalim cigaru. Nisam to uradio, ali mislim da sam u narednih 20 minuta bio providan...

Nije sniman tamo. Sniman je po kućama članova i u studiju gde Gabor (gitarista) radi. Ne znam ni kako bi uspeli da odu svi za Finsku, budući da Žolt ima srpski pasoš. Samo je masterizovano u Finnvox studiju. Sve ostalo je rađeno u Budimpešti. Sve snimili, uradili, izmiksali, i onda uploadovali na server sirov wav, uplatili 1200 evra, i finci im uradili mastering. Praktično nisu ni mrduli iz kuće. Eto primera svima. Mnogi šupci ovde kod nas uzimaju veće pare za mastering a rade mnogo lošije. Promotivni koncert im je inače bio super.

Ubeđen sam da ćeš pretragom ovog topika ili onog za basiste naići na ono što tražiš. Wikipedia piše ponešto o Fenderu. Čak i spominje prodaju firme tokom šezdesetih CBS-u i negativne posledice toga. Ja znam još i za onu priču da im je navodno skladište materijala izgorelo, pa su osamdesetih pravili lošije gitare jer jednostavno nisu imali na lageru dovoljno dobro drvo. Nemam pojma šta je od toga istina, no činjenica je da su osamdesetih pravili slabije gitare. Ako želiš da pišeš o Fenderu u negativnom kontekstu, osvrni se malo na njihove instrumente pravljene van USA. Mada i Meksiko i Japan imaju okej komade, opet zaostaju za američkim vintage komadima. Tako bar kažu ljudi. Ja imam jedan njihov komad iz 1962, što se uzima kao njihova zlatna godina, i bogami jest dupe i oko kad ga poredim sa nekim modernim Fenderom iz neke redovne serije. A ako želiš zaista da ih ocrniš, piši o žicama za gitaru i bass koje prave. Ono je zaista đubre. Eto, dao sam ti neke parametre, neke polazne tačke. Sve to imaš na netu kojekude. Google je čudo... Cheerz!

