Secracon

Epiphone Thunderbird ima loš balans. Moraš da pridržavaš vrat. Meni bi to bio dovoljan razlog da ga u širokom luku zaobiđem. Zvuk je sasvim korektan.

@ tomasx: Te žice koje si uzeo JESU nickel. Trebalo bi da ti odgovaraju što se zvuka tiče, mada bih opet naglasio da su u pitanju nijanse. Još nešto: Pre pisanja odgovora označiš sve postove koje želiš da ti budu citirani, i kad klikneš na "add reply" će ti već biti u prozorčiću sa potrebnim tagovima. Na ovaj način možeš i da skontaš neke tagove, eto ja ih nekad kucam ručno. A imaš i QUOTE tag u prozorčiću baš za citate. Garant znate i onu relativno mladu ekipu što ponekad sviraju jazz standarde u Beer-u, a inače tamo nešto predaju u toj vašoj školi. To je moja bratija što smo se zajedno školovali po Budimpeštama. Svirali su jednom i Smoke on the Water u swingu, sa sve Nikolom Mijićem on the vocals... ...pišurija!!! Koliko ja znam sad će (valjda ove nadolazeće nedelje) opet biti workshop u Subotici, ovog puta bez mog skromnog doprinosa, ali ako imate volje i vremena, svrnite tamo. ...hmmm, a možda i mene znate... Ako sam u SU, uglavnom sedim u Cobri, i kad se napijem dovoljno bacim i pokoji pikado, jer trezan to nikad nisam igrao, pa ni ne znam. Najbolji sam u stadijumu pred padanje pod sto. Cheerz!

E sad jebiga, kao da si rekao "Ono što mene interesuje je veliki prtljažnik. Kupio sam FIAT-a. Da li sam se zajebo?" Kog Fiata? Fiat Panda ili Fiat Ducato? Proizvođač je finesa. Kontam da bi ti za Blues brušene (flatwound) žice bile i previše "tople", pa ti ja preporučujem da uzmeš neki nebrušeni, ali niklovani komplet. Debljina koja tebi odgovara. Dakle Roundwound, nickelwound, roundwound nickel, ili tako neka kombinacija izraza. Earnie Ball pre ima mekan response (osim kod G i D žica), no mekan zvuk, ali to je već, kažem, finesa. Pretpostavljam da si uzeo čelične... Ako jesi, daj to nekom metalcu, a neka ti on kupi neki nikal. Ali kad malo bolje razmislim, i to je finesa. Zvuk je u sviranju. Auuuuuuuuu, al sad zvučim kao mega old school seronja... Cheerz!

Ja se redovno štimam tako. Čak i niže. ...ja sam basista.

Kao što sam ti već rekao, nije do tipa muzike koju sviraš, već do tvog stila sviranja. Eno ga na primer Steve Harris svira brušene žice koje su zamišljene da budu za Jazz. Ako su ti i 55-110 i 45-105 jednako odgovarale, onda ti, brate mili, nemaš nikakvih problema. Idi u radnju i pazari prvi petožičani komplet, biće ti sve isto kao i do sada. Nema potrebe da žice dovlačiš iz Magyarország. Cheerz!

Koje ćeš žice koristiti najviše zavisi od tvog stila sviranja, i prohteva po pitanju zvuka. Imaš onu temu o žicama. U ponekom postu imaš i argumentovano mišljenje nekih ljudi, pa ti to može biti neki guideline. Vojvodina? Ako si iz okoline NS, KI ili SU, (taj deo poznajem) onda ti jedino mogu izjaviti saučešće, jer tu zaista dobrih žica nema. Sumnjam da ćeš i drugde naći. Pogotovo, što se radi o petožičanom kompletu, ako sam dobro shvatio... Moj savet ti je da ako možeš izbegavaš one proizvođače koji prave i instrumente, kao što su Fender, Gibson, Yamaha...

