Secracon

Dobra fora za razvijanje groove-a (između ostalog): Umesto seljačkog vežbanja uz metronom kad ti lupa 1, 2, 3, 4 u krug, ti namesti pola tempa, dakle samo 1, ..., 3, ..., , pa onda još u kontru. daklen grafičko objašnjenje: klasično: klik...klik...klik...klik...klik...klik...klik...klik... varijanta o kojoj pričam: ........klik...........klik...........klik...........klik... Efekat je kao da čuješ samo doboš od cele svirke. U vreme kada sam još vežbao mi se ovo pokazalo kao veoma korisna vežba, i ne samo za groove. Šteta što nisam nastavio... Cheerz!

On-topic: Posle J.S.Bach-a, sve je sranje. Partial on-topic: Kume, malo si postao agresivan sa Akermanom. Fakat da je Хенџа imao "to nešto" ne umanjuje Akermanovu vrednost, niti negira tvoju tvrdnju, štaviše, možda i daje odgovor. A imao je "дет самтинг", to je neoborivo. Ne govorim o tehnici, niti o stručnim stvarima. Govorim o onome da ljudi i dan danas žele da budu kao on na bini. To nema veze sa mnogim stvarima o čemu se ovde diskutuje. To je nešto drugo. Znam neke bolje ribe od Nikol Kidman, pa ipak ljudi se više lože na Nikol... Apropo Хенџе: Klepton je jednom prilikom rekao nešto u fazonu kako je Cream pronašao svoj zvuk zahvaljujući Hendriksu. Nije on baš bio slepac. Kontam da tebe nervira KULT koji je oko njega posle izgrađen više no on sam. Meni tako recimo ide na jaja kult o Kombajnu i Praistorijusu. Krut Kombajn je bio inventivan i unikatan i jako dobar gitarista. A jeste, kurmoj, sad najbolje da je tako. Ono što ga čini velikim nema nikakve veze sa njegovim sviranjem, nego je klinačka idolatrija imala za nuspojavu njegovo izdizanje u idole i na gitarskom polju. Meni su uspeli da ga malo i zgade... A i Praistorijus, jebote... Znaš kume, da je Jaco bio i najbolji fizičar, i košarkaš, i da je i šah znao fenomenalno, i pričao je latinski tečno, i obarao je vikendom u slobodno vreme rekorde u plivanju, vozio je avione, podmornice, automobile i motore, hteo i da se trka ali nisu mu dali, bio je predobar, i svirao je i taping i slep, samo nije hteo javno... A jesi znao da je i sumerske tablice isklesao Jaco lično end personalno? ne znaš? Pa ti si ograničeni ljakse! ...kontam da je i kod tebe ta neka varijanta za Hendriksa. Ljudi ga obožavaju i idealizuju, pa je vremenom postao i najbolji tehničar, i svašta. Ja sam isto par puta prs'o (i ovde na forumu) pa sam se osr'o i po jazzu i po Jacu, pa sam se kajao posle. Ljudi me skontali pogrešno. Ja ne umanjujem njihovu veličinu u stvarima gde zaista jesu veliki, štaviše VEOMA poštujem to, verovatno i više od nekih "true worshipera", ali mi jako ide na ja'a kad se veličina proširi i van realnog obima. Kontam da i tebe to nervira. Batali, kume, ne vredi trošiti energiju na to... Osim evetualne reputacije seronje ništa nećeš dobiti time. Govorim iz ličnog iskustva. Complete off-topic: Photoshop, kume. To je nekada bila ulica Franje Kluza, ali joj ja ovako tepam. Cheerz! Dodatak nakon što sam video nov post kad sam stisn'o "preview": @ Dushan S: Ubo si jednu jako bitnu stvar o kojoj nismo ni diskutovali do sada... Dobar post.

Hvala. Demo su tri pesme sa albuma ("Ámok", "A halottlátó", "Sötét hajnal, fehér éj"), ponovo smiksane i otpevane na engleskom. I jedno i drugo (i miks i pevanje) je rađeno u kućnoj radinosti. Kad to budemo radili za ozbiljno će se bolje umiksati, napevati a i ja ću da stojim pored Tibora sa lopatom u ruci da ga tučem kad promaši izgovor. Ovog puta nisam bio tamo... Hm... I bez lažne skromnosti, ali mnogi detalji daleko bolje zvuče u ovom mom remiksu nego na albumu. Cheerz!

