Secracon

Omot je prepun štamparskih grešaka. Kompletna thanx lista je sjebana skroz. To uopšte nije ta lista koju smo predali. To je lista sa Mikijevog i Vladinog eksperimentalno-ambijentalnog albuma sa dodatim pasusom na kraju. Nebuloza... To mi najviše smeta. Akcenat je najmanji problem. Inače, pesma treba da ide sa akcentom, a ime benda varira. Kad smo počinjali, bilo je sa akcentom. Logotip može da se skonta i sa i bez. E onda je nedavno Mikiju dunulo da forsira varijantu da se piše BEZ akcenta. Ja i dalje pišem sa akcentom. Više mi se sviđa tako, i bar ima neke razlike, jer već ima jedno tuce bendova sa tim imenom, računajući samo ono što ja znam. Inače ime benda je takođe Mikijeva ideja, sugerisana i podržana od strane izdavača u nadi da će time pridobiti Nevergreen publiku. Amok je pesma od Nevergreen napisana jako davno i izdata 1994 na demo snimku (čak i pre Sentenced), i to im je kao najveći hit. Ja inače ne volim tu forsiranu paralelu sa Nevergreen, i jedan sam od četvorice u bendu koji tako misli i koji smatra da je ovo nov bend, a ne nastavak nečeg ranijeg.

Kume, debelo si u pravu! Nemam šta da dodam, sve si rekao...

@ Dersu Uzala & Usher Ako nakon ove vaše rasprave čujem nekoga da je drugu žicu gitare i petu žicu (petožičane) bas gitare nazvao "B"... ...kako ono beše sa nožem i okom? :pivopije: ps. Mađarsku rečenicostrukturu za i rečored za a šta rekli biste?

Ljudi, ja se izvinjavam u njeno ime: ...evo obećavam da ću je od sada redovno tući!

Elem, mislim da su sve lipe na zemlji porasle za duplo za ovih par dana koliko su od jednom postele bitne. Kakvo god da je to drvo u kojoj god kategoriji i kojeg god porekla, činjenica je da je jedno od lošijih, makar među onim boljima. Ja nisam čeprkao nikakve bitne komade domaće lipe, no sam čačkao tela od Jebanez RG 550 ili 570 ne znam više tačno (onaj bez maske) i nekog starijeg modela, neki 270 ili tako nešto beše (sa maskom). Što kolega kaže "mogao sam da se potpišem noktom". 'Meričko ili ne, ONO je bilo БУЛ ШИТ, što bi reko Vuk Karadžić. I opet da se poslužim (modifikovanim) citatom Ushera: "možda i nisam u pravu jer je moj empirizam baziran na DVA uzorka" Pritom mislim na to da sam samo ta dva komada imao prilike da detaljno i pročačkam (potpišem noktom ), budući da su bili u radionici kod drugara. Čuo sam more tih RG instrumenata, i svi mi zvuče slično. Voleo bih da uporedim recimo neku takvu serijsku RG tamburu od lipe moguće sumnjivog porekla, sa imaginosovim Petrucci modelom, pa da čujem lepo o čemu se radi. ...hmmmm dobra ideja... Nego, ja zapravo hteo da vam iznesem svoje treće veliko razočarenje uz ona dva u nekom prethodnom postu... Možete to shvatiti i u smislu "Ebiga, za'ebo sam se, sorry..." Prelistavao sam opet neke kataloge nakon sto godina (budući da sam ih većinu naučio napamet još davno), i zaključio da sam imao malo idealizovanu sliku u glavi, u vezi zastupljenosti jove kod bas gitara. Eno, Yamaha i svoje top modele pravi od jove. Attitude bass je 'ladno od tog meni mrskog drveta. Tako da ću se ubuduće suzdržavati od pokušaja da verbalno dokažem da je jova ipak OBJEKTIVNO lošija od jasena (ili javora), mada moje SUBJEKTIVNO mišljenje ostaje isto kad se priča o ta tri (uslovno rečeno slična) drva. Ja mislim da se meni jova tu najmanje sviđa od tih. Počinje rečenicu sa "izvini", i završava je sa "ako se i ti slažeš" a ja ne volim da mi bass tako zvuči. Al ga nasrah opet... Ništa... Cheerz! ps. Pogledao sam Usherov ulinkovani deo, i to me podsetilo da napišem još nešto, no to je već totalni of-topik, pa sam to nastavio na Muzikantskom ćošetu. Evo linka ka nastavku.

Pišući na temi o kastomizaciji sam naleteo na jedan stari post koji je sada Usher opet ulinkovao. Još tada kad se to pisalo sam razmišljao da se nadovežem, no mislio sam da bi bilo glupavo prekidati takvu ozbiljnu raspravu, no evo sad me ovo ponovo podsetilo. Budući da atmosfera više nije toliko ozbiljna, i da je trenutna gustina postovne 'telegencije (količina bitnih informacija po količini postova) dovoljno niska, mogu da dodam moj najveći i nikada ostvareni san. Ali ozbiljno, ne zajebavam se... Moj san je da živim negde na jugu U.S. of A. u kamp prikolici. Da je vučem nekim pickup-truckom. Da budem jebivetar, kantri muzikant, tezgaroš, eventualno da učim neke klince da sviraju bass, pritom im prodajući i velike mudrosti života... (one kakve možete naći u većini kantri pesama) Kad mi dopizdi, da se lepo preselim negde dalje sa prikolicom. Da imam metalne završetke na kragnama, onu pertlu na košulji, kičeraj mamuze na kičeraj kaubojkama, i sve te džidžabidže. Šešir i marama of kors. Da svako veče sedim ispred TV-a ili u kafani, da pijem burbon i neko ultra loše brljivo američko pivo. Da jašem onog mehaničkog bika, da povremeno odem na rodeo, da pljujem po svemu što ne znam ili ne razumem (a vrlo rado bih zaboravio i "DE-razumeo" mnoge stvari) i da mi najbitnija stvar kod žene budu sise. Eto, nikakve prevelike ambicije, a ni to nisam uspeo. Luzerčina najgora... Cheerz!

