Jump to content

Nikolaj Velimirović


Recommended Posts

Ne bih da zbog jednog citata, iz knjige Og Mandina "NAJVECE CUDO NA SVETU", kojoj se cesto vracam, otvaram novu temu, pa mislim da ce ovde biti primeren, jer me podseca na "Molitve" Vladike Nikolaja...

 

"O, tvorče svih stvari, pomozi mi. Evo me kako danas zakoračujem u svet samotan i nag, i bez tvoje ruke na koju ću se nasloniti, skrenuću daleko sa staze koja vodi ka sreći. Ne tražim ni zlato ni haljine, čak ni prilike koje su u skladu sa mojim sposobnostima; ono za šta molim, jeste uputa kako da moje sposobosti dorastu prilikama, koje mi se pružaju. Naučio si lava i orla kako da love i održavaju se uz pomoć čeljusti i kandži. Pouči i mene kako da lovim uz pomoć reči i da napredujem putem ljubavi, tako da mogu biti lav među ljudima. Pomozi mi da ostanem smeran i posle svih prepreka i neuspeha. Suoči me sa strahovima, koji će prekaliti moj duh, ali me obdari i hrabrošću da se nasmejem svojim promašajima. Podari mi dovoljno dana da dosegnem do svojih ciljeva, ali mi i pomozi da ovaj današnji dan proživim kao da mi je poslednji. Vodi me u mom zboru, kako bi mi mogao doneti plodove, ali i ućutkaj me budem li ogovarao druge, kako nikome ne bih naneo zlo. Utvrdi me u navici da se ne libim sve novih i novih pokušaja, a opet, poduči me kako da se okoristim zakonima zlatne sredine. Obdari me budnošću, kako bih mogla prepoznati priliku što mi se pruža, ali me obdari i strpljenjem, koje će mi pomoći da usmeravam svoje snage. Zalivaj me dobrim navikama i neka se u toj istoj vodi moje rđave navike utope; a opet, podari mi samilost prema slabostima drugih. Učini da patim, kako bih shvatilo da je sve prolazno, ali, pomozi mi i da cenim ono što sam postigao danas. Izloži me mržnji, tako da mi ne bude tuđa, ali i ispuni moj pehar ljubavlju, kako bih tuđine mogao preobraziti u svoje prijatelje. Ali, sve ovo neka bude samo ako je takva volja tvoja. Ja sam tek jedno malo i samotno zrno grožđa, a ipak si me učinio različitim od drugih. Uistinu, mora da si mi odredio posebno mesto. Vodi me. Pomozi mi. Pokaži mi put. Učini da postanem sve ono što si namerio da postanem kada sam, kao seme, bio bačen u brazdu i kada si me odabrao da izniknem u vinogradu ovog sveta. Povedi me, o, Bože moj."

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNi...ika_Nikolaj.htm

 

 

 

ПЛЕРОМА

 

Јован, 1, 14.

 

 

 

И Реч постаде тело, и усели се међу нас пуно благодати и истине;

 

 

 

Ко ће нам браћо, открити истину о човеку? Човек не може, јер истина је дуга а човек је кратак. Ко ће нам, браћо, открити истину о свету? Свет не може, јер свет је плитак а истина је дубока. Само Онај, ко је гледао Почетак света, зна сву истину о свету. И само Онај, ко је гледао почетак човека, зна сву истину о човеку. Очевидац нам, браћо, једини може открити истину о свету и човеку.

 

Но, да би нам Очевидац открио истину, Он мора доћи у свет. То је први услов. Он нам не може открити истину, ако не дође у свет. Али ако нам Очевидац дође у свет у ма каквом облику, и то није довољно. Ако нам Он дође у виду огња, или ветра, не може нам открити истину, јер Га нећемо моћи разумети. Исто, тако, ако нам Он дође у виду бора или кипариса, или голуба, или лава, не може нам открити истину, јер Га нећемо моћи разумети. Да би нам Очевидац открио истину, Он мора доћи међу нас као човек, који живи човечијим животом и говори човечији језик. То је други услов. Зато се и каже у Јеванђељу: - И, Реч постаде тело и усели се међу нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединородног од Оца.

 

У почетку Јеванђеља речено је, да је Реч - Бог. А овде се вели, да Реч поста тело, што значи, да Бог поста тело.