Visina žica, barem kako ja kontam stvari, nema veze sa sustainom, a čak i ako bi imalo, bi bilo logičnije obrnuto, da je veći sustain kad su žice niže... Generalno, izgleda da nisam skontao samu tvoju problematiku u potpunosti, kao ni logiku kojom hoćeš da je rešiš... Pritisneš žicu na prvom pragu levom rukom, i na zadnjem desnom (istu tu žicu). Na sredini razmaka između te dve pritisnute tačke žica treba da ti je na oko 1mm od vrata. To je princip podešavanja vrata, nema neke velike filozofije. Gledaš da žice maksimalno spustiš a da ne zveče. I zbog lakoće sviranja, a i zbog toga što žice kad su previsoko ne kotiraju. Dok je ti pritisneš, i dovučeš do praga, već si je pretegao... Sustain je do magneta, materijala i konstrukcije instrumenta i samih žica. Ako su žice sveže premazane slaninom ili su proslavile već pokoji rođendan, možeš zaboraviti na sustain, a i na sve ostalo skoro...

Pa evo ovako: Kao prvo da potvrdim one glasine koje su kružile posle promocije, a koje glase da je Arpadu to bila oproštajna svirka. Detaljno iznošenje njegovih razloga za takvu odluku bi bilo narušavanje neke njegove privatnosti, a učiniti to u pojednostavljenoj/nepotpunoj formi bi ga predstavilo u pogrešnom svetlu. Tako da smo se olučili da za javnost serviramo priču kako sam Arpada IZBACIO JA, i to na nacionalnoj osnovi, hehe... Održan je sastanak benda, na kom smo se dogovorili da tražimo novog pevača, i definisali smo i šta se očekuje od njega. Na sledeći sastanak je pozvan čovek koji je najadekvatnija moguća zamena Arpadu, i kome smo na neki način i bili dužni da prvom ponudimo "angažman", i upoznali ga sa (novim) uslovima rada. Čovek je razmislio i pristao. Novi pevač je Arpad Takač. Eto, to se dešava sa nama. Sad radimo neke nove stvari, ali ako negde iskrsne neka mogućnost da smorimo masu nekom svirkom, naravno da ćemo tu priliku i iskoristiti. Takođe je izglasano (sam nadglasan) na sastanku da se menja štim, što mislim da ti nije nikakava bitna informacija. To će uticati na rad utoliko što moju malenkost više nećete viđati sa onom Fender Precision Bass gitarom već sa nekom drugom. Eto, to je bilo javno saopštenje. Cheerz!

Koliko ja znam "Удаљени заласци сунца" je stvar prošlosti. Sad postoji neki novi tekst.

Šta bi sa onim Putincima? Jesam ja to pod'lkanio, ili je to zaista bilo napisano ovde?

Svirate kod mene u dvorištu. Cool... Ako Nešu mrzi da tegli bilo šta od opreme za bass, ja sma o'ma tu pored pa me cimnite.

Vintage kućni studio/workstation Poland WC 8, na prodaju. 4000 evra fiksno. :D

@ Jack The Riffer NE TREBA TI DIBOX!!!! Jeste da je Behringerov jeftin, i sve to, ali sve i da je osamdeset dinara, bolje ti je da kupiš pivo za te pare. DI-box je samo prilagođavač impedanse. Prosto rečeno: od gitarskog/nebalansiranog/line signala pravi mikrofonski/balansirani. Seljački pojednostavljeno to ti je malo komplikovaniji adapter za džeksnu sa obične banane na XLR. XLR ti je ovo: E sad recimo da ti još i plate da uzmeš DIbox, i ti u to uštekaš džitru. Šta onda? Gde ćeš OVO sa slike da štekaš? Jel ima takav ulaz ta tvoja integrisana? Nema. Ima običnu malu bananicu. I ono što je za tebe najbitnije je da DIbox ne menja zvuk, barem ne u smislu u kom tebi treba. Speaker simulator možeš nabaviti za džaba. Softver. Ima ih zaista dobrih. Ako imaš problema da ih nađeš, šibni mi neki pp, pa ću gledati da ti dam neki link, ili ti ja pošaljem neki Guitar Rig, Warp VST, ili štagod... Cheerz! EDIT: poređenje: DIbox ti je potreban u tvojoj kućnoj radinosti koliko i dobre svećice za voženje skejtborda...