Evo, žena kaže da sam "traktor". ...pa još zastareo. :D

Evo nakucao sam nešto, pa rekoh da postavim. Dushan S je u međuvremenu pisao, i ima poneko mesto gde bih ga rado quote-ovao, no neću da se cimam i razvlačim još više. Evo posta: Počinjem da se ponavljam, mada je to na neki način i normalno, budući da svoja shvatanja i stavove reflektujem na mnoštvo (hmm... sve?) stvari. Verovatno će vam neke misli zvučati poznate iz mojih ranijih postova, no svejedno. let's cut the crap: - O "želji rokera da obrazuju": Meni je to nekako normalno. Rokeri jesu otpadnici, koji i van muzike propagiraju/pravdaju/itd.. svoje takve stavove. To jeste obrazovanje na neki način. Želja da se pokaže i drugačije viđenje stvari. Muzika je vid komunikacije, a ljudi najčešće komuniciraju u skladu sa svojim stavovima/svojom ličnošću. Rokeri često upravo JESU (ili žele da budu) otvarači očiju. Kada se neko buni protiv te tendencije rokera, mi je kao da se buni protiv tendencije supe da bude vlažna. Barem ja tako vidim stvari. - O tome kako "nema velikih bendova danas": Nema ni dobrih automobila, ni dobrih muzičkih uređaja, ni dobrih filmova... Nekada se išlo na kvalitet. Eno ga Golf II, Eno ih automobili iz šezdesetih koji idu i dan danas kao zmaj, pa onda one muzičke linije iz sedamdesetih. Jebote, moj buraz ima nekog ako se ne varam Philipsa iz ranih osamdesetih, ceo stub od metala, zvuk da se usereš, nije ga isključio od kada ga ima, a stub radi kao prvog dana. Pohabali se svi natpisi na svakom dugmetu, ali radi, brate... (samo primer) Imam utisak da se nekada išlo na to da se izbaci manji broj, ali kvalitetnih proizvoda, da raja zavoli sam brend i da se ima stabilna manja grupa vernih potrošača. Svi ti proizvodi su imali i takvu cenu. Znali su da ako neko kupi TAJ (recimo) auto neće uzimati nov u narednih deset godina. Ljudi su investirali puno i dugotrajno. Nekada su diskografske kuće imale svaka svoje Zeppeline, Purplove, Hendžu, i da sad ne ređam... Proverena imena, koja su posle muzli godinama. Ta imena su izdavala i po desetine albuma. Išlo se na to. Svaki sledeći album je zahtevao manje marketinga (valjda). Danas svaki brend ima milion proizvoda, koji se u glavnom razlikuju samo po ambalaži, jeftini su, kratkotrajni, i pravljeni sa ciljem da potrošač za godinu dana pređe na totalno nov proizvod, i još pored da kupuje i mnoštvo drugih. Rekamirani su do bola. Vreme "remonta" iliti "trećeg albuma" je prošlost. Imaš gomilu govačića za sve živo, i za sitne pare i u svim bojama. Kupiš auto, i za pet godina ti ode u kurac. I ne mislim samo na dalekoistočna vozila. I Ferrari je danas njesra u odnosu na nekad. I Golf petica se kvari češće nego dvojka... Tu i tamo se pojavi (ili je ostao) poneki zaista kvalitetan proizvod, ali je skup u mamine mame, i još ređi. Muzički gledano: Danas uzmeš bend izmuzeš ga na mrtvo, мрчендајзинг, ријелити шоу, mamine mame, i sve to za dve-tri godine, pa ajde dokurca. Tu i tamo poneko doživi drugo izdanje (pored pet-šest live i kompilacija i koječega, što je realno gledano otimanje para). Evanescence, Linkin park, Papa Roach, T.a.T.u., Spice Girls, Destiny's Child, itd... Mislim da je velika navala tih štancovanih marketinških bendova krenula negde sa New Kids On The Block. (hmmm..., setih se sad i KISS-a, no nebitno, nije to tad još bila toliko masovna pojava) Pametni menadžeri se ugledali na pojavu koju su prouzrokovali izvođači tipa The Beatles, Elvis,... i "ajde da mi to napravimo nabrzaka opet". Udri po marketingu, udri po svemu, puni sve moguće medije, plakati, signature instrument, signature pivo, figurice, igračke, dildoi, ..., i tako par godina. Instant kratkotrajni Beatles, barem što se zarade tiče. Muzika nebitna. Bitan je efekat. Muzika više nije rezultat autorovog izražavanja, već je "šareno pakovanje". Ambalaža. Aranžman. Ne smišlja se. Smišljeno je već sve. Radi se po kalupu. Proizvodi se. Štancuje. Nema se vremena. Ljudi su skontali da će štampanje gomile jeftinih ljubavnih vikend romana doneti više para od štampanja velikana ruske književnosti. Isto tako su skontali da se mnogo više para zgrne ako za minimalna ulaganja par meseci puštaš stoku da voajeriše drugu, još veću stoku, nego da naprave