Ja mislim da: Ljudi, sve da mi vaskrsli Stradivari(us) to kaže, opet mislim da nema teorije da me ubedi da je instrument od lipe (bilo koje) bolji od istog takvog instrumenta od nekog ozbiljnijeg drveta. Naravno, ne poričem da postoje skupe tambure od toga. Postoje. Većinom su signature modeli, a o tim signature varijantama imam svoje mišljenje. Uvrni šraf u lipu, i probaj da ga isčupaš rukom. Opala... pa to ide!!! Nego da se malo nadogradim na StRatO-ov post: Ja mislim da: Javor (maple) i jasen (ash) su jako slični. Ako popričaš sa nekim stolarom, možeš da čuješ priče kako se pri pravljenju nekog komada nameštaja, ako jednog nestane, ubacuje ono drugo, bez problema. Drvo je veoma slično. Čak i na izgled. Svi mi znamo kako izgleda javor. Od toga se pravi 99% vratova koje mi viđamo. A jasen izgleda skoro isto, samo ima kao neke male rupice, mikroprorezčiće, nemam pojma kako da objasnim, nemam blage veze sa tom strukom. Nisam tišler. Mahagoni je braon. (ja mislim da...) Ja mislim da:Jova (alder) je takođe slična, mada malo laganija. Meni deluje malo oker-žuća od javora i jasena. Fender pravi one malkice jeftinije modele, a Ibanez one skuplje od jove. @ Herr_Wolf: Ja mislim da: Pretraži malo topik, pisano je o drveću negde ranije. Ja mislim da je moje iskustvo: Jasen i javor imaju reske visoke. Daju neku oštrinu zvuku. Fenderov standardni materijal. Taj rezak zvuk je za distorziju dojaja. Uzmeš to i razblažiš malo, to ti je jova. Mahagoni daje najlinearniji zvuk. Ima svega. I srednjih i basova i visokih. Topao je. Barem onaj mahagoni sa kojim sam se ja sretao, i koji je prilično težak. (Les Paul) Imaš i Ibanezove bassove od Mahagonija, koji meni kao da su lakši, pa i svetliji. I kanda im je i zvuk malo manje konkretan. Nem' pojma... Ja mislim da: Lipa ima fin ukus, mada nanu više volim. Kod gitara daje lepe mumlave Ibanezaste basove, i neke blistave visoke. Sredinu ima samo geometrijsku, između proizvoljne dve tačke na sebi. Mislim da je moja Yamaha od lipe... @ Usher Ja mislim da: Ne slažem se s tobom oko aktivnih magneta, osim ako si mislio na Bartolini. Ja mislim da: Aktivan magnet je skroz drugi "sonic trip" od pasivnjaka. Ljudi rade tu grešku da ubace aktivnjaka i traže onaj pasivni prizvuk, koji naravno ne čuju, pa onda kažu da je drvo pojedeno. Nije, brate, pojedeni su nedostaci pasivnog vintage magneta. Ako se ne slažeš da su to nedostaci, onda ni ne treba da koristiš aktivnjake. Druga priča, kažem. Ja mislim da: Ja sam fan EMG-a. Probao ga na koječemu, i mogu ti reći da se i te kako čuje na šta je stavljeno. Kod Bartolinija manje, to je opet fakat... No, bartolinije nisam toliko ni drndao, pa da sad ne serem toliko po njima, jer nemam neke jako stabilne osnove. Ja mislim da: Vintage, i aktivni trip su ti suprotnosti. Ljudi koji pljuju po aktivnim uglavnom imaju dosta prizvuka bluza i hard rocka u svojoj svirci, i traže neki obliji, topliji odziv magneta, i te neke matore srednje, itd... Aktivan ima agresivan nagao tranzijent, postojanije, rekao bih i kompresovanije basove i visoke, to se često zove "sintetički zvuk". Za metal je to i poželjno, ili kada smo kod basa, ako želiš neki Wootenovski moderan zvuk, malo ispeglan, napadan, pogodan za recimo slap. Ja mislim da: Staviš EMG na lipu i uključiš ga u drajv, dobićeš neku zujku, dok matori Fender Precision sa EMG zvuči kao vintage ali kroz vremeplov. Ja sam čak i razmišljao, i povremeno mi još uvek pada na pamet da na svom Preci promenim magnet na EMG. Ja mislim da: Nego setih se ja još nečega: Moj drugar ima solo gitaru od oraha. Radi jako dobro. Opasno jako dobro. Drvo se ne koristi jer je teško za obradu i što treba da čekaš 300 godina da oraJ narstI toliko da bude deb'o za telo od gitare. i još nečega se setih: Imam ja neki katalog nekih džitri, gde je jasno i s ponosom naznačeno da se radi o "plywood" telima. Reč je o nekim "Legend" gitarama. Ja mislim da: ja puno serem. Ja mislim da:Cheerz!

Nije ga još bilo. Odložen je. Biće sad, kajem aprila, ili tako nekako. Nemam pojma da li će Amok nastupiti. Nevergreen hoće.

@ Usher: Naravno. Ima više kategorija mahagonija, nisam hteo da zalazim u mudroserije. I kad se ja iserem i kad se amer isere to nije isto govno. Njegovo je mnogo kvalitetnije, jer je poteklo od osobe sa američkjim pasošem, koja samim tim ima drugačije mišljenje o sebi, pa se to reflektuje i na varenje. Njegovo govno je mnogo bolje govno od mog govneta. ...s oproštenjem... Ajde , ljudi, batalite taj buđavi basswood/lipu. Pa nisu je za džaba i slovenci ukinuli... Cheerz!

Evo jedne male zanimljivosti u vidu kurčenja: Na slici su József Kalapács i Bill Deák, prilikom zajedničkog izvođenja pesme "A Zöld, a bíbor és a fekete". (Ono jedva vidljivo u pozadini za bass gitarom je moja malenkost.)