Nemoj ga ni čitati. To što je meni sad dosadno ne mora da znači da i ti treba da se smaraš... :D:D

Imam malo lufta na poslu, pa sam rešio da vas udavim detaljima u vezi spota: Spot je u originalnoj zamisli trebao da ima radnju, i to prilično provokativnu. Meni se jako svidela ta Tiborova (pevač) zamisao. Trebalo je da se snima na ulici i u polusrušenoj zgradi subotičkog pozorišta. Kad smo Atila i ja krenuli vozom iz NS, još je bila ta ideja aktulena. U međuvremenu se desilo to da je neko iz malo više fotelje (prilično visoke, jer je tada Tibor bio direktor jednog od tri pozorišta u toj zgradi) ZABRANIO korišćenje stare raspadnute, i čak i kao takve veoma impozantne i monumentalne velike sale pozorišta, iz razloga što je ona kao lokacija za snimanje od visokog rizika. Niko nije mogao da garantuje da neće komad fasade pasti na bend. Ta lokacija je bila od ključnog značaja za prvobitnu priču, pa smo bili u troduplom sranju: 1. - gde sada snimit spot? 2. - ...i to smisliti i uraditi za desetak sati 3. - koja da bude radnja spota? Tiborov drugar se u "minut do dvanaest" setio starog, takođe razrušenog turskog kupatila u centru Subotice (detaljno objašnjenje za radoznale na dnu posta). Kupatilo nije ni u čijoj nadležnosti, i čak i da jeste, nismo tada već marili za to. Lepo smo ušetali i krenuli sa snimanjem. Niko nam nije ništa rekao, niti se bunio. Problem je bio što kupatilo nije ni nalik na crkvu iznutra, za razliku od pozorišne sale, pa je priča otpala. Nama dvojici je samo javljeno da sa železničke stanice dođemo u centar, a ne u pozorište. Od originalne ideje je ostalo samo da smo mi kao neke utvare, no to sad nema nikakvog smisla, niti je toliki akcenat stavljen na to. Odradili smo što smo mogli. Muzika je puštana sa nekog maleckog kasetofona od pola W. Atila nije smeo da lupi bubanj, jer se ne bi čula muzika. To baš šupački deluje, no generalno gledano, i pogotovo kad se uzmu okolnosti u obzir, mislim da je spot super. Lepo je čuti pozitivne kritike od ljudi koji ni ne znaju pod kakvim okolnostima je rađen. Hvala vam! Posebno mi je drago što se ljudima na mađarskoj VIVA TV jako svideo, čak i u moru konkurencije visokobudžetnih spotova tamošnjih bendova. Visokobudžetnih uslovno rečeno, jer je i budžet od 1000 evra (neki minimum za tamošnje prilike) neuporediv sa našim budžetom. Sve u svemu, bili smo dosta puštani zahvaljujući tome. Tibor je režirao, sekao, sve... Pravio je "od govneta pitu", što se ono kaže. Koštalo nas voznu kartu do SU, i ono što je Tibor častio kamermane. U principu je za džaba. Zanimljivost u vezi spota: Tibor je daltonista. Ne potpuni doduše, ali ume ponekad baš lepo da pobrka boje. Zahvaljujući tome je spot takav kakav je. Onako žućkast. Ja mislim da nije bilo namerno s njegove strane. U stvari da preciziram: Ko zna kako je on zamislio te boje zapravo, no ispalo je ovako... Meni je super. Još neki dosadni podaci u vezi spota (u fazonu VH1 pop-up video ) nipošto ne čitati ako imate ikakva pametnija posla... : -Meni je pukla žica na snimanju. Toliko o "nežnom" sviranju basa, pa makar bilo i na plej-bek. Nisam imao istu tu rezervnu, stavio sam još jednu "A", samo da izgleda nekako. U nekim kadrovima se i vidi da mi je ona najdeblja ista kao i sledeća. -Na gitari koju Vlada svira u spotu nije moguće odsvirati onaj solo. Fali jedan prag. -Mikloš je tražio da mu se stavi manje šminke, po mogućstvu ništa jer se bojao da će se njegova stara tetka naljutiti na njega kad ga vidi takvog. -Atila nosi moje pantalone, jer nije imao svoje crne. -Ja nosim svoje specijalne "kobajagi kožne" helanke, koje sam posle još samo jednom obukao za svirku na Szigetu 2005. Danas ne mogu da stanem u njih. Imam 20 kila više nego kad sam to dao da mi se sašije. -Atilini prelazi na bubnjevima su postavljeni naopačke. Bubanj su sastavljali ovi ostali dok mi nismo stigli i nisu to dobro uradili. -Atila u spotu nema crash činelu, samo ride i kontru, dok na snimku ima čak dve, pa i china... -Miki je jedini kome instrument nije "uštekan". -Jedan od drugara kamermana se može videti kako pridržava stalak od reflektora, koji se takođe jasno vidi. -Na žalost, njegova devojka se ne vidi... -Tibor se mučio 45 minuta snimajući scenu na rešetkama na prozoru, da bi na kraju iskoristio cirka 3 sekunde toga. -Deo kada ja čupam pokidanu žicu sa basa nije iskorišćen takođe. -Bubanj nema bas pedalu. ...u jebote baš sam udavio... Idem ja sad malo da radim... Cheerz! ps. Objašnjenje gde je spomenuto kupatilo u Subotici: Ne verujem da iko zna gde je ta građevina, jer se ne vidi, nije upečatljiva. Treba da se prođe kroz jedno dvorište da bi se došlo do nje, no ko god da je bio u Subotici i prošetao malo po centru je tuda prošao. Malo se vidi deo građevine iza kuće sa leve strane na početku ulice kada se gleda iz aleje Maršala Tita (i danas se tako zove) prema centru. Tu je i pekara "Proleće" blizu, i neki kiosci, i dve pivnice, i neki roštilj na tom ćošku.