novi "Ben Hur". U holivudu su scenariji prevazišli sve granice imbecilnosti. A efekti nadrkani. U muzici slična situacija. Više se isplati imati napucane zvezdice što traju kratko, nego praviti novo Bijelo Dugme. Ko danas ima vremena za to da ga zanima Tolstoj? ...Bah? ...Hegel? ...Led Zeppelin? ...Kurosava? ...? Nema toga brate. Nemaju ljudi vremena da razmišljaju, treba im sve servirati na instant i jednostavno, a i proizvodnja i održavanje kvaliteta je preskupa stavka. Danas umesto tih imaš "isto to" za manje para i sa manje razmišljanja. Smatraš sebe intelektualcem? Voliš filozofiju? Književnost? Evo tebi epohalni proizvod, nakraden, i izreklamiran. Možeš ga pročitati za popodne, a posle ćeš se osećati zaista prosvetljen i otvorenih očiju: Da Vinčijev Kod. Itd... Velik domaći bend? - Marija Šerifović. Nema većeg. Jebemliga, menjaju se vremena. Hiperprodukcija. Nema gubljenja vremena. Što brže, što sažetije, što kraće, što direktnije, što napadnije. I sise su danas sa rokom trajanja, a nekad su bile za ceo život, pa ti vidi šta ćeš... - Još malo o "ko je veći od koga" temi (podnaslov "Evo kume, ja se kačim!"): Moram prvo da prezentujem princip "prijemnog ispita". Kad polažeš prijemni ispit, nikoga tamo ne zanima koliko si ti zapravo sposoban za taj fakultet, i čak su često i svesni da taj prijemni nije uopšte dovoljno merodavan, ali jednostavno mora postojati neki sistem prvobitne, grube filtracije. Dve bitne stvari su: 1. - Ako ne prođeš prijemni, bole ih tuki da misle o tome da li bi ipak možda odgovarao zahtevima samih studija. Nisi prošao - mo'š ga fruliti. 2. - Nakon što prođeš prijemni, više nikada nikoga neće zanimati kako si taj prijemni položio. Prošao si, i sad počinje neki drugi kriterijum da bude važan. Zamislite situaciju: -Ajde da se mi vidimo u septembru -Ali ja sam položio sa 89 bodova -Onda evo sedmice odmah Princip savršeno radi i u drugim situacijama. Evo muško-ženski odnosi na primer (izvin'te me, ja sam staromodan, pa ne bih zalazio u ove moderne unisex varijante): Sviđa mi se riba fizički. Upoznaću je. Ako smo već zajedno, u tom daljem stadijumu veze više nikada neću njenu sisu ili dupe uzimati kao osnov po kojem ću je "ocenjivati". Tu pojam "odgovara" počinje da se zasniva na drugim stvarima, nevezanim za fizički izgled. Isto tako može se desiti da je neka riba strava ovako kao lik, i kako je možda baš ona "the ultimate perfect match" za mene, ali jebemliga, ako mi se ne svidi fizički, nikada neću ni doći u situaciju da me to zanima. "Nije položila prijemni"... No poenta ovoga svega je u tome što hoću da kažem ba mislim sledeće: Da bi muzičar uopšte došao u situaciju da se formira neko mišljenje o njemu, da bude prihvaćen ili ne, on pre svega MORA DA BUDE PRIMEĆEN. Dalja kategorizacija se vrši UNUTAR grupe "primećeni". Kume, mislim da je ovo ključ za tvoju paralelu Hendža - Akerman. Akerman nije primećen u tolikoj meri kao Hendža. Valjda je ljudima lakše da traže gitar heroje u blues dvanaestercima, nego u sinfo-roku. Može neko biti najveći baja na svetu, ali ako on nije zanimljiv u tome, ako je samo još jedan bedroom genius, onda ga mo'š fruliti. Naravno, ovaj poslednji deo ne važi za Akermana. Jebemliga, samo pokušavam da nađem racionalno objašnjenje za to si naveo, kume. (Akermanovu svirku sam ja lično, verovao kume ili ne pre poznavao nego Hendžinu (ako izuzmemo izvaljotke tipa Хеј Џо i slično...)). Sticajem okolnosti danas Hendriksa više pozanjem, no to je druga priča, i opet sam otišao u digresiju. Hteo sam samo da ponovim ono da mislim da nije dovoljno biti samo dobar muzičar. Na žalost pozeraj je dobar deo posla. Iz ličnog iskustva: Na osnovu pokojeg reviewa pokoje svirke sa neta iz vremena mog aktivnog sviranja tamo preko, i na osnovu direktne reakcije publike na svirkama, sam zaključio da su komentari "basista otkida" bili u direktnoj proporciji sa količinom poziranja i divljanja na bini na datoj svirci. Imidž je ambalaža ličnosti, nastup je ambalaža muzičarskih kvaliteta, a produkcija je ambalaža same muzike. Imaš dobar imidž, nastup i produkciju, faca si. ...ambalaža je uvek imala bitnu ulogu, no mislim da ima sve veću. Opet sam se raspisao u nedogled, 'bemmumater... Cheerz!