- - - - DODATAK - - - - Evo pretražio sam forum, jer se ipak sećam koliko toliko kad je šta rečeno, pa da ti ne gubiš vreme tražeći. Evo našao sam ti: -priča o jeftinoj zvučnoj kartici (audigy) asio4all driverima i smislu korišćenja istih- -priča o problemu koji nije latencija već nešto sa sličnim simptomima, još malo o asio4all- EDIT: U oba slučaja sam ti linkovao prvi post sa pitanjem, pa ti preleti i sledećih nekoliko postova. Cheerz!

Ne treba ti DIbox da bi se usnimio u comp. I najšugavija integrisana zvučna kartica ima LINE INPUT. A ako ti treba bilo šta od ozbiljnih sprava, ali u "igračka" ili "za po kući" jeftinoj varijanti, uzmeš Behringera. Softvera imaš pun k...c. Evo ja radim na primer tako što dist uzimam sa pedale, ili procesora koji inače koristim, dakle eksterni. Ubodem to u line input, i posle mu dam neku simulaciju zvučnika. Warp vst, Guitar Rig, Ampeg SVX... ima ih dosta. Radim to tako , zbog toga što sam generalno nezadovoljan samim distorzijama koje dobijam od plug-inova, a opet je moguće da sam jednostavno previše nestrpljiv, neiskusan ili glup da ih namestim kako treba. No simulacije kutija rade sasvim dojajno. Problem koji ti ja prognoziram je taj da ćeš imati žešćeg seksa od strane drajvera za jeftinu zvučnu koju imaš (ned'o bog integrisanu). Uvek se nešto razilazi ili krči, ili uopšte neće da radi. Ja sam mesecima podešavao, i pitanje koliko se to isplati, kad za cirka jedan dekaevro (100EUR) možeš već kupiti ozbiljniju karticu, koja će raditi. Pisano je o tome po nekim temama još davno, prelistaj. Mislim da je u onoj za software.

Gazda, zreo si za novu pedalu. Predlog: Prodaš burazera nekoj fabrici obuće da dizajnira/pravi pufnaste papuče, naravno u sepia nijansama. Em si zaradio za novu duplu pedalu, em si se otarasio glavnog faktora u amortizaciji instrumenta.

Snimak je iz peroda između Atilinog napuštanja benda i njegovog povratka u isti. Kole je jedini od postave sa snimka i danas u bendu. Ja bi reko da je negde oko 2000, ali bi bilo bolje da ti kažu Atila ili Kole... Studijski nema, ima dva-tri lajva... Ja sam jednu pesmu čak i kačio ovde ranije. Od novijih studijskih snimaka imamo samo snimak bubnjeva za novi album. Ja sam u totalnom k... (htedoh da napišem "kurcu", ali me moderatorka odmah usmeno ispravila) sa vremenom, pa će kanda bass da se snima (među) poslednji(ma).

Brate, nisi tr00 uopste... :D :) Evo kako Bog zapoveda: :pivopije: :D

Skontao si logiku. Ja bih ti još samo skrenuo pažnju na to da su oni raspoređeni simetrično u odnosu na 12 prag. Dakle prvi je na 12, drugi na 7 i na 19, a trećeg ćeš imati i na 24, i na 5, itd... Svaki harmonik ima svoju "mrtvu tačku oscilovanja" (izraz iz moje kućne radinosti) na tačno toliko mesta duž žice koji je on harmonik po redu. Proveri. Ako dobiješ harmonik na 19. pragu/polju, možeš slobodno da pritisneš 7. prag, neće se ništa desiti, nastaviće da se čuje onaj flažolet sa 19 (Pod uslovom da ti je dobro nakotirana gitara). I onda dođe Steve DiGiorgio i još uradi i slajd na flažoletu sa "mrtve tačke", pa svi zinu. Na taj način možeš da benduješ flažolete, pa čak i na dole, no to je već kastomizacija sviranja, a ne instrumenta... Cheerz! EDIT: ispravio neke od grešaka u kucanju