Pobogu, pa naravno da drvo utiče na zvuk. Izbegavati sledeće: resoncast, plywood, basswood, poplar, agathis, ... Ono što je okej: alder, ash, maple, mahogany,... Sva ta drva imaju nazive i na srpskom, ali ne bih da te davim sada sa time, jer ćeš ionako nailaziti na engleske nazive. Debljina žice takođe utiče na zvuk. Deblja žica - više dubokih, tanja žica - više praskavih. Menja se i tenzija sa debljinom. Kad su žice previše mlitave, ili pretvrde opet ne valja. Obrati pažnju da kod debljine koju koristiš igra ulogu i tip bas-gitare. Neki instrumenti jednostavno ne "dišu" sa predebelim žicama. Naravno i od štima zavisi puno. Ako sviraš 0.40 na E štimu ili 0.45 na D štimu, filing ti je otprilike sličan. I tako dalje... Filozofije kolko 'oćeš... Neko te gadno za'ebo, ko ti je to rekao, ili pak gadno nema pojma. Batali pretpojačalo. Besmisleno ti je. Skontao si moju poentu. Dobra oprema uglavnom JESTE u racku, ali nije SVE što je u racku i dobra oprema. Da li tight leather pants, designer boots ili imanje stila i keša garantuje da je ta riba lepa i kad se "izvadi iz reka"? To sam 'teo da kažem. Ne znam koliko si manekenki ili striptizeta imao prilike da "izvadiš iz reka", ali veruj mi, ima tu i "Čajaveca ugrađenih u rekove", if you know what I'm sayin'. Ovo važi u kom god 'oćeš smislu. Cheerz!

Veruj mi, to bi izazvalo pozitivnu reakciju jedino kod tebe i možda kod još dvoje ljudi, ali bi takođe rezultovalo i eksplozijom nacionalističkih dobacivanja i gluposti od strane gotovo svih ostalih. Ajde da je pevao na norveškom, cool, ali pobogu, MAGYARUL? Dobar model takve situacije je i ovaj topic...

Ajde, pre nego što pretpostavke odu totalno pogrešnim tokom da vam pružim malo informacija iz prve ruke. Neki ljudi iz EXITa su čuli Amok, i sviđa im se. Čak je i ovaj naš Metal Hammer dok je izlazio uradio veoma pozitivnu recenziju albuma "Szent vér". Da skratim priču: Recimo da je od strane EXIT-a postojala želja da se Amok dovede da sviraju. Možda još uvek postoji. Ja nisam hteo da uđem u celu tu varijantu dok god Amok ne bude održao svoju prvu probu sa celim repertoarom na engleskom jeziku. Nije taj EXIT baš toliko crn. Tamo je glavni problem Kebra iz Obojenog Programa, koji je oličenje svega lošeg što je snašlo domaću rock scenu (u širem smislu) zadnjih 15 godina, i koji je nekim čudom u komisiji. Nevergreen se bio raspao ubrzo nakon onog nastupa u Beogradu. Taman su krenuli sa svirkama i kod nas, pa su se popičkali. Inače oni su svoj poslednji album (šesti po redu studijski) uradili i na engleskom, i u toj verziji se zove "New Religion". Izdat je 2004. Imali su i neke ranije snimke na engleskom, a ceo drugi album iz 1996 su i na srpskom uradili. To malo ko zna inače... Ovde nikome to nije bilo interesantno od izdavača, pa je ta srpska verzija ostala samo kao snimak na policama članova benda (i njihovih dobrih drugara, he he...) Originalnu verziju je inače izdao Polygram. Tek od sledećeg albuma su prešli kod Hammer Records, gde su i danas. Hammer Records je ovih dana uspeo da odvajanjem veće količine novca u tu svrhu "pomiri" Bobana Macuru i Mikloša Matlarija, dvojicu ključnih članova Nevergreen, i da izdejstvuje ponovno oformljavanje tog benda. Ne zna se još ko će biti novi bubnjar i gitarista. Novi album Nevergreen treba da izađe na proleće, i sad se u tom taboru sve vrti oko toga. Ne znam da li će Green Division uopšte nastavljeti sa radom. Amok hoće. Eto, valjda sam uspeo da razjasnim... Cheerz!