I prva WHISPER_EVE-ina, koja nema "bla, bla, bla..." u nazivu. Samo ti uleći! Nego da se i ja nadovežem ukratko na ono pitanje sa početka: Mislim da je presudna razlika na osnovu koje "stari mogu pomoći mladima" i čak bih se usudio reći i zbog čega su "stari napisali više dobrih pesama" je KILOMETRAŽA. Matorci imaju više svirki, snimaka iza sebe, više iskustva na svakom polju. Zato im se često i postavljaju pitanja striktno vezana za tu kilometražu, tipa "Kako da namestim zvuk?", "Kako radi taj i taj komad opreme, ti si to svirao", i naravno ona ključna "Da li znaš nekog da mu uvaljam skupo" i "Da li znaš nekog da ima jeftino..." ... Cheerz!

Čim se na nekoj temi pojavi više od dvojice gitarista, ode ona u k...c, he he... No, šalu na stranu, i da probam ozbiljno. Angus vs Steve: Ajde vi gitaroši probajte da jedan ceo dan slušate Marcus Millera, Primus, Victor Wootena-a, Manrig-a, Stanley Clarke-a, i kao šlag na tortu onaj album gde Wooten i Bailey drljaju zajedno, pa onda pričajte kako vam se sve to svidelo zato što je sve to tako dobra muzika. U pomenutom slučaju bi, naime, zaista mogao i da vam poveruje neko da to ne kažete zbog toga što svirate isti instrument, pa vas gospoda inspirišu po pitanju tehnike, pristupa itd... Mislim, jebemliga, ja sam basista, pa mi i pored toga gore opisana situacija nekako spontano povlači za sobom i pozivanje na ženevsku konvenciju... Vai je dobar gitarista, i jedan od mojih omiljenih takođe, da se odmah razumemo. Savršena kontrola instrumenta, itd... Primetili su to i Zappa i Lee Roth, pa i Coverdale. No ipak im nije on pisao pesme. ...u stvari da skratim priču. Evo kako bih ja odgovorio na neka pitanja da kojim slučajem počinjem da sviram gitaru i da sam minimum duplo mlađi: Kako bi voleo da sviraš? - kao Steve Vai Šta bi voleo da sviraš? - ono što i Angus Young I mislim da ovo samo još više baca u prvi plan već spomenuti fakat da je poređenje te dvojice mešanje baba i žaba. Sve je to okej. I ja volim Sheehan-a, pa mi nije teško da prihvatim da je Šekil ipak bolji košarkaš od njega. Mala digresija, ali ajde da je spomenem: Postoji još jedan aspekat, a to je pojava, prezentovanje sebe kao muzičara. Izvođač treba i da deluje kao isti. Čovek koji se popne na binu i deluje kao da pravi pauzu između štrebanja dva poglavlja za poljoprivredni faks, pa eto malo svira, je jednostavno ambivalentan, i nikada ga neće priznati u meri kao nekog ko i deluje kao da to celim bićem radi. Zašto su samo muzički frikovi i basisti čuli za Majk Porkara? Zašto su samo muzički frikovi i gitaristi čuli za Erika Džonsona? Evo, setih se i domaćeg primera: Zašto Branko Badžić Šlog nikad nije otišao dalje od underground statusa "kultnog pevača Pergamenta" Ili "to put things another way": Zašto su baš svi čuli za Fredi Merkjurija? Zašto su čak i oni koji ne sviraju gitaru čuli za Steve Vai-ja, ili Satrianija? Otkud to da je Hendrix toliki? Zašto je Tommy Lee "najbolji bubnjar"? Zašto su svi čuli za Flea-u? Jednostavno neki ljudi nastupaju na način da poželiš da i ti sviraš tako, a neki drugi opet (možda objektivno i bolji muzičari) na način da im jednostavno "ne veruješ". Scott Rockenfield, jebote, kad ga gledam poželim da sviram bubanj. (setih ga se, i nisam mogao da ne spomenem) Ima ljudi koji su kao izvođači kompletni i jaki. Imaju kontrolu. Prenose emociju. Takvi ljudi imaju uticaja na ostale. Takve ljude će klinci kopirati, i takvi ljudi će ostati zapamćeni. I Angus a i Vai su takvi. Svaki na svoj način. I svaki je ostavio svoj uticaj na muziku na taj svoj način. Dinosaurusi vs Silikoni: Mogao bih da nastavim poslednji pasus jednostavno. Mislim da pod "stari muzičari" svi pomislimo na neke ljude koji spadaju (ili su spadali) u tu grupu koju sam spominjao pasus iznad. Danas se sećamo većinom onih koji su ostavili neki uticaj, i slika je i idealizovana malo. Kao što Dushan S reče "i oni su nekad bili naloženi klinci", no to danas nije bitno. Danas se ne seća niko da je Hendrix bio često raštimovan i čak i nagudran. Danas svi znaju samo da su mnogi posle kopirali njegov fazon/zvuk/pristup... Danas ljudi tupe kako je Pastorius bio najbolji i da nikada više neće biti takvog basiste. E pa gde su bili 1986. i 1987.? Tada su svi bežali od gorepomenutog kao đavo od krsta (zamalo da kažem "kao pevač/-ica od utovara/istovara opreme"). Tad im nije bio dobar, tada je Jaco bio "nagudrani smor, koji ništa novo od 1977 nije odsvirao, i koji je pun sebe, pa još i problematičan". Svako vreme ima svoje dinosauruse i novajlije. Neke novajlije vremenom pređu u dinosauruse. Oni koji ne pređu, vremenom izblede, pa tako ispadne da neinventivnih i kloniranih muzičara ima samo među novim naraštajima, pa otuda i utisak da su "matorci bili bolji". Činjenica je da tehnika napreduje. Nekada je Marcus Miller bio kao težak basista za skidanje. Nekada je i Yngwie bio brz. Nekada je i Lars bio car sa onom duplom pedalom u "One"... ...hmm, nekada je i bas imao 4 žice, a gitara 6. No, mislim da sam dosta serendao... Cheerz! ps. Vidim da se pojavilo par novih postova dok sam ovo kucao, no neću menjati post. Možda dopišem još nešto naknadno.