 

Ово јеванђелско тврђење не могу да усвоје три врсте људи: светски филозофи, Јевреји и мухамеданци.

 

Зашто светски филозофи не могу да усвоје ово тврђење?

 

Зато што они мисле, да није нужно да Бог долази у телу међу нас, да нам открива истину, пошто је Он открио сву истину у свету, те ко тражи истину може је наћи у свету.

 

На ово ми можемо лако одговорити. Прво, сва истина није у свету. Јер да је сва истина у свету, свет би био Бог, вечит, непроменљив, бесмртан, сав испуњен тројном светлошћу: живота, мудрости и љубави. А да свет није такав, ми се уверавамо очигледно и посведневно. Сав свет је испуњен немоћи, страхом, тамом и променљивошћу. Од тројне светлости пак ми видимо у свету само оделите варнице: нешто живота, окруженог смрћу; нешто мудрости, окружене безумљем; нешто љубави, окружене мржњом, Развејане варнице, које искачу из таме, лелујају се по тами и ишчезавају у таму. Друго, све ствари у свету заиста наговештавају нам истину, свака својим језиком, немуштим или полунемуштим: сликама, знацима, симболима, покретима и гласовима. Све ствари су као слова разбацана; свако слово има свој значај; но нама не требају само слова, нама треба цела реч. Како да саставимо смисаону и разумљиву реч из безбројних разбацаних слова? Ако неко истуца златник у прашину и развеје златну прашину по улици, како ћете покупити сву златну прашину, како ли из те прашине саставити исти златник, и како ли погодити лик царев и натпис на златнику, кога претходно никад нисте видели? Треће, светски филозофи деле се у безбројне групе, које војују једна против друге. Оно што једна група тврди, друга одриче. Свака група говори у име своје, у име свога искуства, и у име свог сопственог ауторитета. Нико се од њих не усуђује да каже, да је Очевидац истине, и да је гледао Почетак света, да је видео врх и дно света, и да зна крај света. Па како нам они говоре као обични смртни људи, без пуно тројне светлости у себи, и како нам они говоре само оно што се њиховим ограниченим трудом исплело и изаткало у њиховом мозгу, то им се не може веровати. И зато смо ми принуђени да одбацимо сва њихова тврђења и да усвојимо тврђење јеванђелско о Богу, појављеном у телу међу људима, с намером да открије сву истину.

 

Зашто Јевреји и мухамеданци не могу да усвоје ово тврђење?

 

Прво зато што држе, да је тело човечије сувише худ и нечист дом за свемоћнога и пречистога Бога, да се усели у њ; друго, зато што они не верују у Свету Тројицу, па се питају; ако се Бог јави у човечијем телу на земљи, ко остаје на небу и ко управља светом на место Бога? И, треће, зато што они мисле, да није нужно да Бог силази на земљу, пошто Он може да открије истину људима преко анђела и изабраних људи.

 