Ne mora da znači. Eno ti čuven primer gitarskog Boss GT-5 i rack verzije istog (GX 700), gde je pedalna verzija u svemu bolja, počevši od A/D D/A konverzije, pa do samih efekata. A kad se na GX 700 doda još i cena foot controller-a, onda ispadne da je GT-5 i (bio) jeftiniji. Možeš bilo šta ugraditi u rack, to je samo kućište. Izjava tipa "sprave u racku su najbolje" stoji koliko i izjava tipa "Najbolje ribe su one u skupoj garderobi, i sa visokim štiklama". Verovatno je pojavljivanju tog pogrešnog mišljenja među muzikantima doprinelo i to da se ozbiljne sprave uglavnom prave u rackovima, pa su ljudi pomislili da je sve što je u racku i dobro. Nije uvek. To jesu dojajni procesori. Line 6 bi bio moj lični favorit zbog dojajne simulacije, pa ne moraš da se drndaš sa ozvučavanjem pojačala. @ SATAN-iz Batajnice Basista Demethera prodaje takav Peavey kakav si linkovao. Kontaktiraj ga. Mislim da ti je to najjeftinije rešenje. Bas je očuvan i do jaja je. Čovek je aktivan ovde na Yu Metalu, i linkovao sam ti njegov profil, evo ga: must be between A moje mišljenje ti je da Zoom batališ, jer je pretanak, i uvek nekako ...sranje. Ako ti treba samo drajv, imaš mnogo boljih varijanti. Ajd, ako budem imao u skorije vreme malo slobodnog vremena ću pisati još malo (opširnije) o tome. Cheerz!

Kao ponosan vlasnik modela 720 (bass), u narodu poznatijeg kao "Miša Aleksić Model" (inače jedan od slabijih modela te firme) se pridružujem klubu simpatizera Kramera. Eno mi je ta džitra i na slici u profilu, mada se slabo vidi.

Ne znamo se lično. Ja te znam samo po tvojim postovima, koje pratim, jer me zanima tematika. Ja sam u suštini propali fizičar... Ne upuštam se u rasprave, jer sam glup za to. Imam završenu srednju elektrotehničku, smer elektronika, studirao sam četiri godine fiziku, i dogurao do druge godine, i sve to zaboravio vremenom. Ostalo mi je samo interesovanje, a znanja dovoljno tek da razumem onako otprilike o čemu besedite ti, Dersu Uzala i imaginos kad se razvežete. A umem i osigurač da promenim, i jedno pe'-šes' puta sam i kab'o zalemiJo sebi. Toliko o mom znanju. Cheerz!