Stvar je u tome, da ako si završio školu znači da nemaš ideju i da si krajnje netalentovan. Kompleksaš, štaviše... I džaba ti i ta škola. Samo si pogoršao sebi situaciju, da je nemaš, bio bi kreativniji i bolji muzičar, veća faca. Zar ne?

Wisdom će svirati na Exitu, 14-og u subotu, pre U.D.O. ako nekoga zanima... Cheerz!

Evo, zbudžili smo tri pesme na engleskom. Dve od tih možete čuti na MySpace profilu benda, a dostupne su i na sajtu. Biće napevano onako za ozbiljno tek kad budemo radili drugi album. (Pa ćemo o isti trošak i englesku verziju vokala i za prvi album). Ovo je za sada neki demo. - link na AMOK MySpace - Cheerz!

Al si mi dala šlagvortu, lebac mu poljubim... I kako ja sad da ne odgovorim? Okej, barem sam temu otkrio sám, nisi mi posebno obraćala pažnju... U decembru se snimala novogodišnja emisija, gde nije ni bilo uobičajenog takmičenja škola. To je bio kao uvod u nov serijal. Tu se Joca Adamov još nije bio pomirio sa njegovim standardnim "novosadskim muzičkim klanom" , pa je radio sa novom ekipom. Otuda ja u toj priči. Znam da se serijal trebao snimati tokom februara/marta i da je trebalo u toj turi da se snimi 11 epizoda, jer me u vreme kada se još pričalo o tome, ta priča doticala. No, pošto se stari "novosadski muzički klan" vratio u igru, ne znam tačno kada je snimljen serijal, niti u kolikoj meri se uopšte radilo po (u decembru još aktuelnoj) prvobitnoj zamisli, ali vidim da je krenulo na TV, pa pretpostavljam da je sve išlo po planu. RTS i materijalna sredstva... Auuuuuuuuuu... Evo samo da vam kažem da su mene tek nedavno isplatili. Utisci: Mnogo mi je to bilo lepše kad sam bio mali i kad sam to samo gledao. Doduše, tada sam samo odgledao tih sat vremena ili koliko već traje emisija i to je to. Nisam morao da sedim u studiju na košutnjaku (sa 3 kile šminke i u odelu i kravati) 12 sati, dok mi se bulja ne raspadne od sedenja, da crkavam od žeđi i gladi sve vreme i da se takmičim u brzom čitanju nota, jer se ono sviranje svodi na to. Čisto da znate, orkestar nema probe pre snimanja. Ono što vidite u emisiji je mahom sve odsvirano na prvi put, nekad drugi, direkno iz nota koje se podele neposredno pre. Džinglove još koliko toliko znamo, jer smo svi gledali tobogan kao mali, pa nam je ostalo u pdsvesti, ali one pesme koje gosti izvode već ne. Srećom pa deca igraju i pevaju na plej-bek. Ja sam Leontini tako fino zaparao poslednji takt (pogrešio, i završio na dominanti, za upućene) da se čak i na snimku vidi kako me spaljuje pogledom. Sve u svemu, bio sam nezadovoljan time koliko su nas dugo mrcvarili, ali mi je bilo u načelu okej. Lepo je biti deo legende... Još jedno razočarenje mi je bilo kada sam sve to gledao na TV i video da su one divne koreografije baletskih škola kadrirali (kako se to već kaže, ono kad određuju kad će koja kamera da se pokazuje u programu), da se uopšte nije videlo kako su klinci genijalno odradili posao. Ja sam gledajući onu neku pobedničku ekipu balerina iz Požarevca na primer ostao zabezeknut. Bila tamo još jedna baletska škola za decu, što su kao izigravali neki satni mehanizam, šta li već, i oni su me ostavili bez daha. Nisam mogao da verujem da se to sve može uvežbati, pa još deca, majkumu... A kad sam pogledao na TV, ništa posebno. Totalno promašili uglove, ma katastrofa. Nije nikako izgledalo. Baš je bilo ono... ...RTS. Eto, to je to. Cheerz!