Pa neki da, a neki ne. Evo ja nisam nikoga poznavao kad sam došao na forum, no vremenom upoznaš ljude preko postova, skontaš da imate zajedničkih poznanika, pa tako neke i uživo upoznaš vremenom, itd... Dobrodošao u sektu, druže. Svaka čast zbog Harrisa. Ja imam njegov potpis na jednom svom bassu. Bilo koji bass koji si spomenuo je okej, i tih 300 evra jeste cena po kojoj se kreću. Probaj kako zvuči, kako ti leži i to nek ti je presudno. Moja neka iskustva: Znam za slučaj takvog Squiera gde tambura ima problema sa kotiranjem, no to ne treba da bude sad generalna zakonitost, samo te upozoravam da proveriš dobro kotu kad kupuješ. Ovu spomenutu je nemoguće dobro nakotirati. Morala bi da se pomera kobilica... "Nešto mi se javlja" da sam za sličan problem čuo i sa druge strane za isti tip basa. Dakle posebno obrati pažnju na kotiranje. Sa pomenutim ibanezom imam manje iskustva. Viđao ga, čuo ga, ali nedovoljno za ikakva epohalna zapažanja. S obzirom da se te dve gitare razlikuju najviše po fizičkom dizajnu, a imaju sličan ton, ostaje ti ono što sam ti rekao, da ih uporediš. Moje lično mišljenje je da je kupovina bassa od 300 evra, samo zato da bi ga imao za sebe, bacanje para. Ako ti je neophodna peta žica, onda na žalost i ne možeš puno jeftinije proći, no ja bih ti predložio varijantu da razmisliš o četvorožičanom bassu, pogotovo ako si u Harris fazonu (najniži ton u Aces High je G ). Četvorožičanih varijanti pogodnih za "da malo tamburam po kući" imaš za znatno manje para. A ima i varijanta da četvorožičani bass naštimaš u D A E H. Moraćeš da budžiš češljić, ali to i nije neki posao. Posle nećeš moći da slepuješ, jer će ti zvučati smešno slep na toj dubini, ali ako ideš po pankerskoj "nemoj sad da se foliraš, nije valjda da koristiš G žicu" logici, onda je i to rešenje sasvim okej. Fender Rumble 100: Objektivno: Za tvoju kućnu varijantu više nego dobro, možda čak i prejako, no okej, možda će ipak nekad zatrebati na nekoj probi ili svirci. Subjektivno: Ne volim 15-inčni zvučnik. Izbegavam sve varijante sa istim. Mrtvi srednji. Mrtav atak. Mrtav ton. Ja bih uzeo nešto sa 12'' ili sa desetkama. Nekome sam već predlagao ovu varijantu za po kući, evo i tebi ću istu računicu napraviti: - 4 string bass, pristojan low budget model. Neki Squier, Ibanez, Yamaha, Action Bass, itd... - 150 evra, give or take 20 - Behringer Bass Driver BDI21 - 3000 dinara i kusur 30 dindži. I imaš super zvuk od tačno onoliko vati koliko imaju tvoji kućni zvučnici. Variijanta je striktno ograničena na sviranje za svoju dušu po kući, i pravljenje demo snimaka. Varijanta sa pojačalom je tri puta skuplja, ali ima opciju sviranja i na probama/svirkama. Razmisli šta ti tačno treba. Evo ja sam basista. No, tu i tamo mi dođe da sviram malo gitaru, da tučem neke rifove, da snimim neku ideju itd... U tim slučajevima uzmem lepo veslo koje sam pozajmio na neodređeno vreme od drugara koji inače pravi gitare, uz rečenicu "daj mi neko govno koje ti ne treba, da mogu da sviram malo gitaru, po mogućstvu sa hambakerom u bridge poziciji". Dobio sam đubre, skupinu preostalih delova nekih drugih gitara. U osnovi je to najgori kineski skvajer sa ubačenim Ibanez V2 hambakerom u bridge poziciji i nabudženim TRS 101 tremolom. Meni to super. Još da nema tremolo... Stavio sam neke sajle od žica, spustio štim u podrum, i eto gitare. To štekam u zavisnosti od raspoloženja u Boss OD2, Marshall GV2, ili ART ECC, pa u komp gde mu dodajem simulator preampa i kutije. Htedoh reći da sam uspeo od nula dinara da zadovoljim svoju želju za sviranjem gitare. Okej, da nemam tog prijatelja majstora, morao bih da kupim neku najjeftiniju gitaru. Samo da kotira. Naka Pacifika na primer. Dakle oko 120-150 evra. Zavisi od ambicija. Ja znam da nikada neću izaći na binu sa gitarom, niti ići na probe sa istom. Koji će mi pojačalo? Eto to bi bilo to. Cheerz!

Nema frke, kontam da će biti u kolekciji. Ne lupam baš na sva vrta kako ga prodajem jer nisam u tom trgovačkom tripu. Jednostavno sam privremeno odustao od ideje zbog koje sam pazario taj bass, pa sad šta bude biće. Ako ga neko kupi, okej, ako ne opet okej, kad tad će meni opet postati aktuelna ideja o "apgrejdovanju" neke gitare niže klase. Javi se kad i ako budeš bio zainteresovan. Jedino što će malo prašina napadati na nju, i što će omatoreti žice. Cheerz!

@ R_a_S_a: Evo, za te pare možeš moju Yamaha RBX 170 da nosiš odmah. Ko nova je. Svirala pola svirke (bila rezervna). Kupljena u cilju naknadnog budzenja, menjanja tela i štimanja na Db, Ab, Eb, Bb, no odložio sam to na neodređeno vreme i tako ostao sa viškom basseva. Nisam u mogućnosti da je sad slikam, jer nisam kod kuće. Evo jedne slike koju sam ranije kačio ovde na forum, pa ću samo iskoristiti link. Ona krajnje desna je ta o kojoj pričam: slika svih mojih baseva - LINK A evo i slika iste takve gitare koju sam sad iskopao sa neta, tu se bolje vidi: Javi se na pp, ako te zanima. ...u stvari, ako ikoga zanima neka se javi. Cheerz!