Ups, tek sad skontah šta se tu sve napričalo... Pazi kod mene već imaš reputaciju kultnog lika sa foruma, i verujem da nisam jedini, nema potrebe da se predstavljaš. Sve ti je to Dersu Uzala lepo rekao. Ja, kao poštovalac lika, zvuka, tehnike, a pomalo i dela Billy Sheehana-a bih samo precizirao još neke stvari... Njegov zvuk varira od ploče do ploče. Negde je sasvim jednostavan, koji možeš približno reprodukaovati maltene bilo kojim blagim overdrajvom, a negde je kombinovan sa DI-om, i mnogo je više dodatno izefektiran. (Niacin na primer). Neka osnova je uvek ista, though... Na video školi spominje da ima kompresor koji mu je od ključne važnosti (i koji je onako, brat bratu, jaaako agresivan). E sad jebemliga. Ovo je malo dugačka tema. Ja isto sviram prstima, i godinama se drndam sa kojekakvim kompresorima... ...blabla... Našao sam sebi neko podešavanje koje radi za mene, za moj način okidanja, moj stil. Kad je sviram, imam i dinamiku, i sve... Opet, neki kad probaju moj setup, konstatuju kako mi je namešteno na "pipneš i BUM!!!", a neki me opet pitaju "pa jel ti ovo radi nešto uopšte?"... Štajaznam, ja okidam kao stoka, a kompresor mi zapravo služi više za zadržavanje nekih sabova, za udebljavanje, i objektivno gledano, namešten je da pegla onako prilično, i da ima velik atak. Kontam da ga i on tako koristi, i apsolutno ga razumem za ono "years of tweaking". Ja moj setup "tweakujem" tek nekih 13 godina... Sheehan ima taj neki BSP preamp Ampegov. Moguće da time dobija drajv, nemam pojma. Ja sam probao Yamaha Attitude II u Ampeg BSP preamp pa u Ampeg SVT Pro 2. To je basically TO. Takođe sam i slušajući i svirajući Fender Precision + Marshall MK II Lead Series (gitarska glava) sa 4x12 kutijom, skontao da je i to takođe u osnovi TO. Naravno Ampeg varijanta više liči u sitnim zvučnim detaljima. Zajedničko u dve varijante je Precision momenat. Tako sam ja došao do nekog zaključka da je ključ njegove opreme pre svega taj Precision-like bass. Ja na mom preci (koji ni nema taj dodatni model 1 magnet do vrata) dobijem veoma sličan zvuk njegovom, da ne kažem osnovu tog zvuka, samo time što mu nabijem taj kompresor. Kontam da je sve posle toga šminka, pa i distorzija. I naravno često koristi chorus, nekad i flanger, pa i pitch shifter na izdrkavanjima. Na ostalim bassovima ne mogu taj osnovni zvuk da dobijem, eventualno na Krameru, jer on ima taj P magnet, ali je opet pretanak. Da nisam 12 sati dnevno van kuće, sad bih ti postavio neke semplove. U vreme pokojnog Bartona, nije bilo ni vaha ni dista za bass. On je navodno koristio Big Muff i Morley Fuzz Wah. Ubeđen sam da je Dersu Uzala naveo tačan model, pa neću sad proveravati. Koristio je Mesa Boogie pojačala, i kutije sa 4x12, što mislim da je presudno. Desetka nije taj zvuk, i možeš ga fruliti, a tek petnaestica nije... Cliff je petnaesticu dodao tek posle, i to je, pretpostavljam, samo malo šminkalo zvuk. Osnova su ti dvanaestice. Inače je i (takođe pokojni) Dimebag iz Pantere koristio 15 inčne zvučnike kao šminku, koju je kombinovao sa 4x12'' osnovom. Opet ja ponavljam što je Dersu Rekao, tek sad vidim, no whatever... Cliff je imao dosta gitarski stil i zvuk, a i Dimebag je imao dosta baserski zvuk, pa me ni ne iznenađuje da su obojica koristili sličnu konfiguraciju zvučnika... Kad pogledaš, njegov zvuk na Anesthesia, je različit od onog na For Whom The Bell Tolls, koji je opet malo drukčiji od onog na Orion. Ono što je zajedničko, je da je zvuk 100% dist, dakle nema mešanja sa direktnim signalom (što Sheehan radi nekad/često/možda uvek...), pa varijanta da kupuješ ODB3 samo zbog Burtonovskog zvuka pada u vodu, jer bi je koristio kao stopostotni dist, a kao takva ODB3 baš i nije neka pedala. Njoj je taj "balance" ključni momenat, a kao standardni serijski dist, ima mnogo drugih pedala koje je šiju. Mogao i bi i DS1 da probaš, na kraju krajeva... Još jedno moje iskustvo: Želeo sam da dobijem maksimalno gitasko-solistički zvuk na basu. To je otprilike ono što je Burton uradio na Orionu i na Damage inc., jel? Ja sam uradio sledeće: Odsvirao svoje deonice, sve OSIM tih sa pomenutim zvukom. Kad je gitarista namestio svoj setup u studiju, sam u pauzi (dok se on odmarao od snimanja, jeo pljeskavice, igro džepni bilijar, šta već...) došao i uštekao svoj bass u njegovu opremu, i ništa nisam dirao. Samo sam pritisnuo REC. To je najbliže što sam dogurao zvuku sa Orion solaže. Takođe mislim da je kod Cliffa bitno da koristiš i Wah na sličan način kao on. On ga je veoma retko otvarao skroz. Uglavnom mu je pedala radila u nekom gornjem položaju. Mislim da današnji vahovi specijalno pravljeni za bass fabrički rade u tom opsegu. Isprobao sam more opreme, ali wah za bass nikada nisam. I ja koristim gitarski, i to tek od nedavno. Ne zato što mi je bolji ili tako nešto, nego zato što eto, takav imam. Cheerz!