Pa ništa posebno nisi propustio. Preludijum u C duru u tappingu (u celosti, a ne samo početak, što svi znaju od kako ga je Stu Hamm demonstrirao na video kursu) i malo izdrkavanja sa delay-om. Sve to prilično ubrljano. Mislim da je moj nastup na prvom krugu bio taj koji je bio iole vredan, i žao mi je jako što nemam snimak, jer većinu tih stvari što sam to veče prezentovao danas ne znam ni kako sam izvodio, a kamo li da umem da ponovim... Prop'o sam, prijatelju... Godine, tezga, vojska, žena(-e), ... Taman posla da Mire tako nešto organizuje. Koliko znam, čovek ne pati ni od kakvih ego-tripova. On je bio član žirija u drugom krugu, pored Vlade Samardžića i Tanje "oktobar" Jovičević. Organizator je bio Sale Probojčić, koga možeš da znaš po tome što je svirao u Kataklizmi Zvuka a posle i u Troggz. Troggz se sastojao od njega i Simbeta (bubnjar). Uslovi takmičenja su bili podešeni isto tako. Sviralo se bez benda (maksimum sa bubnjarem, kako su svi osim malog Uroša i jednog momka iz prvog kruga i uradili), bile su zabranjene tuđe stvari, kao i korišćenje efekata. Gledala se tehnika najviše. Praktično, sviralo se u Troggz fazonu. Dakle prilično ne-fer varijanta, barem kako ja mislim. Eno, bio u prvom krugu onaj dečko iz Milaćopezo. Ubi čovek onaj bas, ali nije bilo nikakvih tehničkih vratolomija, pa nije ušao ni u prva tri. Onda je došao Sale Probojčić i odsvirao standardni repertoar Troggz-a, što se sastojalo u Primusolikim akrobacijama na bassu bez efekata u pratnji bubnja. Troggz je tada postojao već dosta dugo, tako da je bio prilično navežban za razliku od ostalih koji su imali oko 4-5 nedelja da se spreme. E sad me grize savest. Opljuva ja Saleta, a zapravo ništa loše ne mislim o čoveku. Veoma dobar basista, i prvi (i do sada jedini) koji je uspeo da malo pokrene novosadske basiste da vežbaju. Nisam ga davno video. Pre koju godinu, možda jedno 4, sam ga sreo i hvalio se da je uzeo šestožičani. Znam da je jako želeo takav instrument, pa mi je baš bilo drago. Onda dugo opet ništa nisam čuo, i pre jedno dve godine čujem neproverenu informaciju da se oženio i batalio svirku. Ako je istina da je batalio, onda je to šteta, jer je bio zaista dobar. Simbe, bubnjar sa kojim je svirao je takođe veoma kul lik, i inventivan bubnjar. Ne znam da li još svira. Ni njega ne viđam. Možda kada bih izlazio... Još jednom naglašavam da ne želim da ispadne kako pljujem Saleta. Samo pokušavam da budem objektivan, i u tom svom pristupu ne mogu da ne konstatujem da ipak nije bilo sasvim fer to kako je sve podesio. Jedino iz tog razloga (i ni jednog drugog) mi je drago da nije on pobedio, i svejedno mi je ko jeste. To što sam igrom slučaja ja pobedio je druga stvar, i naravno da mi je zbog toga drago, ali nipošto zato što sam uterao ovom ili onom, već čisto ovako. To je bio prelomni momenat i za moju porodicu. Do tada sam bio crna ovca, propali fizičar koji je nakon četiri godine batalio ozbiljan faks da bi upisao neku tamo muzikantsku školu preko grane. Posle toga je sve postalo drukčije. Shvatili su valjda da možda ipak nisam bez veze protraćio one godine vežbajući. Jbg, keva mi se rasplakala tamo kad me gledala i kad je čula oduševljenje mase, i posle moje proglašenje. Pravi smisao bi bio da se basisti malo druže i podele fazone, a ne neki ego-boost. Okej je ego trip dok god služi kao motivacija za napredak, ali kad pređe u pljuvanje drugih, je već jadno. Mislim da oni koji imaju šta da pokažu treba to da urade sa bendom. To je zaista merodavno. No, ne mislim da je ideja takvog takmičenja skroz loša. Nekome će svakako ostati u lepom sećanju jel? Evo, meni jeste. Nego, treba to i organizovati, a to ide malo teže. Hvala! Pa u formi "The Jetblack" i nisi mogao da čuješ. Pisali smo o tome na početku teme. Mogao si možda da čuješ za "Jet Black". Tako smo se zvali za vreme aktivnog rada. Neki iz naše generacija (rođeni drugom polovinom sedamdesetih) se možda i sećaju. Svirke neće biti u neko skorije vreme. Polako... Sad smo već matori pa imamo vremena koliko 'oćeš. Cheerz!

Pokušaću da ne zalazim u svoj subjektivan stav, pa ću se samo složiti da je taj bass kao Marija Šerifović. ...pa sad kako kome.

Nije konačno nego OPET. Svirao je on MM i ranije. Apropo UAMANE: Jebiga, kad klinac ovde uzme YAMAHA RBX u ruke posle zaključi da je UAMANA sranje, a zapravo i nije toliko loša u nekoj drugoj klasi. Anyway, svejedno... Cheerz!