Moje saučešće. Ja sam moj pickguard za precu čekao 9 (slovima DEVET) meseci. Svejedno kakav je, običan ili nestandardni, generalno ih bole ćošak da naručuju jedan fakin pikgard.

Jednom prilikom kada sam prijavljivao bass Kramer 720, carinik je sam popunio obrazac. Pisalo je sledeće: i to onako nažvrljano. Toliko o kriterijumu preciznosti oznake.

Ja sam prelazio granicu nebrojeno puta sa sve opremom ponekad. Da se odma razumemo, carinu ti lupa NAŠ carinik pri POVRATKU u zemlju. Dakle onog carinika preko baš zabole šta ti IZNOSIŠ. Zapravo carinike generalno zabole šta IZNOSIŠ, i ove naše kad izlaziš, i one druge kad se vraćaš od njih. Dakle bitan momenat je ono poslednje prelaženje grane u povratku. Tada mogu da ti lupe carinu na sve što si pazario preko. Zato treba da imaš papir da si nešto izneo ako to planiraš da vraćaš bez carine. Generalno ih zabole kurac za tamo neki instrument. Gledaj da kreneš vozom, tu su najblaži. Gitaru turiš u Razjebanu futrolu, i kuliraš. Čitaš neke novine, bole te kurac za carinu, kao da ti je sve to već normalno. Mislim, meni već jeste bilo tako zapravo. Varijanta 1: -Šta nosiš? -Ništa, lične stvari, odeću, limenku stranog piva za burazera, i svoju džitru. -A jel imate papir za tu gitaru? -Rekao mi vaš kolega pri izlasku da ne treba jer se vidi da je korišćena. Mislim, to je moja gitara. Ako to verodostojno kažeš, gitara može da se cakli kako je nova, boleće ga. Namrštiće se i otići dalje. Meni upalilo svaki put kad bih zaboravio papir, a da ne spominjem to da se često dešavalo da mi zaista kažu na izlasku da ne treba da prijavljujem, jer je korišteno. Pravi razlog je bio taj, što je zaboravio da ponese blokče u voz. Mislim, bas koji spominjem izgleda kao nov. Varijanta 2: Ova varijanta je najsigurnija. Pozoveš ortaka od preko da dođe sa tobom ovamo. On je prijavi kao svoju gitaru na izlasku iz svoje zemlje i iznese je. Naši ga ništa ni ne pitaju, on je strani državljanin, njega ne carine, a i ima papir. Kad stignete na prvu stanicu, pojedete taj papir u pljeskavici sa lukom. Do viđenja. Niko mu je neće tražiti kad se bude vraćao. A sve i da traže (što je nemoguće, ali ajde teoretski) on nije dužan da je odmah vrati. Ja sam milion puta ostavljao svoje instrumente u Budimpešti. Jednom sam vratio bass tek nakon godinu i kusur dana ako ne i dve. Nego da se ja vratim na temu. Eto ja na primer imam papir za JCM 800 sa 5660 lampama koji pripada mom bivšem cimeru. To je za slučaj da mi treba ovde u studiju, a dobio sam ga tako što sam ga jednom prilikom prijavio kao svoje. Sad na miru možemo to pojačalo i on i ja da vucaramo tamo-amo, bez carine. Problem nastaje u onoj varijanti kada ti kupiš tamo nešto, tražiš povraćaj poreza pri izlasku iz njihove zemlje, i hoćeš da ti ne ocarine kad ulaziš kod nas. Ja tu jedino vidim opciju da ideš sa ortakom iz te zemlje i da se na ničijoj zemlji promenite, da mi daš gitaru da je pri ulasku u Srbiju nosi kao svoju za koju iz nekih razloga nije tražio papir. Naši mu od toga neće praviti problem, jedino je malo zaebato to uraditi neprovidno. Znam da umem da budem nejasan i preopširan, ali se nadam da si skontao logiku. Cheerz!