Hvala. Komadi od jove koje sam ja sretao su uglavnom bili noviji (sedamdesete pa nadalje), dok su svi vintage komadi koje sam držao u rukama bili od jasena. Sad kako si napomenuo, primećujem da JESU svi bili ona sunburst farba gde se providi tekstura drveta. Sad sam se skenjao iz dva razloga. Upravo sam se suočio sa surovom istinom da Fender koristi jovu oduvek, i sa surovom istinom da nikada nisam držao u ruci jednobojnog vintage Fendera. Čak je i moj Preca originalno bio sunburst (iz jednog komada jasena je telo). Ja lično ne volim jovu. Za bas i nije tako popularna, doduše. ...sreća moja. Kao što rekoh, ja ne volim jovu, tako da sa mog nekog stanovišta Vai nema nijednu gitaru od poštenog materijala. Kažem "sa mog stanovišta", i ne poričem da Vai ima dobar ton, pa čak i sa tog istog "mog stanovišta". I Pertucci ima dobar ton, pa svira lipu. Meni se jedino ne sviđa taj momenat laganog drveta u priči. Kopka me, strašno bih voleo da u Vai-jev ili Petrućijev rig uštekam neku džitru od jesena, ili najbolje Gib'ona (LesPaul Custom). Nisam simpatizer jove. Eno i brokoli je zdrav pa ga ja ne volim, ne sviđa mi se. Ne kažem da jova loša, ima prihvatljiv zvuk, ali ja ne volim te kompromise. Ja sam čovek seljak, basista, jednostavan. Ne volim umerene, kulturne stvari, beram što se muzike i zvuka tiče. Volim direktno i seljački, agresivno, i masno. Jasen, čelične žice i tako to. Ma volem i ma'agoni, može i javor, samo da ne bude nešto što u bilo kom kontekstu može da se opiše uz pomoć reči: laganije, nenametljivije, jednostavnije, mekše... Pogotovo ne "jeftinije"! Ja sam drndao Ibanez 540P, onaj sa omota prve ploče, ali mislim da se to ne računa. JS nikad nisam prob'o. Vid'o jesam, ali prob'o nisam. Ni to se ne računa Kao što iz priče možeš da zaključiš, kume, ja sam se najviše sretao sa ovim uobičajenim mat'rijalima. Ova tri-čet'r drva što tu vrtimo u krug. Toga sam svirao na gomile. Sa egzotikom sam se sretao tu i tamo. Sviro na par svirki nekog Warwicka FNA, Za'ebavo se sa raznim Fortressima, pa imam neka iskustva i sa tim, što ti kažeš marifetlucima, no ne dovoljno. U glavnom su to bili instrumenti iz one više klase, pa su svakako zvučali do jaja. Nisam dovoljno upoređivao, niti nailazio na jeftinije instrumente od tih materijala. Vi'š sad se setih da nemam pojma od čega je bio onaj jedan jedini Alembic sa kojim sam imao prisniji kontakt. Kod ovih "običnih" drva sam sa druge strane imao mogućnosti i prilike da eksperimentišem. Ono tipa dve džitre sa istim hardverom samo je jedna jasen, druga lipa, i tako to. Volim gitarski zvuk, pa otuda i moje čeprkanje gitara a ne samo bas gitara. Evo radi sticanja uvida u moj neki ukus po pitanju zvuka da kažem da generalno volim Gibson Les Paul Custom tamburu, a volim i zvuk Fender Telekastera. Kod basseva je druga priča. To je moj instrument, pa tu sve doživljavam kao još jednu soničnu mogućnost, bilo da se radi o Rickenbackeru, Fender jazz bassu, preci, Spectoru ili o MM stingrayu. Sve je to super, i može da se lepo iskoristi, a ja volim da se petljam sa time. Bitno mi je samo da ima POSTOJAN ton, a to u slučaju lipe još nisam doživeo, barem ne kod bas gitara. Bass mora da ima dovoljno mase i konkretnosti da prođe kroz gust sloj gitara i to sam samcit bez dupleksa, i raznih prevara. Osnova mora da je prisutna. E to je mnogo lakše sa nekim "muškim" drvetom... Interesantno je da sam manje basseva od mahagonija sretao. Slabije ih ima ovuda valjda. Nije Gib'on toliko popularan kod basista ovde(n). Nego kume, da se ja vratim na tvoje spominjanje proverenih drva. Ta reč "provereno" mi malo bode oči. Provereno je i da se bass ozvučava preko DI-boxa, a na to sam extra alergičan. Provereno je i da je Hendrix najveći gitarista svih vremena (namerno te diram u Hendžu ), provereno je i da pesma treba da sadrži dve strofe, tri refrena i solo, i da traje 4 minuta u vr' kape... Proveren je i McDonalds, i KFC, i Burger King, i Pizza Hut. I proverena je i lipa. Hoću da kažem da smatram da je individualni doživljaj/stav svakako krajnji presudni faktor, bez obzira na neki trend i opštu prihvaćenost nekih šablona. Meni se lipa ne sviDŽa. 'Bemliga. Au, sto mu gromova! Di s'to nabavio? Ja sam nešto slično video kod svog pokojnog majstora gitara u Budimpešti. Imao je dve debele knjižurine samo za Fendere. Debljina jedne takve knjižice je bila oko četir' prsta. Format A4. Ne znam tačno šta je sve bilo u tim knjigama, no znam da mu je to bilo od koristi pri identifikaciji mog Prece. Takođe nemam pojma kod koga je sve to dospelo kasnije, budući da je čovek umro pre dve godine. Kume, ajd požuri sa tom šljakom, pa naiđi. Naćićemo neku pivnicu blizu neke fotokopirnice... Cheerz! ps. Kume, ja bih bio obazriviji sa tim izjavama šta ti je sve tu u gajbi. Može se desiti da ti imenjak (imaginos), kolega (Usher) i ja upadnemo pod okriljem noći i opelješimo te za literaturu. Sve, od tavana do podruma.