U, jbt... Tek sad se setih da ja izgleda tebi nikada nisam odgovorio na onaj pp. Takmičenje koje spominješ je bio takozvani "drugi krug takmičenja". Organizovano je u cilju toga da bi bilo izgovora za pravljenje finala, međutim organizator (ujedno jedan od učesnika) nikada nije organizovao finale. Po nekim pričama zbog toga što je shvatio da ni tamo neće dogurati dalje od drugog mesta. Evo karte sa "prvog kruga" tog takmičenja: Zanimljivo je da se za vreme tog "prvog kruga" nije ni spominjalo da će biti i drugog. Tada je to bio samo "festival bass gitare - Takmičenje". Mene su drugari iz tadašnjeg benda (Corpus Delicti) prijavili, i samo zbog njih sam se pojavio. Generalno su basisti bili daleko, čak neuporedivo bolji na tom prvom, originalnom, nego na tom dodatnom "drugom" krugu. Meni je iz te druge ture jedino mali Toni ostao u sećanju kao odličan basista. Posle sam ga video jednom sa Doy Mekokosh. Ne znam da li još tu svira. Naravno, Urošev (ne znam ga, ali se sećam imena) nastup u formi recitala (kako je to sam rekao) je bio apsolutno originalan i čak je dobio nagradu za originalnost. Elem, prva trojica sa prvog takmičenja su revijalno nastupili i na drugom, i tu si možda mogao da me vidiš. Ja sam, budući da je ovog puta bilo revijalno, svirao Bach-a, a posle sam se izdrkavao sa procesorom. Manje-više spontano i bez koncepta. Dok sam sedeo ispred bine sam svirao bumbarov let, i nekima je to mnogo više ostalo u sećanju nego ono što sam na bini skrnavio i izbrljavio. Ako me se uopšte sećaš, verovatno je to najviše zbog drečavo plavog instrumenta koji sam tada svirao (a i danas ponekad). Na žalost nikakav snimak ne posedujem, kako sa prvog (za mene mnogo značajnijeg) tako ni sa drugog kruga. Navodno postoji neki video snimak, no ja nisam uspeo da dođem do njega. Cheerz! ps I da, pobedio sam u prvom krugu.

Moja iskustva sa Warwickom su uvek kretala od prvobitnog oduševljenja, posle čega bih po pravilu dolazio do zaključka da je zvuk ipak suviše bezličan (imam osećaj da ne postoji neka posebna crta koja bi ga činila jedinstvenim i posebnim) i čini mi se nedovoljno konkretan za te pare. Jednostavno "samo" veoma korektan zvuk i ništa više. A onda bih se svaki put kad bih ga čuo u slici ili u studiju opet oduševio i shvatio koliko je to zapravo dobar instrument. Imam Fendera iz '62, i tonci se uvek oduševe tim instrumentom. Zvuk je veoma zahvalan. Prolazi kroz miks i bez posebnih studijskih akrobacija, i uvek ostaje onaj njegov karakter. Ljudi uglavnom i pitaju kad čuju snimke "Jel' to Precision neki a?" Kod Warwicka nedostaje ovaj poslednji momenat. Ljudi vas na osnovu snimaka neće pitati "Jel' to Warwick?", možda će čak pomisliti da je neki drugi instrument, no svako će reći da je zvuk do jaja. Gledam, Finci skontali da Warwick FNA serija daje u studiju veoma slične rezultate kao Music Man Stingray, a jeftiniji je, pa su počeli masovno da ga koriste. Primera koliko hoćeš. Ja sam na nekoliko live nastupa svirao FNA model, i zaista jeste veoma dobra gitara. Evo još jedne priče: Nedavno su neki moji pajtosi snimali album, i imali su dosta vremena na raspolaganju (prednosti toga kada neki član radi u studiju... ) pa su se drndali sa nekoliko basseva, i to (sve su orđinal primerci, ništa Kina i daleki istok): -Fender Precision -Music Man Stingray -Warwick Fortress II sa EMG magnetima. Na moje veliko iznenađenje Warwick se pokazao kao najbolji u miksu. Okej, Preca je ispao zbog toga što je bio previše vintage i "Fender Precision"-ast zvuk (gle čuda)... Sve u svemu, zapanjilo me kad sam čuo da je MM ispao a W ostao... Možda ne bi bilo na odmet napomenuti da se radilo o čistom metalu, gde je primarni akcenat na zvuku gitare, a ne na basu, te da je bilo bitno samo da bas ostane prisutan, razgovetan i razumljiv i nakon što se smanji na "Jason Newsted" nivo u miksu da bi gitarama ostavili mesta. Eto, to je neka moja priča. E, da! Još nešto važno, što možda neki ne znaju: Warwick ROCK BASS serija se pravi na dalekom istoku, zajedno sa ostalim gitarama te kalse (Prva smena-Samick, druga-Warwick, treća Yamaha, itd... ) i nipošto je ne treba upoređivati sa made in Germany serijama. Tak'a im je i cena. Cheerz! edit: ispravio neke od pravoKUCNIH grešaka

To na tvojoj slici nije baš to, ali ja mislim da je veoma moguće da si mislila na Shure55. Takozvani "Elvis" mikrofon, evo ga: Proguglaj malo po netu, možeš i šemu pronaći. A ja, pošto sam već sve smorio pričajući o svom 1962 USA Fender Precision Bassu, ga ovog puta zamalo neću ni spomenuti... Cheerz!

Jupiiiiiiiiiiiiiii!!!!! Mnogo mi je lakše i lepše. Hvala! Cheerz!

Hát 'mikó az vagyok, de nagyon, bazmeg. Izvinjavamo se zbog ovoga, prevode šaljem na pp, ako ikoga zanima. Cheerz!