Koliko ja znam, postoje ti piezo pikapčići za akustične instrumente. Nisu ni skupi. Ima da se kupi u bilo kojoj muzičkoj radnji. Nije neko naj-profi rečenje, ali nije ni najlošije, i radi posao sasvim okej. Radi po principu da nalepiš ono go'no na instrument. Pazi da dobro nalepiš da ne rezonuje, jer onda i signal isto tako krči. Kažu da plastelin radi posao dobro, no ja se razumem u te akustične instrumente, k'o Marica u kriv... Cheerz!

Slabo onda gledaš one topike o pojedinačnim bendovima. No činjenica je da preživamo ovu temu po stoti put... Ta podela za koju si ti čuo, je бул-шит. Verovatno ju je smislio neki poštar. Konsonantni: prima, kvarta, kvinta i oktava, i oni mogu biti čisti, umanjeni i prekomerni. Disonantni: sekunda, terca, seksta, septima, i oni mogu biti mali, veliki, umanjeni i prekomerni. Veoma je jednostavno, i nema drugačije podele. Inače je sve to osnovna talasna mehanika... Cheerz!

Evo i nastavka posta: James LaBrie je JEDINI član Dream Theater koji nije završio Berkley. Mislim da su čak bili i klasići ova trojica. Čak je i bivši klavijaturista Sherinian tamo diplomirao i to mislim godinu ili dve pre ovih. Za samog Rudessa jedino nisam sasvim siguran da je išao tamo. Whatever, nije ni bitno. Slažem se. Nekoga bole kitomber, ne vežba, ne radi na sebi, neko opet vežba satima, neko komponuje danonoćno, neko ovo neko ono, poenta je da postoji mnogo načina da radiš na sebi u muzičkom smislu. Školovanje je jedno od mnoštva opcija. Neko to ne radi, pa je dobar. Neko radi ali ofrlje, i kao da ni ne radi. Mene generalno nervira kada ljudi kontaju da muzičko obrazovanje automatski povlači za sobom i nemanje muzičkog izraza, ili kreativnosti. Ono kao da lepa devojka ne može da bude i pametna. Ili da veliko pivo ne može da bude i hladno. Znam i ja gomilu paćenika sa klasičnim obrazovanjem što znaju samo da sviraju sa nota, i kontam da su takvi ljudi i zaslužni dobrim delom za stvaranje tih loših predrasuda u vezi školovanih muzičara, ali to je tako i na drugim poljima zar ne? Primer: Pogledaj koliko pravni faks ima studenata, a koliko dobrih advokata imaš? Zaključak? Da li je zaključak da se za advokata treba roditi, i da ti koji su završili pravni faks nemaju pojma, i da je za to kriv baš taj pravni fakultet ? Mislim, meni je to malo slična priča... Ja bih ti napisao razlog za bavljenje muzikom i pojam uspeha, ali ću popiti warn i ban od žene... ...šalim se, naravno. Eto, ja zaista ne mogu da ti dam neki precizan odgovor. Nekada i put može biti cilj. Znaš, žene imaju materinski istinkt ili štaveć, jel?, pa se osete ispunjenom kad rode decu. Time su one dale svoj doprinos čovečanstvu, i ostaje nešto od njih i posle njih, a jebiga mi muški možemo jedino da gradimo kineske zidove, piramide, mostove, zemlje, gradove, i da stvaramo umetnička dela da bi išta ostalo od nas posle smrti. Makar jedan usrani CD sa svojim imenom... Ajd' Cheerz!