Mislim da na gotovo svakoj bratskoj temi (gitaristi, oprema, basisti...) ima barem jedna strana o spomenutom pitanju. Takođe znam i da je tražiti jako naporno, kao i to da sam verovatno kreten jer ću opet izgubiti lapo sata iznoseći svoja i ne tako bitna, nestručna i malo korisna iskustva. No, kanda imam neke Sizifove krvi.... Za razliku od onoga do sada, neću odmah govoriti o tome kako je ovo loše a ono dobro... Postoje razlike, a šta je kome loše i dobro, to varira. Nekome je i Heineken dobar, a verovatno ni Marija Šerifović nije nevina... Ne bavim se stolarijom, niti bilo čime vezanim za obradu drveta. Ja sam samo basista. Izrazi koje ću koristiti su laički, i smešni ikome ko se ozbiljnije bavi ovim. No poentu ću, nadam se, uspeti da prenesem. Lipa, Topola i ta lakša drva imaju i takav neki zvuk. Manje visokih, manje srednjih, manje... ...manje zvuka. Prenose neke low-midove i neke visoke. S druge strane tvrđa drva poput jasena i javora imaju više srednjih, i viših srednjih, praskaviji zvuk, i manje brundave basove. Sad subjektivno: Ja lično ni jovu (alder) ne volim, meni je i ona njesra. Tek mi je nešto malo bolja od lipe i ostalih stiropora. Meni čak i to drvo ima odlike tih jeftinijih, koje ja opisujem ovako: Zdravih basova ni za lek, srednjih nema, a i ako ima malo slučajno, onda je i to tamo neki "midl uz izvinjenje". Zdravih visokih nigde, samo neka zujka. Dakle zujka i brundanje i mikrofonija kad upališ dist. Kažem meni i jova (alder) spada u tu kategoriju, mada mnogi to smatraju dobrim drvetom, verovatno zato što Fender to koristi od tamo nekih sedamdesetih ako se ne varam (verovatno kao jeftiniju varijantu). Ta meka drva se po katalozima zovu: basswood, agathis, poplar, i eto, ja i alder tu ubrajam. Ne znam šta je taj agatis, no ovo ostalo se naški zove (redom): lipa, ???, topola, i jova. Ja recimo ne bih ni metlu uzeo od tih materijala, da mogu da biram. No, eto igrom slučaja (finansijskog) imam čak dva instrumenta od tih šapurika, ali ih nikad nisam nosio u studio. Jasen i javor su slični kako po fizičkim tako i po tonalnim karakteristikama. Agresivan tranzijent, postojaniji midlovi, zdraviji, mada manje napadni basovi. Mahagoni je frekventno najujednačeniji, mada i mahagonija ima mnogo vrsta, pa i to ume da varira. To su neka moja iskustva. E sad caka je u tome da postoje neke prihvaćene norme i definisane predrasude o gitarskom zvuku. Generalno je za dist bolje kad je zvuk gitare reskiji i agresivniji, postojaniji, pa je tako i jasen popularniji od lipe kad se priča o nekoj češagiji. Jasen je i skuplji od lipe. Mahagoni je naskuplji. U stvari, koji k...ac ja sad naklapam, eto vam ko šta koristi od materijala, pa procenite sami. I tu sad mislim na one popularne modele, a ne na iskopine tipa tamo neki model od tamo nekog drveta, rađen u 34 primerka 1972 godine. Dakle: Gibson Les Paul, SG, kod basseva Thunderbird: mahagoni telo i vrat Fender Strat, Tele, Jazz Bass, precision Bass: telo jasen (kasnije nekada i jova), vrat javor. Ibanez RG, JEM, i svi serijski modeli, pa i većina basseva: lipa. Tu i tamo nešto od signature serija od jove. Ibanez Iceman, poneki JS, S, Bolji SR bassevi: mahagoni Kod nekih starijih basseva (ATK serija na primer) se i Ibanezu omakao pokoji jasen, kao i kod ponekog Gilbertovog modela. Jackson, Kramer, ESP i ostale metalske gitare zavise od toga čiju osnovnu filozofiju prate. da li Fenderovu ili Gibsonovu. Tako se ESP JH pravi od mahagonija, jer je to Gibsonov rip-off, a ESP Horizon je jova, jer je to više neki japanski fazon. Recimo, moj Kramer je od javora, ceo. Dakle pratili su neku Fenderastu ideju. Vratovi su gotovo uvek od javora ili mahagonija. Kotne ploče od rosewooda ili javora. Nisam spomenuo egzotična drva, koje recimo Warwick voli da koristi. Nisam se puno ni sretao sa njima, a i ne mislim da je bitno doticati ih u raspravi koja je potekla od šugave lipe. Striktne zakonitosti nema. Grube zakonitosti bi mogle da budu: Ako je gitara kvalitetnija (a od "konvencionalnog drveta"), veilka je verovatnoća da će biti od jasena, javora ili mahagonija. Kod bass gitara je mahagoni nešto manje popularan. Jeftiniji instrumenti i indokineski instrumenti se najčešće prave od lipe, i to još u boljem slučaju. Eto to je to. Ja recimo zaista ne volim lipu, ni taj fazon zvuka, no onda se pojavi Petrucci ili Vai i sjebe mi koncepciju... Zvuk najviše zavisi od samog sviranja, to je valjda poenta. Eto, setih se sad kako sam 2002 gledao Lacuna Coil, i jedan gitarista je imao kompletan Dimebagov setup, od Washburn Monster gitare, preko Waha i Whammy-ja, sve do Randall Warhead-a. Zvučao je ko mekan tuki... Cheerz! ps. mrzi me da čitam svoj post u cilju ispravljanja grešaka u kucanju, pa se izvinjavam zbog istih

Reč "studentarija" je sleng izraz koji se koristi na ovim prostorima (Novi sad) i koji znači isto što i "studenti". Dakle reč je o nekoliko studenata više muzičke u Budimpešti. Sama reč bi mogla da označava bilo kakvu kombinaciju polova u grupi, no u ovom slučaju su svi članovi ansambla muški. Gitarista u vreme dešavanja snimka ima 22 godine i na trećoj je godini. Inače je čovek odavde, iz Čoke. Ako si ikad kupovao one brljotine od vina u kartonu, onda znaš gde je to mesto...