На све ово ми можемо лако одговорити. Прво, да је човечије тело сувише худ и нечист дом за свемоћнога и пречистог Бога, о томе нема сумње. Но бескрајна милост Бога Човекољупца не зна за худост и нечистоћу, када је у питању спас деце Божије. Замислите, да дете једне мајке падне у какву сумпорну, смрдљиву јаму. Да ли ће мајка и помислити на смрад сумпора и устезати се да хитно скочи у јаму и спасава своје дете? Заиста не; него ће бринути и мислити само о спасењу детета свога, тако, да јој ни наум неће пасти смрад сумпора. Но Јевреји и мухамеданци замишљају Бога само као судију, а не и као Оца, као милостиву и најмилостивију мајку. Зато њима и не иде у главу, да Бог као страшни судија може се обући у худо и нечисто тело човечије. Бог правде то и не може, али Бог милости може. Друго, кад би Јевреји и мухамеданци веровали у тројну светлост Бога, тј. у Свету Тројицу, они се не би ни питали: - Ко остаје на небу и ко управља светом док је Бог на земљи? Јер Бог је у исто време на небу кад је и на земљи. Шта бива с морем, ако неки морски талас нађе неку празну пећину у обали и напуни је водом? Да ли се море помера са свога места? Да ли пресушује? Да ли мења свој облик и своје име? Не, него море остаје море. Тако и Бог остаје на свом месту, не померајући се, не пресушујући и не мењајући ни свој облик ни своје име, за време док тренутак - два испуњава пећину једнога тела и као телесни човек говори с телесним људима. Треће, Бог је откривао и открива људима истину преко својих анђела и изабраних људи. Но, прво, то се показало као недовољно, а друго тиме Бог није показао савршену своју милост као Човекољубац. Анђели могу да упуте људе кроз речи, снове и знаке, али не могу примером живота да упуте и науче људе, пошто су анђели по свом нематеријалном саставу различити од људи. Изабрани људи пак никад нису могли да открију сву истину Божију због своје слабости и грешности. Не треба нам очигледнији пример него пример Мојсеја и Арона, брата Мојсијева. Најизабранији човек у историји јеврејској јесте Мојсеј. И тај најизабранији од изабраних посумњао је у речи Божије, и зато је умро ван земље обећане. Изабран је био и Арон, да као свештеник учи народ, па је и он поклизнуо и заједно с народом поклонио се златном телету. Је ли и Мухамед изабран? Па и на њега су наилазили мучни часови немоћи и искушења, којима он својом снагом није могао противстати. И ми признајемо, да је Бог открио и да открива људима истину кроз анђеле и изабранике, но то су само делови истине, мрвице истине, којима најгладнији створ на земљи - човек не може да се засити. Отуда је јасно да нико други ни на небу ни на земљи није могао открити људима целу и пуну истину, осим Бога. Да би пак Бог открио људима целу истину, која потпуно утољава глад, Бог се није могао јавити на земљи у виду огња, или ветра, или бора, или кипариса, или голуба, или лава, него само и искључиво у виду човека, пошто само као човек могао је људима изразити истину, коју би људи могли разумети и усвојити. И друго, не само да Бог не би могао изразити пуноћу своје истине и своје благодати преко анђела и изабраних људи, него не би се могао ни кроз ове нити кроз икакав други медиум показати као Отац, савршен у милости и савршен у човекољубљу, осим једино и искључиво кроз своје сопствено јављање људима, кроз своје сопствено ваплоћење. - И зато смо ми принуђени да одбацимо сва ова тврђења јеврејска и мухамеданска и усвојимо тврђење јеванђељско као истинито. И Реч поста тело

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 6 months later...

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ

 

• Ponekad se čoveku učini da je put bežbožnički prav,jer vidi bezbožnika gde se bogati i uspeva.O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta.!

• Bezbožnik se boji skoropostižne smrti,lopov se boji obijača,ubica se boji mača,gordljivac se boji sramote,klevetnik se boji suda istine.

• Ono čega se bezbožnik boji ,ono će ga i snaći.

• Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje.Ima li baštovana koji,sejući povrće,želi da mu se povrći sasuši i propadne?Jednu želju bog ima:da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.

• Ako bi neko znao broj zvezda na nebu,i imena riba u moru,i zbir trave u polju,i navike zverova u gori,a nema straha od Boga,njegovo je znanje kao voda u rešetu.

• Ako bi neko morao pogoditi sve pomisli ljudske i proreći sudbe ljudske ,i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim,a nema straha od Boga,njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečisti sud,od koga se mleko ukvari.

• I kosa vam je na glavi izbrojana,a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji!Ne bojte se dakleda ćete imati suviše prijatelja ni suviše neprijatelja :niti se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati,niti se nadajte da će vas vaši prijatelji odbraniti.Samo se starajte da imate Boga za prijatelja i ne bojte se ništa.

• Lako je ljudima boriti se sa zverovima.Ljudi imaju oružje koje zveri nemajuAli je teško ljudima boriti se sa duhovima zlobe,jer ovi se služe oružjem koje ljudi nemaju.

• Bogastvo nije život,bogastvo je samo podupirač ovog kratkovremenog zemaljskog života.

• Telesni brka je samo simbol duhovnog braka.U telesnom braku prvo pristupaju radosti pa onda gorčine,dok u duhovnom prvo gorčine pa radosti.

• Vreća prašine ne povećava vrednost jednom zrnu zlata u prašini.

• Od pamtiveka vuci koju jaganjce,a nikad nijedno jagnje nije zaklalo vuka,pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.