Big Muff je distorzija. To je kultna matora pedala, i gde se spominje ona, pre ili kasnije će se spomenuti i Pro Co Ratt, ili nešto od sličnih uređaja. Pokojni Cliff Burton ju je koristio navodno. Ja imam negde šemu toga (i još gomile sličnih kultnih sprava), i narezao sam to sve na neki CD sa još nekim backupovima, i to sad već mesecima ne nalazim. Tu je negde, u haosu, u ovoj Hirošimi, svinjcu, posledici uragana, ... ...mojoj sobi. Pre ili kasnije ću naići na to pa ću ti dostaviti nekako. Pošto je reč o slikama, mogu i da ih postujem na forum, nisu neki veliki fajlovi. Cheerz!

Ovo se nekad u vreme zdravog seoskog života i pre pojave urbanog i suburbanog snobizma, metroseksualizma i ostalih go'ana zvalo "K'o kereći k..ac". Lako uđe a veoma teško izađe. Pojavom akademsko-intelektualnog elitizma je taj zdrav i lako razumljiv izraz polako izumro...

ako misliš da ga "istrebluje" da zvučiš kao Marcus Miller i Victor Wooten i ta bratija, onda ti ne treba pojačalo. To je u većini slučajeva zvuk basa direktno štekanog preko DI, naravno sa novim žicama. ...ili minimum sa temeljno očišćenim. Kod te varijante ti pojačalo igra ulogu samo monitoringa za tebe na bini. Zato je meni smešno kad se ti DIboxaški basisti prepiru oko toga da li je bolji ,štajaznam, lupiću... SWR ili Trace Elliot, a zapravo im je svejedno jer se zvuk pojačala čuje samo na bini. Kompresor ti je svakako zahvalan za slap. Ili barem limiter. BOSS LMB-3 što ti StRatO spominje je ovo drugo. Malo ti ispegla zvuk, a ima i enhancer kojim možeš malo da dodaš onih kristalnih visokih, mada je na taj način lako usintetisati zvuk, pa pripazi malo da ne preteraš. Ako su samo E i A žica problematične, onda bih ja posumnjao na (ovim redom): -pomenute žice. Ako su matore, možeš ga fruliti... Očisti ih temeljno, ili ih promeni -tehnika desne ruke pri slappingu. -kobilica ili češljić kod pomenutih žica -ako imaš neki magnet "P" konfiguracije, posumnjao bih i na gornju polovinu tog magneta... (ovaj slučaj je "ne-daj-Bože!!!")

Hvala na ispravci, zaista sam promašio u čitanju. Hvala. Milion puta sam molio ljude da mi ispravljaju izraze, jer ih ne znam na srpskom, pa se frljam nekim svojim prevodima, i tezgaroškim izrazima što sam pokupio tu i tamo uglavnom od lokalnih jazzera, ali niko od tih petoro ljudi što čitaju moje postove to do sada nije uradio. Evo sada bar TRITONUSNU ZAMENU znam.