Aha, sorry, nisam skontao da si apsolutni početnik, i da nikad nisi stavljao žice. Pazi, stavljanje žica, kotiranje oktava i podešavanje visine su stvari koje ti bilo ko može objasniti za dva minuta. Trebaće ti pola sata da to sve izvežbaš i budeš "profesionalac" u tome. Oko podešavanja šipke se već može desiti da ima malo veće filozofije, no u osnovi je i to boranija. Kotiranje nije bitno teže od štimovanja, a podešavanje visine žica ti je tek nešto malo komplikovaniji proces od podešavanja dužine kaiša. Ti radovi su smešno jednostavni, i veoma isplativi, pogotovo kad ih radiš drugima. Imaš uputstva za sve to negde ranije na ovoj temi, ili nekim srodnim. Pretraži malo. Cheerz!

Treba ti profesionalac da ti promeni žice i podesi kotu i visinu? :confused: Uz svo dužno poštovanje, ali koliko god da ti taj "profesionalac" uzme para za to, premalo je...

Šta treba da se сетапује na tom baZu? I gde si ti uopšte? Kontam da sve to možeš i ti sam da uradiš. Mislim ako je neka šipka, visina žica, kota itd...

Ne bih se sasvim složio. Ako bubnjar ode u k...c, idu svi za njim. Nema spasa. Dobar basista će ga ispratiti pa makar na osnovu jedne komponente koja se čuje (najčešće doboš), i verovatno doživeti višestruki otvoreni prelom osećaja za ritam. Gluv basista će nastaviti po svome i doprineti sveopštem haosu. Slučaj da se u uslovima lošeg zvuka bas najbolje čuje, ja nisam još doživeo, a imao sam par svirki već... Drugo je kad državna televizija prenosi i oni miksaju zvuk... Brate, ovo treba da ide u udžbenike! Imam običaj da serendam kolegama iz benda u fazonu: Ja bih svakog muzičara terao da bude basista jednu-dve godine, čisto da se navikne na timski rad u bendu, i da se navikne da svira i dok sebe ama baš ništa, ali kad kažem "ništa" mislim NIŠTA ne čuje. Posle će znati da namesti sebi monitoring i da bude zadovoljan njime, bilo koji instrument da svira. Pun mi ku...c gitaroša sa 127 dB gitara u svakom monitoru, pevača sa isto toliko, i koji se bune da mikrofoniše, klavijaturista što ti uzmu jednu (često jedinu preostalu) monitorsku granu (obično onu predviđenu za basistu) da bi sebe čuli stereo... Ufff.... IN ear monitori nisu finalno rešenje, i oni treba da se podese, tačnije i u njima će tonac zasrati odnose, a i oni su nedovoljno jasni kad staviš svaki instument u njih, kao i bilo koji zvučnik. Za gitariste su neupotrebivi, jer ne proizvode 127 dB zvuka. Ja obično idem logikom da možeš dve stvari da tražiš u monitor, treća će ti već praviti haos. Problem je što koje god instrumente da tražiš od tonca u monitor, dobićeš doboš i vokal... Prokleti tonci. Malo još o monitoringu: Caka za bubnjare da se bolje čuju: Najčešće im fali bašnjak u slici, pa kad ga traže prepametni tonac im da bašnjak sa puno baseva, pa te niske frekvencije zaguše ceo zvučnik, i ode monitor dodjavola, pravi samo buku. Stoga je korisno da bubnjar traži da mu daju bašnjak SA PUNO VISOKIH i BEZ BASEVA da čuje tačku, što mu je dovoljno za orijentaciju, a da pritom ne optereti monitor. Slično i sa pevačima, kad im naprave onaj zvuk u "V"... Ubije konkretnost. Generalno, monitori su retko kad dobri, i najčešće su tu samo radi orijentacije. Ne traba napumpavati zvuk na go'netu. Skineš basove. Intonaciju ćeš čuti, neće biti mumlanja i to je to. Pevačima toplo preporučujem monitore sa 12 inčnim zvučnicima, jer 15'' nema te konkretne srednje potrebne za vokal. Pored toga tražiti srednje na vokale u monitoru i prezensa. Zvuči ko telefon, ali se čuje. Nije moja caka, naučio sam je od jedne malo veće pevačke face... Naravno, bilo koji tonac će vam sad reći da pričam gluposti, ali ne zaboravimo da ni jedan takav tonac nikada nije ozbiljnije svirao na bini... Odo ja u digresiju... @ Usher: Fala na koNplimentetu! on me! @ Slavic Fairy: Ja sam učio većinom sa video kurseva. Redovni časovi su prevelika finansijska stavka, a i oni sa video škola su strpljiviji i bolji "nastavnici" od većine ljudi koji bi te ovako učili. Javi se na pp, daću ti ja neke video kurseve, pa sedi lepo i radi sve kako ti čike pokazuju. Mnogo praktičnije nego da ti neko uzima pare, a ovako možeš na čas u bilo koje doba dana ili noći, pa još za džaba. ...evo, sad sam počeo i biznis da pokopavam sebi. ...Puk'o sam... Cheerz!