Dudi, azIstenálldjonmeg, pa zar ti nisam već barem tri puta objasnio da Slobodan Macura, nije MaKura, već MaCura (Мацура ili Maczura, ili kako više da ti napišem, pobogu). Izgovara se sa C, tojest sa Ц. A Aragon isto nije bio njegov bend već Miklošev. Boban je svirao u Buddha. Oćeš da ti dam Bobanov broj telefona, pa da pitaš lepo čoveka lično? :D:D Samo pazi kako ga oslovljavaš, alergičan je na ono MaKura. Originale sam davno razdelio. Sva tri primerka što sam dobio. Jedino da ti kupim, ali jebiga, cena je malo ono "zvone jaja" (deset evra). Hvala. Oficijelni sajt ne radimo mi, već tamo neki lik kome brzina i ažurnost nisu jača strana. Mајспејс je pak, s druge strane, potpuno pod našom kontrolom. Cheerz! EDIT: @ Wild_Tigar Dva puta si nam nabrojao klavijaturistu. A ime gitariste slobodno napiši u originalu: Vladimir Rusić

Ha ha! Moraću da ti maznem fazon. Tu varijantu imaš i u slučaju kad je pedala na prvom mestu, štaviše sa nekih aspekata gledano, bolje radi tako ... To si i do sada imao na samoj pedali. Oni koji imaju vremena da čitaju uputstva, imaju vremena i da se za'ebavaju na forumu. Cheerz!

Stavljanjem TU-2 na prvo mesto u lancu postigli smo sledeće: -postupili po nekoj zdravoj logici, koju i uputstva za date sprave predlažu. -dobili mogućnost da mjutiramo ceo setup na početku lanca, a da nam dilej ostane. (Mjutiranje je dobro i za, recimo, promenu instrumenta bez krčanja, buke, i povrh toga još možemo i da se doštimamo nakon promene instrumenta. Ta opcija radi i pri TU-2 vezanom na kraju lanca, ali o tome pasus niže.) -...(upisati po želji)... ALI: -nismo ispali avangardni, originalni, inovatori niti u nekom svom fazonu -ne možemo da štimujemo alikvote distorzije, niti da tražimo trenutnu rezonantnu frekvenciju wah pedale, a da ne govorimo o tome da nam setup TU-2 na kraju lanca omogućava proveru naštimovanosti ponovljenih tonova sa Delay pedale... -Kod promene instrumenta, pri mjutiranju posle delay-a, se nakon isključivanja MUTE opcije na TU-2, može još čuti dilej kako još ponavlja krčanja nastala usled vađenja i stavljanja kabla, naravno ako je dotični DELAU namešten adekvatno... -Ako želimo da se naštimujemo na klin zvuku (mada ne vidim razlog zbog čega bismo to uopšte i činili??? ), moramo da pogasimo prethodne tri pedale, a to jako lepo izgleda. Ima neku vintejdž atmosferu. Da podsetim, to se kod varijante TU-2 na početku lanca radi jednim pritiskom. Fuj! Sintetika! -...(upisati po želji)... Ajde sad ozbiljno: @ J.J.Jesa Sorry zbog šale, nije bilo u cilju da te uvredim. Prijatelju, ja kao jedini mogući razuman razlog NEstavljanja TU-2 na početak lanca vidim varijantu ako ti je kojim slučajem Wah neki ultra matori, vintage, muzejski, pa je razmažen po pitanju ulazne impedanse, i jednostavno mora da bude iz gitare. Viđao sam takve sprave, evo sad se setih nekog matorog FUZZ-a Montarbovog, kome nije bilo svejedno ni u šta ga štekaš a kamo li šta si vezao u njega... Mada, po slici mi deluje kao standarda plačibebica... Kako god bilo, nije mi jasno zašto TU-2 stavljaš na poslednje mesto? :confused: Voleo bih da mi/nam objasniš... Hvala. Cheerz! Edit: ps. Dojaja je ideja za tablu, mada bi recimo Teslina ili Mokranjčeva ulica bile adekvatnije za pedale... :D:D

Evo vama malo bruke i sramote! Vid'te na šta je ličio vaš (naš) bubnjar na svadbi u noći sa petka na subotu: i apsolutni tr00 momenat: Posle ovoga je još i seo za bubanj, ali vaš cenjeni fotograf tada već nije bio u stanju da fokusira. ...ni foto aparatom.

Na žalost, nisam siguran da sam probao originalnu varijantu, no sećam se da sam jednom postavio to isto pitanje liku koji svira Gibsonovu verziju i dobio odgovor da je "manje loše". Sve u svemu ne mogu ti dati siguran odgovor. Epiphone košta oko 300, a Gibson oko 1500 dolara. 'Ajmo logičkim putem. Da li razika od 1200 dolara može biti samo do boje i elektronike? Pritom bih još naznačio da i ako se upoređuju varijante u istim bojama, razlika u ceni je i dalje ista.

Eto proverio, da ne bulaznim napamet. Na Creative SoundBlaster Live24bit šugavoj kartici koju mo'š nabaviti za pola bureka je latencija jedva primetna, meni ne smeta u sviranju. Mislim da za samo sviranje bez snimanja ti ni onaj ASIO4ALL ne treba. Štap i kanap zakon a? Cheerz!