Imam zaista jako malo slobodnog vremena, pa tek sad stižem da odgovorim. Eto, u mojim notama za Satin Doll je A9b, ako misliš na prima vistu od strofe. To je dominanta za Dm7, koji je sledeći akord. U melodiji imaš ton G, pa u suštini možeš bilo koju varijantu alteracije da uradiš, ne menja stvar. Ako je 5#m onda taj E#, postaje F u sledećem akordu, što ima smisla. Ako ga ostaviš sa nealterovanom kvintom, kao što je u mojim notama, onda je opet okej, jer taj E klizne na F posle. Možeš i nonu da alteruješ na gore, pa da bude H#, i to da postane C u Dm7 posle, opet ima smisla, kako god... Može i A9#(5b) da zvuči jako dobro u toj varijanti. H# u C, a Eb se razrešava na D. Probaj i A9b(5b), i to bi trebalo da bude okej. Vertikalno dominantnim akordima možeš alterovati nonu i kvintu do mile volje, funkcija ostaje ista. Jedino treba paziti na melodiju, a pošto je ovde melodija G (septima), imamo apsolutnu slobodu. Stvar ukusa, aranžmana, tripa... Možeš i Eb9 da odsviraš slobodno. Tritonska supstitucija. Teoretski i to paše sasvim lepo. I njega možeš da alteruješ kako god hoćeš, samo pazi sa 9# jer ima F# pa može da se potuče sa onim G u melodiji ako ih postviš blizu... ...bemliga, nemam klavir da probam kako zvuči koja varijanta. Bitno je da lepo odeš na taj Dm7. Akord pre A9b je E-poluumanjeni, pa sve to ispada II-V-I za Dm, kad pogledaš. Tipičan vertikalan pristup. Pesma je bez obzira i dalje Cdur... -------------------- A sad malo o onom akordu. U principu su svi odgovori bili tačni, manje više. Stvari možeš definisati sa više aspekata... Veoma dobro razmišljanje. Tako je i moj profan govorio bubnjarima i pevačima: "tražiš tritonus (kao interval), i gledaš koji je terca a koji septima." Akord jeste C9 bez kvinte. Ili američki C7/9 bez kvinte. Kvinta je inače prilično nebitan deo. U durskim akordima ne igra gotovo nikakvu ulogu, i može se sasvim izostaviti. Još jedan iz poglavlja faličnih akorada. Generalno su ti najzeznutiji za prepoznavanje. Pa ne znam zašto ti je kvinta toliko bitna. Ne određuje ništa, osim u slučaju umanjenih/poluumanjenih, ne utiče na funkciju. Osnovi ton takođe često bude nebitan, jer se funkcija izrazi preko ostalih. Terca i septima su ti padež i rod akorda. Upravo si opisao smisao izostavljanja kvinte. Daješ veću slobodu ostalima u bendu, najčešće solisti. Na taj način na primer možeš polu-cela skalu da teraš kroz bluz i da ispadaš faca, jer si bog zna kako inventivan i jazzy, kad ono ništa epohalno... Nije trik pitanje. Jeste akord, i to taj koji ste rekli i ti i imaginos. Ti si samo pronašao još jedan način da ga definišeš. Mislim, mogao sam da pitam i šta je C, D, E, G, A, i onda neko da kaže C6/9 a neko C durska pentatonika, i svi smo u pravu. Evo da se ja malo blamiram: Ja bih ladno izgovorio sa "K"... Jebemliga nisam na srpskom učio... A koliko ja znam, a to gradivo iz prve sam poprilično zapostavio, "tetrachord" bi trebalo da obuhvata interval čiste kvarte. dakle ako je prvi ton Bb, četvrti bi morao biti Eb... Ispravite me ako grešim... Može i tako, ako se ne definiše kao akord. Eto toliko. Cheerz!

Pa sad šta misliš šta je jače? Tvoj рашн инглиш пронансијејшн, ili moja praksa u drkanju? Mislim, alo bre nećemo se zaebavati...

A, C#, E#, G, Bb Nigde ni traga od C.

Јебemvas PNсмене! Јабаš nemaм Шкоlu za pisaње, аи koi će mi? имаm kastoфан pase сниmiM nato. LAkšeje ai br že. Ai пуно saм слуšao filmoва i gleдо прецтава на видeo smimciма са 3оranoм рАдмиловиćem čије глуmačke Kvaliteте неможе тe osпOriti, kaO NИ njegovу ЕлоkvenciJУ. Ја умем иоваko доброда se izra жавам, i ni saм неки изкомпеxirani. Štaћеми то? Ви што пала muдite Oвde, zaпravo ne мате ни šta niда каже tе. GлуПi s te! Ko је имаО proBlema даmе скоnta, je izkompлеxiraNи деbil, i samo je доказао да je i on непис meн. PoboGu, pa за ме ne свi kaжу да леpo priчам, Немој saд ви дасе praвиte pametни!