Pa cirka od 60 do 160 evra :) :) I zapravo u tom čuču grmi zec. Mene zapravo nervira ona ovdašnja filozofija "Matori, pa to je svuda u svetu toliko"... Kod nas, obzirom da je majstora za gitare premalo, cenu ne određuje kvalitet, već stav "može mi se". Nemanje konkurencije - monopol. Ja ću onda radije da odem "svuda u svet" u servis, a razlog tome je upravo kvalitet. Evo, spomenusmo Kikija. Čovek radi jako dobro, i definitivno je najbolji u NS. Jedini problem u tome je što ti je to kao da je neko najbolji plastični hirurg u Starim Ledincima. Dobra stvar doduše kod Kikija je da se zaista trudi i da je iz dana u dan sve bolji. Zaista voli svoj posao. Da ima mogućnosti, kurseve, seminare, i konkurenciju koju bi imao preko, verujem da bi bio i još bolji. Bio sam u Budimpešti nekih pet godina, i živeo od (veoma aktivnog) sviranja, pa je logično da sam i majstore redovno posećivao, i upoznao. Bitna razlika između onoga tamo i ovoga ovde je u tome što taj zanat tamo već ima neki status, i neku uslovno rečenu tradiciju. Ljudi imaju škole/kurseve/workshopove za te stvari. Dolaze firme iz sveta, prave prezentacije, ili pak oni idu na usavršavanje negde gde ima ko da ih nauči. Znanje je "na izvol'te" što se ono kaže. Toga ovde nema. I povrh svega toga postoji neka zdrava konkurencija, koje opet ovde nema. I kako sad meni neko ovde da tvrdi da zna sve jednako kvalitetno kao i oni tamo? Ne kažem da je Budimpešta najbolje rešenje, naravno. Jebiga, da mogu, nosio bih u Los Anđeles da mi budže instrumente, i verovatno bi me i tamo koštalo oko 60-160 evra, no sticajem okolnosti, one majstore u Pešti već znam dobro, nisu toliko daleko, a bolji su od domaće ponude. Zapravo nisam uzeo konkretno tih 160 evra na zub, nego mi je sve to stalo na taj neki žulj koji imam oduvek, a to je taj neki stav ovde. Kao da sad u "Zastavi" krenu da pričaju u fazonu "Matori, pa 20000 evra je neki minimum za kola, eno pogledaj u svetu, pošto su normalni automobili..." Anyway, izvinjavam se ako si stekao utisak da ja sad nešto tebe napadam... Taman posla! Čisto sam skeptičan prema odnosu cena/kvalitet u slučaju 160 evra na domaćem terenu. Nisam ni u kakvom elitističkom fazonu, jednostavno pokušavam da budem realan, i bio bih veoma srećan da ovo što sam pisao nema realne osnove. Cheerz!

Jeste, zavisi od tipa vrata, lakiranja, itd... Javor ili binding podižu cenu, ali ne do neba. A Les Paul može da bude i od juče, a i iz 1959, cena promene pragova je ista, osim ako neko hoće da te opali po ušima jer mu se može, i jer misli da si naivan. Zapravo poenta je što mislim da je cena nerealna. Spominjao si "u Novom Sadu". E pa u pomenutom gradu bih neki vredniji komad instrumenta smeo da odnesem jedino Kikiju (uz svo dužno poštovanje Raši i Dedi), a i on kad bi mi rekao 160 evra za pragove, bih se hladnokrvno odlučio za varijantu da kupim povratnu kartu za 2000 dinara i odnesem instrument u Budimpeštu. Tamo bar imaš zdravu konkurenciju, i ozbiljn(ij)e majstore (Medgyesi, Fibenare, Vintage 59, itd...), i realne cene. Okej, 160 evra jeste realno za recimo LP vrat sa bindingom, sa nekim cyber pragovima, ali ne da mi radi neko od ovih u NS... To je barem neko moje viđenje. Ne znam za majstore u Beogradu. Svirao sam na jednom basu koji je pravio onaj Šanjika, i uopšte nisam oduševljen. Ima okej zvuk, ali je brate mili fosna. Štrči iz aviona da je ručni rad. Kao sekirom da je sekao. Okej, ne treba suditi po jednom komadu, pa ću ostati pri komentaru "Ne znam za majstore u BG".

'Leba ti koji to triper menja pragove za 160 evra u NS? Preskup je, kako god pogledaš.

Mastering se radi na gotovom miksu. To je u većini slučajeva jedan stereo wav. A problem je upravo što master kod nas ni ne postoji. Postoji Cubase projekat na gomili DVD-ova. Verzija nakon finalnog pritiskanja "save" komande je kod tonca, koji je i mastering radio. Mi imamo samo sirovine i to "ilegalno" nabavljene. Mislim da postoji svega nekih 177 kanala u projektu, majku mu poljubim. Haos živi, treba to smiksati. Možeš čuti šta sam uspeo da izvučem iz svega toga na engleskom demo snimku. Vokal je krš u svakom smislu, to su zasrali oni tamo u Subotici kad su ga snimali pomalo na frku i sa kojekakvim EQima i kompresorima. Otuda ono štrčanje glasova SSSSSSSSSSSSS... No, ja mislim da sam se solidno izborio sa zadatkom. Bubanj je malo bolji/prirodniji no na albumu, kao i gitare. Bas i klavijatura su isti, samo tiši. Mastering je jadan na tom demu. Nemam dovoljno dobar monitoring da bih se upustio u ozbiljan mastering, pa sam ga samo blago masterizovao, onoliko koliko sigurno neće ugrobariti sliku. Mislim da je to što imamo samo tu sirovinu dobro u neku ruku. Sad MORA da se miksa ponovo, a to znači da će se verovatno bolje uraditi. Čovek ima tendenciju da neke od svojih grešaka koje je uradio pri prvom pokušaju ne ponovi u drugom. Videćemo kad budemo snimali za ozbiljno. Ja očekujem bolji snimak i produkciju nego što je na HU verziji albuma. @ Vlaja Buraz: Hvala na podršci.