• Pobedavnad gnevom jedna je od najvećih pobeda Hristovog vojnik.Mi se obično gnevimo ili na one koje želimo da povratimo od greha ili na klevetnike svoje.Ali,zaboravljamo pritom da je gnev smrtni greh i da želeći druge da spasemo,sebe gubimo.

• Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom.Jer,čim si poželeo,već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti,širiti se,i granati se,i gurati tvoje ruke na greh i tvoje noge,tvoje oči,i tvoj jezik,i celo telo tvoje.Jer,telo je izvršni organ duše.Ono što duša hoće,telo mora;i ono što duša neće,telo ne mora.

• Gospodar duše gospodar je i tela.

• Niko nije veliki ko se ne drži nekoga većega.

• Učini dobro i zakopaj pod kamen,ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.

• Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima koji telesno misle i rade.

• Đavo ne bi imao šta da radi kada ga ljudi ne bi zaposlili.

• Smatraj svaki dan kao jedan ceo,otpočen i završen život.Odživi ga kao celinu,a ne kao deo.Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

• Lenjost je sasvim suprotna prirodi čovekovoj.Priroda je čovekova delatna;ona traži da posluje,da zida,da radi.Lenjost je pouzdan znak iznakaženosti prirode kod jednog čoveka.

• Lenjost je jedan od smrtnih grehova jer umrtvljuje dušu u čoveku.Lenjo telo je gnezdo poroka,lenja duša naseobina đavola.

• Ko nema strpljenja sa namakad grešimo,ne voli nas.Ne voli nas ni onaj ko nam ne prašta kad se kajemo za grehe.A najmenje nas voli onaj ko se ne raduje našoj popraci.

• Kakvu ljubav prema prijateljima jedan čovek nudi takve će prijatelje i naći.

• Ljubav prema roditeljima ,to je glavna i osnovna škola ljubavi.Bez te škole ne ide se dalje.

• Ne ponesi se mudrošću.Ni tuđom jer nije tvoja.Ni svojom,jer čim si se poneo,znači da je nemaš mnogo.

• Istorija beleži dve vrste heroja;one koje žrtvuju svoj život svome idealu i one koje žrtvuju tuđi život za svoje ideale.

• Čovek koji uobražava da zna sve stoji ispod onog koji ne zna ništa.

• Ako želiš popraviti svet,popravi prvo sebe.

Ako želiš popraviti državu,popravi prvo sebe.

Ako želiš popraviti narod,popravi prvo sebe.

Ako želiš popraviti selo,popravi prvo sebe.

Početi od sebe i popraviti prvo sebe-to je

Osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Posto probam da procitam sve sto mi doce pod ruku i sto me zanima, naisao sam na neke knjige koje daju malo oprecne informacije. Zapravo radi se vise o slikama, koje ja ne mogu sada da prilozim jer nemam skener.

Jedna je knjiga koja je pisana u komunisticko vreme i radi se o streljanju rodoljuba u Kraljevu. Sad nije mi pri ruci da tacno kazem koja je, ali je izdata u doba kominizma. Poenta je sto je knjiga prvi put u to doba iznela da je u kraljevu streljano oko 2.700 ljudi, a ne oko 6000 kako se pricalo. U toj knjizi je objavljena slika Nikolaja kako stoji i caska sa nemackim oficirima, ispred manastira zice. Posto su nemci sve belezili, ispalo je da je datum bas kada je bilo streljanje i dodali su komenter kako eto, tamo narod gine a on caska sa nemcima.

a druga knjiga je neka cetnicka monografija, opet nemam tacan naziv, nije mi ovde, gde se vidi Nikolaj u manastiru Ljubostinja. Na slici je on u prvom planu a iza nemacki vojnik koji drzi strazu. Komentar je bio kako je on zarobljenik. Na slici bas ne deluje tako ali tako pise.

Mene zapravo interesuje, kakav je on status imao kod Nemaca ? Ni na jednoj slici nije bio vezan ili sl. Jel moze neko poblize o tome.

Ja licno ne verujem u laz da je on caskalo sa nemcima dok je vrseno streljanje. Nemci su streljanje prikrili zestokom artiljerskom vatrom tako da niko nije znao sta se desava u Kraljevu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...