'Ebemliga standardno gnjavim sa svojim postovima... Evo kako stvari stoje: Album je finansirao izdavač (Hammer Records). Čovek koji nam je radio kao tonac je i inače njihov standardni tonac, jedino što je igrom slučaja i stari prijatelj našeg klavijaturiste. Ceo projekat (mislim na "Cubase Project File"), sirov materijal i sve to je kod tog tonca i tretira se kao vlasništvo Hammera. On JESTE nama napravio backup sirovog albuma na drugarskoj osnovi, i to je to što sam ja iskoristio kada sam pravio engleske verzije, ali problam je što je to backupovano PRE miksa, masteringa i ostalih stvari, pa je praktično nemoguće napraviti isti zvuk kao na ploči, što je možda i dobro, no svakako zahteva JAKO PUNO vremena i rada i da bi se išta izvuklo iz toga. To su samo sirovine. Dakle nije ona varijanta da imamo master matricu, pa napevavamo. Nije bila ni ta varijanta da izdavač traži kopiju mastera, jer se to radi u slučajevima kad ti sam finansiraš album. Ovo je bilo ono "evo van pare, radite, i donesite nam kompletan proizvod". Oni ne žele da izdaju englesku verziju, ali su vlasnici sirovih snimaka i zabole ih da nam ih daju. Kulturno nas skidaju sa kurca kad se to spomene. Tražili smo od tonca master bez vokala ili finalni project file, i rekao je da će nam ga dati, ali kako ja vidim vešto izbegava to. Moguće da se malo plaši da ne popije pokoju packu od Hammera. Konkretno, ja mislim da je i ova sada engleska verzija već kršenje ugovora, ali me baš zabole, ionako zvuči toliko različito da ne mogu da dokažu da smo maznuli i koristili taj originalan sirov materijal. Hmm, dobra ideja za izdavača. Ako hoćeš, i misliš da bi ih zanimalo, pošalji im kopiju. Hvala! Cheerz!

Pisano je o tome već ranije na drugoj temi. Evo linkova: POST 1 POST 2 Ovaj drugi post nisam ni morao da linkujem, jer je odmah posle prvog. Rezime: Treba ti bilo kakav studio da bi mogao da ozvučiš bubanj i posle i pojačala, dobri mikrofoni, i to je to. Ostalo je komp. Umalo da zaboravim veoma bitnu stavku, a to su dobri (što) referentni(ji) studijski monitori. Tamo gde smo mi snimali su neki nadrkani Genelec zvučnici glavni. Album je sniman i miksan u Cubase SX 2.5, sa mali milion plag-inova. Korišćena oprema: Bubanj: Yamaha Stage Custom bubanj, mahom neke ne baš jako loše Paiste činele, mada je China neka kršina žešća, no name neki. Mikrofoni svakojaki, nisam gledao. Dobri u svakom slučaju. Bašnjak i doboš su pored svega i trigerovani, i na kraju se direktan signal nije ni koristio u miksu, dakle bašnjak i doboš su triger sto posto. Bas: Fender Precision 1962 USA, većina albuma, ima samo po dve deonice sa Kramer 720 i Fender PJ Fretless bass-om (japanac). ART ECC gitarski procesor Fender Bassman 100 pojačalo sa svojom 4x12 kutijom. NIJE KORIŠĆEN DI-box!!!!! Neki Audiotehnica mikrofon, Taj model sam jedino tada video u životu. Kondenzatorski, nadrkani. Gitare: Kopija Gibson Les Paul (gitara jeste od mahagonija i sve to, ali nije original Gib'on) sa EMG 81/85. Kramer Imperial gitara. Zbog smetnji u snimku smo odustali od varijante gain boosta sa Boss SD1, pa smo se na žalost štekali u Digitech RP2000 Marshall JCM 800 i tu itamo za pokoji solo Marshall G 100 RCD glava. Sa 1962 A box-om. Shure 57 i gorepomenuti Audiotehnica mikrofoni. Klavijature: Kurzweil K2600 (samo za lidove), i Roland JV "jebemliga koji je" sa orchestral proširenjem. Korišćeni su i neki plag-inovi, tipa Absynth, Edirol Orchestral, itd... Vokal rađen takođe sa pomenutim Audiotehnica mikrofonom. Sve u svemu, oprema i uslovi koji se mogu stvoriti maltene bilo gde. Bitno je da se napravi ZDRAV uzorak, i da se to posle adekvatno tretira. Nema neke filozofije. Nama bubanj i gitare nisu baš zdrave, ali smo izvukli solidan zvuk iz njih. Producenti smo bili mi sami. Eto to je to. Pitaj ako te još nešto zanima. Cheerz!

Imaš ga na sajtu, kao i sve ostale tekstove, ali ajde da ti skratim muke oko traženja, evo ga : SÁMÁNIMA I. Lennék én csendes forrás, lennék én néma tó. Holt vizek sötét tükrén lennék én árnyék. Lennék én csend a síron, lennék én fagyott szó. Gyászoló erdõk mélyén lennék én izzó hó. II. Lennék én kés az éjben, lennék kiontott vér. Álnok világok õre, lennék én méreg. Szent vérbõl élõ szentély, templomod oltárán. Titkos magzatok jogán lennék én véred, Ref. Örök oltárom néma tested. Élõ kelyhed szûz vért áldozó. III. Lennék én pogány isten, lennék én vértanú. Holt szívek élõ sírján lennék én árva szó. IV. Lennék angyalok könnye, lennék én néma szó. Számûzött szentek ajkán lennék én sóhaj. Lennék én pogány oltár, lennék én halott szó. Feltámasztott Megváltó vérének íze. V. Leszek én pogány isten. Leszek én vértanú. Holt szívek élõ sírján, Leszek én árva szó.